mi VOLIMO NET

Blog

• 16 Aug 2019
  Ako sam..

  Ako sam, neka sam. I ako je, neka je. Sav moj mali svet u par svetiljki, zvončićima, zričcima, mirisnim zavesama i jastučićima. Ako sam. Neka sam. Naivna i detinjasta. Opraštam, pustim, nasmejem se, nastavim dalje. Ako je. Neka je. Tesko, teretno. Staviću šminku, par mindjušica, vezati repić i ubediti sebe da ja to mogu. Ako me zaboli. Neka zaboli. Naučiću još nešto. Nešto bitno. Ako su. Neka su. Sebični. Grubi. Licemerni. Nasmejaću se opet. Ja nisam. Ako ne. Neka ne. Ne treba mi pasoš i gomila pečata u njemu, ne treba mi more. Mene još uvek drži "majušni" Beograd, i Knez Mihajlova, šetnja po uličicama Vračara, preslatka Zvezdara. Njen uspeh. Njegov uspeh. Ako zaplačem. Neka zaplačem nekad... manje ću...

  16 Objavio/la Bibaaa
• By Bibaaa

  Ako sam..

  Ako sam, neka sam. I ako je, neka je. Sav moj mali svet u par svetiljki, zvončićima, zričcima, mirisnim zavesama i jastučićima. Ako sam. Neka sam. Naivna i detinjasta. Opraštam, pustim, nasmejem se, nastavim dalje. Ako je. Neka je. Tesko, teretno. Staviću šminku, par mindjušica, vezati repić i ubediti sebe da ja to mogu. Ako me zaboli. Neka zaboli. Naučiću još nešto. Nešto bitno. Ako su. Neka su. Sebični. Grubi. Licemerni. Nasmejaću se opet. Ja nisam. Ako ne. Neka ne. Ne treba mi pasoš i gomila pečata u njemu, ne treba mi more. Mene još uvek drži "majušni" Beograd, i Knez Mihajlova, šetnja po uličicama Vračara, preslatka Zvezdara. Njen uspeh. Njegov uspeh. Ako zaplačem. Neka zaplačem nekad... manje ću...

  Aug 16, 2019 16
• 04 Aug 2019
  Leto gospodnje

  Ostavi nesto za nepotroseno leto. Ostavi da bas kao nikad razisli se nismo. Neka ovo leto traje zauvek, I u njemu ti i ja. Necemo da preskacemo leto. Jos lepih dana ima. Ono sto se ljubavlju zvalo. Ne moze da nestane./ G.R.      

  50 Objavio/la Voljena
• By Voljena

  Leto gospodnje

  Ostavi nesto za nepotroseno leto. Ostavi da bas kao nikad razisli se nismo. Neka ovo leto traje zauvek, I u njemu ti i ja. Necemo da preskacemo leto. Jos lepih dana ima. Ono sto se ljubavlju zvalo. Ne moze da nestane./ G.R.      

  Aug 04, 2019 50
• 01 Jul 2019
  Ukoliko budete imali sreće

  Ukoliko budete imali sreće...naučićete da kondom uvek treba imati kod sebe nakon epizode nekomplikovane gonoreje...a ne nakon hepatitisa C ili neželjene trudnoće... Ukoliko budete imali sreće...naučićete da motor ne treba voziti nakon preloma butne kosti...a ne kičme... Ukoliko budete imali sreće...naučićete da ženu treba izabrati zbog pameti...a ne zbog lepote...još pre braka... Ukoliko budete imali sreće...naučićete da muškarca treba izabrati zbog snage...koja nema nikakve veze sa fizičkom...još pre prvog razvoda... Ukoliko budete imali sreće nećete se venčati pre no što prestane zaljubljenost...i ne saznate s kim zaista imate posla... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da ne treba upisati onaj fakultet koji vaši roditelji nisu već onaj koji vi želite...još posle prve godine...a ne nakon prve hospitalizacije... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da ne možete sve znati...i biti najpametniji...i da je najjeftinije skupo platiti advokata...automehaničara...arhitektu...ili majstora... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da je staviti sebe na prvo mesto osnovni prioritet...conditio sine qua non...i izraz dobrog mentalnog zdravlja...pre no što vas sistem i društvo i ljudi koji od toga imaju korist nauče da je to bezobrazluk... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da ne treba raditi ni za koga drugog...osim za sebe...pre no što vas zamene... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da novac donosi sreću...samo do tri hiljade eura mesečno...i da je nakon toga običan papir...i pre no što to ostvarite...i prodate dušu đavolu... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da roditelji ne smaraju i ne dosađuju samo onoj deci koja ih već nema...dok još uvek imate svoje... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete kolika je privilegija ustati u nedelju ujutru zdrav...pre no što bolovi i muke počnu... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete koliko je važno zabavljati se i glupirati...kad je vreme...pre no što počne onaj dosadni intermeco između mladosti i demencije... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da život čine mali rituali sa ljudima koje volite...dok ih još imate... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da su iskustva jedino što je važno...dok još možete da ih stičete... Ukoliko budete imali sreće...dobićete žuti karton u vidu infarkta koji može da se stentuje...ili ranice na grliću materice koja se rutinski rešava kratkotrajnom intervencijom...i promenićete svoj odnos prema zdravlju...i prevenciji...a ne odmah direktni crveni... Ukoiliko budete imali sreće...shvatićete da se sve fundamentalne želje koje imate uvek mogu ostvariti na neki kreativan način...pre no što se zarazite kukanjem...što se nisu ostvarile baš onako kako ste vi zamislili...i usvojićete...ili biti hranitelj...ili ćete roditi dete sami sebi...ili pozajmiti matericu iz Ukrajne...ili biti super ujak...ili tetka car...ili ćete volontirati u Zvečanskoj...ili u Nurdoru... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da je drogiranje za početnike...pre no što postanete veteran u propadanju... Ukoliko budete imali sreće...nećete imati početničku sreću na ruletu...i shvatićete da besplatnog sira nema nigde...osim u mišolovci... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da je ovaj Svet koncipiran tako da neku neprijatnost morate trpeti...i odabraćete kratkoročnu...učićete...vredno raditi...trudićete se...vežbaćete...ješćete zdravo...bićete pošteni...zarad dugoročnog hedonizma... Ukoliko budete bili srećni...čitaćete dobre knjige...širićete dušu u pozorištu...slušaćete podkaste na internetu...i pićete vino sa Mudracima...ili makar sa ljudima sa kojima je smejati se ubedljivo najbolji hobi na svetu...umesto što će vam biti dosadno... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da su nesreće sastavni deo života...i učićete iz njih...da bi postali iskusni i mudri...kako bi se kasnije usrećili...i znali da cenite male sreće... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da postoji samo jedan život...i da niko neće doći da vas spasi...od vaše sudbine...koju sami stvarate svojim odlukama...i navikama... Ukoliko budete bili srećni...shvatićete da ste samo vi odgovorni za vašu Sreću...pre no što nađete savršeni alibi zašto vam ne ide...i počnete da verujete da postoji prokletstvo _____ _____-ća (upišite sami)... Ukoliko budete bili srećni...shvatićete da je svako kovač svoje sreće... Srećno vam bilo! Držim palčeve! I... Samo napred! Dr Vladimir Đuric  

  54 Objavio/la Paradox
• By Paradox

  Ukoliko budete imali sreće

  Ukoliko budete imali sreće...naučićete da kondom uvek treba imati kod sebe nakon epizode nekomplikovane gonoreje...a ne nakon hepatitisa C ili neželjene trudnoće... Ukoliko budete imali sreće...naučićete da motor ne treba voziti nakon preloma butne kosti...a ne kičme... Ukoliko budete imali sreće...naučićete da ženu treba izabrati zbog pameti...a ne zbog lepote...još pre braka... Ukoliko budete imali sreće...naučićete da muškarca treba izabrati zbog snage...koja nema nikakve veze sa fizičkom...još pre prvog razvoda... Ukoliko budete imali sreće nećete se venčati pre no što prestane zaljubljenost...i ne saznate s kim zaista imate posla... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da ne treba upisati onaj fakultet koji vaši roditelji nisu već onaj koji vi želite...još posle prve godine...a ne nakon prve hospitalizacije... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da ne možete sve znati...i biti najpametniji...i da je najjeftinije skupo platiti advokata...automehaničara...arhitektu...ili majstora... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da je staviti sebe na prvo mesto osnovni prioritet...conditio sine qua non...i izraz dobrog mentalnog zdravlja...pre no što vas sistem i društvo i ljudi koji od toga imaju korist nauče da je to bezobrazluk... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da ne treba raditi ni za koga drugog...osim za sebe...pre no što vas zamene... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da novac donosi sreću...samo do tri hiljade eura mesečno...i da je nakon toga običan papir...i pre no što to ostvarite...i prodate dušu đavolu... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da roditelji ne smaraju i ne dosađuju samo onoj deci koja ih već nema...dok još uvek imate svoje... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete kolika je privilegija ustati u nedelju ujutru zdrav...pre no što bolovi i muke počnu... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete koliko je važno zabavljati se i glupirati...kad je vreme...pre no što počne onaj dosadni intermeco između mladosti i demencije... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da život čine mali rituali sa ljudima koje volite...dok ih još imate... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da su iskustva jedino što je važno...dok još možete da ih stičete... Ukoliko budete imali sreće...dobićete žuti karton u vidu infarkta koji može da se stentuje...ili ranice na grliću materice koja se rutinski rešava kratkotrajnom intervencijom...i promenićete svoj odnos prema zdravlju...i prevenciji...a ne odmah direktni crveni... Ukoiliko budete imali sreće...shvatićete da se sve fundamentalne želje koje imate uvek mogu ostvariti na neki kreativan način...pre no što se zarazite kukanjem...što se nisu ostvarile baš onako kako ste vi zamislili...i usvojićete...ili biti hranitelj...ili ćete roditi dete sami sebi...ili pozajmiti matericu iz Ukrajne...ili biti super ujak...ili tetka car...ili ćete volontirati u Zvečanskoj...ili u Nurdoru... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da je drogiranje za početnike...pre no što postanete veteran u propadanju... Ukoliko budete imali sreće...nećete imati početničku sreću na ruletu...i shvatićete da besplatnog sira nema nigde...osim u mišolovci... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da je ovaj Svet koncipiran tako da neku neprijatnost morate trpeti...i odabraćete kratkoročnu...učićete...vredno raditi...trudićete se...vežbaćete...ješćete zdravo...bićete pošteni...zarad dugoročnog hedonizma... Ukoliko budete bili srećni...čitaćete dobre knjige...širićete dušu u pozorištu...slušaćete podkaste na internetu...i pićete vino sa Mudracima...ili makar sa ljudima sa kojima je smejati se ubedljivo najbolji hobi na svetu...umesto što će vam biti dosadno... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da su nesreće sastavni deo života...i učićete iz njih...da bi postali iskusni i mudri...kako bi se kasnije usrećili...i znali da cenite male sreće... Ukoliko budete imali sreće...shvatićete da postoji samo jedan život...i da niko neće doći da vas spasi...od vaše sudbine...koju sami stvarate svojim odlukama...i navikama... Ukoliko budete bili srećni...shvatićete da ste samo vi odgovorni za vašu Sreću...pre no što nađete savršeni alibi zašto vam ne ide...i počnete da verujete da postoji prokletstvo _____ _____-ća (upišite sami)... Ukoliko budete bili srećni...shvatićete da je svako kovač svoje sreće... Srećno vam bilo! Držim palčeve! I... Samo napred! Dr Vladimir Đuric  

  Jul 01, 2019 54
• 25 Jun 2019
  Ljubav bez adrese

  Moja pošiljka nije ni otišla adresa je bila poznata ali zabranjena. Moja pisma su pisana za jedne divne oči koje se uvek smeju, za čoveka koji nikako nije smeo da se pojavi u mom životu ali bio je. Nemoguće je bilo izbeći ono što nikada niste imali, nešto od čega ti se vrti u glavi. Želja da nekog voliš bila je neumoljiva ali je ipak ostala samo želja. I on je pisao kao i ja, za sebe. I on je voleo kao i ja, za nas. Poštovao je moj status, a naravno takav je bio i njegov, ali ko nam je mogao zabraniti da se gledamo, ko nam je mogao zabraniti da iz svakog našeg pokreta izbija bol, bol od ljubavi. Ko nam je mogao zabraniti kradom napisana pisamca, koja su nas dočekivala svakoga jutra. Kada smo od želje i strasti žurili od kuce kako bi ih čitali. Koliko ih je samo bilo... Koliko je bilo puta napisano volim te, nedostaješ mi sreco, puno mi znaciš... Znate li onu pesmu o vernoj ženi: Znali ste da imam muža i poklonili ste mi dva sjajna bisera Dirnuta takvom vašom pažnjom prišila sam ih na bluzu od crvene svile. . . . Vracam Vam blistave bisere sa dve suze nalik na njih zašto Vas nisam upoznala kad još nisam imala muža? Kao kad ti tlo izmiće pod nogama, nama je izmicala ljubav, malo po malo, nije nestala , prekinuta je. Zabranjena! Bilo bi lakše da smo bile dve nezrele osobe koje idu glavom kroz zid, jedno od nas dvoje na to nije bilo spremno. Ne, nije to greška, netreba je ispravljati. Dignute glave smo se povukli. Teško, jedva... I oboje smo isto mislili: da li smo pokazali jedno drugom koliko smo voleli? Godine posle toga su prošle. Da li je prošla i ljubav, ne ,nije samo su se stišale strasti, tvoje oči se nisu više smejale a moj brod je potonuo. Razdvojile su nas godine, razdvojile su nas okolnosti ali ne, osećam te svugde, tvoj miris je tu ... I onda ponovni susret, potkrepljen uslovima da se sve to nastavi. Stajali smo jedno pored drugog, gladala sam u čoveka zbog koga i danas zadrhtim, zbog koga je bol još uvek prisutan, stajao je i on pored mene sa nadom u očima, sa cigaretom u ruci koja je blago drhtala, nemi sa milion pitanja ... Mislim da bih mogla voleti još jače, još bolje, mislim da nije trebalo da se sretnemo, samo smo oživeli emocije, shvatili da se nije puno promenilo ali i da još uvek postoje vetrenjače protiv kojih bi se trebali boriti . Ali i dalje smo bili nemoćni... I došlo je ono čega sam se plašila čitajuci Desankinu pesmu Strah,, poslednja nedelja našeg drugovanja,, ali znam i to da nikada,, necemo ozdraviti od čudesnog tugovanja.,,...i opet je imala potrebu da mu piše..da izlije na papiru svoje emocije, želje, razmisljanja... Uobicajeni pocetak svakok pisma.."Zdravo"..malo prostora i osećaj da sve stane u jednu rečenicu. Al to je nemoguće...mora da krene redom. Od proslošti, sadašnjosti, budućnosti. Rečenice se redjaju a misli jurnule kao da se takmiče koja će pre da dodirne beli papir. Imala je toliko toga što bi napisala, al je ipak pazila na stil da pismo ima svoj početak, sadrzaj i kraj.Bio je deo njene proslosti, daleko u sadašnjosti a nevidljiv u budućnosti. Odjednom se zapitala.."Dali on oseća da mu sad piše?", " Dali u mislima opet gleda njene oči koje će mu sve reći?". Pisala je dugo, uzela vec drugi list papira i iznosila svoja osećanja. Prošlost je bila izlivena časa...sadašnjost joj je donela i lepe i tužne trenutke . Borila se sa bolom u duši zbog neočekivane bolesti svoje mame, posla koji nije ni malo jednostavan i zbog koga na neko vreme mora da napusti dom, prijatelje grad u kome je odrasla i dožviela toliko lepih a i ružnih stvari. Buducnost je neizvesna i zove je da lagano krene prema njoj. Nije osetila kako vreme prolazi, koliko je dugo pisala. U podsvesti je videla njegov lik..tamo..daleko..negde gde je pronašao zaborav.Uzela je papirnu maramicu da na papiru istapka vlažnost poneke suze koja je pala i razmrljala po neko slovo. U potpisu je stavila samo prvo slovo svog imena..dovoljno.Sklopila je oba lista papira, stavila u omot i baš kad je želela da napše adresu....postala je svesna da je nema. Otvorila je fioku svog pisačeg stola izvadila jednu crvenu fasciklu i ostavila pismo u njoj,..pismo koje nikad nece stiči na adresu nekog koga je tako malo poznavala.Mora da se sprema, pakuje....i krene prema budućnosti sa koferima punim proslošti.   P.S Pozdrav svim mojim dragim prijateljima, reših da se malo oglasim, jel kao što možete da vidite da su svi moj blogovi nestali....kako ne znam...reč ZNAM sam prestala da upotrebljavam, jel sve što sam znala shvatila sam da u životu čovek ništa ne zna...puno Vas pozdravljam pa do sledeće slobodne prilike...možda neki blog kako se zaposliti kod najtraženijeg poslodavca u regionu pa i šire.. pozzz od Bibeee   We're sorry!We are currently experiencing some technical issues. Please try again later. Error code: a0670e :) 

  100 Objavio/la Bibaaa
• By Bibaaa

  Ljubav bez adrese

  Moja pošiljka nije ni otišla adresa je bila poznata ali zabranjena. Moja pisma su pisana za jedne divne oči koje se uvek smeju, za čoveka koji nikako nije smeo da se pojavi u mom životu ali bio je. Nemoguće je bilo izbeći ono što nikada niste imali, nešto od čega ti se vrti u glavi. Želja da nekog voliš bila je neumoljiva ali je ipak ostala samo želja. I on je pisao kao i ja, za sebe. I on je voleo kao i ja, za nas. Poštovao je moj status, a naravno takav je bio i njegov, ali ko nam je mogao zabraniti da se gledamo, ko nam je mogao zabraniti da iz svakog našeg pokreta izbija bol, bol od ljubavi. Ko nam je mogao zabraniti kradom napisana pisamca, koja su nas dočekivala svakoga jutra. Kada smo od želje i strasti žurili od kuce kako bi ih čitali. Koliko ih je samo bilo... Koliko je bilo puta napisano volim te, nedostaješ mi sreco, puno mi znaciš... Znate li onu pesmu o vernoj ženi: Znali ste da imam muža i poklonili ste mi dva sjajna bisera Dirnuta takvom vašom pažnjom prišila sam ih na bluzu od crvene svile. . . . Vracam Vam blistave bisere sa dve suze nalik na njih zašto Vas nisam upoznala kad još nisam imala muža? Kao kad ti tlo izmiće pod nogama, nama je izmicala ljubav, malo po malo, nije nestala , prekinuta je. Zabranjena! Bilo bi lakše da smo bile dve nezrele osobe koje idu glavom kroz zid, jedno od nas dvoje na to nije bilo spremno. Ne, nije to greška, netreba je ispravljati. Dignute glave smo se povukli. Teško, jedva... I oboje smo isto mislili: da li smo pokazali jedno drugom koliko smo voleli? Godine posle toga su prošle. Da li je prošla i ljubav, ne ,nije samo su se stišale strasti, tvoje oči se nisu više smejale a moj brod je potonuo. Razdvojile su nas godine, razdvojile su nas okolnosti ali ne, osećam te svugde, tvoj miris je tu ... I onda ponovni susret, potkrepljen uslovima da se sve to nastavi. Stajali smo jedno pored drugog, gladala sam u čoveka zbog koga i danas zadrhtim, zbog koga je bol još uvek prisutan, stajao je i on pored mene sa nadom u očima, sa cigaretom u ruci koja je blago drhtala, nemi sa milion pitanja ... Mislim da bih mogla voleti još jače, još bolje, mislim da nije trebalo da se sretnemo, samo smo oživeli emocije, shvatili da se nije puno promenilo ali i da još uvek postoje vetrenjače protiv kojih bi se trebali boriti . Ali i dalje smo bili nemoćni... I došlo je ono čega sam se plašila čitajuci Desankinu pesmu Strah,, poslednja nedelja našeg drugovanja,, ali znam i to da nikada,, necemo ozdraviti od čudesnog tugovanja.,,...i opet je imala potrebu da mu piše..da izlije na papiru svoje emocije, želje, razmisljanja... Uobicajeni pocetak svakok pisma.."Zdravo"..malo prostora i osećaj da sve stane u jednu rečenicu. Al to je nemoguće...mora da krene redom. Od proslošti, sadašnjosti, budućnosti. Rečenice se redjaju a misli jurnule kao da se takmiče koja će pre da dodirne beli papir. Imala je toliko toga što bi napisala, al je ipak pazila na stil da pismo ima svoj početak, sadrzaj i kraj.Bio je deo njene proslosti, daleko u sadašnjosti a nevidljiv u budućnosti. Odjednom se zapitala.."Dali on oseća da mu sad piše?", " Dali u mislima opet gleda njene oči koje će mu sve reći?". Pisala je dugo, uzela vec drugi list papira i iznosila svoja osećanja. Prošlost je bila izlivena časa...sadašnjost joj je donela i lepe i tužne trenutke . Borila se sa bolom u duši zbog neočekivane bolesti svoje mame, posla koji nije ni malo jednostavan i zbog koga na neko vreme mora da napusti dom, prijatelje grad u kome je odrasla i dožviela toliko lepih a i ružnih stvari. Buducnost je neizvesna i zove je da lagano krene prema njoj. Nije osetila kako vreme prolazi, koliko je dugo pisala. U podsvesti je videla njegov lik..tamo..daleko..negde gde je pronašao zaborav.Uzela je papirnu maramicu da na papiru istapka vlažnost poneke suze koja je pala i razmrljala po neko slovo. U potpisu je stavila samo prvo slovo svog imena..dovoljno.Sklopila je oba lista papira, stavila u omot i baš kad je želela da napše adresu....postala je svesna da je nema. Otvorila je fioku svog pisačeg stola izvadila jednu crvenu fasciklu i ostavila pismo u njoj,..pismo koje nikad nece stiči na adresu nekog koga je tako malo poznavala.Mora da se sprema, pakuje....i krene prema budućnosti sa koferima punim proslošti.   P.S Pozdrav svim mojim dragim prijateljima, reših da se malo oglasim, jel kao što možete da vidite da su svi moj blogovi nestali....kako ne znam...reč ZNAM sam prestala da upotrebljavam, jel sve što sam znala shvatila sam da u životu čovek ništa ne zna...puno Vas pozdravljam pa do sledeće slobodne prilike...možda neki blog kako se zaposliti kod najtraženijeg poslodavca u regionu pa i šire.. pozzz od Bibeee   We're sorry!We are currently experiencing some technical issues. Please try again later. Error code: a0670e :) 

  Jun 25, 2019 100
• 20 Jun 2019
  Uz jutarnju kaficu...

  ... pokušavajući da razbistrim misli, kroz prozor gledam ovaj moj ravni Banat. Ta, ko ga ne bi voleo! Svakakvih ljudi vam mi tu imamo, paore, frajlice, đilkoše, abaje, gegule, drtine, dunde, gedžave, sarage, kurcobrije, mrtva puvala...  a ponajviše lala. Svi znate da je lala cvet, "samo u Banatu - i čovek i cvet." Kako se to desilo, niko vam tačno ne zna reći.  Neki kažu da potiče od dobrog Lala Mustafa-paše a drugi... "Profesor u penziji Dragoljub Badrljica, inače Mokrinčanin, dobro upućen u istoriju Banata, ističe da bolji znalci od njega kažu da su Lale naši preci koji su kao vojnici u Habzburškoj monarhiji pod vođstvom Marije Terezije ostavili tragove boreći se za monarhiju, ali i za svoje povlastice i privilegije. U želji da im se oduži, carica je organizovala smotru, na kojoj su bili Sremci i Bačvani, a Banaćani nisu uspeli da stignu na vreme. Kada je dodela ordenja bila pri kraju, pristigli su i oni. Zahvaljujući toj okolnosti, oni brži dobili su ordene, a sporiji samo marame sa izvezenim lalama... Ali Banaćani se nisu mnogo jedili, u šali su komentarisali kako su drugi dobili “gvožđuriju”, a oni “zlatne marame”... Izvor: novosti.rs - Jedan naš Lala, pisac i istaživač Kristijan Nađ, u knjizi “Zemlja od blata, krvi, znoja i snova” opisao je baš taj događaj. On kaže da je Marija Terezija, da bi se odužila za herojstvo, Banaćanima na kraju dala najveći orden, od zlata izvezenu maramu sa ukrasima u obliku lale. Tako je lala postala simbol dostojanstva - zaključuje Badrljica. Kada je reč o etnološkom aspektu, Vera Milutinović, jedan od prvih kustosa, etnologa, u Muzeju Vojvodine, u knjizi “Ornamentisani sanduci u Vojvodini” piše kako je na dozidnicama, ukrasnim tanjirima, miljeima, čaršavima, prekrivačima, uvek bio prisutan ovaj cvet. - Sačuvan je veliki broj predmeta, pokućstva, nameštaja, delova narodne nošnje, na kojima je motiv lale. Od nameštaja, to su sanduci za devojačku spremu ukrašeni cvetovima lale. Lala je svojevremeno bila vredan i skupocen cvet. Kraljica Marija Terezija najviše je volela ovaj cvet i nosila ga je na zlatnom lancu u vidu priveska. Tako su i Banaćani želeli da ga imaju na delovima svog nameštaja, da i na taj način stave do znanja da je nešto skupoceno i vredno. U Narodnom muzeju imamo jedan sto, ili astal iz Mokrina, iz 1846. godine, na kome su u sva četiri ugla namalane lale - istakla je Slavica Gajić." Izvor: novosti.rs Sada se sigurno pitate kako su Sose postale Sose. E, to baš niko ne zna.  Lalina supruga je Sosa, ali samo ako je poreklom iz starosedelačke porodice.  To je Srpkinja iz Banata, ali poreklo tog nadimka nije poznato. I tako dragi moji...divanila bih ja još sa vama o koječemu ali posao zove. Do sledećeg čitanja ostanite lepi i rumeni.   

  124 Objavio/la Gospođica Sosa
• By Gospođica Sosa

  Uz jutarnju kaficu...

  ... pokušavajući da razbistrim misli, kroz prozor gledam ovaj moj ravni Banat. Ta, ko ga ne bi voleo! Svakakvih ljudi vam mi tu imamo, paore, frajlice, đilkoše, abaje, gegule, drtine, dunde, gedžave, sarage, kurcobrije, mrtva puvala...  a ponajviše lala. Svi znate da je lala cvet, "samo u Banatu - i čovek i cvet." Kako se to desilo, niko vam tačno ne zna reći.  Neki kažu da potiče od dobrog Lala Mustafa-paše a drugi... "Profesor u penziji Dragoljub Badrljica, inače Mokrinčanin, dobro upućen u istoriju Banata, ističe da bolji znalci od njega kažu da su Lale naši preci koji su kao vojnici u Habzburškoj monarhiji pod vođstvom Marije Terezije ostavili tragove boreći se za monarhiju, ali i za svoje povlastice i privilegije. U želji da im se oduži, carica je organizovala smotru, na kojoj su bili Sremci i Bačvani, a Banaćani nisu uspeli da stignu na vreme. Kada je dodela ordenja bila pri kraju, pristigli su i oni. Zahvaljujući toj okolnosti, oni brži dobili su ordene, a sporiji samo marame sa izvezenim lalama... Ali Banaćani se nisu mnogo jedili, u šali su komentarisali kako su drugi dobili “gvožđuriju”, a oni “zlatne marame”... Izvor: novosti.rs - Jedan naš Lala, pisac i istaživač Kristijan Nađ, u knjizi “Zemlja od blata, krvi, znoja i snova” opisao je baš taj događaj. On kaže da je Marija Terezija, da bi se odužila za herojstvo, Banaćanima na kraju dala najveći orden, od zlata izvezenu maramu sa ukrasima u obliku lale. Tako je lala postala simbol dostojanstva - zaključuje Badrljica. Kada je reč o etnološkom aspektu, Vera Milutinović, jedan od prvih kustosa, etnologa, u Muzeju Vojvodine, u knjizi “Ornamentisani sanduci u Vojvodini” piše kako je na dozidnicama, ukrasnim tanjirima, miljeima, čaršavima, prekrivačima, uvek bio prisutan ovaj cvet. - Sačuvan je veliki broj predmeta, pokućstva, nameštaja, delova narodne nošnje, na kojima je motiv lale. Od nameštaja, to su sanduci za devojačku spremu ukrašeni cvetovima lale. Lala je svojevremeno bila vredan i skupocen cvet. Kraljica Marija Terezija najviše je volela ovaj cvet i nosila ga je na zlatnom lancu u vidu priveska. Tako su i Banaćani želeli da ga imaju na delovima svog nameštaja, da i na taj način stave do znanja da je nešto skupoceno i vredno. U Narodnom muzeju imamo jedan sto, ili astal iz Mokrina, iz 1846. godine, na kome su u sva četiri ugla namalane lale - istakla je Slavica Gajić." Izvor: novosti.rs Sada se sigurno pitate kako su Sose postale Sose. E, to baš niko ne zna.  Lalina supruga je Sosa, ali samo ako je poreklom iz starosedelačke porodice.  To je Srpkinja iz Banata, ali poreklo tog nadimka nije poznato. I tako dragi moji...divanila bih ja još sa vama o koječemu ali posao zove. Do sledećeg čitanja ostanite lepi i rumeni.   

  Jun 20, 2019 124
• 04 Jun 2019
  Slučajni događaji ne postoje

  U Univerzumu postoji mnogo nevjerovatnih načina da se spoje ljudi.     ​ U potrazi za odgovarajućim mjestom stanovanja, poslom ili životnim partnerom, mnogi idu daleko. A u isto to vrijeme iza kulisa svjetske scene radi organizacija, koja stvara za nas savršene veze. To je Kosmički Centar Upravljanja Slučajnostima.     ​Slučajni događaji ne postoje. Slučajnost - to je čudesan događaj, čiji je tvorac Bog, koji ne želi da se projavi. U planovima Boga slučaj ne igra nikakvu ulogu. Sve što se pojavljuje u tvom životu, rezultat je tvojih namjera i misli. Kad se trudiš da ispuniš želje svog srca, znaj da su Univerzumu poznate sve tvoje namjere. On organizuje događaje u tvom životu. Bog ima tvoju adresu, i svaka tvoja odlučna namjera unosi se u Veliki dnevnik.  Radi sam sve što je u tvojoj moći, bez stresa i panike, a detalje prepusti Kosmičkom Cenrtu.  Kada čovjek čini sve što može da ostvari svoje namjere, a zatim se oslanja na pomoć razumne nevidljive sile, dešavaju se velike stvari. Moli se, planiraj, podešavaj i radi sve što možeš ... i onda pusti da sve ide svojim tokom - tvoja sposobnost da otpustiš biće podjednako važna kao i molitva. Svako, koga sretaš na svom putu - je lik iz tvog scenarija. Tvoja jedina briga je da stalno usavršavaš scenario, da bi film ispao što bolji. Odgovornost za režiranje tvog filma je na tebi.   ​Želim vam što je moguće više čuda i čarobnjaštva! Prevod teksta: cluber.com.ua  Prevela: Beba Muratović - bebamur.com​​​​​

  130 Objavio/la Paradox
• By Paradox

  Slučajni događaji ne postoje

  U Univerzumu postoji mnogo nevjerovatnih načina da se spoje ljudi.     ​ U potrazi za odgovarajućim mjestom stanovanja, poslom ili životnim partnerom, mnogi idu daleko. A u isto to vrijeme iza kulisa svjetske scene radi organizacija, koja stvara za nas savršene veze. To je Kosmički Centar Upravljanja Slučajnostima.     ​Slučajni događaji ne postoje. Slučajnost - to je čudesan događaj, čiji je tvorac Bog, koji ne želi da se projavi. U planovima Boga slučaj ne igra nikakvu ulogu. Sve što se pojavljuje u tvom životu, rezultat je tvojih namjera i misli. Kad se trudiš da ispuniš želje svog srca, znaj da su Univerzumu poznate sve tvoje namjere. On organizuje događaje u tvom životu. Bog ima tvoju adresu, i svaka tvoja odlučna namjera unosi se u Veliki dnevnik.  Radi sam sve što je u tvojoj moći, bez stresa i panike, a detalje prepusti Kosmičkom Cenrtu.  Kada čovjek čini sve što može da ostvari svoje namjere, a zatim se oslanja na pomoć razumne nevidljive sile, dešavaju se velike stvari. Moli se, planiraj, podešavaj i radi sve što možeš ... i onda pusti da sve ide svojim tokom - tvoja sposobnost da otpustiš biće podjednako važna kao i molitva. Svako, koga sretaš na svom putu - je lik iz tvog scenarija. Tvoja jedina briga je da stalno usavršavaš scenario, da bi film ispao što bolji. Odgovornost za režiranje tvog filma je na tebi.   ​Želim vam što je moguće više čuda i čarobnjaštva! Prevod teksta: cluber.com.ua  Prevela: Beba Muratović - bebamur.com​​​​​

  Jun 04, 2019 130