Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 434
    Blogs
  • 51
    Active Bloggers
14 blogs
  • 09 Apr 2015
        Gde sunce izlazi prvo na svetu- Where the sun rises, first n the world  Dodje tako vreme ,pa se skockaju sve okolnosti, da i brat mi i ja imamo slobodno i nadjemo se negde u Novom Zelandu da provedemo nekoliko dana zajedno sa porodicama.Koje radosti.Ovoga puta izbor padne na Gisborne,gradić,koji je za oboje negde u sredini od mesta nam stanovanja. To što Sarini roditelji imaju tu i kuću za odmor, je naravno odlično i jeftino rešenje.Na maorskom jeziku  Gisborne je poznat kaoTairawhiti- grad na koji sunce sija preko vode.Kako je moja klinka  bila malo prehladjena odustala  sam od prvobitnog plana da vozim tamo kolima i otišle smo avionom, što je zaista vrlo kratko putovanje.Bilo mi je pomalo žao jer je put do tamo divan čak i u zimsko veme.Ali biće prilike sigurna sam. Gisborne je prvi grad na svetu koji pozdravi izlazak sunca svako jutro , a poznat je po dobrom iću i piću i  divnim surf plažama. Kao nezvaničan glavni grad vina Chardonney na N.Z.,ceo odmor možete provesti posećujući brojne vinarije.Ima dosta organizovanih poseta pa ne morate posle svih proba,voziti. Postojao je samo jedan uslov a to je,nema mobilnih telefona,laptopa i sličnog.Naši kod kuće su imali broj telefona u kući za odmor.Samo je bratu bilo dozvoljeno da pogleda poruke jednom  dnevno da li ima nešto goruće na poslu.Dva puta sam uspela da pošaljem kratku poruku jednoj dragoj osobi i to je bilo sve.Bilo je i knjiga koje sam ponela da pročitam!I da li mi je nedostajao net? Pa  i nije do neke mere.Brzo  se zabpravi, kad   ste preokupirani sa troje dece,igrom čitavog dana ,pričama bez kraja,nekad smešnim, nekad ozbiljnim.Brat je doneo dosta crno belih filmova koje smo on i ja uz dobru kapljicu Gisbornskog vina tamanili noćima.     Za kuvanje sam bila zadužena naravno ja i kuvalo se po želji ukućana. Lenstvovalo se u pravom  smilu te reči .Kišnim danima ponekad nismo ni izlazili iz pidžama!Obilazili smo grad,šetali se po plaži i jednom  reči uživali.Eto  nadam se da sam i vama stvorila ba malo sliku  o ovom divnom mestu, koje ušuškano na obalama Pacifika svako jutro ,prvo na svetu dočeka izlazak sunca. Na Kaiti Plažu Kapetan Kuk se usidrio prvi put na Novom Zelandu ( 9 oktobra 1769 g)- Ako vas interesuje Maorska tradicija,u blizini je slikovita tipična Maorska kuća Te Poho O Rawiri Marae. Ova tradicija je vidljiva na mnogim mestima u Gibornu.priča se da je Titirangi (Kaiti) brdo, bilo mesto gde je prvi put doplovio Maorski waka (kano),Horotua i na njemu su pristigli prvi Maori u ovom  predelu. Postoji neka  magija u svitanju svakoga dana u Gisbornu.Zamislite osećaj da ste prvi na svetu koji ugleda izlazak sunca i pozdravlja novi dan.Sve to na  beloj peščanoj plaži odakle imate pogled na Pacifički Okean.Domaćini preporučuju Wainui plažu,koja je vrlo blizu grada i čuvena i po divnom šetalištu,odlična za letnje plivanje i surfanje,kao i za jahanje. There comes time when everything comes together, my brother and me get time off and meet somewhere in New Zealand and spend time together with our families.f. Happy days!   This time choice was Gisborne, little city which is somewhere in the middle from Auckland and Wellington,our home cities.That Sarah parents own a holiday house there, is of course nice and   cheap solution       Because my daughter had a little cold I decided to fly there.Which in a way was a pity ,because the road trip to there is separate joy with fantastic scenery .But I am sure there will be another time.   There was only one condition,no mobile phones,laptops and other electronic devices.Our families back home had a phone number of a  holiday house  for just in case. Only my brother was aloud to check his mail once a day, if there are some urgent matters at work.I managed to sneak two short messages to my dear friend.   Did I miss Internet? Mostly not.I missed some people  but net as such..no.There was no time for that.We played board games all day,had a long walks on the beach and long conversations.Sometimes funny ,sometimes serious. On a rainy days we would not bother to come out of our pajamas.I read quite a few books I brought with me.         My brother brought a whole collection of black and white movies and we would many nights spend watching them in the company of excellent Gisborne wine.   I was the main chef and the menu was a  la wish.   In the Māori language, Gisborne is known as Tairawhiti – ‘the coast upon which the sun shines across the water’. Gisborne is the first city in the world to greet the sun each morning, and it has a reputation for great food, wine and surf beaches. As the unofficial ‘Chardonnay Capital of New Zealand’, Gisborne has a comprehensive wine trail leading to boutique wineries. Several operators offer custom tours tailored for individuals or groups, to spare you the problem of driving. Kaiti Beach is the site of Captain Cook’s first landing in New Zealand (9 October 1769); nearby is picturesque Te Poho O Rawiri Marae. If you’re interested in Maori culture, Gisborne is an essential port of call on your itinerary – old traditions are still evident in many parts of the city. Oral history records Titirangi (Kaiti) Hill as the point of arrival for the migratory waka (canoe), Horouta, which brought the first Maori to the area. There is a certain magic to the new day in Gisborne. For as the most easterly city in the world you can be sure that if you are watching the sun rise here you are one of the first people on earth to greet the new day. The best spot to do this is undoubtedly on a stretch of white sandy Gisborne beach with the sun rising over the Pacific Ocean. Locals recommend Wainui Beach, just a short drive from the city and a favorite spot for walking, swimming, surfing, fishing and horse trekking. I hope I managed to give you an idea of this fantastic place,that wakes up every morning and greets the sun as first in the world.  
    1593 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •     Gde sunce izlazi prvo na svetu- Where the sun rises, first n the world  Dodje tako vreme ,pa se skockaju sve okolnosti, da i brat mi i ja imamo slobodno i nadjemo se negde u Novom Zelandu da provedemo nekoliko dana zajedno sa porodicama.Koje radosti.Ovoga puta izbor padne na Gisborne,gradić,koji je za oboje negde u sredini od mesta nam stanovanja. To što Sarini roditelji imaju tu i kuću za odmor, je naravno odlično i jeftino rešenje.Na maorskom jeziku  Gisborne je poznat kaoTairawhiti- grad na koji sunce sija preko vode.Kako je moja klinka  bila malo prehladjena odustala  sam od prvobitnog plana da vozim tamo kolima i otišle smo avionom, što je zaista vrlo kratko putovanje.Bilo mi je pomalo žao jer je put do tamo divan čak i u zimsko veme.Ali biće prilike sigurna sam. Gisborne je prvi grad na svetu koji pozdravi izlazak sunca svako jutro , a poznat je po dobrom iću i piću i  divnim surf plažama. Kao nezvaničan glavni grad vina Chardonney na N.Z.,ceo odmor možete provesti posećujući brojne vinarije.Ima dosta organizovanih poseta pa ne morate posle svih proba,voziti. Postojao je samo jedan uslov a to je,nema mobilnih telefona,laptopa i sličnog.Naši kod kuće su imali broj telefona u kući za odmor.Samo je bratu bilo dozvoljeno da pogleda poruke jednom  dnevno da li ima nešto goruće na poslu.Dva puta sam uspela da pošaljem kratku poruku jednoj dragoj osobi i to je bilo sve.Bilo je i knjiga koje sam ponela da pročitam!I da li mi je nedostajao net? Pa  i nije do neke mere.Brzo  se zabpravi, kad   ste preokupirani sa troje dece,igrom čitavog dana ,pričama bez kraja,nekad smešnim, nekad ozbiljnim.Brat je doneo dosta crno belih filmova koje smo on i ja uz dobru kapljicu Gisbornskog vina tamanili noćima.     Za kuvanje sam bila zadužena naravno ja i kuvalo se po želji ukućana. Lenstvovalo se u pravom  smilu te reči .Kišnim danima ponekad nismo ni izlazili iz pidžama!Obilazili smo grad,šetali se po plaži i jednom  reči uživali.Eto  nadam se da sam i vama stvorila ba malo sliku  o ovom divnom mestu, koje ušuškano na obalama Pacifika svako jutro ,prvo na svetu dočeka izlazak sunca. Na Kaiti Plažu Kapetan Kuk se usidrio prvi put na Novom Zelandu ( 9 oktobra 1769 g)- Ako vas interesuje Maorska tradicija,u blizini je slikovita tipična Maorska kuća Te Poho O Rawiri Marae. Ova tradicija je vidljiva na mnogim mestima u Gibornu.priča se da je Titirangi (Kaiti) brdo, bilo mesto gde je prvi put doplovio Maorski waka (kano),Horotua i na njemu su pristigli prvi Maori u ovom  predelu. Postoji neka  magija u svitanju svakoga dana u Gisbornu.Zamislite osećaj da ste prvi na svetu koji ugleda izlazak sunca i pozdravlja novi dan.Sve to na  beloj peščanoj plaži odakle imate pogled na Pacifički Okean.Domaćini preporučuju Wainui plažu,koja je vrlo blizu grada i čuvena i po divnom šetalištu,odlična za letnje plivanje i surfanje,kao i za jahanje. There comes time when everything comes together, my brother and me get time off and meet somewhere in New Zealand and spend time together with our families.f. Happy days!   This time choice was Gisborne, little city which is somewhere in the middle from Auckland and Wellington,our home cities.That Sarah parents own a holiday house there, is of course nice and   cheap solution       Because my daughter had a little cold I decided to fly there.Which in a way was a pity ,because the road trip to there is separate joy with fantastic scenery .But I am sure there will be another time.   There was only one condition,no mobile phones,laptops and other electronic devices.Our families back home had a phone number of a  holiday house  for just in case. Only my brother was aloud to check his mail once a day, if there are some urgent matters at work.I managed to sneak two short messages to my dear friend.   Did I miss Internet? Mostly not.I missed some people  but net as such..no.There was no time for that.We played board games all day,had a long walks on the beach and long conversations.Sometimes funny ,sometimes serious. On a rainy days we would not bother to come out of our pajamas.I read quite a few books I brought with me.         My brother brought a whole collection of black and white movies and we would many nights spend watching them in the company of excellent Gisborne wine.   I was the main chef and the menu was a  la wish.   In the Māori language, Gisborne is known as Tairawhiti – ‘the coast upon which the sun shines across the water’. Gisborne is the first city in the world to greet the sun each morning, and it has a reputation for great food, wine and surf beaches. As the unofficial ‘Chardonnay Capital of New Zealand’, Gisborne has a comprehensive wine trail leading to boutique wineries. Several operators offer custom tours tailored for individuals or groups, to spare you the problem of driving. Kaiti Beach is the site of Captain Cook’s first landing in New Zealand (9 October 1769); nearby is picturesque Te Poho O Rawiri Marae. If you’re interested in Maori culture, Gisborne is an essential port of call on your itinerary – old traditions are still evident in many parts of the city. Oral history records Titirangi (Kaiti) Hill as the point of arrival for the migratory waka (canoe), Horouta, which brought the first Maori to the area. There is a certain magic to the new day in Gisborne. For as the most easterly city in the world you can be sure that if you are watching the sun rise here you are one of the first people on earth to greet the new day. The best spot to do this is undoubtedly on a stretch of white sandy Gisborne beach with the sun rising over the Pacific Ocean. Locals recommend Wainui Beach, just a short drive from the city and a favorite spot for walking, swimming, surfing, fishing and horse trekking. I hope I managed to give you an idea of this fantastic place,that wakes up every morning and greets the sun as first in the world.  
    Apr 09, 2015 1593
  • 15 Jan 2014
    U javnost su procurele fotografije sistema za trovanje ljudi iz vazduha – izvora kemtrejlsa! 14. januar 2014. 13:17 · 11 komentara   79 Sistem za masovno širenje chemtrailsa zaista postoji, a ako postoji sistem, nesumnjivo postoje i oni. Ako vam ni ove fotografije nisu dovoljan dokaz da su ljudi samo planski ‘omutavljeni zamorci ‘ na kojima gotovo svakodnevno isprobavaju svoje otrove, predlažemo da nastavite tražiti istinu sami, s nadom da u jednom trenu za čovečanstvo neće biti kasno. Stranica reallibertimedia.com dobila je ekskluzivne fotografije sistema koji se koristi prilikom sprovođenja hemijskog inžinjeringa, odnosno zaprašivanja zemlje chemtrailsima, a u koje mnogi, uprkos veoma vidljivim dokazima, još ne veruju. Zaprašivanje ljudi i planete odvija se već dugi niz godina sa jednom jedinom svrhom: trovanje ljudi, biljaka i svega živog i promena planete u mrtvu, neplodnu Zemlju iskorišćenu samo za elitne interese. Mnogi su se pitali kako to rade i kojim avionima. Pogledajte ove fotografije i možda će vam biti jasnije. Pumpa – slika prikazuje dizelski motor koji pokreće sistem  Prskalica Cevi Prskalica Rezervoari Prskalice Izvor ovih fotografija kaže: „Ovaj sistem objašnjava mnogo toga. Godinama radeći u industriji, uvek sam bio u potrazi za bilo kakvim indikatorima sistema prskalica. Malo sam sumnjao u priču o hemijskim tragovima jer nikada nisam video dokaze sistema prskalica tokom svih godina moga rada na avionima. Ovaj sistem je napravljen tako da se može brzo instalirati, koristiti, a zatim ukloniti po želji. Kad nije instaliran, avion se može koristiti kao normalan 737 teretni avion. Sistem se takođe može premeštati iz jednog aviona u drugi. Glavne prozore kabine drži samo nekoliko šrafova. Ako se dobro sećam, to je osam šrafova po prozoru. Radnici su ispred hangara prisustvovali probnoj vožnji, a u ispitivanju je korišćena voda.“
    893 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
  • U javnost su procurele fotografije sistema za trovanje ljudi iz vazduha – izvora kemtrejlsa! 14. januar 2014. 13:17 · 11 komentara   79 Sistem za masovno širenje chemtrailsa zaista postoji, a ako postoji sistem, nesumnjivo postoje i oni. Ako vam ni ove fotografije nisu dovoljan dokaz da su ljudi samo planski ‘omutavljeni zamorci ‘ na kojima gotovo svakodnevno isprobavaju svoje otrove, predlažemo da nastavite tražiti istinu sami, s nadom da u jednom trenu za čovečanstvo neće biti kasno. Stranica reallibertimedia.com dobila je ekskluzivne fotografije sistema koji se koristi prilikom sprovođenja hemijskog inžinjeringa, odnosno zaprašivanja zemlje chemtrailsima, a u koje mnogi, uprkos veoma vidljivim dokazima, još ne veruju. Zaprašivanje ljudi i planete odvija se već dugi niz godina sa jednom jedinom svrhom: trovanje ljudi, biljaka i svega živog i promena planete u mrtvu, neplodnu Zemlju iskorišćenu samo za elitne interese. Mnogi su se pitali kako to rade i kojim avionima. Pogledajte ove fotografije i možda će vam biti jasnije. Pumpa – slika prikazuje dizelski motor koji pokreće sistem  Prskalica Cevi Prskalica Rezervoari Prskalice Izvor ovih fotografija kaže: „Ovaj sistem objašnjava mnogo toga. Godinama radeći u industriji, uvek sam bio u potrazi za bilo kakvim indikatorima sistema prskalica. Malo sam sumnjao u priču o hemijskim tragovima jer nikada nisam video dokaze sistema prskalica tokom svih godina moga rada na avionima. Ovaj sistem je napravljen tako da se može brzo instalirati, koristiti, a zatim ukloniti po želji. Kad nije instaliran, avion se može koristiti kao normalan 737 teretni avion. Sistem se takođe može premeštati iz jednog aviona u drugi. Glavne prozore kabine drži samo nekoliko šrafova. Ako se dobro sećam, to je osam šrafova po prozoru. Radnici su ispred hangara prisustvovali probnoj vožnji, a u ispitivanju je korišćena voda.“
    Jan 15, 2014 893
  • 14 Jan 2014
    Свети Серафим саровски и медведВелики руски светитељ (18. век), Свети Серафим Саровски, живео је у колиби у шуми, молећи се Богу у потпуном миру и самоћи. Али као што се не може сакрити град који је сазидан на високом брду, ни светлост у тами, тако ни светитељство Светог Серафима није могло да остане сакривено.Био је препун љубави за сву Божју творевину, људе, животиње, биљке, инсекте. Дивље звери су осећале његову љубав и доброту. Долазиле су у његову колибицу, а старац је са њима делио свој оброк, хлеб и воду. Један огромни мрки медвед био је стални „посетилац”. Потурио би главу да га Старац помази, а онда би легао крај његових ногу и умиљавао се као да је маца, а не страшна звер.Светом Серафиму су на разговор и утеху долазили великодостојници али и обичан свет. И сам цар је долазио код Светог Серафима. Тако једном, кад је цар дошао у Старчеву колибу, таман што су сели да поразговарају, на врата колибе стаде огромни медвед. Цар мало пребледе, али се не помаче с места. Није шала, мрки медвед је једна од најопаснијих звери у руским шумама. Свети Серафим се окрену према медведу и рече:– Немој сада рођени, треба са баћушком царем да поразговарам, дођи ти касније!Медвед се послушно окрену и оде у шуму.Код Старца је долазило све више света. Неки зли људи из села помислише да код њега сигурно има доста блага, зато што му људи свашта доносе. Како их је похлепа заслепила, нису ни помислили да Старац никакве дарове не прима.Дошли су код Светог Серафима и тражили да им да злато и новац. Старац им је говорио да ништа нема, а они су почели да га туку. Како нису ништа пронашли, јер је у колиби био само кревет од две грубе даске, икона и пањчић уместо стола, они се разјарише што су узалуд долазили, да претукоше старца и оставише га полумртвог испред колибе.После неког времена дође медвед. Како је животиња знала шта треба да учини, зна само Бог. Медвед је некако ставио старца на леђа и донео га у десетак километара удаљени манастир. Лупао је на врата док нису отворили, а онда је сачекао да монаси узму Старца. То чудо су видели многи, монаси и поклоници, који су били у манастиру.Повреде су биле смртоносне. Свети Старац је само милошћу Божјом остао у животу. Дуго се опорављао. Власти су у међувремену пронашле кривце, али им је Свети Серафим опростио и није хтео да их тужи.Старац је опростио, али медвед није. Пронашао је двојицу виновника и страшно их казнио на свој, медвеђи начин. Трећи човек, кад је видео шта се догодило његовим друговима, отишао је код Старца да моли за опроштај.Старац му је опростио, а медведу наредио да га не дира. Медвед га никада није ни додирнуо, али је од њега окретао главу. Тај човек се искрено покајао и потпуно променио живот. Постао је послушник код Старца и верно га слушао све до краја његовог живота.
    939 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
  • Свети Серафим саровски и медведВелики руски светитељ (18. век), Свети Серафим Саровски, живео је у колиби у шуми, молећи се Богу у потпуном миру и самоћи. Али као што се не може сакрити град који је сазидан на високом брду, ни светлост у тами, тако ни светитељство Светог Серафима није могло да остане сакривено.Био је препун љубави за сву Божју творевину, људе, животиње, биљке, инсекте. Дивље звери су осећале његову љубав и доброту. Долазиле су у његову колибицу, а старац је са њима делио свој оброк, хлеб и воду. Један огромни мрки медвед био је стални „посетилац”. Потурио би главу да га Старац помази, а онда би легао крај његових ногу и умиљавао се као да је маца, а не страшна звер.Светом Серафиму су на разговор и утеху долазили великодостојници али и обичан свет. И сам цар је долазио код Светог Серафима. Тако једном, кад је цар дошао у Старчеву колибу, таман што су сели да поразговарају, на врата колибе стаде огромни медвед. Цар мало пребледе, али се не помаче с места. Није шала, мрки медвед је једна од најопаснијих звери у руским шумама. Свети Серафим се окрену према медведу и рече:– Немој сада рођени, треба са баћушком царем да поразговарам, дођи ти касније!Медвед се послушно окрену и оде у шуму.Код Старца је долазило све више света. Неки зли људи из села помислише да код њега сигурно има доста блага, зато што му људи свашта доносе. Како их је похлепа заслепила, нису ни помислили да Старац никакве дарове не прима.Дошли су код Светог Серафима и тражили да им да злато и новац. Старац им је говорио да ништа нема, а они су почели да га туку. Како нису ништа пронашли, јер је у колиби био само кревет од две грубе даске, икона и пањчић уместо стола, они се разјарише што су узалуд долазили, да претукоше старца и оставише га полумртвог испред колибе.После неког времена дође медвед. Како је животиња знала шта треба да учини, зна само Бог. Медвед је некако ставио старца на леђа и донео га у десетак километара удаљени манастир. Лупао је на врата док нису отворили, а онда је сачекао да монаси узму Старца. То чудо су видели многи, монаси и поклоници, који су били у манастиру.Повреде су биле смртоносне. Свети Старац је само милошћу Божјом остао у животу. Дуго се опорављао. Власти су у међувремену пронашле кривце, али им је Свети Серафим опростио и није хтео да их тужи.Старац је опростио, али медвед није. Пронашао је двојицу виновника и страшно их казнио на свој, медвеђи начин. Трећи човек, кад је видео шта се догодило његовим друговима, отишао је код Старца да моли за опроштај.Старац му је опростио, а медведу наредио да га не дира. Медвед га никада није ни додирнуо, али је од њега окретао главу. Тај човек се искрено покајао и потпуно променио живот. Постао је послушник код Старца и верно га слушао све до краја његовог живота.
    Jan 14, 2014 939
  • 15 Dec 2013
    - O ovome su govorili stari: Indijci, Vavilonci, Jevreji, Egipćani, Kinezi, Grci (Aristotel, Platon itd), šta su rekli? Da zemlja nije samo tvrda, mrtva gromada zemlje i minerala, neka bezvezna, neosetljiva, masa svega i svačega. Naprotiv, Zemlja sem što je Fizički živa ona je i DUHOVNO živa, oseća na drugačiji način nego mi, ako govorimo o pet čula, ali sa duhovne tačke Zemlja kao naša Majka oseća za svakim bićem, kao mi za svoju decu. Kada se mi naljutimo na našu decu mi sevamo od nervoze, a naša Majka Zemlja seva munjama, izliva poplave tuge, Provalu oblaka od suza, a mi to nerazumemo, kao što naše dete nerazume zašto se ljutimo na njega kada se ono samo malo nestašno igra.To ne može da radi mrtva materija, bezosećajna, hladna.To radi jedno vrlo Produhovljeno biće. Neko će reći da nije poštena, da bije u sirotinju, ali ona to upozorava i priprema se za veću bitku kada će udariti u bogate svom snagom. Zemlja zna da sa te strane dolazi pokušaj kontrole vremena i da je samo time ljute sve više i više. Sve te informacije se dobijaju kroz Taj Etar-Pneumu, obaveštavaju posebne ljude i prirodu o događajima na planeti. Preko te enrgije mi i vidimo šta neko radi u drugoj državi ili na drugom kontinentu, to postižemo kada svoj duh uskladimo sa duhom Prirode-Zemlje i sa Duhovnom energijom - Eterom. - Svaki čovek sem fizičkog tela poseduje i Duhovno telo - DUH, neplašite se niste opsednuti nekim tuđim duhom, to je vaš Duh koji vam je Stvoritelj dao.U svim religijskim knjigama se i govori da je Čovek stvoren po liku Božijem, a Bog je DUH, tako smo i mi prvo stvoreni kao Duhovna-Energetska bića, kada smo počeli da činimo svakakve gluposti, da se uzdižemo do Boga i ravnam sa njime dobili smo ovo drugo telo, kako kažu haljine od kože (mesa i kostiju). Kao Duhovna bića bili smo sretni i besmrtni bez bola i tuge.A onda sa dobijanjem Fizičkog tela, sa mukom ćemo raditi, u bolu se rađati, kratko i sa bolestima živeti i fizički umreti.Ali hvala Stvoritelju što nam je podario i taj Duh, koga nažalost mi za vreme života fizičkog mnogo mučimo, ponižavamo, a neznamo da nam je u njemu spas. Neko će reći da Duh ne postoji, jer ga nije video, da u Medicinskim knjigama to ne piše, nisu mogli u epruveti da ga izoluju, da vide kako reaguje na kiseline razne, kolika mu je fizička težina, koliko je opet fizički dugačak, od čega je sastavljen da bi ga i oni negde i nekako izmućkali, e onda bi verovali jer mogu to i oni. Međutim, njih je meni žao što ne mogu i sa time da se IGRAJU. - Ja neverne pitam, a to je i odgovor njima, da nešto izvan ovog tela POSTOJI i da neki svet izvan ovog materijalnog POSTOJI i da je mnogo više življi nego naš. Pitanje glasi: zašto sam morao da se rodim baš ovde, zašto sam mora u bolu svom i svoje majke da se rodim? Zašto sam morao godinu dana da čekam da prohodam, kada neka „glupa i bezvredna“ životinja to učini za jedan sat. Ona odmah zna gde je sisa i šta se jede a šta ne, dok čoveku 6 meseci do godinu dana silom guraju hranu i celog života nezna šta se jede a šta ne. Zašto mi treba sedam godina da bih razumeo nešto i da bih mogao da počnem da učim, a životinja „glupa“ - odmah uči. Zašto moram da učim preko 2o godina i opet ništa neznam, radim 40-50 godina, vezujući se za taj prokleti n o v a c i nikada mi nije dosta, onda odem u mirovinu bolestan i umrem, pojedu me crvi i nemame. Zar je moguće da 60-70-80 godina se mučim, stvaram kao nešto, neprevaziđen sam, savršeno biće sam i jedan crvić me poručka i od mene nema ni traga ni glasa, zaboravljen od svih, samo neka mrtva kamenčuga, ali baš mrtva, stoji iznad mene. Celog života se borim da budem ja iznad a sada je mrtav kamen iznad mene pobedio me je na kraju; PORAŽAVAJUĆE za takvu silu i veličinu zvanu ČOVEK. Na našu sreću ostaje nešto iza nas nemeterijalno, nevidljivo koje živi mnogo duže nego fizičko telo i koje može da zasluži onaj Večni život kakav je trebalo da ima, na početku stvaranja ljudskog roda. Metafizičko - Parapsihološko objašnjenje: Naša Aurora-Aura, koja nam za života štiti telo od raznih energetskih uticaja i proživi sa nama težak život, kada se odvoji od fizičkog umornog tela, bude izmrcvarena i umorna kao porodilja na porođaju, 40 dana se ona oporavlja od smrtnog porođaja, sva je zatečena novim načinom egzistencije - novim načinom života. Teško se prilagođava novonastaloj situaciji. Treba da progleda duhovnim očima, da hoda duhovnim nogama i što je najgore pita se ? ŠTA ĆU DA JEDEM.To je užas, ruka mi prolazi kroz hranu, vodu, ne mogu da otvorim vrata, naviko sam da otvaram vrata, što je najgore, vidim svoje prijatelje koji mi nisi bili prijatelji, vidim njihove crne misli iza tužnog i lažljivog pogleda. A onda još veći šok, ulicom i kroz grad najviše je bilo desetak ljudi, a sada vidim na stotine drugih, sličnih meni, pokojni, vide me i ja vidim njih, samo jure nekuda. Na duhu su mi sve rane od fizičkog tela a najdublje su mi one Psihičke - Duhovne, od dobrog - lošeg života i od drugih ljudi. Sve te rane osećam nekoliko puta jače, tuga moje rodbine mi razdera ovo novo „telo“. Šta sam propustio u onom životu, kako sam verovao lažovima, sada tako lutam sivilom koje je svuda oko mene, strašna samoća i tuga u duhu. Plačemi se ali ne mogu, vikao bih ali nema glasa, požalio bih se nekome, drugovima oko mene do toga nije stalo jer se i oni tako osećaju i besciljno provode. Vidim neke svetleće ljude imaju svetliji duh od onih drugih ljudi, znači to su oni koji se još za života bave duhovnim životom. - Pogledam na gore u svetlije sivilo, a tamo i neki svetliji duhovi, malo veći od mene i sa manje rana - rupa u duhu, mogu da l e t e prolaze i kroz zidove. Neki još višlje gore su samo kao kugle nemaju ruke i noge i lik kao ja, kao neka plazma svetleća i oni mnogo brzo prolaze pored mene i niko me ne pita niti razgovara samnom. Dole niže u podrumima vidim onog što se bacio, toliko je mali i taman, kao da se smrzao. Onaj bez noge komšija, sada ima obe noge samo je mnogo tanja od druge. Nailazi jedan svetliji od mene i lep čovek i pokazuje mi neke kuglice, kaže to su to oni z l i ljudi koji su se kao sasušili, ostala je samo mala iskrica, kaže se u narodu da ih zovu "Živaci", kaže i sada su zli napadaju ljude, kvare im po stanovim uređaje, svađaju ljude, isisavaju ljudima energiju. Takvi su i mene napadali i razboleli od zle - negativne energije, zato doktori nisu mogli ništa da učine, nisu mogli da znaju zašto i od čega se sušim? Sad mi je jasno, vidim kako jednom mlađem dečku isisavaju energiju iz grudiju, a na ocu jedan mali takav ga pritiska u glavu i ubacuje mu zračić tamni koji ovog živog tera da se svađa sa detetom, pravi mali đavolak. Pitam, mislim u sebi, ko si ti svetleći, odmah kao da dobijam sliku u sebi živu jasnu kao i ove malopre slike. Ja sam mislio da mi govori jer čujem i nečujem, čudan osećaj ali slike su kao na filmu -žive, sve što mi pokaže živo i jasno vidim. - Pokazuje mi na gore i odjednom vidim t u n e l, setih se da sam takav video kad izađoh iz tela i odmah stadoh na "zemlju" i svuda beše tama, pokaza mi taj tuneli velikom brzinom poletesmo na gore, na kraju tenela ogromna svetlost i starac u svetloj odori kao pop, samo sav svetli, kad odjednom zagrmi glasom. Pogledam usta ne miče a grmi mu glas, u oči ga pogledati ne mogu, strašno sija iz njih. Pozva me po imenu i prezimenu i po još jednom imenu, kaže mi ovaj do mene mlađi dečko, to ti je drugo i m e dobio si ga pre rođenja na zemlji i pod njime se ovde vodiš. Kao da su me ispitivali to sam osetio, svuda oko mene neki čudan prostor ima i nema zidove, stali smo negde u prostoru i kao da se razdani ispred mene i videh u sebi kako kaže; "Gledaj: moja majka trudna, otac pokojni, moje rođenje, ovaj svetli dečak pored mene kad sam beba bio, moj plač, bolesti, odrastanje, padovi, škola, operacija teška i opet ovaj svetli dečko", Moje školovanje, cure, moje zle misli, ženidba, moja deca, svađe, laži moje i mojih prijatelja nazovi, sve dok nisam u m r o sve kao na filmu. - Ogromna tuga me zahvati da puknem, to u onom životu, takvu bol nisam osetio, još kad sam video za moju decu loše vreme života njihovog htedoh da se vratim dole, ali me zadrža ovaj mladić, i reče mi u duhu: "Ne boj se, njih će kao i tebe jedan kao što sam i ja, da čuva kada je naj potrebnije. A dole ćeš patiti mnogo više nego kada si bio živ, samo ćeš na san moći da im dođeš i da tuguješ sa njima, ali ako se p o k a j e š i pročistiš ovde, moći ćeš samnom češće da ih obilaziš i da im bolje pomogneš. Video si one tamne - "crne" na zemlji kako zaluđuju one koji gledaju u šolju, ili baju sve i svašta, oni su ostali dole, oduzimaju im energiju, suše ih, zauzvrat im kažu sve ono što je na ljudskom duhu već ispisano, a budućnost ne znaju, čitaju ti misli i želje i ovima prenose. Vezani su za zemlju ti crni duhovi, jer su bili zli, crne mađije radiše, trovaše ljude, a i oni zli mali to isto rade, šalju ih ljudima, pa se pretvaraju u likove njihovih rođaka, te ih ovi sanjaju i rade ono što im kažu. Kako ima puno dole duhova - mrtvih, što ne dođu gore, zato što neveruju da ovakvo mesto postoji, što ne veruju da ima ovaj život, i da imaju duhovna tela isto kao i ona što umiru i trule. - Vidiš ovde trebaju da ispaštaju grehove i da budu kažnjeni, a dole produžavaju agoniju do sudnjega dana, zato su tako opasni i zavide vama živima ako ste dobri ili se popravite, jer ne žele da je neko bolji od njih, kao što su zavideli i za života. Ja ostajem onda ovde. Može, ali moraš se pročistiti od zemaljskih grehova i gluposti koje si činio na zemlji, jel vidiš one svetle dole, oni veruju u ovaj svet i oni sami nam dolaze, a vi ostali lutate i kada samo poneko zasluži mi dođemo po vas da vas spasemo a ostali pate dole, zli i dalje su zli još više samo. Vidiš onu decu prizivaju mrtve, zezaju se sa njim jer duhovi vide njihov duh - Auru i čitaju im misli jer to vide na auri i tako ih zamajavaju. Gledaj, teraju ih da ih stalno zovu i vidi kako im crpe energiju, sve njih sanjaju, muče ih u snovima, neki se zbog njih u b i j u, ovi ih nateraju, da to učine. Pa zašto ih ne spasiš? - Ne smem, a Bog, što ih ne spase? - Vi ste dole na zemlji da naučite nešto, kao što vi posmatrate vašu decu kad uče da hodaju, puštate ih da padnu pa ustanu, pa opet idu padnu, tako kroz ceo život, ako im se mnogo mešate, oni nikad neće znati šta mogu a šta ne mogu i kada ih učite sve na gotovo. Kada umrete ne mogu da se snađu u životu, tuguju za vama a vi još više za njima. Tako i Bog, je vas zatvorio u "kućicu za decu", i ko uspe da shvati da izvan te kućice ima veći i bolji prostor on izlazi i dolazi gore, ako ne, ostaje da se igra i posle života dole na zemlji jer nije naučio lekciju i shvatio da ima i nešto drugo, osim s m r t i kao kraja svega. -Jedan čovek kome sam ovo rekao, kaže: Ako života gore nema ti si gubio vreme zaluđujući se, kao i ja sa sportom ili politikom, ali, ako ga ima, ja sam mnogo u gubitku. Svakoga dana brinemo šta ćemo da jedemo, šta da obučemo, da nađemo bilo kakav ili bolji posao, tako celog života 50 -70 godina i kraj. Mislimo, da je kada umremo nema više muka, međutim muke tek dolaze, što je najgore traju nekoliko puta duže nego fizički život. U praksi sam kontaktirao sa duhovima iz rimskog perioda, turske imperije koji su još uvek zavučeni po magazama - hodnicima, pećinama, planinskim poljanama, još uvek verni svome zadatku ili nekome. Vrlo loš osećaj verujte mi. Zato ovaj Duh koji nosimo na sebi, moramo ga mnogo više čuvati i negovati nego li fizičko telo. Vrlo je lak za održavanje, ne treba mu odelo, jedno,drugo, treće, hiljadito, izašlo iz mode, nije izašlo. Ne održavaš ga skupocenom higijenom, da bi ga ulepšavao i lagao sebe i druge kako si lep preko kilograma šminke i krpica. Hranu ne bira. Jedino što je potrebno našem duhu za održavanje jesu: Lepe reči, dobra dela, lj u b a v prema svima; Izbaci iz njega egoistižne želje, komplekse koji ga truju i ubijaju. Zapamti: Prvo DAJEŠ, da bi UZEO ono što ti duhu treba. Ako dobro daješ, dobro udesetostručeno dobijaš - ako mu se ne nadaš. Dati i sa nestrpljenjem i gordošću čekati da ti se vrati isto nevalja, i ne dobija se ništa. Samo malo treba našem duhu, baviti sa samim sobom 5 minuta, kakav si u srcu i učiniti kad možeš dobro delo malo, zaslužio si život večni. - Primetili ste da u prijatnom društvu dobijete elana, u prirodi, po lepom danu isto se divno osećate. Što češće dajte svom duhu mir, ljubav. Budite tada u harmoniji sa svojim duhom i osetićete spokoj, kao da ste našli najboljeg prijatelja koga ste davno izgubili. Život usklađen sa duhom donosi sreću oboma, drugačiji postajete ispunjeni nečim što vam je odvajkada nedostajalo, bili ste dva razdvojena čoveka, dve polovine koje smetaju jedna drugoj, a sada ste celovita ličnost, jedno sa duhom.To se ne da opisati rečima, treba doživeti svoj Duh i svoje telo u jednini.
    3235 Objavio/la Ambasador
  • - O ovome su govorili stari: Indijci, Vavilonci, Jevreji, Egipćani, Kinezi, Grci (Aristotel, Platon itd), šta su rekli? Da zemlja nije samo tvrda, mrtva gromada zemlje i minerala, neka bezvezna, neosetljiva, masa svega i svačega. Naprotiv, Zemlja sem što je Fizički živa ona je i DUHOVNO živa, oseća na drugačiji način nego mi, ako govorimo o pet čula, ali sa duhovne tačke Zemlja kao naša Majka oseća za svakim bićem, kao mi za svoju decu. Kada se mi naljutimo na našu decu mi sevamo od nervoze, a naša Majka Zemlja seva munjama, izliva poplave tuge, Provalu oblaka od suza, a mi to nerazumemo, kao što naše dete nerazume zašto se ljutimo na njega kada se ono samo malo nestašno igra.To ne može da radi mrtva materija, bezosećajna, hladna.To radi jedno vrlo Produhovljeno biće. Neko će reći da nije poštena, da bije u sirotinju, ali ona to upozorava i priprema se za veću bitku kada će udariti u bogate svom snagom. Zemlja zna da sa te strane dolazi pokušaj kontrole vremena i da je samo time ljute sve više i više. Sve te informacije se dobijaju kroz Taj Etar-Pneumu, obaveštavaju posebne ljude i prirodu o događajima na planeti. Preko te enrgije mi i vidimo šta neko radi u drugoj državi ili na drugom kontinentu, to postižemo kada svoj duh uskladimo sa duhom Prirode-Zemlje i sa Duhovnom energijom - Eterom. - Svaki čovek sem fizičkog tela poseduje i Duhovno telo - DUH, neplašite se niste opsednuti nekim tuđim duhom, to je vaš Duh koji vam je Stvoritelj dao.U svim religijskim knjigama se i govori da je Čovek stvoren po liku Božijem, a Bog je DUH, tako smo i mi prvo stvoreni kao Duhovna-Energetska bića, kada smo počeli da činimo svakakve gluposti, da se uzdižemo do Boga i ravnam sa njime dobili smo ovo drugo telo, kako kažu haljine od kože (mesa i kostiju). Kao Duhovna bića bili smo sretni i besmrtni bez bola i tuge.A onda sa dobijanjem Fizičkog tela, sa mukom ćemo raditi, u bolu se rađati, kratko i sa bolestima živeti i fizički umreti.Ali hvala Stvoritelju što nam je podario i taj Duh, koga nažalost mi za vreme života fizičkog mnogo mučimo, ponižavamo, a neznamo da nam je u njemu spas. Neko će reći da Duh ne postoji, jer ga nije video, da u Medicinskim knjigama to ne piše, nisu mogli u epruveti da ga izoluju, da vide kako reaguje na kiseline razne, kolika mu je fizička težina, koliko je opet fizički dugačak, od čega je sastavljen da bi ga i oni negde i nekako izmućkali, e onda bi verovali jer mogu to i oni. Međutim, njih je meni žao što ne mogu i sa time da se IGRAJU. - Ja neverne pitam, a to je i odgovor njima, da nešto izvan ovog tela POSTOJI i da neki svet izvan ovog materijalnog POSTOJI i da je mnogo više življi nego naš. Pitanje glasi: zašto sam morao da se rodim baš ovde, zašto sam mora u bolu svom i svoje majke da se rodim? Zašto sam morao godinu dana da čekam da prohodam, kada neka „glupa i bezvredna“ životinja to učini za jedan sat. Ona odmah zna gde je sisa i šta se jede a šta ne, dok čoveku 6 meseci do godinu dana silom guraju hranu i celog života nezna šta se jede a šta ne. Zašto mi treba sedam godina da bih razumeo nešto i da bih mogao da počnem da učim, a životinja „glupa“ - odmah uči. Zašto moram da učim preko 2o godina i opet ništa neznam, radim 40-50 godina, vezujući se za taj prokleti n o v a c i nikada mi nije dosta, onda odem u mirovinu bolestan i umrem, pojedu me crvi i nemame. Zar je moguće da 60-70-80 godina se mučim, stvaram kao nešto, neprevaziđen sam, savršeno biće sam i jedan crvić me poručka i od mene nema ni traga ni glasa, zaboravljen od svih, samo neka mrtva kamenčuga, ali baš mrtva, stoji iznad mene. Celog života se borim da budem ja iznad a sada je mrtav kamen iznad mene pobedio me je na kraju; PORAŽAVAJUĆE za takvu silu i veličinu zvanu ČOVEK. Na našu sreću ostaje nešto iza nas nemeterijalno, nevidljivo koje živi mnogo duže nego fizičko telo i koje može da zasluži onaj Večni život kakav je trebalo da ima, na početku stvaranja ljudskog roda. Metafizičko - Parapsihološko objašnjenje: Naša Aurora-Aura, koja nam za života štiti telo od raznih energetskih uticaja i proživi sa nama težak život, kada se odvoji od fizičkog umornog tela, bude izmrcvarena i umorna kao porodilja na porođaju, 40 dana se ona oporavlja od smrtnog porođaja, sva je zatečena novim načinom egzistencije - novim načinom života. Teško se prilagođava novonastaloj situaciji. Treba da progleda duhovnim očima, da hoda duhovnim nogama i što je najgore pita se ? ŠTA ĆU DA JEDEM.To je užas, ruka mi prolazi kroz hranu, vodu, ne mogu da otvorim vrata, naviko sam da otvaram vrata, što je najgore, vidim svoje prijatelje koji mi nisi bili prijatelji, vidim njihove crne misli iza tužnog i lažljivog pogleda. A onda još veći šok, ulicom i kroz grad najviše je bilo desetak ljudi, a sada vidim na stotine drugih, sličnih meni, pokojni, vide me i ja vidim njih, samo jure nekuda. Na duhu su mi sve rane od fizičkog tela a najdublje su mi one Psihičke - Duhovne, od dobrog - lošeg života i od drugih ljudi. Sve te rane osećam nekoliko puta jače, tuga moje rodbine mi razdera ovo novo „telo“. Šta sam propustio u onom životu, kako sam verovao lažovima, sada tako lutam sivilom koje je svuda oko mene, strašna samoća i tuga u duhu. Plačemi se ali ne mogu, vikao bih ali nema glasa, požalio bih se nekome, drugovima oko mene do toga nije stalo jer se i oni tako osećaju i besciljno provode. Vidim neke svetleće ljude imaju svetliji duh od onih drugih ljudi, znači to su oni koji se još za života bave duhovnim životom. - Pogledam na gore u svetlije sivilo, a tamo i neki svetliji duhovi, malo veći od mene i sa manje rana - rupa u duhu, mogu da l e t e prolaze i kroz zidove. Neki još višlje gore su samo kao kugle nemaju ruke i noge i lik kao ja, kao neka plazma svetleća i oni mnogo brzo prolaze pored mene i niko me ne pita niti razgovara samnom. Dole niže u podrumima vidim onog što se bacio, toliko je mali i taman, kao da se smrzao. Onaj bez noge komšija, sada ima obe noge samo je mnogo tanja od druge. Nailazi jedan svetliji od mene i lep čovek i pokazuje mi neke kuglice, kaže to su to oni z l i ljudi koji su se kao sasušili, ostala je samo mala iskrica, kaže se u narodu da ih zovu "Živaci", kaže i sada su zli napadaju ljude, kvare im po stanovim uređaje, svađaju ljude, isisavaju ljudima energiju. Takvi su i mene napadali i razboleli od zle - negativne energije, zato doktori nisu mogli ništa da učine, nisu mogli da znaju zašto i od čega se sušim? Sad mi je jasno, vidim kako jednom mlađem dečku isisavaju energiju iz grudiju, a na ocu jedan mali takav ga pritiska u glavu i ubacuje mu zračić tamni koji ovog živog tera da se svađa sa detetom, pravi mali đavolak. Pitam, mislim u sebi, ko si ti svetleći, odmah kao da dobijam sliku u sebi živu jasnu kao i ove malopre slike. Ja sam mislio da mi govori jer čujem i nečujem, čudan osećaj ali slike su kao na filmu -žive, sve što mi pokaže živo i jasno vidim. - Pokazuje mi na gore i odjednom vidim t u n e l, setih se da sam takav video kad izađoh iz tela i odmah stadoh na "zemlju" i svuda beše tama, pokaza mi taj tuneli velikom brzinom poletesmo na gore, na kraju tenela ogromna svetlost i starac u svetloj odori kao pop, samo sav svetli, kad odjednom zagrmi glasom. Pogledam usta ne miče a grmi mu glas, u oči ga pogledati ne mogu, strašno sija iz njih. Pozva me po imenu i prezimenu i po još jednom imenu, kaže mi ovaj do mene mlađi dečko, to ti je drugo i m e dobio si ga pre rođenja na zemlji i pod njime se ovde vodiš. Kao da su me ispitivali to sam osetio, svuda oko mene neki čudan prostor ima i nema zidove, stali smo negde u prostoru i kao da se razdani ispred mene i videh u sebi kako kaže; "Gledaj: moja majka trudna, otac pokojni, moje rođenje, ovaj svetli dečak pored mene kad sam beba bio, moj plač, bolesti, odrastanje, padovi, škola, operacija teška i opet ovaj svetli dečko", Moje školovanje, cure, moje zle misli, ženidba, moja deca, svađe, laži moje i mojih prijatelja nazovi, sve dok nisam u m r o sve kao na filmu. - Ogromna tuga me zahvati da puknem, to u onom životu, takvu bol nisam osetio, još kad sam video za moju decu loše vreme života njihovog htedoh da se vratim dole, ali me zadrža ovaj mladić, i reče mi u duhu: "Ne boj se, njih će kao i tebe jedan kao što sam i ja, da čuva kada je naj potrebnije. A dole ćeš patiti mnogo više nego kada si bio živ, samo ćeš na san moći da im dođeš i da tuguješ sa njima, ali ako se p o k a j e š i pročistiš ovde, moći ćeš samnom češće da ih obilaziš i da im bolje pomogneš. Video si one tamne - "crne" na zemlji kako zaluđuju one koji gledaju u šolju, ili baju sve i svašta, oni su ostali dole, oduzimaju im energiju, suše ih, zauzvrat im kažu sve ono što je na ljudskom duhu već ispisano, a budućnost ne znaju, čitaju ti misli i želje i ovima prenose. Vezani su za zemlju ti crni duhovi, jer su bili zli, crne mađije radiše, trovaše ljude, a i oni zli mali to isto rade, šalju ih ljudima, pa se pretvaraju u likove njihovih rođaka, te ih ovi sanjaju i rade ono što im kažu. Kako ima puno dole duhova - mrtvih, što ne dođu gore, zato što neveruju da ovakvo mesto postoji, što ne veruju da ima ovaj život, i da imaju duhovna tela isto kao i ona što umiru i trule. - Vidiš ovde trebaju da ispaštaju grehove i da budu kažnjeni, a dole produžavaju agoniju do sudnjega dana, zato su tako opasni i zavide vama živima ako ste dobri ili se popravite, jer ne žele da je neko bolji od njih, kao što su zavideli i za života. Ja ostajem onda ovde. Može, ali moraš se pročistiti od zemaljskih grehova i gluposti koje si činio na zemlji, jel vidiš one svetle dole, oni veruju u ovaj svet i oni sami nam dolaze, a vi ostali lutate i kada samo poneko zasluži mi dođemo po vas da vas spasemo a ostali pate dole, zli i dalje su zli još više samo. Vidiš onu decu prizivaju mrtve, zezaju se sa njim jer duhovi vide njihov duh - Auru i čitaju im misli jer to vide na auri i tako ih zamajavaju. Gledaj, teraju ih da ih stalno zovu i vidi kako im crpe energiju, sve njih sanjaju, muče ih u snovima, neki se zbog njih u b i j u, ovi ih nateraju, da to učine. Pa zašto ih ne spasiš? - Ne smem, a Bog, što ih ne spase? - Vi ste dole na zemlji da naučite nešto, kao što vi posmatrate vašu decu kad uče da hodaju, puštate ih da padnu pa ustanu, pa opet idu padnu, tako kroz ceo život, ako im se mnogo mešate, oni nikad neće znati šta mogu a šta ne mogu i kada ih učite sve na gotovo. Kada umrete ne mogu da se snađu u životu, tuguju za vama a vi još više za njima. Tako i Bog, je vas zatvorio u "kućicu za decu", i ko uspe da shvati da izvan te kućice ima veći i bolji prostor on izlazi i dolazi gore, ako ne, ostaje da se igra i posle života dole na zemlji jer nije naučio lekciju i shvatio da ima i nešto drugo, osim s m r t i kao kraja svega. -Jedan čovek kome sam ovo rekao, kaže: Ako života gore nema ti si gubio vreme zaluđujući se, kao i ja sa sportom ili politikom, ali, ako ga ima, ja sam mnogo u gubitku. Svakoga dana brinemo šta ćemo da jedemo, šta da obučemo, da nađemo bilo kakav ili bolji posao, tako celog života 50 -70 godina i kraj. Mislimo, da je kada umremo nema više muka, međutim muke tek dolaze, što je najgore traju nekoliko puta duže nego fizički život. U praksi sam kontaktirao sa duhovima iz rimskog perioda, turske imperije koji su još uvek zavučeni po magazama - hodnicima, pećinama, planinskim poljanama, još uvek verni svome zadatku ili nekome. Vrlo loš osećaj verujte mi. Zato ovaj Duh koji nosimo na sebi, moramo ga mnogo više čuvati i negovati nego li fizičko telo. Vrlo je lak za održavanje, ne treba mu odelo, jedno,drugo, treće, hiljadito, izašlo iz mode, nije izašlo. Ne održavaš ga skupocenom higijenom, da bi ga ulepšavao i lagao sebe i druge kako si lep preko kilograma šminke i krpica. Hranu ne bira. Jedino što je potrebno našem duhu za održavanje jesu: Lepe reči, dobra dela, lj u b a v prema svima; Izbaci iz njega egoistižne želje, komplekse koji ga truju i ubijaju. Zapamti: Prvo DAJEŠ, da bi UZEO ono što ti duhu treba. Ako dobro daješ, dobro udesetostručeno dobijaš - ako mu se ne nadaš. Dati i sa nestrpljenjem i gordošću čekati da ti se vrati isto nevalja, i ne dobija se ništa. Samo malo treba našem duhu, baviti sa samim sobom 5 minuta, kakav si u srcu i učiniti kad možeš dobro delo malo, zaslužio si život večni. - Primetili ste da u prijatnom društvu dobijete elana, u prirodi, po lepom danu isto se divno osećate. Što češće dajte svom duhu mir, ljubav. Budite tada u harmoniji sa svojim duhom i osetićete spokoj, kao da ste našli najboljeg prijatelja koga ste davno izgubili. Život usklađen sa duhom donosi sreću oboma, drugačiji postajete ispunjeni nečim što vam je odvajkada nedostajalo, bili ste dva razdvojena čoveka, dve polovine koje smetaju jedna drugoj, a sada ste celovita ličnost, jedno sa duhom.To se ne da opisati rečima, treba doživeti svoj Duh i svoje telo u jednini.
    Dec 15, 2013 3235
  • 15 Dec 2013
      Бивши талибан из Авганистана примио Православље на Светој Гори...Ахмед је рођен и одрастао у авганистанском селу. Детињство проводи у сиромаштву, изучавању исламистичких свештених књига и ратовању.„Више и не памтим с киме сам све ратовао али једно знам, то је било непрестано ратовање” – присећа се Ахмед.Дуги низ година је радио код талибана. Био је фанатичан муслиман, припадник радикалног ислама. У једном тренутку више није могао да поднесе такав живот – страдање, сиромаштво, насиље, бол и смрт. Када је имао 23 година кренуо је преко непроходних планина Пакистана за Иран. Једини његов „пасош“ је био заједнички језик фарси. Две године ради без докумената и на крају стиже до крајбрежја Мале Азије у Турској, која је за њега предсатвљала капију западног раја.Пре девет година, током једне зимске ноћи, заједно са једним пријатељем, на душеку на надувување и двама веслима, уз неколико боца воде пристиже до острва Лезвос. О претстојећем путовању ка вери, Ахмед говори:„Тамо, на Лезвосу, срели смо одраслу жену у црном, забрађену марамом – мислили смо да је муслиманка са дететом. Мој пријатељ је говорио мало енглеског, али она није. Гестовима нам је показала на коју страну да идемо до асфалтног пута и дала нам нешто новца за аутобус. Стигли смо до пристаништа и сели на први брод до Пиреја. На изласку су нас зауставили. После три месеца у једном мањем емигрантском центру добијамо карте и крећемо за Атину. Тамо сам научио грчки језик и радио на различитим местима, док нисам нашао сталан посао у једној фирми за соларне ћелије. Плаћали су ме пристојно и још се и заложили за мене у Институту за социјалну бригу, после чега сам и добио документе за политички азил. Радио сам у тој Атинској фирми пуних шест година, и нисам у почетку улазио у цркву. Међутим, како сам често пролазио поред цркве, нешто ме је вукло унутра и почео сам да улазим. Постао сам спокојнији. Каса сам добро научио грчки, пожелео сам да нешто више сазнам о Христу. Најпре сам дошао до Новог Завета, али је он био на језику за мене неразумљивом (старогрчком). На крају налазим један на грчком и почињем са читањем. Од неког сам добио и филм о Исусовом животу. На персијском је био тако да сам све разумео. Оставио је на мене јак утисак а срце ми се коначно успокојило. Онда сам се решио, и одлучио да постанем Хришћанин.Напуштам Атину када се фирма затворила и селим се у провинцију. Налазим мали кварт у суседном граду. У близини је било и море. Просто обожавам грчко море! Мало пре Пасхе ове, 2013. године, решио сам да се крстим.“Те пете јунске вечери, у Хиландарској келији „Рождества Богородичиног“ Ахмед Маруда постаје хришћанин. Добија име Александар, по светом новомученику Александру Солунском, који је пострадао 1794. године и назива се „Дервишки“.
    970 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
  •   Бивши талибан из Авганистана примио Православље на Светој Гори...Ахмед је рођен и одрастао у авганистанском селу. Детињство проводи у сиромаштву, изучавању исламистичких свештених књига и ратовању.„Више и не памтим с киме сам све ратовао али једно знам, то је било непрестано ратовање” – присећа се Ахмед.Дуги низ година је радио код талибана. Био је фанатичан муслиман, припадник радикалног ислама. У једном тренутку више није могао да поднесе такав живот – страдање, сиромаштво, насиље, бол и смрт. Када је имао 23 година кренуо је преко непроходних планина Пакистана за Иран. Једини његов „пасош“ је био заједнички језик фарси. Две године ради без докумената и на крају стиже до крајбрежја Мале Азије у Турској, која је за њега предсатвљала капију западног раја.Пре девет година, током једне зимске ноћи, заједно са једним пријатељем, на душеку на надувување и двама веслима, уз неколико боца воде пристиже до острва Лезвос. О претстојећем путовању ка вери, Ахмед говори:„Тамо, на Лезвосу, срели смо одраслу жену у црном, забрађену марамом – мислили смо да је муслиманка са дететом. Мој пријатељ је говорио мало енглеског, али она није. Гестовима нам је показала на коју страну да идемо до асфалтног пута и дала нам нешто новца за аутобус. Стигли смо до пристаништа и сели на први брод до Пиреја. На изласку су нас зауставили. После три месеца у једном мањем емигрантском центру добијамо карте и крећемо за Атину. Тамо сам научио грчки језик и радио на различитим местима, док нисам нашао сталан посао у једној фирми за соларне ћелије. Плаћали су ме пристојно и још се и заложили за мене у Институту за социјалну бригу, после чега сам и добио документе за политички азил. Радио сам у тој Атинској фирми пуних шест година, и нисам у почетку улазио у цркву. Међутим, како сам често пролазио поред цркве, нешто ме је вукло унутра и почео сам да улазим. Постао сам спокојнији. Каса сам добро научио грчки, пожелео сам да нешто више сазнам о Христу. Најпре сам дошао до Новог Завета, али је он био на језику за мене неразумљивом (старогрчком). На крају налазим један на грчком и почињем са читањем. Од неког сам добио и филм о Исусовом животу. На персијском је био тако да сам све разумео. Оставио је на мене јак утисак а срце ми се коначно успокојило. Онда сам се решио, и одлучио да постанем Хришћанин.Напуштам Атину када се фирма затворила и селим се у провинцију. Налазим мали кварт у суседном граду. У близини је било и море. Просто обожавам грчко море! Мало пре Пасхе ове, 2013. године, решио сам да се крстим.“Те пете јунске вечери, у Хиландарској келији „Рождества Богородичиног“ Ахмед Маруда постаје хришћанин. Добија име Александар, по светом новомученику Александру Солунском, који је пострадао 1794. године и назива се „Дервишки“.
    Dec 15, 2013 970
  • 11 Dec 2013
    Priznati stručnjak na polju ljudskih potencijala držao je predavanje. Nakon uvodnog govora, on uze pomorandžu u ruke i zagonetno upita publiku: "Ako stisnem iz sve snage ovu pomorandžu, šta će izaći iz nje?" Neka mlada devojka iz prvog reda dobaci: "To vam je jako glupo pitanje. Ako stisnete pomorandžu onda će iz pomorandže izaći sok od pomorandže. To je ono što je unutra. Ne može ništa drugo izaći iz nje." Stručnjak reče: "Tačno. To i jeste odgovor na moje pitanje. Razlog za to što će iz pomorandže izaći pomorandžin sok je taj što je samo to unutra. A sad, ako proširimo metaforu, i zamislimo da vas neko tako stisne. Da vas stisnu vaši problemi, brige, strahovi, da vas ogovaraju, da vas neko uvredi, da vam nanese bol i sl. I iz vas izađu bes, mržnja, prezir, strah, ljutnja, zloba, itd. Vi biste rekli da je to izašlo iz vas zbog toga što vam je neko rekao ovo ili uradio ono, ali prava istina je da je ono što iz vas izađe - ono što nosite u sebi. Zapamtite, iz vas će uvek i baš uvek izaći ono što je u vama ako vas neko 'stisne'. Iz pomorandže nikada neće izaći sok od jabuke. Isto tako iz vas nikad neće izaći ono što već nije u vama." "Nema dobrog drveta koje donosi rđav plod, ni rđavog drveta koje donosi dobar plod. Jer, svako drvo se poznaje po svom plodu. Sa trnja se ne beru smokve, ni grožđe sa kupine. Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo jer usta govore ono čega je srce puno." (Jevanđelje po Luki )
    690 Objavio/la Ambasador
  • Priznati stručnjak na polju ljudskih potencijala držao je predavanje. Nakon uvodnog govora, on uze pomorandžu u ruke i zagonetno upita publiku: "Ako stisnem iz sve snage ovu pomorandžu, šta će izaći iz nje?" Neka mlada devojka iz prvog reda dobaci: "To vam je jako glupo pitanje. Ako stisnete pomorandžu onda će iz pomorandže izaći sok od pomorandže. To je ono što je unutra. Ne može ništa drugo izaći iz nje." Stručnjak reče: "Tačno. To i jeste odgovor na moje pitanje. Razlog za to što će iz pomorandže izaći pomorandžin sok je taj što je samo to unutra. A sad, ako proširimo metaforu, i zamislimo da vas neko tako stisne. Da vas stisnu vaši problemi, brige, strahovi, da vas ogovaraju, da vas neko uvredi, da vam nanese bol i sl. I iz vas izađu bes, mržnja, prezir, strah, ljutnja, zloba, itd. Vi biste rekli da je to izašlo iz vas zbog toga što vam je neko rekao ovo ili uradio ono, ali prava istina je da je ono što iz vas izađe - ono što nosite u sebi. Zapamtite, iz vas će uvek i baš uvek izaći ono što je u vama ako vas neko 'stisne'. Iz pomorandže nikada neće izaći sok od jabuke. Isto tako iz vas nikad neće izaći ono što već nije u vama." "Nema dobrog drveta koje donosi rđav plod, ni rđavog drveta koje donosi dobar plod. Jer, svako drvo se poznaje po svom plodu. Sa trnja se ne beru smokve, ni grožđe sa kupine. Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo jer usta govore ono čega je srce puno." (Jevanđelje po Luki )
    Dec 11, 2013 690
  • 15 Nov 2013
    KLUPAKlupana obalirekeostalasamaOpalolišćepokrilo stazeGole granežalosne vrbe ostalesamegnezdu pticeutočišteKapi kišenakvasile klupusa listovomasjaj daleProlaznici je ne primećujuka svom cilju koračajuPo koja ptica sletina njenu namenupodsetiStaza pored njepostala praznačekadanešetnjamaŽubor rekesa kapima se čujesvoje uspomeneljubomornozapisujePo nekuzimsku očekujetragovoma snegazapisanuPozna jesennečujno kucadolazi samapred vratimaje zimenjenausamljenostće postatičestoistina................  
    589 Objavio/la N N
  • By N N
    KLUPAKlupana obalirekeostalasamaOpalolišćepokrilo stazeGole granežalosne vrbe ostalesamegnezdu pticeutočišteKapi kišenakvasile klupusa listovomasjaj daleProlaznici je ne primećujuka svom cilju koračajuPo koja ptica sletina njenu namenupodsetiStaza pored njepostala praznačekadanešetnjamaŽubor rekesa kapima se čujesvoje uspomeneljubomornozapisujePo nekuzimsku očekujetragovoma snegazapisanuPozna jesennečujno kucadolazi samapred vratimaje zimenjenausamljenostće postatičestoistina................  
    Nov 15, 2013 589
  • 27 Oct 2013
    Danas je Sveta Petka Pravoslavni vernici i SPC slave dan Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
    2269 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
  • Danas je Sveta Petka Pravoslavni vernici i SPC slave dan Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
    Oct 27, 2013 2269
  • 21 Oct 2013
      "ПУТ СПАСЕЊА " - једна поучна и душекорисна прича.Један старац, годинама живећи у самоћи у пустињи, пао је у духовну малаксалост и мноштво помисли почело је да мучи душу његову, уливајући му сумњу да ли он иде правим путем и да ли постоји нада да ће трудови његови најзад бити крунисани успехом ?Старац је седео оборене главе. Срце је тиштало, а очи нису пуштале сузе. Сува туга мучила га.Док се он тако мучио у своме јаду, јавио му се анђео Божији и рекаому:"Шта се плашиш и зашто такве помисли улазе у срце твоје?Ниси ти ни први ни последњи који иде тим путем. Многи су већ прошли њиме, многи иду и многи ће проћи њиме и ући у светле обитељи раја.Пођи са мном, ја ћу ти показати разне путеве којима иду синови људски, као и то куда одводе ови путеви. Гледај - и поучи се !"Старац се повинова наређењу анђела, устао је и пошао".Но, тек што је учинио неколико корака напред, он као да се обрео неколико корака ван себе и погружио се у посматрање чудног виђења које се открило његовим духовним очима. Он је видео, лево од себе, густи мрак, као непробојни зид, иза кога су се чули шум, ларма и метеж.Загледавши се пажљивије у мрак он је видео широку реку по којој су се ваљали таласи, напред и назад, лево и десно са људима у њима и кад год би се појавио неки талас пред његовим очима, до његових ушију допирао би неки тајанствени глас који му је објашњавао:"то је талас неверовања, безбрижности, хладноће; а то је немилосрда, разврата, отимања; а то је забаве, зависти и раздора; а то је пијанства, нечистоте, лењости, неверности у браку" и тако даље и тако даље.Сваки талас носио је у себи мноштво људи и час их подизао увис, час их је бацао удубину. У ужасу старац је завапио: Господе, да ли ће сви ови да погину, зар нема наде да ће се спасти ?Анђео му је одговорио:"Пази даље и видећеш милост и правду Божију."Старац је боље погледао реку и спазио на целој њеној површини много малих лађа у којима су седели светли младићи са сваковрсним оруђима за спасавање утопљеника. Они су их све призивали к себи, једнима су пружали руке, другима суспуштали даске и летве, трећима су бацали ужад, а понекад су у дубину спуштали куке и чакље да би се ухватио неко за њих.Али су одзиви на њихове позиве били ретки, а још мање је било оних који су се користили пруженим оруђима спасења.Већина њих одбијали су их са презрењем и као са неком дивљом насладом,погружавали се у ову реку, која је испаравала дим, смрад и гар.  
    531 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
  •   "ПУТ СПАСЕЊА " - једна поучна и душекорисна прича.Један старац, годинама живећи у самоћи у пустињи, пао је у духовну малаксалост и мноштво помисли почело је да мучи душу његову, уливајући му сумњу да ли он иде правим путем и да ли постоји нада да ће трудови његови најзад бити крунисани успехом ?Старац је седео оборене главе. Срце је тиштало, а очи нису пуштале сузе. Сува туга мучила га.Док се он тако мучио у своме јаду, јавио му се анђео Божији и рекаому:"Шта се плашиш и зашто такве помисли улазе у срце твоје?Ниси ти ни први ни последњи који иде тим путем. Многи су већ прошли њиме, многи иду и многи ће проћи њиме и ући у светле обитељи раја.Пођи са мном, ја ћу ти показати разне путеве којима иду синови људски, као и то куда одводе ови путеви. Гледај - и поучи се !"Старац се повинова наређењу анђела, устао је и пошао".Но, тек што је учинио неколико корака напред, он као да се обрео неколико корака ван себе и погружио се у посматрање чудног виђења које се открило његовим духовним очима. Он је видео, лево од себе, густи мрак, као непробојни зид, иза кога су се чули шум, ларма и метеж.Загледавши се пажљивије у мрак он је видео широку реку по којој су се ваљали таласи, напред и назад, лево и десно са људима у њима и кад год би се појавио неки талас пред његовим очима, до његових ушију допирао би неки тајанствени глас који му је објашњавао:"то је талас неверовања, безбрижности, хладноће; а то је немилосрда, разврата, отимања; а то је забаве, зависти и раздора; а то је пијанства, нечистоте, лењости, неверности у браку" и тако даље и тако даље.Сваки талас носио је у себи мноштво људи и час их подизао увис, час их је бацао удубину. У ужасу старац је завапио: Господе, да ли ће сви ови да погину, зар нема наде да ће се спасти ?Анђео му је одговорио:"Пази даље и видећеш милост и правду Божију."Старац је боље погледао реку и спазио на целој њеној површини много малих лађа у којима су седели светли младићи са сваковрсним оруђима за спасавање утопљеника. Они су их све призивали к себи, једнима су пружали руке, другима суспуштали даске и летве, трећима су бацали ужад, а понекад су у дубину спуштали куке и чакље да би се ухватио неко за њих.Али су одзиви на њихове позиве били ретки, а још мање је било оних који су се користили пруженим оруђима спасења.Већина њих одбијали су их са презрењем и као са неком дивљом насладом,погружавали се у ову реку, која је испаравала дим, смрад и гар.  
    Oct 21, 2013 531
  • 07 Sep 2013
    Zene   1. Skinite odeću i stavite je u korpu za prljavo rublje. Svetlu na jednu, tamnu na drugu stranu. 2. Ako na putu do kupatila sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i žurno se zaključajte. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu i isturite stomak kako bi mogli još više kukati o debljanju. 4. Udjite u kadu ili tuš kabinu. Uzmite krpicu za pranje lica, ruku i leđa, te kamen za struganje peta. 5. Operite kosu sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 6. Operite kosu još jednom sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 7. Nakon toga, nanesite na kosu balzam od krastavaca i lavande obogaćen prirodnim kokosovim uljem. Ne ispirajte 15 minuta. 8. Istrljajte lice s kremom dok zdravo ne pocrveni. 9. Operite ostatak tela s Djumbir i Jaffa Cakes gelom za tuširanje. 10. Isperite balzam s kose (minimalno 15 minuta, jer morate biti sigurni da ništa nije ostalo). 11. Obrijte pazuhe i noge. 12. Razmislite o brijanju bikini područja, te ga potom odlučite depilirati voskom. 13. Glasno vrisnite kada vam muž povuče vodu u wc-u i tako oslabi pritisak vode. 14. Isključite tuš. 15. Izbrišite sve mokre delove kupatila. 16. Obrišite se peškirom veličine manje afričke države. 17. Zamotajte kosu u super upijajući drugi peškir. 18. Pretražite celo telo za najmanji trag bubuljica. Napadnite noktima. 19. Vratite se u spavaću sobu u dugom bade-mantilu s peškirom na glavi. 20. Ako usput sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i odjurite u sobu na sat i po dugo oblačenje.   Kako se istuširati – MUSKARCI   1. Skinite odeću sedeći na ivici kreveta i ostavite je na gomili. 2. Do kupatila idite goli. Ako usput sretnete ženu pokažite joj ga uz prikladan uzvik. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu, uvucite trbuh, pogledajte dole i divite se veličini svog penisa, počešite jaja i pomirišite prste nakon toga. 4. Uđite u kadu ili tuš kabinu. 5. Ne tražite krpice za pranje jer vam ne trebaju. 6. Operite lice. 7. Operite pazuhe. 8. Kako samo dobro zvuči kad prdnete u kupatilu! 9. Operite svog najdražeg i okolna područja. 10. Operite guzicu i ostavite dlake na sapunu. 11. Šamponirajte kosu (bez balzama). 12. Povucite zavesu s kabine i pogledajte se u ogledalo. 13. Popišajte se u kadu. 14. Otresite se i izađite napolje. Nemojte primetiti lokvu vode na podu, nastalu jer je zavesa sve vreme visila s pogrešne strane kade. 15. Delimično se obrišite. 16. Pogledajte se u ogledalo, protegnite mišiće, divite se veličini penisa. 17. Ostavite zavesu rastvorenu i mokru prostirku na podu. 18. Ostavite svetlo i ventilaciju upaljene. 19. Vratite se u spavaću sobu s peškirom oko struka. Ako prođete pored žene, sklonite peškir, zgrabite penis, viknite “ajmo mala!” i zavrtite kukovima. 20. Bacite mokri peškir na krevet. Oblačite se 2 minuta.   ... jel ima istine ?!? :P
    818 Objavio/la Slatkamaca 1
  • Zene   1. Skinite odeću i stavite je u korpu za prljavo rublje. Svetlu na jednu, tamnu na drugu stranu. 2. Ako na putu do kupatila sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i žurno se zaključajte. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu i isturite stomak kako bi mogli još više kukati o debljanju. 4. Udjite u kadu ili tuš kabinu. Uzmite krpicu za pranje lica, ruku i leđa, te kamen za struganje peta. 5. Operite kosu sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 6. Operite kosu još jednom sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 7. Nakon toga, nanesite na kosu balzam od krastavaca i lavande obogaćen prirodnim kokosovim uljem. Ne ispirajte 15 minuta. 8. Istrljajte lice s kremom dok zdravo ne pocrveni. 9. Operite ostatak tela s Djumbir i Jaffa Cakes gelom za tuširanje. 10. Isperite balzam s kose (minimalno 15 minuta, jer morate biti sigurni da ništa nije ostalo). 11. Obrijte pazuhe i noge. 12. Razmislite o brijanju bikini područja, te ga potom odlučite depilirati voskom. 13. Glasno vrisnite kada vam muž povuče vodu u wc-u i tako oslabi pritisak vode. 14. Isključite tuš. 15. Izbrišite sve mokre delove kupatila. 16. Obrišite se peškirom veličine manje afričke države. 17. Zamotajte kosu u super upijajući drugi peškir. 18. Pretražite celo telo za najmanji trag bubuljica. Napadnite noktima. 19. Vratite se u spavaću sobu u dugom bade-mantilu s peškirom na glavi. 20. Ako usput sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i odjurite u sobu na sat i po dugo oblačenje.   Kako se istuširati – MUSKARCI   1. Skinite odeću sedeći na ivici kreveta i ostavite je na gomili. 2. Do kupatila idite goli. Ako usput sretnete ženu pokažite joj ga uz prikladan uzvik. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu, uvucite trbuh, pogledajte dole i divite se veličini svog penisa, počešite jaja i pomirišite prste nakon toga. 4. Uđite u kadu ili tuš kabinu. 5. Ne tražite krpice za pranje jer vam ne trebaju. 6. Operite lice. 7. Operite pazuhe. 8. Kako samo dobro zvuči kad prdnete u kupatilu! 9. Operite svog najdražeg i okolna područja. 10. Operite guzicu i ostavite dlake na sapunu. 11. Šamponirajte kosu (bez balzama). 12. Povucite zavesu s kabine i pogledajte se u ogledalo. 13. Popišajte se u kadu. 14. Otresite se i izađite napolje. Nemojte primetiti lokvu vode na podu, nastalu jer je zavesa sve vreme visila s pogrešne strane kade. 15. Delimično se obrišite. 16. Pogledajte se u ogledalo, protegnite mišiće, divite se veličini penisa. 17. Ostavite zavesu rastvorenu i mokru prostirku na podu. 18. Ostavite svetlo i ventilaciju upaljene. 19. Vratite se u spavaću sobu s peškirom oko struka. Ako prođete pored žene, sklonite peškir, zgrabite penis, viknite “ajmo mala!” i zavrtite kukovima. 20. Bacite mokri peškir na krevet. Oblačite se 2 minuta.   ... jel ima istine ?!? :P
    Sep 07, 2013 818