Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

User's Tags

468 blogs
  • 02 Oct 2013
    Haere Mai,na maorskom Dobrodošli u Rotorua
      Rotorua je grad na južnoj obali jezera Rotorua U Zalivu Blagostanja , na Severnom Ostrvu Novog Zelanda Rotorua je poznata po geotermalnoj aktivnosti. Ima nekoliko gejzera ,jedan od najimpozantnijih je Pohutu gejzer u Whakarewarewa(vakarevareva) i vrući bazeni mulja koji su locirani u gradu. Termalna aktivnost je srce Rotoruine turističke ponude.. Gejzeri i ključajuci bazeni mulja, Banja vruće vode i Zakopano Selo(tako nazvano jel je zatrpano posle erupcije Mont Tarawere u 1886 – sve ovo u blizini grada.Neka mesta oko gejzera izgledaju kao sa druge planete, zbog raznih boja koje se menjaju svaki put kad gejzer ‘zine’. Rotorua je dobila ime Grad sumpora zbog termalnih aktivnostu.Kada tek stignete u grad zadah sumpora je neizdrživ , mada Rotoruu vec možete ‘namirisati’ na nekoliko kilometara pre cilja...Celo područje je termalno aktivno; miris sumpora je svuda prisutan.. Inače oko Rotorue nalazi se još 16 jezera.Rotorua je glavni grad turizma na Severnom Ostrvu.Smeštena je na obali ogromnog jezera u u krateru  starog vulkana. Ako ste čitali moje ranije blogove o Hangi , maorskom specijalitetu , sasvim je sigurno da ćete biti ovim posluženi u nekoj od poseta u Marae( tradiconalna maorska kuća za okupljanje i prijem gostiju) Ovde će vas prvo pozdraviti tradicionalnim plesom i čuvenim ‘plaženjem’. Kia Ora(Dobar dan) i Haere Mai(dobro dosli).Kad su poslužili Hangi nisam mogla a da se ne zapitam(naravno u sebi) da li su tako nekad spremali i svoje protivnike(Maoriori pleme) koje su etnički očistili tako što su ih pojeli.To kad se setim (čitala, ne zi iskustva) nije bilo tako davno..nekih 170 godina.   Da isperem sumpor i ovakve kanibalske misli završavam putovanje Rotorua divljim splavarenjem(adrenalinski). Možete i vi U Zorb , loptu u koju udjete pa se kotrljate sa brda ili skakanjem , jedrenjem iz aviona. Doživljaj, koji sam vam nadam se malo dočarala.
    12056 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Haere Mai,na maorskom Dobrodošli u Rotorua
      Rotorua je grad na južnoj obali jezera Rotorua U Zalivu Blagostanja , na Severnom Ostrvu Novog Zelanda Rotorua je poznata po geotermalnoj aktivnosti. Ima nekoliko gejzera ,jedan od najimpozantnijih je Pohutu gejzer u Whakarewarewa(vakarevareva) i vrući bazeni mulja koji su locirani u gradu. Termalna aktivnost je srce Rotoruine turističke ponude.. Gejzeri i ključajuci bazeni mulja, Banja vruće vode i Zakopano Selo(tako nazvano jel je zatrpano posle erupcije Mont Tarawere u 1886 – sve ovo u blizini grada.Neka mesta oko gejzera izgledaju kao sa druge planete, zbog raznih boja koje se menjaju svaki put kad gejzer ‘zine’. Rotorua je dobila ime Grad sumpora zbog termalnih aktivnostu.Kada tek stignete u grad zadah sumpora je neizdrživ , mada Rotoruu vec možete ‘namirisati’ na nekoliko kilometara pre cilja...Celo područje je termalno aktivno; miris sumpora je svuda prisutan.. Inače oko Rotorue nalazi se još 16 jezera.Rotorua je glavni grad turizma na Severnom Ostrvu.Smeštena je na obali ogromnog jezera u u krateru  starog vulkana. Ako ste čitali moje ranije blogove o Hangi , maorskom specijalitetu , sasvim je sigurno da ćete biti ovim posluženi u nekoj od poseta u Marae( tradiconalna maorska kuća za okupljanje i prijem gostiju) Ovde će vas prvo pozdraviti tradicionalnim plesom i čuvenim ‘plaženjem’. Kia Ora(Dobar dan) i Haere Mai(dobro dosli).Kad su poslužili Hangi nisam mogla a da se ne zapitam(naravno u sebi) da li su tako nekad spremali i svoje protivnike(Maoriori pleme) koje su etnički očistili tako što su ih pojeli.To kad se setim (čitala, ne zi iskustva) nije bilo tako davno..nekih 170 godina.   Da isperem sumpor i ovakve kanibalske misli završavam putovanje Rotorua divljim splavarenjem(adrenalinski). Možete i vi U Zorb , loptu u koju udjete pa se kotrljate sa brda ili skakanjem , jedrenjem iz aviona. Doživljaj, koji sam vam nadam se malo dočarala.
    Oct 02, 2013 12056
  • 01 Oct 2013
    срећа чучећка
      (дневничкими запис)    Ту отскора више не спремам кафе “Мериси”.Улете ми (исчекивано) место пазитеља јавног вецеја на прометном месту у главној улици Валете.Од 6 пм па док има оних коима је пригустило оддоле дежурам у сутеренској собици.Добро, малко се осећа миомир отпадних људских садржаја , но нерадим у парфимерији ,па немош ни замерити. Захладнело овде , људи чешће (углавном) пишкају те успут и бакшуми неку оставе. Зарада дневна значајнија од оне укафеју а (такорећи) ништа нерадим ,сем што сам обавезан да одржавам визуелну хигијену соља / писоара / рукопера,подова, те 26 степеника који ка олакшању воде сулице ,но како нисам гадљив то и не бројим у неки значајан рад па имам на претек времена за читање , размишљање , писање ,.Смењујем једну Баaку овдашњу која ринта дневну шихту.Муж јој пуко о ледину па га (ненадано ) смених у вечерњој.Иначе од мужа јој млађа сестра рецепционарка је у Хотелу прекопута ди станујем – па отуд веза.Знамо се онако па ме препоручила Газди објекта.Једва чекам да отопли па да људи / жене / деца и остали почму да липаче разне освежавајуће пијаче што ће ауто-матски и промет у вецеју драстично повећати на чега и указује урамљени графикон у офицу вецеја истакнут. Биће зараде . . . . . ко’ плеве. А навраћаће и множина женскиња зарад личних нужди па . . . никад се незна укојој Срећа притајена чучи. Можда се унеку изагледам . . . . .
    1777 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    срећа чучећка
      (дневничкими запис)    Ту отскора више не спремам кафе “Мериси”.Улете ми (исчекивано) место пазитеља јавног вецеја на прометном месту у главној улици Валете.Од 6 пм па док има оних коима је пригустило оддоле дежурам у сутеренској собици.Добро, малко се осећа миомир отпадних људских садржаја , но нерадим у парфимерији ,па немош ни замерити. Захладнело овде , људи чешће (углавном) пишкају те успут и бакшуми неку оставе. Зарада дневна значајнија од оне укафеју а (такорећи) ништа нерадим ,сем што сам обавезан да одржавам визуелну хигијену соља / писоара / рукопера,подова, те 26 степеника који ка олакшању воде сулице ,но како нисам гадљив то и не бројим у неки значајан рад па имам на претек времена за читање , размишљање , писање ,.Смењујем једну Баaку овдашњу која ринта дневну шихту.Муж јој пуко о ледину па га (ненадано ) смених у вечерњој.Иначе од мужа јој млађа сестра рецепционарка је у Хотелу прекопута ди станујем – па отуд веза.Знамо се онако па ме препоручила Газди објекта.Једва чекам да отопли па да људи / жене / деца и остали почму да липаче разне освежавајуће пијаче што ће ауто-матски и промет у вецеју драстично повећати на чега и указује урамљени графикон у офицу вецеја истакнут. Биће зараде . . . . . ко’ плеве. А навраћаће и множина женскиња зарад личних нужди па . . . никад се незна укојој Срећа притајена чучи. Можда се унеку изагледам . . . . .
    Oct 01, 2013 1777
  • 30 Sep 2013
    искрен дојаја
    на узбурканој падини твојих дојки сан ми омео умишљени пир
    1736 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    искрен дојаја
    на узбурканој падини твојих дојки сан ми омео умишљени пир
    Sep 30, 2013 1736
  • 29 Sep 2013
    напукнут
    лудост ми је данас измишљати риме а још већа . . за љубав да молим у ствари не знам ни да л' да те волим чак сам превидео . . како ти је име   около море . . . Медитеран плави понеко једро ено где лепрша галебова мноштво крешти усред крша мисли разноразне врзмају по глави   но о нашој срећи не размишљам више обећања дата беху неопрезна сутра коју носи . . . никада се не зна залуд је и ова песма што се пише
    2582 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    напукнут
    лудост ми је данас измишљати риме а још већа . . за љубав да молим у ствари не знам ни да л' да те волим чак сам превидео . . како ти је име   около море . . . Медитеран плави понеко једро ено где лепрша галебова мноштво крешти усред крша мисли разноразне врзмају по глави   но о нашој срећи не размишљам више обећања дата беху неопрезна сутра коју носи . . . никада се не зна залуд је и ова песма што се пише
    Sep 29, 2013 2582
  • 29 Sep 2013
    Чијси
    (листајући дневник рада) - јес’ Ти наш - што питаш - онако - аааа - видео сам Те по градилишту ,па ајд мислим - ија вид’о Тебе - јес’ дуго овде - а Ти - 4 месеца - ја богме биће за који дан погодине - па јеси задовољан - а Ти - а тако тако, шта ја знам и јесам и нисам - што јеси - дадне се зарадити - ја све попијем - штоооо - оставила ме , кучка - а тооо - а шта радиш на градилишту - а Ти - терам крана - мора да добро зарађиваш ,ја сада лопатам ал Газда казо Шефу да ћу ускоро на мешалицу - тотије боље, лопата није лака - знам, а биће више и у плати - за пиће - изато - идешли где - адиби - па шта ја знам ,онако, у друштво - имам ја флашу за дружење нико ми други нетреба - није Ти лоше друштво ,а жене - шта жене - па мислим ,јел их нетребаш за . . .оно - требам ,ал неумем да причам - шта има да причаш , ради - би ,ал се срамим ти саулице ,а и скупе суми - колко Ти је - а Теби - ујулу пуним 28. - па Ти си још дечко, ја 30 седма - та ниси нити немлад - а, било некад - чекају ме подкраном ,ајд , па се видимо - орајт , и мене чекају  
    2266 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    Чијси
    (листајући дневник рада) - јес’ Ти наш - што питаш - онако - аааа - видео сам Те по градилишту ,па ајд мислим - ија вид’о Тебе - јес’ дуго овде - а Ти - 4 месеца - ја богме биће за који дан погодине - па јеси задовољан - а Ти - а тако тако, шта ја знам и јесам и нисам - што јеси - дадне се зарадити - ја све попијем - штоооо - оставила ме , кучка - а тооо - а шта радиш на градилишту - а Ти - терам крана - мора да добро зарађиваш ,ја сада лопатам ал Газда казо Шефу да ћу ускоро на мешалицу - тотије боље, лопата није лака - знам, а биће више и у плати - за пиће - изато - идешли где - адиби - па шта ја знам ,онако, у друштво - имам ја флашу за дружење нико ми други нетреба - није Ти лоше друштво ,а жене - шта жене - па мислим ,јел их нетребаш за . . .оно - требам ,ал неумем да причам - шта има да причаш , ради - би ,ал се срамим ти саулице ,а и скупе суми - колко Ти је - а Теби - ујулу пуним 28. - па Ти си још дечко, ја 30 седма - та ниси нити немлад - а, било некад - чекају ме подкраном ,ајд , па се видимо - орајт , и мене чекају  
    Sep 29, 2013 2266
  • 28 Sep 2013
    Moj grad
    Na autoputu Beograd- Zagreb, u Sremu, šezdesetak kilometara od Beograda, pored Save, nalazi se Sremska Mitrovica. Grad ima oko 60.000 stanovnika, a cela opština oko 100.000. Opština obuhvata i sela Divoš, Ležimir, Grgurevci, Čalma, Veliki Radinci, Martinci, Kuzmin, Gornja Zasavica, Mačvanska Mitrovica, Jarak, Nocaj i Ravnje.Sremska Mitrovica je jedan od najstarijih gradova u Evropi. Na uzvišenju zvanom Kalvarija arheolozi su otkrili tragove organizovanog života od pre sedam hiljada godina. To je grad sa tri imena (SIRMIUM, CIVITAS SANCTI DEMETRI, SREMSKA MITROVICA) i tri grba (anticki, srednjovekovni i savremeni). Veliki antički grad Sirmium koji se nalazio na mestu današnje Mitrovice, za vreme tetrarijuma bio je jedan od četiri prestonice Rimskog carstva, uz Rim, Milano i Nikomediju.U Sirmiumu koji je najpoznatiji istoricar 4. veka Amijan Marcelin nazvao "slavnom i mnogoljudnom majkom gradova" rodeno je nekoliko rimskih imperatora. U doba najveceg procvata Sirmiuma, u 3. i 4. veku, tu je postojala velika kovnica novca, raskošna carska palata, sa vodovodom i termama, hipodromom, pozorištem, amfiteatrom. Grad je zbog toga postao veliko arheološko nalazište i danas ga nazivaju "muzejom pod otvorenim nebom".   Veoma vredni spomenici predstavljaju deo svetske kulturne baštine, a neki od njih, kao Suncani sat, jedinstveni su u svetu. Gotovo na svakom cošku u gradu su iskopine, a stanovnici kažu da ovde kad malo "zadeš" ašovom pod zemlju nadeš neku antiku. To stvara probleme seljacima i graditeljima jer ako prijave da su "natrčali na nešto", moraju da obustave radove i na tom zemljištu se otvara arheološko nalazište. Legenda kaže da se u toj oblasti navodno nalazi i zlatna kapija koja još nije pronadena, pa je kad god bi se ova prica aktuelizovala, po okolnim njivama zaticano je puno lovaca na blago sa sondama za metal u rukama.   Posle niza vekova obavijenih istorijskom tamom, hunskih pokolja i požara, smenjivanja raznih vladara, grad je 1180. godine pripojen ugarskoj državi. Novo naselje dobilo je ime po srednjovekovnom manastiru Svetog Dimitrija, pa se najpre zvao Dmitrovica, a kasnije Mitrovica. Potom su se na vlasti smenjivali Turci, Ugari i Austrijanci, u doba Vojne granice Mitrovica je postala važno vojno i gradjansko naselje, a zatim i slobodan kraljevski grad sa potpunom autonomijom.Iz ovog perioda datiraju mnogi manastiri po Fruškoj gori (poseban blog cu o Fruškoj gori i manastirima).   U Prvom svetskom ratu, nakon proboja Solunskog fronta, srpska vojska je ušla u grad 5. novembra 1918. godine, i time je Mitrovica zajedno sa Sremom i Vojvodinom ušla u sastav nove jugoslovenske države.        Prvi pljačkaš banakaIz Sremske Mitrovice su i mnoge poznate ličnosti. Čuveni naši sugradjeni su glumci Petar Kralj, Mira Banjac, Borislav Pingovic, reditelj Petar Zec i Sinisa Kovačevic, čuveni arheolog Petar Miloševic, pevač "becaraca" Aleksandar Dejanovic,slikari Dragan Martinovic,Ivica Kovačic Štifla, te Mileva Maric Ajnštajn (tu se školovala)... Zanimljivo je da je odavde prvi pljackaš banaka u Titovoj Jugoslaviji, Slavko Ladjinovic o njemu cu napisati posebno blog .     Most Sv.Irinija     Centar grada                
    4170 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Moj grad
    Na autoputu Beograd- Zagreb, u Sremu, šezdesetak kilometara od Beograda, pored Save, nalazi se Sremska Mitrovica. Grad ima oko 60.000 stanovnika, a cela opština oko 100.000. Opština obuhvata i sela Divoš, Ležimir, Grgurevci, Čalma, Veliki Radinci, Martinci, Kuzmin, Gornja Zasavica, Mačvanska Mitrovica, Jarak, Nocaj i Ravnje.Sremska Mitrovica je jedan od najstarijih gradova u Evropi. Na uzvišenju zvanom Kalvarija arheolozi su otkrili tragove organizovanog života od pre sedam hiljada godina. To je grad sa tri imena (SIRMIUM, CIVITAS SANCTI DEMETRI, SREMSKA MITROVICA) i tri grba (anticki, srednjovekovni i savremeni). Veliki antički grad Sirmium koji se nalazio na mestu današnje Mitrovice, za vreme tetrarijuma bio je jedan od četiri prestonice Rimskog carstva, uz Rim, Milano i Nikomediju.U Sirmiumu koji je najpoznatiji istoricar 4. veka Amijan Marcelin nazvao "slavnom i mnogoljudnom majkom gradova" rodeno je nekoliko rimskih imperatora. U doba najveceg procvata Sirmiuma, u 3. i 4. veku, tu je postojala velika kovnica novca, raskošna carska palata, sa vodovodom i termama, hipodromom, pozorištem, amfiteatrom. Grad je zbog toga postao veliko arheološko nalazište i danas ga nazivaju "muzejom pod otvorenim nebom".   Veoma vredni spomenici predstavljaju deo svetske kulturne baštine, a neki od njih, kao Suncani sat, jedinstveni su u svetu. Gotovo na svakom cošku u gradu su iskopine, a stanovnici kažu da ovde kad malo "zadeš" ašovom pod zemlju nadeš neku antiku. To stvara probleme seljacima i graditeljima jer ako prijave da su "natrčali na nešto", moraju da obustave radove i na tom zemljištu se otvara arheološko nalazište. Legenda kaže da se u toj oblasti navodno nalazi i zlatna kapija koja još nije pronadena, pa je kad god bi se ova prica aktuelizovala, po okolnim njivama zaticano je puno lovaca na blago sa sondama za metal u rukama.   Posle niza vekova obavijenih istorijskom tamom, hunskih pokolja i požara, smenjivanja raznih vladara, grad je 1180. godine pripojen ugarskoj državi. Novo naselje dobilo je ime po srednjovekovnom manastiru Svetog Dimitrija, pa se najpre zvao Dmitrovica, a kasnije Mitrovica. Potom su se na vlasti smenjivali Turci, Ugari i Austrijanci, u doba Vojne granice Mitrovica je postala važno vojno i gradjansko naselje, a zatim i slobodan kraljevski grad sa potpunom autonomijom.Iz ovog perioda datiraju mnogi manastiri po Fruškoj gori (poseban blog cu o Fruškoj gori i manastirima).   U Prvom svetskom ratu, nakon proboja Solunskog fronta, srpska vojska je ušla u grad 5. novembra 1918. godine, i time je Mitrovica zajedno sa Sremom i Vojvodinom ušla u sastav nove jugoslovenske države.        Prvi pljačkaš banakaIz Sremske Mitrovice su i mnoge poznate ličnosti. Čuveni naši sugradjeni su glumci Petar Kralj, Mira Banjac, Borislav Pingovic, reditelj Petar Zec i Sinisa Kovačevic, čuveni arheolog Petar Miloševic, pevač "becaraca" Aleksandar Dejanovic,slikari Dragan Martinovic,Ivica Kovačic Štifla, te Mileva Maric Ajnštajn (tu se školovala)... Zanimljivo je da je odavde prvi pljackaš banaka u Titovoj Jugoslaviji, Slavko Ladjinovic o njemu cu napisati posebno blog .     Most Sv.Irinija     Centar grada                
    Sep 28, 2013 4170
  • 28 Sep 2013
    а ћушке само севају
    читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.
    1972 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    а ћушке само севају
    читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.
    Sep 28, 2013 1972
  • 28 Sep 2013
    Moj Gost:Gospodin Predrag Brajovic
    Завештање За мојoм мајком, за мојим оцем, за мојим братом и осталима који су ми били драги а умрли су, остали су различити папири, исечци из новина, фотографије, писма, лекарски рецепти, дијагнозе, албуми, војни картони, књижице, чланске карте, плакете, па чак и споменари... Једноставно - трагови нечијег живота.  Успомене. Tајне. Некоме каткад падне на ум да по њима чепрка. (Тако сам ја, из очевог војног картона, сазнао да је 1948. неколико месеци био у СССР-у, што ми никад за живота није рекао. Отуда његов брундави војнички руски.)  Помислио сам: а шта би се десило да сутра ја умрем? Моја писма... Моја писма су у inbox-у; фотографије на Photobucket-у; текстови на Scribd-у; у различитим фолдерима моје незавршене литерарне ситнице. У chat програмима преписке са неким дивним људима; на Sendpace-у моја музика; на  Youtube-у видео прилози.     Ако ја сад, не дај боже, умрем, све ће то остати недоступно?! Јер шифру за приступ свим тим сервисима знам само ја. Стотине, хиљаде мејлова, фотографија и успомена и... И ником ништа, због једне неизречене шифре?!      Моја шифра ће бити моје завештање.     Наши животи су под шифром.  
    2389 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Moj Gost:Gospodin Predrag Brajovic
    Завештање За мојoм мајком, за мојим оцем, за мојим братом и осталима који су ми били драги а умрли су, остали су различити папири, исечци из новина, фотографије, писма, лекарски рецепти, дијагнозе, албуми, војни картони, књижице, чланске карте, плакете, па чак и споменари... Једноставно - трагови нечијег живота.  Успомене. Tајне. Некоме каткад падне на ум да по њима чепрка. (Тако сам ја, из очевог војног картона, сазнао да је 1948. неколико месеци био у СССР-у, што ми никад за живота није рекао. Отуда његов брундави војнички руски.)  Помислио сам: а шта би се десило да сутра ја умрем? Моја писма... Моја писма су у inbox-у; фотографије на Photobucket-у; текстови на Scribd-у; у различитим фолдерима моје незавршене литерарне ситнице. У chat програмима преписке са неким дивним људима; на Sendpace-у моја музика; на  Youtube-у видео прилози.     Ако ја сад, не дај боже, умрем, све ће то остати недоступно?! Јер шифру за приступ свим тим сервисима знам само ја. Стотине, хиљаде мејлова, фотографија и успомена и... И ником ништа, због једне неизречене шифре?!      Моја шифра ће бити моје завештање.     Наши животи су под шифром.  
    Sep 28, 2013 2389
  • 28 Sep 2013
    скела Машинка
    Има томе у харбоуру подно Валете приликом јутарње ми шетње око Града уочих моторну платформу тјст скелу како хукће преко залива ка бродоградилишту .служи за превоз радника ,углавном.тај 1 поглед би ми доста . . . .па да сећање се мрдне: тамо педесетих год. века прошлог Јоцков очув Срета имао је прву скелу уселу нашем аза прекодунава.звала се посве поетски - Машинка.има дунава ту крај села која стотина метара а бачка страна вазда примамљива била за трговину сремаца па се он при-сетијо и уз помоћ извуко неку потопљену немачку ратну дереглију која се насукала на спруду крај села ,средио & окатранисоје па јој из фабрике цемента ту близу наместијо мотор дизел здробилице дркелу неку тек малко преправљену .и готово . . . . .вожња је могла отпочети. баш све је пасовало једино је мотор умео да омане па се није баш увек на исто место искрцавало набачкој страни .било је дана кад изгура равно ушрех прекодунава,ал кад омане па се пар пута угаси ,а дунав није да невуче него дере баш брзином протока ,занесе скелу ниже од планираног па су тада путници морали малко да гацају по глибовитој обали . о онима са ласколима и да не говорим ,јебли су му, Срети, матер јер су се често заглављивали ублату па и превртали.овај се нато само смејуљио уз опаску; -а шта би да мене нема како би онда прешли преко ил би ишли оконовога сада смостом ,а? и у моменту их враћо у реалност .уствари држао ушака зависне.за нас децу ,лети ,скела је била главни провод,на њој смо се возили,сање стрмоглавце скакали , пецали и уживали у џабе вожњи дунавом.било нам лепо баш.уживасмо . . .натој скели настала је и једна од мојих првих уистину љубавних песама .била је посвећена једној Рани Марићевој која ме није баш волела па ја умислијо да је песмом одобровољим.ево и данас се присећам почетних стихова: "слушам тицу ди сврбе гугуче и дунава што о ломпрог туче" (ломпрог: то је покретљива приступна рампа на свакој скели којим се висински пролагођава обали код пристајања ради истовара/утовара).е кад зазими дунав се некада замрзавао целом ширином па се соницама комотно прелазило по потреби.тих месеци скела се из-влачила на суво а ч'ка Срета је седијо углавном убирцузу у центру и пијо. морало се нешто радити ,зар не? с' почетка шездесетих једну ноћ ,окаснила скела у повратку сбачкестране ,бијо август пре Макавеје (цркв.слава ) Срета се запијо са неким рибарима и негде на по дунава је утрефи празна руска баржа по сред среде и док си реко нагасаки ,буквално прешла прекоње неосветљене.видли неки криволовци што су карбитом рибу ловили у поплављеном врбаку,па разгласили. срету су нашли након пар дана низводно тамо под Футогом свог надуваног у врбаку , те мува по њему милијон .а и рибе га начеле да једу . . . . . приповедали.од скеле пак неоста ништа,јер део са мотором потону ко гевихт на дно а осталу дрвенарију одвуче дунав низводно. ко зна где.
    2169 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    скела Машинка
    Има томе у харбоуру подно Валете приликом јутарње ми шетње око Града уочих моторну платформу тјст скелу како хукће преко залива ка бродоградилишту .служи за превоз радника ,углавном.тај 1 поглед би ми доста . . . .па да сећање се мрдне: тамо педесетих год. века прошлог Јоцков очув Срета имао је прву скелу уселу нашем аза прекодунава.звала се посве поетски - Машинка.има дунава ту крај села која стотина метара а бачка страна вазда примамљива била за трговину сремаца па се он при-сетијо и уз помоћ извуко неку потопљену немачку ратну дереглију која се насукала на спруду крај села ,средио & окатранисоје па јој из фабрике цемента ту близу наместијо мотор дизел здробилице дркелу неку тек малко преправљену .и готово . . . . .вожња је могла отпочети. баш све је пасовало једино је мотор умео да омане па се није баш увек на исто место искрцавало набачкој страни .било је дана кад изгура равно ушрех прекодунава,ал кад омане па се пар пута угаси ,а дунав није да невуче него дере баш брзином протока ,занесе скелу ниже од планираног па су тада путници морали малко да гацају по глибовитој обали . о онима са ласколима и да не говорим ,јебли су му, Срети, матер јер су се често заглављивали ублату па и превртали.овај се нато само смејуљио уз опаску; -а шта би да мене нема како би онда прешли преко ил би ишли оконовога сада смостом ,а? и у моменту их враћо у реалност .уствари држао ушака зависне.за нас децу ,лети ,скела је била главни провод,на њој смо се возили,сање стрмоглавце скакали , пецали и уживали у џабе вожњи дунавом.било нам лепо баш.уживасмо . . .натој скели настала је и једна од мојих првих уистину љубавних песама .била је посвећена једној Рани Марићевој која ме није баш волела па ја умислијо да је песмом одобровољим.ево и данас се присећам почетних стихова: "слушам тицу ди сврбе гугуче и дунава што о ломпрог туче" (ломпрог: то је покретљива приступна рампа на свакој скели којим се висински пролагођава обали код пристајања ради истовара/утовара).е кад зазими дунав се некада замрзавао целом ширином па се соницама комотно прелазило по потреби.тих месеци скела се из-влачила на суво а ч'ка Срета је седијо углавном убирцузу у центру и пијо. морало се нешто радити ,зар не? с' почетка шездесетих једну ноћ ,окаснила скела у повратку сбачкестране ,бијо август пре Макавеје (цркв.слава ) Срета се запијо са неким рибарима и негде на по дунава је утрефи празна руска баржа по сред среде и док си реко нагасаки ,буквално прешла прекоње неосветљене.видли неки криволовци што су карбитом рибу ловили у поплављеном врбаку,па разгласили. срету су нашли након пар дана низводно тамо под Футогом свог надуваног у врбаку , те мува по њему милијон .а и рибе га начеле да једу . . . . . приповедали.од скеле пак неоста ништа,јер део са мотором потону ко гевихт на дно а осталу дрвенарију одвуче дунав низводно. ко зна где.
    Sep 28, 2013 2169