Blog

417 blogs
  • 11 Mar 2017
    Uvek se pitam... Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga ne očekuju da će ljubav trajati zauvekZamislite sledeću scenu: zavaljen u udobnosti svoje dnevne sobe, bračni par gleda film u kome glavni junak živi u predgrađu sa porodicom, potom odlazi u grad na posao i zaljubljuje se u svoju koleginicu. „Šta propuštam”, pita se mladi čovek dok krajičkom oka konstatuje svoju bolju polovinu u izbledeloj trenerci sa nemarno skupljenom kosom i počinje da mašta o koleginici iz kadrovskog odeljenja.„Da li nešto propuštam?“, pita se mlada majka dok gleda romantičnog ljubavnika na malom ekranu i krajičkom oka konstatuje svog izabranika kako popunjava tiket za loto u pauzi za reklame.Ovu anegdotu rado prepričava profesor dr Tatjana Stefanović Stanojević sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, kada govori o fenomenu ljubavi u savremenom društvu. A kada sa svojim studentima razgovara o tome da li je ljubav za njih sinonim za „sigurnu luku” ili filmsku romansu, dolazi do zaključka da većina njih ne očekuje da će ljubav trajati večno i da ona ima rok trajanja.– Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga oni ne očekuju da će ljubav trajati do kraja života. Zbog toga smatram da je 21. vek – vek romanse u kome mladi očekuju da budu stalno „ludi od ljubavi”, žive bez burme i u životu promene nekoliko partnera kako bi stalno živeli tu romansu. Kada maštaju o ljubavi, oni očekuju filmsku priču, strast i vatromet emocija. Na početku te „filmske ljubavi” obično se rode i deca, ali zaplet počinje kada mladi supružnici shvate da zaljubljenost fiziološki traje 18 meseci, a ne 18 godina, koliko je potrebno da se to dete izvede u punoletstvo. A kada očaranost idealizovanim partnerom pređe u razočaranost zbog spoznaje da on nije junak sa bioskopskog platna, počinjemo da razmišljamo o prevari – jer svi junaci holivudskih filmova to rade”, objašnjava dr Tatjana Stefanović Stanojević.   Psihoterapeut dr Zoran Milivojević primećuje da su emotivne veze i brakovi starije generacije postojaniji. Jer, mladi imaju narcisoidni mentalitet, hedonistički odnos prema životu i stav da ostali postoje da bi zadovoljili njihove potrebe. U prilog toj tezi svedoči i veliki broj razvoda mladih bračnih parova – najčešće u prvoj godini braka.  „Mi stalno idealizujemo ljubav i imamo ideju da partner treba da bude nepresušni izvor prijatnih emocija i da on postoji samo da bi nas učinio srećnim. Taj koncept ljubavnog hedonizma usvajamo veoma rano kroz bajke u kojima ljudi žive srećno i zadovoljno do kraja života. Filmovi produžavaju tu iluziju i mi se zaista nadamo da će se naši životi odvijati po filmskom scenariju – mislimo da za svakoga od nas postoji idealna polovina i da ćemo sa njom biti srećni do kraja života. I kada je nađemo zaista doživimo tu sreću – ali kratko. Jer, zaljubljenost traje dok idealizujemo partnera. Iz stanja očaranosti vrlo brzo se prebacimo u stanje razočaranosti – ljudi teraju partnera da se ponaša kao na početku veze i tako nastaje mit o sedam godina ljubavi, vernosti ili braka. Kada zaljubljenost prođe i skinemo ružičaste naočari, ili prihvatamo partnera takvog kakav on zaista jeste ili ga ostavljamo”, objašnjava dr Milivojević.   Save
    53 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Uvek se pitam... Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga ne očekuju da će ljubav trajati zauvekZamislite sledeću scenu: zavaljen u udobnosti svoje dnevne sobe, bračni par gleda film u kome glavni junak živi u predgrađu sa porodicom, potom odlazi u grad na posao i zaljubljuje se u svoju koleginicu. „Šta propuštam”, pita se mladi čovek dok krajičkom oka konstatuje svoju bolju polovinu u izbledeloj trenerci sa nemarno skupljenom kosom i počinje da mašta o koleginici iz kadrovskog odeljenja.„Da li nešto propuštam?“, pita se mlada majka dok gleda romantičnog ljubavnika na malom ekranu i krajičkom oka konstatuje svog izabranika kako popunjava tiket za loto u pauzi za reklame.Ovu anegdotu rado prepričava profesor dr Tatjana Stefanović Stanojević sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, kada govori o fenomenu ljubavi u savremenom društvu. A kada sa svojim studentima razgovara o tome da li je ljubav za njih sinonim za „sigurnu luku” ili filmsku romansu, dolazi do zaključka da većina njih ne očekuje da će ljubav trajati večno i da ona ima rok trajanja.– Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga oni ne očekuju da će ljubav trajati do kraja života. Zbog toga smatram da je 21. vek – vek romanse u kome mladi očekuju da budu stalno „ludi od ljubavi”, žive bez burme i u životu promene nekoliko partnera kako bi stalno živeli tu romansu. Kada maštaju o ljubavi, oni očekuju filmsku priču, strast i vatromet emocija. Na početku te „filmske ljubavi” obično se rode i deca, ali zaplet počinje kada mladi supružnici shvate da zaljubljenost fiziološki traje 18 meseci, a ne 18 godina, koliko je potrebno da se to dete izvede u punoletstvo. A kada očaranost idealizovanim partnerom pređe u razočaranost zbog spoznaje da on nije junak sa bioskopskog platna, počinjemo da razmišljamo o prevari – jer svi junaci holivudskih filmova to rade”, objašnjava dr Tatjana Stefanović Stanojević.   Psihoterapeut dr Zoran Milivojević primećuje da su emotivne veze i brakovi starije generacije postojaniji. Jer, mladi imaju narcisoidni mentalitet, hedonistički odnos prema životu i stav da ostali postoje da bi zadovoljili njihove potrebe. U prilog toj tezi svedoči i veliki broj razvoda mladih bračnih parova – najčešće u prvoj godini braka.  „Mi stalno idealizujemo ljubav i imamo ideju da partner treba da bude nepresušni izvor prijatnih emocija i da on postoji samo da bi nas učinio srećnim. Taj koncept ljubavnog hedonizma usvajamo veoma rano kroz bajke u kojima ljudi žive srećno i zadovoljno do kraja života. Filmovi produžavaju tu iluziju i mi se zaista nadamo da će se naši životi odvijati po filmskom scenariju – mislimo da za svakoga od nas postoji idealna polovina i da ćemo sa njom biti srećni do kraja života. I kada je nađemo zaista doživimo tu sreću – ali kratko. Jer, zaljubljenost traje dok idealizujemo partnera. Iz stanja očaranosti vrlo brzo se prebacimo u stanje razočaranosti – ljudi teraju partnera da se ponaša kao na početku veze i tako nastaje mit o sedam godina ljubavi, vernosti ili braka. Kada zaljubljenost prođe i skinemo ružičaste naočari, ili prihvatamo partnera takvog kakav on zaista jeste ili ga ostavljamo”, objašnjava dr Milivojević.   Save
    Mar 11, 2017 53
  • 10 Mar 2017
    Fraza platonska ljubav potiče od italijanskog filozofa Marsilija Fičina (1433-1499), glavnog protagoniste platonizma i neoplatonizma u renesansnoj Firenci. Njegovi komentari Platonove „Gozbe“ smatraju se izvorom sintagme „platonska ljubav“. Ona podrazumeva ljubav koja ne teži seksualnom iskazivanju nego se zadovoljava razumevanjem, a to je najčešće forma ljubavi zaljubljenih koji nemaju intimne odnose. Psihoterapijska praksa je pokazala da je platonska ljubav među polovima mnogo češća nego što se to misli. Ona se posebno iskazuje kod seksualno inhibiranih i strašljivih osoba, koji potiskuju osećanja povezana sa svojim seksualnim potrebama, a želju za seksualnim odnosom pretvaraju u različite forme idealizovanja ljubavi i odnosa sa osobom suprotnog pola. Socijalno fobične osobe - osobe koje strepe od kontakata sa drugim ljudima - posebno socijalno fobični muškarci, zorno pokazuju da zapravo platonska ljubav predstavlja neurotsku kompenzaciju. Zbog paralizirajućeg straha od žena i seksualnih aktivnosti, oni provode godine pokazujući veliku naklonost prema svojoj izabranici, ali nikada ne pokušavaju da od toga naprave pravu ljubavnu i seksualnu vezu.   Save
    50 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Fraza platonska ljubav potiče od italijanskog filozofa Marsilija Fičina (1433-1499), glavnog protagoniste platonizma i neoplatonizma u renesansnoj Firenci. Njegovi komentari Platonove „Gozbe“ smatraju se izvorom sintagme „platonska ljubav“. Ona podrazumeva ljubav koja ne teži seksualnom iskazivanju nego se zadovoljava razumevanjem, a to je najčešće forma ljubavi zaljubljenih koji nemaju intimne odnose. Psihoterapijska praksa je pokazala da je platonska ljubav među polovima mnogo češća nego što se to misli. Ona se posebno iskazuje kod seksualno inhibiranih i strašljivih osoba, koji potiskuju osećanja povezana sa svojim seksualnim potrebama, a želju za seksualnim odnosom pretvaraju u različite forme idealizovanja ljubavi i odnosa sa osobom suprotnog pola. Socijalno fobične osobe - osobe koje strepe od kontakata sa drugim ljudima - posebno socijalno fobični muškarci, zorno pokazuju da zapravo platonska ljubav predstavlja neurotsku kompenzaciju. Zbog paralizirajućeg straha od žena i seksualnih aktivnosti, oni provode godine pokazujući veliku naklonost prema svojoj izabranici, ali nikada ne pokušavaju da od toga naprave pravu ljubavnu i seksualnu vezu.   Save
    Mar 10, 2017 50
  • 10 Mar 2017
    Umetnik bugarskog porekla Hristo Vladimirov Javačev (81) kreirao je pravu turističku senzaciju na jezeru Izeo na severu Italije. Ova nesvakidašnja umetnička instalacija nazvana "Plutajući dokovi" je tokom prvih dana privlačila i do 200.000 posetilaca dnevno, što je čak 100 puta više od broja stanovnika u mestu Sulcano gde se instalacija nalazi.     Sto hiljada kvadratnih metara blistavo žute tkanine prekrilo je i povezalo u jednu celinu ulice gradića i pontonsku stazu napravljenu od 220.000 čvrsto povezanih polietilenskih kocki.     Staza se proteže ukupno 5,5 kilometara kroz gradić i preko površine jezera Izeo i na taj način je povezala Sulcano sa obližnjim ostrvom San Paolo. Stanovnici i turisti dobili su priliku da prošetaju preko površine vode i oko ostrvceta, do kojeg je inače moguće doći samo brodićem.     Originalna ideja za plutajuću stazu nastala je pre gotovo 50 godina. Javačev je prvobitno želeo da je postavi u delti Rio de la Plata u Argentini, međutim nije dobio dozvolu lokalnih vlasti. Zatim je projekat 1995. godine adaptiran za Tokijski zaliv, ali ni tamo umetnost nije uspela da savlada birokratske prepreke.                                    Iako je bilo predviđeno da "Plutajući dokovi" budu otvoreni 24 časa dnevno, zbog neočekivanog broja posetilaca instalacija je nekim danima zatvarana tokom noći zbog održavanja.     Ceo projekat finansiran je od prodaje umetničkih dela Javačeva, a nakon 3. jula do kada će trajati izložba, "Plutajući dokovi" biće rasklopljeni i u potpunosti reciklirani.       Save
    64 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Umetnik bugarskog porekla Hristo Vladimirov Javačev (81) kreirao je pravu turističku senzaciju na jezeru Izeo na severu Italije. Ova nesvakidašnja umetnička instalacija nazvana "Plutajući dokovi" je tokom prvih dana privlačila i do 200.000 posetilaca dnevno, što je čak 100 puta više od broja stanovnika u mestu Sulcano gde se instalacija nalazi.     Sto hiljada kvadratnih metara blistavo žute tkanine prekrilo je i povezalo u jednu celinu ulice gradića i pontonsku stazu napravljenu od 220.000 čvrsto povezanih polietilenskih kocki.     Staza se proteže ukupno 5,5 kilometara kroz gradić i preko površine jezera Izeo i na taj način je povezala Sulcano sa obližnjim ostrvom San Paolo. Stanovnici i turisti dobili su priliku da prošetaju preko površine vode i oko ostrvceta, do kojeg je inače moguće doći samo brodićem.     Originalna ideja za plutajuću stazu nastala je pre gotovo 50 godina. Javačev je prvobitno želeo da je postavi u delti Rio de la Plata u Argentini, međutim nije dobio dozvolu lokalnih vlasti. Zatim je projekat 1995. godine adaptiran za Tokijski zaliv, ali ni tamo umetnost nije uspela da savlada birokratske prepreke.                                    Iako je bilo predviđeno da "Plutajući dokovi" budu otvoreni 24 časa dnevno, zbog neočekivanog broja posetilaca instalacija je nekim danima zatvarana tokom noći zbog održavanja.     Ceo projekat finansiran je od prodaje umetničkih dela Javačeva, a nakon 3. jula do kada će trajati izložba, "Plutajući dokovi" biće rasklopljeni i u potpunosti reciklirani.       Save
    Mar 10, 2017 64
  • 10 Mar 2017
    Da li ste upali u zamku "onlajn-flerta"? Mislite li da su brojna srca u komentarima i dvosmislene poruke bezazlene? Ko je ovaj što ti je "lajkovao" status? Ako ste do sada već čuli ovo pitanje, znači da ili imate veoma ljubomornog dečka (muža) ili ste prekršili ljubavna bonton pravila na Fejsbuku Nije potrebno da ugasite profil jer ste u vezi, ali bi ipak trebalo da se ponašate u skladu sa emotivnim statusom. Uostalo, to pravilo važi i van virtuelnog sveta.Tajno dopisivanje - Ako ste u srećnoj vezi, čemu tajno dopisivanje? Pre nego što upadnete u zamku "onlajn" flerta, zapitajte se šta tražite sa "pogrešnim" i ne radite ništa partneru "iza leđa".Prijateljstvo s onima koje partner ne odobrava - Ukoliko je vaša voljena osoba "alergična" na nekog sa liste Fejsbuk prijatelja, nemojte da joj svakodnevno "bodete oči" komuniciranjem sa njim/njom, dopisivanjem, lajkovima i statusima. Naravno da je ovde reč o ljubomori, ali ako se ona ne "hrani", vremenom će proći. Naučite Fejsbuk bonton i poštujte pravila lepog ponašanjaSlike s bivšim ljubavima - Ne morate da obrišete sve slike s bivšima i da se pravite da nikada nisu postojali. Ipak, ako vam je profil prepun takvih fotografija, novoj ljubavi će sigurno smetati i osećaće se neprijatno, naročito ukoliko imate zajedničke prijatelje.Flertovanje - Dvosmisleni komentari, intimne porukice, previše srca i smešaka u virtuelnom svetu se tumači kao flertovanje. Ako ne želite da partner to radi vama, nemojte ni vi njemu.
    71 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Da li ste upali u zamku "onlajn-flerta"? Mislite li da su brojna srca u komentarima i dvosmislene poruke bezazlene? Ko je ovaj što ti je "lajkovao" status? Ako ste do sada već čuli ovo pitanje, znači da ili imate veoma ljubomornog dečka (muža) ili ste prekršili ljubavna bonton pravila na Fejsbuku Nije potrebno da ugasite profil jer ste u vezi, ali bi ipak trebalo da se ponašate u skladu sa emotivnim statusom. Uostalo, to pravilo važi i van virtuelnog sveta.Tajno dopisivanje - Ako ste u srećnoj vezi, čemu tajno dopisivanje? Pre nego što upadnete u zamku "onlajn" flerta, zapitajte se šta tražite sa "pogrešnim" i ne radite ništa partneru "iza leđa".Prijateljstvo s onima koje partner ne odobrava - Ukoliko je vaša voljena osoba "alergična" na nekog sa liste Fejsbuk prijatelja, nemojte da joj svakodnevno "bodete oči" komuniciranjem sa njim/njom, dopisivanjem, lajkovima i statusima. Naravno da je ovde reč o ljubomori, ali ako se ona ne "hrani", vremenom će proći. Naučite Fejsbuk bonton i poštujte pravila lepog ponašanjaSlike s bivšim ljubavima - Ne morate da obrišete sve slike s bivšima i da se pravite da nikada nisu postojali. Ipak, ako vam je profil prepun takvih fotografija, novoj ljubavi će sigurno smetati i osećaće se neprijatno, naročito ukoliko imate zajedničke prijatelje.Flertovanje - Dvosmisleni komentari, intimne porukice, previše srca i smešaka u virtuelnom svetu se tumači kao flertovanje. Ako ne želite da partner to radi vama, nemojte ni vi njemu.
    Mar 10, 2017 71
  • 10 Mar 2017
    Ne možete zamisliti obrok bez belog hleba? Uživate da u pauzama između predavanja na faxu, na velikom odmoru ili pre posla svratite do obližnje pekare? Redovno jedete testeninu i pizzu? Nabaviti proizvode od belog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mame vas beli hleb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i testenina. Međutim, čini se da nismo svesni činjenice da je belo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakvu hranljivu vrednost. I proizvodi od belog brašna "pojačani vitaminima" nisu mnogo bolji..."belo brašno na steroidima" Cheesy Da počnemo sa nabrajanjem...ZAŠTO REĆI ODLUČNO NE BELOM BRAŠNU? Nedostatak važnih hranjivih materija Razlog za gubitak hranljive vrednosti je intenzivno "fino" mlevenje koje uklanja hranljive delove zrna. Na primer, zrno pšenice sastoji se od ovojnice( ljuske), koja je bogata vitaminima i mineralima, a od ovog sloja se ljuštenjem zrna dobijaju mekinje. Aleuronski sloj je spoljni sloj endosperma, bogat mastima, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Dodatnim "finim "mlevenjem uklanjaju se spoljni slojevi zrna (ljuska i aleuronski sloj). Šta nam ostaje "za utehu"? Endosperm je glavni deo zrna (81-83% kod pšenice). Najveći deo endosperma otpada na "zrnca skroba" (36-59%), zatim slede proteini, tj. prolamin i glutelin (7-12%) , razni ugljeni hidrati (2-3%), masti (1%) i male količine celuloze. Možda ne zvuči tako loše, mada iako je endosperm po energetskom sadržaju "visoko kotiran", po nutritivnom je "osiromašen", jer ne sadrži vitamine i minerale,a ni "zdrave" masti. Nove metode mlevenja Iz zrna koje se mlelo mlinskim kamenom, hiljadama godina se dobijalo integralno brašno. Čak je i prosejavanjem i odstranjivanjem mekinja ostalo još uvek prilično hranjivo belo brašno. Ali "uvođenjem višestrukih redova čeličnih valjaka", razbija se jezgro zrna, odvaja klica od brašna, zatim ljušti srednji sloj, dok napokon zadnji valjak ne smrvi jezgro zrna u rafinisano belo brašno. Zašto se uopšte i došlo na ideju za ovakav masakr zrna pšenice? Klica je bogata masnoćama, zbog čega se brašno može brže da užegne, dok se izbacivanjem mekinja uklanja mogućnost lakog upijanja vlage. Rezultat je trajnije brašno siromašno hranjivim sastojcima. Kraće rečeno - BAŠ NAS BRIGA ZA ZDRAVLJE NACIJE, BITAN JE PROFIT...OD ZDRAVLJA NEMA ZARADE! Grin To što nema vlakana, vitamina B, vitamina E, kalijuma, mangana, cinka, kalcijuma i bakra proizvođače ne brine. Zbog osvešćivanja potrošača, neki proizvođači naknadno obogaćuju brašno "veštačkim dodacima ishrani"-vitamini npr. , ali svi ti surogati ne mogu zameniti prirodne sastojke koje deluju u savršenoj sinergiji i balansu. Šta naši proizvođači hleba dodaju ? Vitaminski dodaci Brašno od punog zrna sadrži i beta karoten koji su važan izvor vitamina A. On pomaže u rastu i regeneraciji tkiva, posebno kod trudnica. Kad se beta karoten ukloni u procesu mlevenja, dodavanje veštačkog vitamina nije korisno, a neka istraživanja pokazuju da može i naneti i štetu, kao što je veći rizik od pojave raka. Hlor U procesu obrade dodaje se i hlor u obliku gasa, koji dodatno uništava hranljive materije, ali zato produžava vreme skladištenja, tj. trajnost. Izbeljivanje Sveže samleveno pšenično brašno je bledožute boje i daje "epljivo testo" koje se tesko oblikuje i peče. Tokom skladištenja brašno se prirodno polako izbeljuje, pa mu se "kad odstoji" poboljšavaju svojstva pečenja. Da bi se takvi procesi ubrzali, brašnu se dodaju hemijska sredstva, kao i aditivi koji poboljšavaju aktivnost kvasaca. Izbeljivanje brašna prvenstveno uključuje oksidaciju karotenoidnih pigmenata. Rezultat je kidanje konjugovanih dvostrukih veza karotenoida u manje konjugovane "bezbojne tvorevine". Sredstva za oksidaciju mogu delovati samo u izbeljivanju, u izbeljivanju i poboljšanju testa ili samo u poboljšanju testa. Često korišćeno sredstvo za izbeljivanje, benzoil peroksid deluje izbjeljivački ili obezbojivački, ali ne utiče na "svojstva pečenja" Jedan od nusprodukata ovakve obrade je i aloksan. Pomenuto jedinjenje je toksično za vaš pankreas i sa vremenom može da podstakne i pojavu dijabetesa. Drastičan krajnji rezultat Problem s belim brašnom je i taj što sa njim unosimo u telo uglavnom prostije ugljene hidrate, tj. "proste šećere". Drugim rečima, jesti "proizvode" od belog brašna slično je konzumiranju rafiniranisanog šećera – saharoze. Previše "prostih šećera u krvi" = ogromne količine insulina u krvi, ubrzo sledi nagli pad "šećera u krvi", kompenzatorna hipoglikemija. Što više belog brašna unosimo, naš pankreas će više raditi "prekovremeno", što može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.  
    52 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Ne možete zamisliti obrok bez belog hleba? Uživate da u pauzama između predavanja na faxu, na velikom odmoru ili pre posla svratite do obližnje pekare? Redovno jedete testeninu i pizzu? Nabaviti proizvode od belog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mame vas beli hleb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i testenina. Međutim, čini se da nismo svesni činjenice da je belo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakvu hranljivu vrednost. I proizvodi od belog brašna "pojačani vitaminima" nisu mnogo bolji..."belo brašno na steroidima" Cheesy Da počnemo sa nabrajanjem...ZAŠTO REĆI ODLUČNO NE BELOM BRAŠNU? Nedostatak važnih hranjivih materija Razlog za gubitak hranljive vrednosti je intenzivno "fino" mlevenje koje uklanja hranljive delove zrna. Na primer, zrno pšenice sastoji se od ovojnice( ljuske), koja je bogata vitaminima i mineralima, a od ovog sloja se ljuštenjem zrna dobijaju mekinje. Aleuronski sloj je spoljni sloj endosperma, bogat mastima, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Dodatnim "finim "mlevenjem uklanjaju se spoljni slojevi zrna (ljuska i aleuronski sloj). Šta nam ostaje "za utehu"? Endosperm je glavni deo zrna (81-83% kod pšenice). Najveći deo endosperma otpada na "zrnca skroba" (36-59%), zatim slede proteini, tj. prolamin i glutelin (7-12%) , razni ugljeni hidrati (2-3%), masti (1%) i male količine celuloze. Možda ne zvuči tako loše, mada iako je endosperm po energetskom sadržaju "visoko kotiran", po nutritivnom je "osiromašen", jer ne sadrži vitamine i minerale,a ni "zdrave" masti. Nove metode mlevenja Iz zrna koje se mlelo mlinskim kamenom, hiljadama godina se dobijalo integralno brašno. Čak je i prosejavanjem i odstranjivanjem mekinja ostalo još uvek prilično hranjivo belo brašno. Ali "uvođenjem višestrukih redova čeličnih valjaka", razbija se jezgro zrna, odvaja klica od brašna, zatim ljušti srednji sloj, dok napokon zadnji valjak ne smrvi jezgro zrna u rafinisano belo brašno. Zašto se uopšte i došlo na ideju za ovakav masakr zrna pšenice? Klica je bogata masnoćama, zbog čega se brašno može brže da užegne, dok se izbacivanjem mekinja uklanja mogućnost lakog upijanja vlage. Rezultat je trajnije brašno siromašno hranjivim sastojcima. Kraće rečeno - BAŠ NAS BRIGA ZA ZDRAVLJE NACIJE, BITAN JE PROFIT...OD ZDRAVLJA NEMA ZARADE! Grin To što nema vlakana, vitamina B, vitamina E, kalijuma, mangana, cinka, kalcijuma i bakra proizvođače ne brine. Zbog osvešćivanja potrošača, neki proizvođači naknadno obogaćuju brašno "veštačkim dodacima ishrani"-vitamini npr. , ali svi ti surogati ne mogu zameniti prirodne sastojke koje deluju u savršenoj sinergiji i balansu. Šta naši proizvođači hleba dodaju ? Vitaminski dodaci Brašno od punog zrna sadrži i beta karoten koji su važan izvor vitamina A. On pomaže u rastu i regeneraciji tkiva, posebno kod trudnica. Kad se beta karoten ukloni u procesu mlevenja, dodavanje veštačkog vitamina nije korisno, a neka istraživanja pokazuju da može i naneti i štetu, kao što je veći rizik od pojave raka. Hlor U procesu obrade dodaje se i hlor u obliku gasa, koji dodatno uništava hranljive materije, ali zato produžava vreme skladištenja, tj. trajnost. Izbeljivanje Sveže samleveno pšenično brašno je bledožute boje i daje "epljivo testo" koje se tesko oblikuje i peče. Tokom skladištenja brašno se prirodno polako izbeljuje, pa mu se "kad odstoji" poboljšavaju svojstva pečenja. Da bi se takvi procesi ubrzali, brašnu se dodaju hemijska sredstva, kao i aditivi koji poboljšavaju aktivnost kvasaca. Izbeljivanje brašna prvenstveno uključuje oksidaciju karotenoidnih pigmenata. Rezultat je kidanje konjugovanih dvostrukih veza karotenoida u manje konjugovane "bezbojne tvorevine". Sredstva za oksidaciju mogu delovati samo u izbeljivanju, u izbeljivanju i poboljšanju testa ili samo u poboljšanju testa. Često korišćeno sredstvo za izbeljivanje, benzoil peroksid deluje izbjeljivački ili obezbojivački, ali ne utiče na "svojstva pečenja" Jedan od nusprodukata ovakve obrade je i aloksan. Pomenuto jedinjenje je toksično za vaš pankreas i sa vremenom može da podstakne i pojavu dijabetesa. Drastičan krajnji rezultat Problem s belim brašnom je i taj što sa njim unosimo u telo uglavnom prostije ugljene hidrate, tj. "proste šećere". Drugim rečima, jesti "proizvode" od belog brašna slično je konzumiranju rafiniranisanog šećera – saharoze. Previše "prostih šećera u krvi" = ogromne količine insulina u krvi, ubrzo sledi nagli pad "šećera u krvi", kompenzatorna hipoglikemija. Što više belog brašna unosimo, naš pankreas će više raditi "prekovremeno", što može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.  
    Mar 10, 2017 52
  • 10 Mar 2017
    Svaki rakid boli. Nekima se dešavalo da se u paklu raskida nalaze po nekoliko puta. Teško je prihvatiti poraz, preboleti odvajanje od voljene osobe i prihvaiti činjenicu da ta osoba nije idealna za nas, kako se nama činilo. Oni koji su ostavljeni osećaju se jadno, nesrećno… Ali i osobe koje ostavljaju takođe pate, kažu stručnjaci. Raskid se ne događa odjednom i bez razloga. Ne zatvarajte oči pred istinom. Na raskid mogu ukazati sledeće situacije: Partner ne pravi planove u koje uključuje i vas; Odbija da izlazi s vama uveče; Često započinje svađu bez razloga; Nije zainteresovan za seks kao ranije.   Neke osobe se nakjon raskida zatvaraju u kuću, prestaju s druženjem, spavaju… Nasuprot njima, neke osobe svoju tugu leče stalnim izlascima, druženjima, pa čak i rizičnim ponašanjem. Psiholozi savetuju da nikada ne treba moliti za ljubav osobu koja vas je ostavila, niti pokušavati pomirenje s njom.To samo produbljuje agoniju. Umesto toga, odbolujte i krenite dalje. Evo nekoliko predloga: Pružite priliku nekoj drugoj osobi; Nemojte zvati osobu koja vas je ostavila i slati joj poruke; Nemojte tražiti da vam vrati vaše stvari; Više se družite i usmerite misli na svoju karijeru; Ne posećujte zajednička mesta i izbegavajte zajedničke prijatelje; Prestanite da razmišljate o prošlosti i ućivajte u slobodi. Vrlo je bitno da raskid prebolite i shvatite to kao još jedno iskustvo u životu koje je od vas napravilo jaču i bogatiju osobu. I posle raskida dolaze nove i možda još jače ljubavi.  
    56 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Svaki rakid boli. Nekima se dešavalo da se u paklu raskida nalaze po nekoliko puta. Teško je prihvatiti poraz, preboleti odvajanje od voljene osobe i prihvaiti činjenicu da ta osoba nije idealna za nas, kako se nama činilo. Oni koji su ostavljeni osećaju se jadno, nesrećno… Ali i osobe koje ostavljaju takođe pate, kažu stručnjaci. Raskid se ne događa odjednom i bez razloga. Ne zatvarajte oči pred istinom. Na raskid mogu ukazati sledeće situacije: Partner ne pravi planove u koje uključuje i vas; Odbija da izlazi s vama uveče; Često započinje svađu bez razloga; Nije zainteresovan za seks kao ranije.   Neke osobe se nakjon raskida zatvaraju u kuću, prestaju s druženjem, spavaju… Nasuprot njima, neke osobe svoju tugu leče stalnim izlascima, druženjima, pa čak i rizičnim ponašanjem. Psiholozi savetuju da nikada ne treba moliti za ljubav osobu koja vas je ostavila, niti pokušavati pomirenje s njom.To samo produbljuje agoniju. Umesto toga, odbolujte i krenite dalje. Evo nekoliko predloga: Pružite priliku nekoj drugoj osobi; Nemojte zvati osobu koja vas je ostavila i slati joj poruke; Nemojte tražiti da vam vrati vaše stvari; Više se družite i usmerite misli na svoju karijeru; Ne posećujte zajednička mesta i izbegavajte zajedničke prijatelje; Prestanite da razmišljate o prošlosti i ućivajte u slobodi. Vrlo je bitno da raskid prebolite i shvatite to kao još jedno iskustvo u životu koje je od vas napravilo jaču i bogatiju osobu. I posle raskida dolaze nove i možda još jače ljubavi.  
    Mar 10, 2017 56

Predstojeći Događaji

Najpopularniji recepti

Volimo.net ANDROID

Brazil2014 Pinterest

Šta je novo

    • Sve Novosti
    • Slike
    • Postovi
    • Muzika
    • Video
    • Kuvar
    • Događaji
    • Saved Feeds
    Filter
  • VN Kuvar
    VN Kuvar posted a new recipe:
    Hleb sa aktivnim ugljem
    • pre 14 minuta
  • VN Kuvar
    VN Kuvar posted a new recipe:
    Sladoled sa aktivnim ugljem
    • pre 44 minuta
  • VN Kuvar
    VN Kuvar posted a new recipe:
    Latte sa aktivnim ugljem
    • pre 48 minuta
  • Paradox
    Paradox posted a new recipe:
    Kulinarski trend: deserti sa sukulentima
    • пет u 12.13
  • Paradox
    Paradox posted a new recipe:
    Kulinarski trend u 2017. – crni sladoled
    • пет u 12.05
  • Paradox
    Paradox
    VolimoNet - Forum  - Napravite tabure od automobilske gume
    • пет u 12.01
  • Frojd
    Frojd
    VolimoNet - Forum  - Chrome za Android dobio nove funkcije i poboljšanje performansi
    • пет u 11.53
  • Frojd
    Frojd
    VolimoNet - Forum  - FalseGuide malware ugrožava milione Android uređaja
    • пет u 11.51
  • Borislav Djurbabic
    Borislav Djurbabic je dodao/la novi događaj:
    Balet GRK ZORBA
    • сре u 07.55
  • Borislav Djurbabic
    Borislav Djurbabic je dodao/la novi događaj:
    Dženan Lončarević
    • сре u 07.51
  • Borislav Djurbabic
    Borislav Djurbabic je dodao/la novi događaj:
    Neda ukraden
    • сре u 07.45
  • VolimoNet
    VolimoNetLive Intervju:
    5:41
    2-og Decembra 2016. u razgovoru održanom tokom promotivnih dešavanja knjige "Rokenrol u kandžama interneta" u zrenjaninskom klubu "Le Blejage" ,sa Jankom Hrubikom, gitaristom i pevačem sastava Zemljotres, imate priliku da čujete o aktivnostima grupe, dola...
    • сре u 00.51
  • aneta anić
    aneta anić je novi član. Pozdravi ga!
  • Bibaaa
    Bibaaa
    VolimoNet - Forum  - Uskrsnja jaja ukrasena polimer glinom
    • април 7.
  • Bibaaa
    Bibaaa
    VolimoNet - Blogovi - Baš sada...
    • април 5.