Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

User's Tags

468 blogs
  • 24 Nov 2013
    Zašto je život tako dug
        Prvog dana Bog stvori kravu. Bog joj reče : " Ti ćeš biti na ispaši celog dana,na suncu i kiši ,davaćeš seljaku telad i mleko.Daću ti život dug 60 godina". Krava mu odgovori :To mi se čini prilično težak život.Daj ti meni dvadeset godina. Vraćam ti četrdeset".  Drugog dana Bog stvori kera i reče mu  : "Ima da sediš ispred kuće i da laješ na svakoga ko pored tebe prodje.Daću ti dvadeset godina života". Ker odgovori :To mi se čini predugo da lajem.Daj mi deset godina i vračam ti deset". I Bog se složi i uzdahnu.    Trećeg dana Bog stvori majmuna. Reče mu :"Zabavljaj ljude svojim majmunarijama i nasmej ih.Daću ti dvadeset godina života". Majmun odgovori : "U bre kako dosadno majmunarije dvadeset godina.To mi ne treba.Daj ti meni  deset i vratiću ti kao i ker preostalih deset". Bog se opet složi. Četvrtog dana Bog stvori čoveka i reče mu : "Jedi,spavaj i uživaj.Ne moraš ništa da radiš, samo ono što te čini sretnim. Dajem ti dvadeset godina života". "Šta ? Samo dvadeset? Ne dolazi u obzir.Znaš šta. Uzeću mojih dvadeset i četrdeset koje ti je krava vratila.deset od majmuna i deset koje ti je vratio ker.To bi znači bilo osamdeset.Jel u redu?' "Dobro", reče Bog , kako želiš.   Eto sada znate zašto prvih dvadeset godina ,spavamo jedemo.zabavljamo se i ništa ne radimo. Sledećih četrdeset rintamo da izdržimo porodicu. Sledećih deset izigravamo majmuna da zabavimo unuke. I poslednjih deset sedimo ispred kuće i lajemo na svakog ko prodje  
    2077 Objavio/la Zelimir Belogrlic
  • By Zelimir Belogrlic
    Zašto je život tako dug
        Prvog dana Bog stvori kravu. Bog joj reče : " Ti ćeš biti na ispaši celog dana,na suncu i kiši ,davaćeš seljaku telad i mleko.Daću ti život dug 60 godina". Krava mu odgovori :To mi se čini prilično težak život.Daj ti meni dvadeset godina. Vraćam ti četrdeset".  Drugog dana Bog stvori kera i reče mu  : "Ima da sediš ispred kuće i da laješ na svakoga ko pored tebe prodje.Daću ti dvadeset godina života". Ker odgovori :To mi se čini predugo da lajem.Daj mi deset godina i vračam ti deset". I Bog se složi i uzdahnu.    Trećeg dana Bog stvori majmuna. Reče mu :"Zabavljaj ljude svojim majmunarijama i nasmej ih.Daću ti dvadeset godina života". Majmun odgovori : "U bre kako dosadno majmunarije dvadeset godina.To mi ne treba.Daj ti meni  deset i vratiću ti kao i ker preostalih deset". Bog se opet složi. Četvrtog dana Bog stvori čoveka i reče mu : "Jedi,spavaj i uživaj.Ne moraš ništa da radiš, samo ono što te čini sretnim. Dajem ti dvadeset godina života". "Šta ? Samo dvadeset? Ne dolazi u obzir.Znaš šta. Uzeću mojih dvadeset i četrdeset koje ti je krava vratila.deset od majmuna i deset koje ti je vratio ker.To bi znači bilo osamdeset.Jel u redu?' "Dobro", reče Bog , kako želiš.   Eto sada znate zašto prvih dvadeset godina ,spavamo jedemo.zabavljamo se i ništa ne radimo. Sledećih četrdeset rintamo da izdržimo porodicu. Sledećih deset izigravamo majmuna da zabavimo unuke. I poslednjih deset sedimo ispred kuće i lajemo na svakog ko prodje  
    Nov 24, 2013 2077
  • 21 Nov 2013
    Putujem,putujem,da sa suncem drugujem
      Najzad dosla je i nedelja.Samo 3 sata leta od Aucklanda do Noumea ,glavnog grada Nove Kaledonije. Na aerodromu u Aucklandu,mama plače kao da joj sin ide u vojsku,tata bi najviše voleo da su na ispraćaju svirači, a vidim moja rodjaka Žaklina koja samo što je stigla iz Srbije i od statusa studentkinje dobila privremeni status seljanke se malko uozbiljila..ipak je počela sezona.Ali ne brinem se pametno je to čeljade (kao i svi Belogrlićevci.) Cali samo skakuće ,okolo i zapitkuje.Za nju leteti avionom nije ništa novo..već je toliko puta bila putnik,naročito otkad joj se ujak iz Aucklanda preselio u Wellington. Mašemo,mašemo,pobogu mama pa samo 10 dana idemo,prestani vše da plačes.Pa to su suze radosnice,kaže ona što si eto najzad odlučila da se malo i odmoriš. Donekle je u pravu ,mada je ovo putovanje njihova zamisao i o njihovom trošku.Hvala,svakako.   Nova Kaledonja se sa svojim arhipelazima prostire na oko 500 kilometara. Nasa koliba je nesto kao sojenica,skoro poluotvorena,hvala Bogu, jer je je vlažnost vazduha poprilična,pa Cali i ja skačemo sa terase u Pacifik,skoro isto kao i kod kuće.Mene uhvatila prehlada i to odmah ali srecom u kutiji za Prvu pomoć,koju je spakovala mama Belogrlićka samo što nema skalpela za operaciju,sve ostalo je tu za lakse i teže bolesti,povrede i sl. Vidi ..nema ništa protiv čežnje za draganom koji nije tu.A ta čežnja će postajati sve veća kad se ispostavi da su telefonske veze sa Nove Kaledonije za Evropu užasne ili skoro nemoguće.Dakle ona jeste možda Nova ali Kaledonijo telekomunikacija ti je antička.Kupujem neki predplaćeni Internet i odmah pomislim:Ovo bolje neka funkcionise kad za sat vremena košta skoro kao putovanje u svemir! Srećom Noumea me je oduševila,tačno nema razlike sa Francuskom Rivijerom,pijaca na kojoj sam bogami provela dosta vremena sa cegerom(,koji sam uspela da spakujem iako je Žaklina svaki put kad je mogla pokušavala da ga izbaci iz prtljaga)je obilna i voće je fantatstično.   Jedan dan smo provele u organizovanom putovanju kroz brousse(dzunglu) i imalo se šta i videti.Ali naročito je bilo prijatno sresti domorodce ,koji govore francuski mnogo bolje od mene i uvek su nasmešeni.Atmosfera je opuštena ,kafići,restorani i bistroi su super,more je plavo,vreme nas je služilo. A da ,gledali smo i neku predstavu Tahićanskih plesačica.Oduševile su me.To moram da naučim ,ali samo za privatnu predstavu.   Da bi sve bilo po turistićki posetili smo i muzeja nekoliko. A da li ste mi vi nedostajali_ Kako ko, kako kad Uglavnom sad..počinje berba jagoda i sve se ponovo vraća u normalno stanje.Srećom i kod nas dolazi leto i mi imamo Pacifik,bašta mi postaje pijaca sa uvek svežim vočem i povrčem i da, mi jesmo Novi Zeland ali i telekomunikacije su nam još novije. Znači: Alo mili ,me čuješ:)
    4231 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Putujem,putujem,da sa suncem drugujem
      Najzad dosla je i nedelja.Samo 3 sata leta od Aucklanda do Noumea ,glavnog grada Nove Kaledonije. Na aerodromu u Aucklandu,mama plače kao da joj sin ide u vojsku,tata bi najviše voleo da su na ispraćaju svirači, a vidim moja rodjaka Žaklina koja samo što je stigla iz Srbije i od statusa studentkinje dobila privremeni status seljanke se malko uozbiljila..ipak je počela sezona.Ali ne brinem se pametno je to čeljade (kao i svi Belogrlićevci.) Cali samo skakuće ,okolo i zapitkuje.Za nju leteti avionom nije ništa novo..već je toliko puta bila putnik,naročito otkad joj se ujak iz Aucklanda preselio u Wellington. Mašemo,mašemo,pobogu mama pa samo 10 dana idemo,prestani vše da plačes.Pa to su suze radosnice,kaže ona što si eto najzad odlučila da se malo i odmoriš. Donekle je u pravu ,mada je ovo putovanje njihova zamisao i o njihovom trošku.Hvala,svakako.   Nova Kaledonja se sa svojim arhipelazima prostire na oko 500 kilometara. Nasa koliba je nesto kao sojenica,skoro poluotvorena,hvala Bogu, jer je je vlažnost vazduha poprilična,pa Cali i ja skačemo sa terase u Pacifik,skoro isto kao i kod kuće.Mene uhvatila prehlada i to odmah ali srecom u kutiji za Prvu pomoć,koju je spakovala mama Belogrlićka samo što nema skalpela za operaciju,sve ostalo je tu za lakse i teže bolesti,povrede i sl. Vidi ..nema ništa protiv čežnje za draganom koji nije tu.A ta čežnja će postajati sve veća kad se ispostavi da su telefonske veze sa Nove Kaledonije za Evropu užasne ili skoro nemoguće.Dakle ona jeste možda Nova ali Kaledonijo telekomunikacija ti je antička.Kupujem neki predplaćeni Internet i odmah pomislim:Ovo bolje neka funkcionise kad za sat vremena košta skoro kao putovanje u svemir! Srećom Noumea me je oduševila,tačno nema razlike sa Francuskom Rivijerom,pijaca na kojoj sam bogami provela dosta vremena sa cegerom(,koji sam uspela da spakujem iako je Žaklina svaki put kad je mogla pokušavala da ga izbaci iz prtljaga)je obilna i voće je fantatstično.   Jedan dan smo provele u organizovanom putovanju kroz brousse(dzunglu) i imalo se šta i videti.Ali naročito je bilo prijatno sresti domorodce ,koji govore francuski mnogo bolje od mene i uvek su nasmešeni.Atmosfera je opuštena ,kafići,restorani i bistroi su super,more je plavo,vreme nas je služilo. A da ,gledali smo i neku predstavu Tahićanskih plesačica.Oduševile su me.To moram da naučim ,ali samo za privatnu predstavu.   Da bi sve bilo po turistićki posetili smo i muzeja nekoliko. A da li ste mi vi nedostajali_ Kako ko, kako kad Uglavnom sad..počinje berba jagoda i sve se ponovo vraća u normalno stanje.Srećom i kod nas dolazi leto i mi imamo Pacifik,bašta mi postaje pijaca sa uvek svežim vočem i povrčem i da, mi jesmo Novi Zeland ali i telekomunikacije su nam još novije. Znači: Alo mili ,me čuješ:)
    Nov 21, 2013 4231
  • 20 Nov 2013
    Izaberi život...nemoj drogu!
    Ovako uglavnom počinje, zar ne? Evo, ja prvi priznajem! Davno se u mom životu odigrala slična scena s tim što bi dodao da je bila neka žurka sa odličnom muzikom, skupili se Metalci...no, ja sam tu i stao. Slušam jedan od mojih omiljenih bendova: '' Alice in chains '' i to me gotovo uvek podseti na detinjstvo i deo mladosti. A, danas sam se potsetio taxiranja i jedne životne priče koja je započeta na isti ovakav način, kao zezanje, lud provod al ta devoka nije pročitala sjajnu knjigu '' Mi deca sa kolodvora zoo'' , nije umela da postavi granicu. Za vreme tih 13 godina koliko sam proveo taxirajući, vozeći razne ljude, posmatrajući sve te sudbine, ima par njih koje su ostavile traga u mom životu, bez obzira što nisam bio direktni učesnik, već samo posmatrač, Taxista. Ovaj tekst posvećujem jednoj devojci koju znaju mnogi taxisti, dileri a i policajci. Njena priča je započeta sa zaljubljivanjem u pogrešnog momka, pokušajem da se postane deo njegove ekipe i potpuno prepusti uživanju i ludovanju...tada je imala 16 godina. Kao što to uglavnom biva, sasvim slučajno mi na stajalištu '' Satelit ''ulazi u auto, blago urađena od ''Gandže'' i veoma raspoložena a mene prepoznaje kao nekog njenog drugara što  nije bila istina i nisam je uspeo ubediti u to ali ona jeste mene... Tako sam ja postao njen drugar kojem ime nikada nisam saznao, baš kao i njeno jer sam bio taxista i što manje znam, to bolje a dok ona plaća vožnje, mi se vozimo. To je uobičajeno za taxiste. I zaista, ona je pravila dobre vožnje koje je uredno plaćala. Gotovo smo se svakodnevno vozili i ja sam i dalje bio njen drugar a da mi nije znala pravo ime baš kao ni ja njeno ali znam da je iz bogate porodice koja se svojski trudila da je izvuče iz tog opasnog sveta koji ju je sve više obuzimao a ona se gubila u njemu. Nakon konzumiranja Gandže ili Trave, lagano je prelazila na jače droge i postajala sve sumnjivija u svom ponašanju tj počela je da ''kompenzuje plaćanje kolegama'' što je i svom Drugaru naravno ponudila al sam ja ipak više voleo novac. Lagano je ulazila u svet prostitucije, sitnijih krađa, čak i varanju taxista koju su je jadni čekali po sat vremena ispred ulaza neke zgrade nakon čega bi shvatili da je ona pobegla a oni prevareni. Do tada su je taxisti voleli, bez obzira na sve, ona je uvek plaćala al došlo vreme da se i to menja dok je ona sve više tonula, fizički propadala, bivala mršavija i dobijala izgled zavisnika. Postajala je sve poznatija međ kolegama ali i policijom, bila je nebrojano puta hapšena i puštena jer šta raditi sa njom? Sa sitnog dilovanja droge i borbe za još jedan dan, jedan dop, jednu dozu, sve više je tonula u prostituciju koja bi joj donela još jedan dan. Vozili smo se godinama, bio sam njen Drugar i svedok njenog loma, pada a ja sam ipak sklon da izjavim da je droga bolest i da nije to sve tako jednostavno i da se prebacivanjem krivice na njih u smislu da su imali izbora i da je to bio njihov izbor, ne može pojednostaviti priča o drogama jer niko ne želi takav život!  Realno, to nije život a zavisnici tj narkomani su nečija deca, braća, sestre, prijatelji a i mi imamo decu, braću, sestre i prijatelje? Nevolja ne bira kada će zakucati na nečija vrata! Da, moja tajanstvena prijateljica je završila na Kačkoj Petlji, prodavajući se kako bi zaradila za još jedan dan, Mislite li da je ona devojčića od 16 godina to želela? http://taxinovisad.blogspot.com/
    2945 Objavio/la Ćazim Salihi
  • By Ćazim Salihi
    Izaberi život...nemoj drogu!
    Ovako uglavnom počinje, zar ne? Evo, ja prvi priznajem! Davno se u mom životu odigrala slična scena s tim što bi dodao da je bila neka žurka sa odličnom muzikom, skupili se Metalci...no, ja sam tu i stao. Slušam jedan od mojih omiljenih bendova: '' Alice in chains '' i to me gotovo uvek podseti na detinjstvo i deo mladosti. A, danas sam se potsetio taxiranja i jedne životne priče koja je započeta na isti ovakav način, kao zezanje, lud provod al ta devoka nije pročitala sjajnu knjigu '' Mi deca sa kolodvora zoo'' , nije umela da postavi granicu. Za vreme tih 13 godina koliko sam proveo taxirajući, vozeći razne ljude, posmatrajući sve te sudbine, ima par njih koje su ostavile traga u mom životu, bez obzira što nisam bio direktni učesnik, već samo posmatrač, Taxista. Ovaj tekst posvećujem jednoj devojci koju znaju mnogi taxisti, dileri a i policajci. Njena priča je započeta sa zaljubljivanjem u pogrešnog momka, pokušajem da se postane deo njegove ekipe i potpuno prepusti uživanju i ludovanju...tada je imala 16 godina. Kao što to uglavnom biva, sasvim slučajno mi na stajalištu '' Satelit ''ulazi u auto, blago urađena od ''Gandže'' i veoma raspoložena a mene prepoznaje kao nekog njenog drugara što  nije bila istina i nisam je uspeo ubediti u to ali ona jeste mene... Tako sam ja postao njen drugar kojem ime nikada nisam saznao, baš kao i njeno jer sam bio taxista i što manje znam, to bolje a dok ona plaća vožnje, mi se vozimo. To je uobičajeno za taxiste. I zaista, ona je pravila dobre vožnje koje je uredno plaćala. Gotovo smo se svakodnevno vozili i ja sam i dalje bio njen drugar a da mi nije znala pravo ime baš kao ni ja njeno ali znam da je iz bogate porodice koja se svojski trudila da je izvuče iz tog opasnog sveta koji ju je sve više obuzimao a ona se gubila u njemu. Nakon konzumiranja Gandže ili Trave, lagano je prelazila na jače droge i postajala sve sumnjivija u svom ponašanju tj počela je da ''kompenzuje plaćanje kolegama'' što je i svom Drugaru naravno ponudila al sam ja ipak više voleo novac. Lagano je ulazila u svet prostitucije, sitnijih krađa, čak i varanju taxista koju su je jadni čekali po sat vremena ispred ulaza neke zgrade nakon čega bi shvatili da je ona pobegla a oni prevareni. Do tada su je taxisti voleli, bez obzira na sve, ona je uvek plaćala al došlo vreme da se i to menja dok je ona sve više tonula, fizički propadala, bivala mršavija i dobijala izgled zavisnika. Postajala je sve poznatija međ kolegama ali i policijom, bila je nebrojano puta hapšena i puštena jer šta raditi sa njom? Sa sitnog dilovanja droge i borbe za još jedan dan, jedan dop, jednu dozu, sve više je tonula u prostituciju koja bi joj donela još jedan dan. Vozili smo se godinama, bio sam njen Drugar i svedok njenog loma, pada a ja sam ipak sklon da izjavim da je droga bolest i da nije to sve tako jednostavno i da se prebacivanjem krivice na njih u smislu da su imali izbora i da je to bio njihov izbor, ne može pojednostaviti priča o drogama jer niko ne želi takav život!  Realno, to nije život a zavisnici tj narkomani su nečija deca, braća, sestre, prijatelji a i mi imamo decu, braću, sestre i prijatelje? Nevolja ne bira kada će zakucati na nečija vrata! Da, moja tajanstvena prijateljica je završila na Kačkoj Petlji, prodavajući se kako bi zaradila za još jedan dan, Mislite li da je ona devojčića od 16 godina to želela? http://taxinovisad.blogspot.com/
    Nov 20, 2013 2945
  • 15 Nov 2013
    KLUPA
    KLUPAKlupana obalirekeostalasamaOpalolišćepokrilo stazeGole granežalosne vrbe ostalesamegnezdu pticeutočišteKapi kišenakvasile klupusa listovomasjaj daleProlaznici je ne primećujuka svom cilju koračajuPo koja ptica sletina njenu namenupodsetiStaza pored njepostala praznačekadanešetnjamaŽubor rekesa kapima se čujesvoje uspomeneljubomornozapisujePo nekuzimsku očekujetragovoma snegazapisanuPozna jesennečujno kucadolazi samapred vratimaje zimenjenausamljenostće postatičestoistina................  
    1389 Objavio/la N N
  • By N N
    KLUPA
    KLUPAKlupana obalirekeostalasamaOpalolišćepokrilo stazeGole granežalosne vrbe ostalesamegnezdu pticeutočišteKapi kišenakvasile klupusa listovomasjaj daleProlaznici je ne primećujuka svom cilju koračajuPo koja ptica sletina njenu namenupodsetiStaza pored njepostala praznačekadanešetnjamaŽubor rekesa kapima se čujesvoje uspomeneljubomornozapisujePo nekuzimsku očekujetragovoma snegazapisanuPozna jesennečujno kucadolazi samapred vratimaje zimenjenausamljenostće postatičestoistina................  
    Nov 15, 2013 1389
  • 14 Nov 2013
    Добошарев
    састав на тему . . . невере   како невиност није била предуслов за брачну срећу моја једна рођакиња удаде се усуседно село за лепог младог и имућног, ал срамежљивог здраво. Ко девојка је био тај мој роћак вуле.а она, ватра буктећа, што на уму то на друму, што осмисли то и оствари, док он некако . .гњецав бијо.Кућа цветала уњој све блистало,ал брак јалов.једно другом су набеђивали грешку одоле. Тада још није бијо обичај да доктори вагају које неисправан. Онаје мислила да може јер је пре вулета ималапар чишћења наравно мужу непријављени. Додуше он срамежљив није ни питао зате безобразне речи, па зарад чега се онда фаалити, резоновалаје.И полагацко . . .наста куршлус брачни.. .Он се пропијо ( а шта друго) а она се прошвалерисала здобошарем савом, ал да се незна. Наравски цело је село отом приповедало, чуо и мој рођак вуле, али ние маријо, било му сведно, јер кућа је била уредна,а каткад су и легали заједно, он и рођакињами.И такојим . . живот хоодо . . .А онда једног фебруара она га обрадова даје занела. Одњега није било срећнијег на кугли земаљској, целој. Престаоје да одлази укафану, а и пиће је алалијо и сав се здао у исчекивање наследника, јер је знао ако га икад буде, биће син.И устину негде октобра, свињокољи били ујеку, пуна кућа помагача јер је требало ту месину истранџирати, њу заврне трбу и док су тркнули по баба даринку која је умела да прима бебе, рођакиња моја се укујни напатосу , породила сама.И било . . .мушко. . . .Ома кои дан поселу се пронела вест да је мали пљунути добошар,   уши клонпаве а и гадан нањега. Чуо то и рођакми ал само руком одмано и казо- дете ко дете само кад пиша прекоглаве.Како се није једијо да се види, село малко олајавало па прешло надругу тему.крстише га срећко јер им унесе поновну радост укућу. Рођакињамисе сва здала детету, а татавуле тек сада постао прави муж. Какосу обое били радни кућа им сину новим сјајем, ми деца срећка никад ни нисмо звали друкчије, него добошаров, нити се неко једијо збогтог, нит нам ко замеро.Одрастасмо заједно у истом сокаку, дирали исте девојчице кад зато стасасмо, године се слагале једна надругу . . .добошаров се ожени, добише близанце , синове.А њи двое, рођакињами и вууле остарише заједно и сећам их се , недељом кад се оперу па обучени крену уЦркву, иду сред сокаком и држесе зашаке, што баш и ние бијо обичај уњиовом окружењу- вид наши голубова, коментарисали су спенџера ил склупа предкућама ,завидни, а Они се само нато смешкали, задовољни.   Па сад нерецте да лична срећа понекад може канути и из . . славине тууђе.
    2570 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    Добошарев
    састав на тему . . . невере   како невиност није била предуслов за брачну срећу моја једна рођакиња удаде се усуседно село за лепог младог и имућног, ал срамежљивог здраво. Ко девојка је био тај мој роћак вуле.а она, ватра буктећа, што на уму то на друму, што осмисли то и оствари, док он некако . .гњецав бијо.Кућа цветала уњој све блистало,ал брак јалов.једно другом су набеђивали грешку одоле. Тада још није бијо обичај да доктори вагају које неисправан. Онаје мислила да може јер је пре вулета ималапар чишћења наравно мужу непријављени. Додуше он срамежљив није ни питао зате безобразне речи, па зарад чега се онда фаалити, резоновалаје.И полагацко . . .наста куршлус брачни.. .Он се пропијо ( а шта друго) а она се прошвалерисала здобошарем савом, ал да се незна. Наравски цело је село отом приповедало, чуо и мој рођак вуле, али ние маријо, било му сведно, јер кућа је била уредна,а каткад су и легали заједно, он и рођакињами.И такојим . . живот хоодо . . .А онда једног фебруара она га обрадова даје занела. Одњега није било срећнијег на кугли земаљској, целој. Престаоје да одлази укафану, а и пиће је алалијо и сав се здао у исчекивање наследника, јер је знао ако га икад буде, биће син.И устину негде октобра, свињокољи били ујеку, пуна кућа помагача јер је требало ту месину истранџирати, њу заврне трбу и док су тркнули по баба даринку која је умела да прима бебе, рођакиња моја се укујни напатосу , породила сама.И било . . .мушко. . . .Ома кои дан поселу се пронела вест да је мали пљунути добошар,   уши клонпаве а и гадан нањега. Чуо то и рођакми ал само руком одмано и казо- дете ко дете само кад пиша прекоглаве.Како се није једијо да се види, село малко олајавало па прешло надругу тему.крстише га срећко јер им унесе поновну радост укућу. Рођакињамисе сва здала детету, а татавуле тек сада постао прави муж. Какосу обое били радни кућа им сину новим сјајем, ми деца срећка никад ни нисмо звали друкчије, него добошаров, нити се неко једијо збогтог, нит нам ко замеро.Одрастасмо заједно у истом сокаку, дирали исте девојчице кад зато стасасмо, године се слагале једна надругу . . .добошаров се ожени, добише близанце , синове.А њи двое, рођакињами и вууле остарише заједно и сећам их се , недељом кад се оперу па обучени крену уЦркву, иду сред сокаком и држесе зашаке, што баш и ние бијо обичај уњиовом окружењу- вид наши голубова, коментарисали су спенџера ил склупа предкућама ,завидни, а Они се само нато смешкали, задовољни.   Па сад нерецте да лична срећа понекад може канути и из . . славине тууђе.
    Nov 14, 2013 2570
  • 12 Nov 2013
    пиш одНиш
    састав на тему. . . . запетљану  уме да насмеје како појавом тако и приповетком којих је ко гаџа авлијанер бува пун 1 Фера се зове 'од Ниш'. ради овде помалти исто што ија.ништа.продаје маглу о асфалтим мешавинама те реологији битумена своме личном Газди . нежења ( пету банку размено ) он и нека ванеса – сисе унебеса деле повећи стан спогледом и . . . . нежалисе. - ' бемлие, доктраје ,велипословно се сусрећемо подрумовима малтешким и вазда ми нешто исприча на оном свом нишком дијалекту те насмеје. . . до суза . . .ко & неки дан . . знао је, вели ,комшију драгана ,спрат испод ,живео са оцем  ( јер мати му још док је мали био снеким бугаром клиснула запловдива) кои ,кад је навршијо  22 , а радио упошти заћошетом ,оно, разврставо писма,  спанђосе са једном дупло одњега старијом Поштарком , словенком, давно униш  пристиглом, ал држећом притом, па се  и венчаше убрзо. . . случај је тео,кад оће,а уме да оће, дамусе о оца , добро држећег дасу у  четрдесетим који је бијо Бог неког погона у тамошњој ел.привреди ,фирми ловарној, се прикачи једна намигуша старости ко и драган те да га слуди начисто и успешно приведе матичару . . .  елем све се некако уходало једино  1 детаљ  је малко заједничку идилу . . . .специфичном чинијо. наиме очева млада је била кћер драганове жене из једног од бракова претходних, па  веома занимљива заврзлама породичних односа  настаде. испаде драгану лични отац зет. у исто време драганова жена је ташта његовом оцу,а драгану очева жена дође  . . маћеха. утом драган доби принову . мушко .сви весели.то дете испаде брат очеве жене а уједно зет драгановог оца, те и драганов  стриц обзиром  да је брат драганове маћехе.   дал 'пратите?   е сад и очева млада жена се породи. беше и овде мушко које постаде драгану брат обзиром да им је отац заједнички,но истовремено то дете је драгану и унук јер му је мати ћер његове жене па је тако драган  брат својег унука ( а како се учаршији  сматра да је муж нечије жене и отац њене деце) следи да је драган  и 'отац'  женине кћери али . . .и брат њезиног синчића.  из овог малко слуђеног али, вели Фера ,за поверовати случаја, јер зна особе,  даље јасно следи да је драган уствари бијо. . . сам себи деда.тако су  га и звали.   аимо тек  . . . 23 г.
    1286 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    пиш одНиш
    састав на тему. . . . запетљану  уме да насмеје како појавом тако и приповетком којих је ко гаџа авлијанер бува пун 1 Фера се зове 'од Ниш'. ради овде помалти исто што ија.ништа.продаје маглу о асфалтим мешавинама те реологији битумена своме личном Газди . нежења ( пету банку размено ) он и нека ванеса – сисе унебеса деле повећи стан спогледом и . . . . нежалисе. - ' бемлие, доктраје ,велипословно се сусрећемо подрумовима малтешким и вазда ми нешто исприча на оном свом нишком дијалекту те насмеје. . . до суза . . .ко & неки дан . . знао је, вели ,комшију драгана ,спрат испод ,живео са оцем  ( јер мати му још док је мали био снеким бугаром клиснула запловдива) кои ,кад је навршијо  22 , а радио упошти заћошетом ,оно, разврставо писма,  спанђосе са једном дупло одњега старијом Поштарком , словенком, давно униш  пристиглом, ал држећом притом, па се  и венчаше убрзо. . . случај је тео,кад оће,а уме да оће, дамусе о оца , добро држећег дасу у  четрдесетим који је бијо Бог неког погона у тамошњој ел.привреди ,фирми ловарној, се прикачи једна намигуша старости ко и драган те да га слуди начисто и успешно приведе матичару . . .  елем све се некако уходало једино  1 детаљ  је малко заједничку идилу . . . .специфичном чинијо. наиме очева млада је била кћер драганове жене из једног од бракова претходних, па  веома занимљива заврзлама породичних односа  настаде. испаде драгану лични отац зет. у исто време драганова жена је ташта његовом оцу,а драгану очева жена дође  . . маћеха. утом драган доби принову . мушко .сви весели.то дете испаде брат очеве жене а уједно зет драгановог оца, те и драганов  стриц обзиром  да је брат драганове маћехе.   дал 'пратите?   е сад и очева млада жена се породи. беше и овде мушко које постаде драгану брат обзиром да им је отац заједнички,но истовремено то дете је драгану и унук јер му је мати ћер његове жене па је тако драган  брат својег унука ( а како се учаршији  сматра да је муж нечије жене и отац њене деце) следи да је драган  и 'отац'  женине кћери али . . .и брат њезиног синчића.  из овог малко слуђеног али, вели Фера ,за поверовати случаја, јер зна особе,  даље јасно следи да је драган уствари бијо. . . сам себи деда.тако су  га и звали.   аимо тек  . . . 23 г.
    Nov 12, 2013 1286
  • 11 Nov 2013
    ко накоме
        из дневниками . . . има томе:пада ено напољу кишан дан а овде усоби уз камина вишестолетног ја пивом наливен у неком сентиш расположењу док музику ни не евидентирам, а цеде се врти ,сећању ,тој замки, се предадох. . . уредно гасиран после посла уфирми добауљао је Тоша достана ,кад тамо никог ,његови се разишли обавезама предани ,јебеш кућу празну ,ко да Га чујем ,па правац ушпајз небили нашао неку мученицу скривену међу конпотима и пекмезима да малко грло тектек прогргла .и учини му се ,уз сијалицу јаку 25 w, да под стелажом угледа баш то ,жена кучка сакрила ,мрмља ми у ушима ,па одврну заклопац и потеже,онако мушки . . . .умро је 3 године касније злопатећи се једњака сагорелог хемијским средством за клозете ,више у болници него кодкуће боравећи те звиждући нарупу угрлу ,дубоко разочаран у све ,а скорашњи рат у ЈУ се баш распиривао смржњом . . . поновили мене моји фићом .1964 је. нико ми раван тада, па с' Тошом и још две ( дотада ) стисконоге ајмо убугарску по ружино уље и рукавице кожне аи да једемо кевапчића њиови .добро , и поменуте две да наговорима да се малко размакну у доњим екстремитетима.и све ходало поплану , немош касти,једино једна (од две) нека јогунаста помену том приликом емоције ,као без тога њој је бееезвезе ,то мислим што ми намерисмо мушки.нас два се згледамо,никад чули за ту ману звану емоција .ил ош ил неш,треће нема .ова друга исто коими неинформисана потомпитању ,па јој баш лепо ,вели ,можел још ? и тако Тоша ија "шогори" постасмо над Софијом тјст Витоши планини под Софијом.јер тако се звала и та што је тела још.па смо се онда годинама сећали тога, нас два ,тјст питали се у шали конакоме : а) Тоша на Софији тјст на Витоши , илиб) Софија на мени тјст ја над Софијом ,ц) ил' Софија под нама ,тјст под Витошом ?баш, луд збуњеног . . .
    1044 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    ко накоме
        из дневниками . . . има томе:пада ено напољу кишан дан а овде усоби уз камина вишестолетног ја пивом наливен у неком сентиш расположењу док музику ни не евидентирам, а цеде се врти ,сећању ,тој замки, се предадох. . . уредно гасиран после посла уфирми добауљао је Тоша достана ,кад тамо никог ,његови се разишли обавезама предани ,јебеш кућу празну ,ко да Га чујем ,па правац ушпајз небили нашао неку мученицу скривену међу конпотима и пекмезима да малко грло тектек прогргла .и учини му се ,уз сијалицу јаку 25 w, да под стелажом угледа баш то ,жена кучка сакрила ,мрмља ми у ушима ,па одврну заклопац и потеже,онако мушки . . . .умро је 3 године касније злопатећи се једњака сагорелог хемијским средством за клозете ,више у болници него кодкуће боравећи те звиждући нарупу угрлу ,дубоко разочаран у све ,а скорашњи рат у ЈУ се баш распиривао смржњом . . . поновили мене моји фићом .1964 је. нико ми раван тада, па с' Тошом и још две ( дотада ) стисконоге ајмо убугарску по ружино уље и рукавице кожне аи да једемо кевапчића њиови .добро , и поменуте две да наговорима да се малко размакну у доњим екстремитетима.и све ходало поплану , немош касти,једино једна (од две) нека јогунаста помену том приликом емоције ,као без тога њој је бееезвезе ,то мислим што ми намерисмо мушки.нас два се згледамо,никад чули за ту ману звану емоција .ил ош ил неш,треће нема .ова друга исто коими неинформисана потомпитању ,па јој баш лепо ,вели ,можел још ? и тако Тоша ија "шогори" постасмо над Софијом тјст Витоши планини под Софијом.јер тако се звала и та што је тела још.па смо се онда годинама сећали тога, нас два ,тјст питали се у шали конакоме : а) Тоша на Софији тјст на Витоши , илиб) Софија на мени тјст ја над Софијом ,ц) ил' Софија под нама ,тјст под Витошом ?баш, луд збуњеног . . .
    Nov 11, 2013 1044
  • 09 Nov 2013
    KLOPICA SOLIDARNOSTI
      Građani mogu da kupe hranu za nekog ko to sebi ne može da priušti     Već dve nedelje većim gradovima u Srbiji širi se akcija "Solidarna klopica". Radi se o kupovini hrane siromašnim, akciji kojoj su se priključile mnoge pekare. Na sajtu kioskpages.com možete pronaći mapu pekara koje su se priključile akciji. U praksi, ako budete kupili dve kifle, a uzeli jednu, novac od druge će ostati za one koji ga nemaju, navodi B92. Znak da je pekara solidarna je crveni plakat sa natpisom "Solidarna klopica". Tu ćete saznati kako funkcioniše akcija i kako da u njoj učestvujete. - Kupite svoj doručak i ono što imate u džepu, što mislite da možete da odvojite, dajete za nekoga ko je gladan. Mi to naplatimo, otkucamo zavisno od prvog računa, stavimo u jednu času. Ko dođe, a po proceni našeg prodavca, mi znamo ko nema, damo hranu. Znači, izvadimo nasumično račun iz čase, vidimo da li tu piše sendvič, mekika, krofna ili nešto drugo... E to damo ljudima koji nemaju - kaže Slavica Petkovska Brkić iz pekare "Slavica".  Mapa kreće od Novog Sada Solidarna klopica je zaživela u još nekoliko lokala u Novom Sadu, a konkretno, solidarna hrana iz hamburgerije "Vanja" i pekare "Bakina pita" odlazi mališanima u novosadskom svratištu. Takođe, razvila se u Subotici, Beogradu, Nišu, Pirotu...  - Ideja je počela tako što smo na internetu videli da postoji akcija "uslovna kafa". Bila je veoma aktuelna u zapadnoj Evropi, ljudi su umesto hrane koju mi dajemo, davali kafu. Mi smo pomislili: zašto bi davali kafu beskućnicima, kad im je potrebnija hrana? Spojili smo to i stvorili Solidarnu klopicu. Zovu nas ljudi iz Beograda, Novog Sada, Nišu, kažu da su reakcije odlične, i baš nam je drago zbog toga - kaže Nina Miloš, organizatorka "Solidarne klopice". Iako je ova akcija mlada, svakodnevno se javljaju novi zainteresovani. To možete biti i Vi, a detalje pogledajte na sajtu kioskpages.com. Svi su dobrodošli da se priključe jer je naš kusur nekome možda jedini obrok tog dana.      Dragi prijatelji, mnogi nam se javljaju i pitaju kako da pomognu akciju. Najlakši i najefikasniji način je da ovaj poster skinete, ištampate i sa njim odete do lokalne pekare, restorana ili bilo šta drugo gde se prodaje hrana, i objasnite im akciju uz poziv da se priključe i na vidno mesto postavite plakat Solidarne Klopice"(Preuzeto sa  Faceboo stranice 'k stranice 'Klopica Solidarnosti'    
    2049 Objavio/la Boban Kutlača
  • By Boban Kutlača
    KLOPICA SOLIDARNOSTI
      Građani mogu da kupe hranu za nekog ko to sebi ne može da priušti     Već dve nedelje većim gradovima u Srbiji širi se akcija "Solidarna klopica". Radi se o kupovini hrane siromašnim, akciji kojoj su se priključile mnoge pekare. Na sajtu kioskpages.com možete pronaći mapu pekara koje su se priključile akciji. U praksi, ako budete kupili dve kifle, a uzeli jednu, novac od druge će ostati za one koji ga nemaju, navodi B92. Znak da je pekara solidarna je crveni plakat sa natpisom "Solidarna klopica". Tu ćete saznati kako funkcioniše akcija i kako da u njoj učestvujete. - Kupite svoj doručak i ono što imate u džepu, što mislite da možete da odvojite, dajete za nekoga ko je gladan. Mi to naplatimo, otkucamo zavisno od prvog računa, stavimo u jednu času. Ko dođe, a po proceni našeg prodavca, mi znamo ko nema, damo hranu. Znači, izvadimo nasumično račun iz čase, vidimo da li tu piše sendvič, mekika, krofna ili nešto drugo... E to damo ljudima koji nemaju - kaže Slavica Petkovska Brkić iz pekare "Slavica".  Mapa kreće od Novog Sada Solidarna klopica je zaživela u još nekoliko lokala u Novom Sadu, a konkretno, solidarna hrana iz hamburgerije "Vanja" i pekare "Bakina pita" odlazi mališanima u novosadskom svratištu. Takođe, razvila se u Subotici, Beogradu, Nišu, Pirotu...  - Ideja je počela tako što smo na internetu videli da postoji akcija "uslovna kafa". Bila je veoma aktuelna u zapadnoj Evropi, ljudi su umesto hrane koju mi dajemo, davali kafu. Mi smo pomislili: zašto bi davali kafu beskućnicima, kad im je potrebnija hrana? Spojili smo to i stvorili Solidarnu klopicu. Zovu nas ljudi iz Beograda, Novog Sada, Nišu, kažu da su reakcije odlične, i baš nam je drago zbog toga - kaže Nina Miloš, organizatorka "Solidarne klopice". Iako je ova akcija mlada, svakodnevno se javljaju novi zainteresovani. To možete biti i Vi, a detalje pogledajte na sajtu kioskpages.com. Svi su dobrodošli da se priključe jer je naš kusur nekome možda jedini obrok tog dana.      Dragi prijatelji, mnogi nam se javljaju i pitaju kako da pomognu akciju. Najlakši i najefikasniji način je da ovaj poster skinete, ištampate i sa njim odete do lokalne pekare, restorana ili bilo šta drugo gde se prodaje hrana, i objasnite im akciju uz poziv da se priključe i na vidno mesto postavite plakat Solidarne Klopice"(Preuzeto sa  Faceboo stranice 'k stranice 'Klopica Solidarnosti'    
    Nov 09, 2013 2049
  • 04 Nov 2013
    крв вена Лукреције
    састав на тему . . . судбина те обично примети кад не обраћаш пажњу   двојбе више неима . случајем , разрешена је вековна дилема унашој фамилији .историја је (та лажљивица) указала прстом Судбину записану у генима ,а од тога се уистину неможе клиснути, знате и сами.по јебљивост, веома наглашена у мојему случају ,а неретка нам посебност у чега се уверих листајући породичне књиге , јер моји су вазда ,припадајући грађанском слоју ,били склони писаној речи , тјст остављању трага о себи, својим врлинама ,достигнућима ,али и манама ,потомству. елем . прашни по кожним корицама причају ти дневници о бурним историјским догађањима у којима су моји претци чиндбеник били ,како мушки ал' тако, бо гуми, и они са полном грешком - женски ,да и неименујем и бруку ми Фамилије на видело износим.                     . . . . незнам штаје са К. већ недељама само ћути када се из молитве у Цркви врати седи у врту & зјапу зденца муку своју поверава . . . . читам запис мог 22 (званичног)претка годинаје 1455, мај.                                             локалитет уз Дунав , утврда на стени (али већ) са обележјима грађанске урбанизације : касарна, Црква ,манастир,променада, те пар приватних стамбених целина у којима становаше официрски кадар са породицама и посилним. . . . . . поглед на Север и мочварно земљиште прекопута (локацију будућег  новогсада,прим. аутора) често је, пише мој предак М. официр, била визура у којој је поменута преткињами К. ,млађана му жена , уживала.               листам даље, запис након 2 месеца:                                                . . . . . двојбе нема К. је трудна ,али на који начин, када ме ордонанс лечи од стерилности прахом од истуцаних глогиња јер су сати јахања коња по бестрагијама оставили трага у мошницама мојим. авај, да ме можда К.не вара ,али са киме . додуше, веома је привржена новоме Свештенику млађаном Родригу али, далеко било  . . .               и ту би Вам ја са цитирањем записа прекинуо јер оно што следи - на могуће ће указати. наиме читах да је новосацки археолог г.Бунарџић, изјавио како постоје подаци да је током 15 в у Цркви на локалитету данашње Петроварадинске тврђаве у којој су служили цистерцити - католички монашки ред , службовао  (будући) римски папа Алехандер 6 (Родриго Борџија ванбрачни отац Цезара & Лукрецие - кое ,узјош двое, напумпа римској господични Vanozzi), фришко ишколован након студија у Болоњи.о њему се богами подоста зна ,немиран неки бејаше ,а Цркви окренут. јел могуће да смо Лукрециа, опсесија мојих пубертетских мастурбација ија род,   додуше смакнут,  ал род. ако је истина, а сличи ми јаако, онда разлози мојих наскокљивости на супротстављени пол више су него јасни. додуше разводњила се крвца Родригова током 21 генерацие.миксеви разноразних учинише свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка Борџие, сем, потребноје поменути , окретности заженским. нисам ово помињао до сада да не испадне хвала а и има томе, стриц ми имењак (тренутно +), који је деценијама ријо понашем родовнику те успут тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету Немањића на моју све упорнију сумњу да се западу треба окренути ако мислимо осветлити наше претке ,показао ми је једном плеснив свежањ натрулих пергамената у форми писама тек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети реч Mila . - ево несумњам да ће ти ово сазнање сада дати машти навољу да се идаље заносиш са прецимати Борџијама , сећам се где ми потсмешљиво указа. успут је још нагласио да је то садржај ковчега његовог сукурђела С. који је исти наследијо од својега чукундеде А.,а овај опет од Л.својег беле пчеле који је записао,то читах, да је већ тада био сав трошан и мирисао набуђ. сем тог ,Mila, остали текст поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху никакви. и онда по ко зна који пут листајући литературу оБорџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала Борџије  ,Лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Adrijani Mila . и тај податак ми беше довољан да почнем рити по породичним дневницима и уистину наиђох на запис да ми је она давнашња рођакиња К. која се у манастиру на данашњој петроварадинској тврђави повр новасада насамо, иако удата, виђала са поменутим Родригом имала друугу нераздвојну, рођакињу Родригову која му је била домаћица.звали су је Mila. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу сЛукрециом . уствари слутим вас како у неверици вртите главом на ово прочитано. Мис'им шоо? да,и ово да незаборавим рећи,поменутами преткиња К. фебруара 1456 је родила сина Ф.
    1806 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    крв вена Лукреције
    састав на тему . . . судбина те обично примети кад не обраћаш пажњу   двојбе више неима . случајем , разрешена је вековна дилема унашој фамилији .историја је (та лажљивица) указала прстом Судбину записану у генима ,а од тога се уистину неможе клиснути, знате и сами.по јебљивост, веома наглашена у мојему случају ,а неретка нам посебност у чега се уверих листајући породичне књиге , јер моји су вазда ,припадајући грађанском слоју ,били склони писаној речи , тјст остављању трага о себи, својим врлинама ,достигнућима ,али и манама ,потомству. елем . прашни по кожним корицама причају ти дневници о бурним историјским догађањима у којима су моји претци чиндбеник били ,како мушки ал' тако, бо гуми, и они са полном грешком - женски ,да и неименујем и бруку ми Фамилије на видело износим.                     . . . . незнам штаје са К. већ недељама само ћути када се из молитве у Цркви врати седи у врту & зјапу зденца муку своју поверава . . . . читам запис мог 22 (званичног)претка годинаје 1455, мај.                                             локалитет уз Дунав , утврда на стени (али већ) са обележјима грађанске урбанизације : касарна, Црква ,манастир,променада, те пар приватних стамбених целина у којима становаше официрски кадар са породицама и посилним. . . . . . поглед на Север и мочварно земљиште прекопута (локацију будућег  новогсада,прим. аутора) често је, пише мој предак М. официр, била визура у којој је поменута преткињами К. ,млађана му жена , уживала.               листам даље, запис након 2 месеца:                                                . . . . . двојбе нема К. је трудна ,али на који начин, када ме ордонанс лечи од стерилности прахом од истуцаних глогиња јер су сати јахања коња по бестрагијама оставили трага у мошницама мојим. авај, да ме можда К.не вара ,али са киме . додуше, веома је привржена новоме Свештенику млађаном Родригу али, далеко било  . . .               и ту би Вам ја са цитирањем записа прекинуо јер оно што следи - на могуће ће указати. наиме читах да је новосацки археолог г.Бунарџић, изјавио како постоје подаци да је током 15 в у Цркви на локалитету данашње Петроварадинске тврђаве у којој су служили цистерцити - католички монашки ред , службовао  (будући) римски папа Алехандер 6 (Родриго Борџија ванбрачни отац Цезара & Лукрецие - кое ,узјош двое, напумпа римској господични Vanozzi), фришко ишколован након студија у Болоњи.о њему се богами подоста зна ,немиран неки бејаше ,а Цркви окренут. јел могуће да смо Лукрециа, опсесија мојих пубертетских мастурбација ија род,   додуше смакнут,  ал род. ако је истина, а сличи ми јаако, онда разлози мојих наскокљивости на супротстављени пол више су него јасни. додуше разводњила се крвца Родригова током 21 генерацие.миксеви разноразних учинише свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка Борџие, сем, потребноје поменути , окретности заженским. нисам ово помињао до сада да не испадне хвала а и има томе, стриц ми имењак (тренутно +), који је деценијама ријо понашем родовнику те успут тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету Немањића на моју све упорнију сумњу да се западу треба окренути ако мислимо осветлити наше претке ,показао ми је једном плеснив свежањ натрулих пергамената у форми писама тек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети реч Mila . - ево несумњам да ће ти ово сазнање сада дати машти навољу да се идаље заносиш са прецимати Борџијама , сећам се где ми потсмешљиво указа. успут је још нагласио да је то садржај ковчега његовог сукурђела С. који је исти наследијо од својега чукундеде А.,а овај опет од Л.својег беле пчеле који је записао,то читах, да је већ тада био сав трошан и мирисао набуђ. сем тог ,Mila, остали текст поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху никакви. и онда по ко зна који пут листајући литературу оБорџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала Борџије  ,Лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Adrijani Mila . и тај податак ми беше довољан да почнем рити по породичним дневницима и уистину наиђох на запис да ми је она давнашња рођакиња К. која се у манастиру на данашњој петроварадинској тврђави повр новасада насамо, иако удата, виђала са поменутим Родригом имала друугу нераздвојну, рођакињу Родригову која му је била домаћица.звали су је Mila. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу сЛукрециом . уствари слутим вас како у неверици вртите главом на ово прочитано. Мис'им шоо? да,и ово да незаборавим рећи,поменутами преткиња К. фебруара 1456 је родила сина Ф.
    Nov 04, 2013 1806
  • 30 Oct 2013
    о Р.
    дневнички запис . . . састав на тему . . . ћуди женске   јутрос над валетом наоблака, лака. сунце проба да изађе , само што смакло 6 , чловим на тераси, мој омиљени salamba sirsasana yoga положај , тако опушта живце и органе за пробаву ,измешасе све у телу , па ајд ' мо из почетка . дан одмора ми претстоји. занимљиво изгледа Haritage City испод мене , овако ,унатрашке.обешени кровови зграда те црквени торњеви прете да бућну у таласе Медитерана простртог унедоглед ,  около , таласастог , плавог ,а подно свега облаци превиру ко' кипућа вода .   Ту и тамо који голуб пролеће , леђно , тежећи себи знаном исходишту. касније пијем чај са Робертом , комшиницом , сунце баш опекло , а облацима ни трага , па се сунчамо у лежаљкама на заједничкој тераси те чаврљамо ,док нам музика Моцарт-овог 9 тог клавирског концерта ,мазно смета разговору . Вели: - водићу Те да видиш како се злопатим на реконструкцији фреске из 18 века у AubergedeCastille,пола радног времена висим из корпе наглавачке. - ако радиш у сукњи долазим већ сутра да завирујем , ја шаљив. - е знаш шта , дала би ти да пробаш онако са свим лупама , четкицама међу зубима и бојама а рокови до завршетка кратки, професора ми већ блага нервоза походи, узвраћа . - па незаборави да су у истом положају били и они који су је пре тристо година креирали ,плус су морали скеле да дижу за тај посао док ти возаш корпу крана једним прстом и доступан ти је сваки педаљ паноа у моменту. и њих , бивше , су притискали рокови, јер црквени оци су били заинтересовани да што пре виде своје замисли готове , те да се хвале Грандмастеру , недам се. - е ти јеси вазда информисан , ни да си их гледао, дури се. - а ко зна, филозофски ћу ја , јесмо се нас двое већ једном  усагласили да смо, могуће, реинкарнати бившег живља , па сам можда баш ја био тај кои ти је, ево сада, обезбедио плату осликавајући давно тај зид , а? - е ако јеси , хвала Ти , помирљиво ће , онда долазиш да видиш посао? - ма свакако макар га и у хеланкама радила. - ти ,назови , мушки , уз осмех ће - опа - шта опа  , па ево и сада сам у танги па невидим да ми буљиш у ноге, додаје. - ма нијеми то ужитак , него онако док се ненадаш тоје инспиративно нама песницима. - мислиш то је болесно у вама мушкима ,част изузетцима - па добро јеси и сама нагласила да кад мушко не реагује на жену мора да има неку грешку . - свакако , јесам па шта?, кочоперно ће - пааааааааааа . . . ништа , помирљиво ћу. утом заглушујући топовски пуцњи из утврде Ст. Елмо огласише подне .                         - могла би ме позвати данас на ручак , нудим се , каваљерски.                             - што да не , ал' Ти припремаш - па, доообро угодни су ми тренутци проведени уз ту жену у касним тридесетим годинама,  рестаураторку, која ево већ деценију у валети по праграму унеско-а враћа првобитни сјај уметничким делима . ко данас се  присећам маја 1998 када ми је закуцала на врата апартмана - ћао, ја сам роберта твоја нова комшиница Наполитанка из имућне трговачке породице од малена усмерена уметности никада није ни била у дилеми чиме ће се у животу бавити. Врстан цртач одустала је још на трећој години академије од каријере сликарке када је упознала дело рафаела закључивши сујетна да га никада неможе достићи , но обожавати га може и отада млати по музејима света небили ама баш свако рафаелово платно опипала оком, А што себи финансијски може да дозволи посебно од како је, има томе, одбранила магистарски рад на тему kjaroskuro  те потом  била позвана у тим архитекте Ренца Пијана са којим и данас сарађује. Ту скоро се вратила из циљаног обиласка националне галерије у вашингтону коју је посетила да би се нагледала слике свети ђорђе и змај -  рафаеловог првенца из године1506 коју је од уметника старог тек 23 г наручио војвода од урбина гвидобалдо монтефелтра богати кондотијер а за енглеског краља хенрија но.7 (додуше) као замену за орден подвезице највишег витешког ордена у енглеској. Невелика форматом слика је драгуљ како због самог светог ђорђа ,свеца којег је в. Тешко спознати и одгонетнути зарад његове тужне судбине , тако и зарад уистину чудесне судбине која је ту слику пратила од самог настанка .некада је припадала ( само да поменем оне значајније), хенрију седмом, па сину му хенрију осмом, потом чарлсу првом, па катарини великој , онда је кружила међу  колекционарима европом , да би је  из збирке ермитажа стаљин продао америчком министру финансија ендру мелону 1931 у време када је америка грцала након  слома на берзи. Да би се потом искупио за уочених непримерених делатности са финансијама током дугог низа година г. мелон је одлучио да своју богату збирку слика поклони америчком народу у форми националне галерије која је отворена у вашингтону 1941. поменута слика се данас тамо налази у соби бр 20. . . А рафаел. Кад о њему тема започне робертине очи се оросе. Жали му судбину што је у цвету младости умро на дан својега 37 рдана након метеорског успеха  на папском двору у ватикану, а по речима биографа вазариа . . . након болести изазване похотним животом - ни за једном није одолео да се не окрене и не само то, наглашава роберта, уосталом ту си му сличан.   Упс.
    2475 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    о Р.
    дневнички запис . . . састав на тему . . . ћуди женске   јутрос над валетом наоблака, лака. сунце проба да изађе , само што смакло 6 , чловим на тераси, мој омиљени salamba sirsasana yoga положај , тако опушта живце и органе за пробаву ,измешасе све у телу , па ајд ' мо из почетка . дан одмора ми претстоји. занимљиво изгледа Haritage City испод мене , овако ,унатрашке.обешени кровови зграда те црквени торњеви прете да бућну у таласе Медитерана простртог унедоглед ,  около , таласастог , плавог ,а подно свега облаци превиру ко' кипућа вода .   Ту и тамо који голуб пролеће , леђно , тежећи себи знаном исходишту. касније пијем чај са Робертом , комшиницом , сунце баш опекло , а облацима ни трага , па се сунчамо у лежаљкама на заједничкој тераси те чаврљамо ,док нам музика Моцарт-овог 9 тог клавирског концерта ,мазно смета разговору . Вели: - водићу Те да видиш како се злопатим на реконструкцији фреске из 18 века у AubergedeCastille,пола радног времена висим из корпе наглавачке. - ако радиш у сукњи долазим већ сутра да завирујем , ја шаљив. - е знаш шта , дала би ти да пробаш онако са свим лупама , четкицама међу зубима и бојама а рокови до завршетка кратки, професора ми већ блага нервоза походи, узвраћа . - па незаборави да су у истом положају били и они који су је пре тристо година креирали ,плус су морали скеле да дижу за тај посао док ти возаш корпу крана једним прстом и доступан ти је сваки педаљ паноа у моменту. и њих , бивше , су притискали рокови, јер црквени оци су били заинтересовани да што пре виде своје замисли готове , те да се хвале Грандмастеру , недам се. - е ти јеси вазда информисан , ни да си их гледао, дури се. - а ко зна, филозофски ћу ја , јесмо се нас двое већ једном  усагласили да смо, могуће, реинкарнати бившег живља , па сам можда баш ја био тај кои ти је, ево сада, обезбедио плату осликавајући давно тај зид , а? - е ако јеси , хвала Ти , помирљиво ће , онда долазиш да видиш посао? - ма свакако макар га и у хеланкама радила. - ти ,назови , мушки , уз осмех ће - опа - шта опа  , па ево и сада сам у танги па невидим да ми буљиш у ноге, додаје. - ма нијеми то ужитак , него онако док се ненадаш тоје инспиративно нама песницима. - мислиш то је болесно у вама мушкима ,част изузетцима - па добро јеси и сама нагласила да кад мушко не реагује на жену мора да има неку грешку . - свакако , јесам па шта?, кочоперно ће - пааааааааааа . . . ништа , помирљиво ћу. утом заглушујући топовски пуцњи из утврде Ст. Елмо огласише подне .                         - могла би ме позвати данас на ручак , нудим се , каваљерски.                             - што да не , ал' Ти припремаш - па, доообро угодни су ми тренутци проведени уз ту жену у касним тридесетим годинама,  рестаураторку, која ево већ деценију у валети по праграму унеско-а враћа првобитни сјај уметничким делима . ко данас се  присећам маја 1998 када ми је закуцала на врата апартмана - ћао, ја сам роберта твоја нова комшиница Наполитанка из имућне трговачке породице од малена усмерена уметности никада није ни била у дилеми чиме ће се у животу бавити. Врстан цртач одустала је још на трећој години академије од каријере сликарке када је упознала дело рафаела закључивши сујетна да га никада неможе достићи , но обожавати га може и отада млати по музејима света небили ама баш свако рафаелово платно опипала оком, А што себи финансијски може да дозволи посебно од како је, има томе, одбранила магистарски рад на тему kjaroskuro  те потом  била позвана у тим архитекте Ренца Пијана са којим и данас сарађује. Ту скоро се вратила из циљаног обиласка националне галерије у вашингтону коју је посетила да би се нагледала слике свети ђорђе и змај -  рафаеловог првенца из године1506 коју је од уметника старог тек 23 г наручио војвода од урбина гвидобалдо монтефелтра богати кондотијер а за енглеског краља хенрија но.7 (додуше) као замену за орден подвезице највишег витешког ордена у енглеској. Невелика форматом слика је драгуљ како због самог светог ђорђа ,свеца којег је в. Тешко спознати и одгонетнути зарад његове тужне судбине , тако и зарад уистину чудесне судбине која је ту слику пратила од самог настанка .некада је припадала ( само да поменем оне значајније), хенрију седмом, па сину му хенрију осмом, потом чарлсу првом, па катарини великој , онда је кружила међу  колекционарима европом , да би је  из збирке ермитажа стаљин продао америчком министру финансија ендру мелону 1931 у време када је америка грцала након  слома на берзи. Да би се потом искупио за уочених непримерених делатности са финансијама током дугог низа година г. мелон је одлучио да своју богату збирку слика поклони америчком народу у форми националне галерије која је отворена у вашингтону 1941. поменута слика се данас тамо налази у соби бр 20. . . А рафаел. Кад о њему тема започне робертине очи се оросе. Жали му судбину што је у цвету младости умро на дан својега 37 рдана након метеорског успеха  на папском двору у ватикану, а по речима биографа вазариа . . . након болести изазване похотним животом - ни за једном није одолео да се не окрене и не само то, наглашава роберта, уосталом ту си му сличан.   Упс.
    Oct 30, 2013 2475