mi VOLIMO NET

Blog

• 23 Jun 2021
  Pogrešan

  Voće Hladno i pitko vino Miris narandže Tražićeš na drugim mestima U senkama noćnih prolaza U mirisima posle kiše U sveže pokošenoj travi U tami koja dolazi posle mirnog dana U prostoru koji je postao prazan I tek sada čitaš onako kako treba Polako A ne 3 reda odjednom Teško dišeš Teško ti je Crna slova bole Razmazuju se po beloj pozadini  Oštro Tek sada si shvatio Pustio si  Da se vinova loza tvog bremena Oplete oko mene Pustio si Da me vrhovi iglica borovih izbodu Pustio si  Sve ono što nikada nisi želeo Dozvolio si  Da mene tako vrelu zamrzneš Držao me pod kristalnim staklenim pipcima Kontrolisao gde me trnovi ruže bodu  I konačno pustio  Da me povrede. Stene, oštri i špicasti vrhovi  Neka budu ono što će ostati posle Jer ne možeš ti Protiv vulkanske odlučnosti Protiv vaspitanja gromova Protiv vetra u kosi I zvezda u očima Nećeš uspeti svaki put kad probaš Nejak postaješ Nemoćan I grešiš, grešiš, grešiš Kao i svi Koji moju volju izazivaju u boj Jer ja mogu  Sve što ne možeš ni da zamisliš Sada kada klečiš ispred moje ogoljenosti Koja uvek beše tu Kada me konačno razumeš Ali prekasno Kada pokušavaš da izgovoriš reč, dve Ali prekasno Kada pokušavaš da kažeš da neću uspeti Ne čujem Jer Voće si rukama zgnječio Pitko vino si bez uživanja popio Miris narandže nisi ni primetio I u najvećem plamenu Nudio si mi vino . . A ja vino Nikada nisam volela.

  214 Objavio/la D Boyanna
• By D Boyanna

  Pogrešan

  Voće Hladno i pitko vino Miris narandže Tražićeš na drugim mestima U senkama noćnih prolaza U mirisima posle kiše U sveže pokošenoj travi U tami koja dolazi posle mirnog dana U prostoru koji je postao prazan I tek sada čitaš onako kako treba Polako A ne 3 reda odjednom Teško dišeš Teško ti je Crna slova bole Razmazuju se po beloj pozadini  Oštro Tek sada si shvatio Pustio si  Da se vinova loza tvog bremena Oplete oko mene Pustio si Da me vrhovi iglica borovih izbodu Pustio si  Sve ono što nikada nisi želeo Dozvolio si  Da mene tako vrelu zamrzneš Držao me pod kristalnim staklenim pipcima Kontrolisao gde me trnovi ruže bodu  I konačno pustio  Da me povrede. Stene, oštri i špicasti vrhovi  Neka budu ono što će ostati posle Jer ne možeš ti Protiv vulkanske odlučnosti Protiv vaspitanja gromova Protiv vetra u kosi I zvezda u očima Nećeš uspeti svaki put kad probaš Nejak postaješ Nemoćan I grešiš, grešiš, grešiš Kao i svi Koji moju volju izazivaju u boj Jer ja mogu  Sve što ne možeš ni da zamisliš Sada kada klečiš ispred moje ogoljenosti Koja uvek beše tu Kada me konačno razumeš Ali prekasno Kada pokušavaš da izgovoriš reč, dve Ali prekasno Kada pokušavaš da kažeš da neću uspeti Ne čujem Jer Voće si rukama zgnječio Pitko vino si bez uživanja popio Miris narandže nisi ni primetio I u najvećem plamenu Nudio si mi vino . . A ja vino Nikada nisam volela.

  Jun 23, 2021 214
• 23 Jun 2021
  Svet je jedno čudno mesto

  ''Svet je jedno čudno mesto Mi smo čudni Stopala su nam uvrnutog izgleda Leđa su nam kriva Neko večito dobacuje da se ispravimo A niko ne objašnjava značaj kičme Kao stuba odbrane Kao linije gde se skladišti samopoštovanje Kao čvrstine koja nosi najteže terete Da sam to znala ranije Ne bih tako grešila Ne bi morao niko da me savetuje Sada bih čuvala Likvor i koštanu srž i kičmenu moždinu Sve pršljenove Meka tkiva Jer  Svet je čudno mesto Mi smo čudni I  Niko ovde ne želi da ti razbije glavu Svi žele da ti ošišaju pramen sa glave Ili da ti  Slome Kičmu.''                 Hvala ti Ivana

  177 Objavio/la D Boyanna
• By D Boyanna

  Svet je jedno čudno mesto

  ''Svet je jedno čudno mesto Mi smo čudni Stopala su nam uvrnutog izgleda Leđa su nam kriva Neko večito dobacuje da se ispravimo A niko ne objašnjava značaj kičme Kao stuba odbrane Kao linije gde se skladišti samopoštovanje Kao čvrstine koja nosi najteže terete Da sam to znala ranije Ne bih tako grešila Ne bi morao niko da me savetuje Sada bih čuvala Likvor i koštanu srž i kičmenu moždinu Sve pršljenove Meka tkiva Jer  Svet je čudno mesto Mi smo čudni I  Niko ovde ne želi da ti razbije glavu Svi žele da ti ošišaju pramen sa glave Ili da ti  Slome Kičmu.''                 Hvala ti Ivana

  Jun 23, 2021 177
• 27 May 2021
  Učitelj

  Starac sedi u parku, prilazi mu mladić koji ga pita:"Da li me se sećate?"A starac kaže da ga se ne seća. Tada mu mladić kaže da mu je bio učenik, a učitelj pita:„Šta radiš, čime se baviš u životu?“Mladić odgovara:„Pa, postao sam učitelj.“"Ah, divno, poput mene?" reče starac."Pa da. U stvari, postao sam učitelj jer ste me inspirisali da budem poput vas.“Starac, radoznao, pita mladića  kada i kako je odlučio da postane učitelj. A mladić mu ispriča sledeću priču:„Jednog dana je ušao moj drug, takođe učenik, sa lepim novim satom, a ja sam odlučio da ga želim i ukrao sam ga, izvadio sam mu sat iz džepa", reče mladić i nastavi:"Ubrzo nakon toga, moj drug je zapazio da mu je sat nestao i odmah vam se požalio."Onda ste došli ​​u učionicu i rekli:"Ovom učeniku je danas ukraden sat tokom nastave. Ko god da ga je ukrao, ​​molim da ga vrati.""Nisam ga vratio jer nisam želeo. Tada ste zatvorili vrata i rekli nam svima da ustanemo i da ćete nas pretražiti, jedno po jedno, po džepovima, dok sat ne bude pronađen.Ali, rekli ste nam da zatvorimo oči, jer biste tražili njegov sat samo ako bismo svi imali zatvorene oči.Tako smo i učinili, i išli ste od učenika do učenika, od džepa do džepa, a kad ste prepipali moj džep, našli ste sat i uzeli ga.Nastavili ste pretraživati džepove svih nas i kada ste završili, rekli ste da otvorimo oči. Imamo sat.Ništa niste rekli i nikada niste spomenuli tu epizodu. Nikada niste rekli ko je ukrao sat. Tog dana ste zauvek spasili moje dostojanstvo. Bio je to najsramniji dan u mom životu.Na taj dan kada je moje dostojanstvo spašeno odlučio sam da ne postanem lopov, loša osoba. Nikada ništa niste rekli, niti me izgrdili, ili odveli u stranu da biste mi dali moralnu lekciju, ali jasno sam primio vašu poruku.Zahvaljujući vama sam razumio šta pravi vaspitač treba da radi. Da li se sećate tog događaja, profesore?"A profesor reče:"Sećam se situacije, ukradenog sata, koji sam tražio u džepu svih, ali nisam se sećao vas, jer sam takođe zatvarao oči dok sam ga tražio" Ovo je suština nastave - ako nekoga morate poniziti da bi ste ga naučili, ne znate kako da predajete.

  285 Objavio/la D Boyanna
• By D Boyanna

  Učitelj

  Starac sedi u parku, prilazi mu mladić koji ga pita:"Da li me se sećate?"A starac kaže da ga se ne seća. Tada mu mladić kaže da mu je bio učenik, a učitelj pita:„Šta radiš, čime se baviš u životu?“Mladić odgovara:„Pa, postao sam učitelj.“"Ah, divno, poput mene?" reče starac."Pa da. U stvari, postao sam učitelj jer ste me inspirisali da budem poput vas.“Starac, radoznao, pita mladića  kada i kako je odlučio da postane učitelj. A mladić mu ispriča sledeću priču:„Jednog dana je ušao moj drug, takođe učenik, sa lepim novim satom, a ja sam odlučio da ga želim i ukrao sam ga, izvadio sam mu sat iz džepa", reče mladić i nastavi:"Ubrzo nakon toga, moj drug je zapazio da mu je sat nestao i odmah vam se požalio."Onda ste došli ​​u učionicu i rekli:"Ovom učeniku je danas ukraden sat tokom nastave. Ko god da ga je ukrao, ​​molim da ga vrati.""Nisam ga vratio jer nisam želeo. Tada ste zatvorili vrata i rekli nam svima da ustanemo i da ćete nas pretražiti, jedno po jedno, po džepovima, dok sat ne bude pronađen.Ali, rekli ste nam da zatvorimo oči, jer biste tražili njegov sat samo ako bismo svi imali zatvorene oči.Tako smo i učinili, i išli ste od učenika do učenika, od džepa do džepa, a kad ste prepipali moj džep, našli ste sat i uzeli ga.Nastavili ste pretraživati džepove svih nas i kada ste završili, rekli ste da otvorimo oči. Imamo sat.Ništa niste rekli i nikada niste spomenuli tu epizodu. Nikada niste rekli ko je ukrao sat. Tog dana ste zauvek spasili moje dostojanstvo. Bio je to najsramniji dan u mom životu.Na taj dan kada je moje dostojanstvo spašeno odlučio sam da ne postanem lopov, loša osoba. Nikada ništa niste rekli, niti me izgrdili, ili odveli u stranu da biste mi dali moralnu lekciju, ali jasno sam primio vašu poruku.Zahvaljujući vama sam razumio šta pravi vaspitač treba da radi. Da li se sećate tog događaja, profesore?"A profesor reče:"Sećam se situacije, ukradenog sata, koji sam tražio u džepu svih, ali nisam se sećao vas, jer sam takođe zatvarao oči dok sam ga tražio" Ovo je suština nastave - ako nekoga morate poniziti da bi ste ga naučili, ne znate kako da predajete.

  May 27, 2021 285
• 29 Sep 2020
  Prilagodi se, slomi se

  Prilagoditi se svetu znači  naterati se na bol a ja nisam takva žena ne želim da se pomirim da pristanem na obično Želim neuroze Ekstaze Krahove Otkrića Magiju Jer Kada idem protiv sebe Nanosim patnju svojoj duši Što se kasnije ocrta na koži I  Ne može se ukloniti Već podseća na tipove ožiljaka  Što svedoče Da smo pobedili  Ono što nas je povređivalo Ne interesuje me ni muškarac Koji nije dovoljno hrabar Da se nosi samnom Jer moja ženstvenost  Mora da bude Mračna Opsesivna Luda Neutoljiva I Moj muškarac  Mora da ide izvan toga Da to dostiže Da shvati Da se sjedini  Jer žena se plaši  Da je slaba Kada se muškarcu podaje A ja svome govorim Da može da me ima Jer želim da me natera na osećaj, Besmisao  Neartikulisanost  Da reka radosti protiče niz moje telo Dok mi se trzaju mišići I  Da me ostavi smirenu Kao posle ogromne oluje Koja je sve razorila A preživeli ste je Sve je to problem  Osećam mogućnost u sebi Dok svet stoji  I  Želi da budem  Limitirana Zavezana Sputana Verzija sebe S tim ne mogu da se rukujem i pečatim Ne želim da bduem  Lako definisana Lako objašnjiva Želim da budem reč  Za koju neće moći da se nađe sinonim A takav život Želim i da vodim  Uvrnut Neshvatljiv Neizmeran A više od svega Ne želim da imam krila A da mi neko govori Kako ne treba da letim Ne želim da se dovedem u rizik Da ću ikada  Poslušati Jer život Retko  I  Ljubomorno  Daje trenutke Čistog prosvetljenja A ja pazim Da te momente  Ne uplašim Ili  Pokvarim Prilagoditi se svetu Neću i ne želim Jer me zvezde vuku za kosu Ne dozvoljavajući da se smirim.  

  797 Objavio/la D Boyanna
• By D Boyanna

  Prilagodi se, slomi se

  Prilagoditi se svetu znači  naterati se na bol a ja nisam takva žena ne želim da se pomirim da pristanem na obično Želim neuroze Ekstaze Krahove Otkrića Magiju Jer Kada idem protiv sebe Nanosim patnju svojoj duši Što se kasnije ocrta na koži I  Ne može se ukloniti Već podseća na tipove ožiljaka  Što svedoče Da smo pobedili  Ono što nas je povređivalo Ne interesuje me ni muškarac Koji nije dovoljno hrabar Da se nosi samnom Jer moja ženstvenost  Mora da bude Mračna Opsesivna Luda Neutoljiva I Moj muškarac  Mora da ide izvan toga Da to dostiže Da shvati Da se sjedini  Jer žena se plaši  Da je slaba Kada se muškarcu podaje A ja svome govorim Da može da me ima Jer želim da me natera na osećaj, Besmisao  Neartikulisanost  Da reka radosti protiče niz moje telo Dok mi se trzaju mišići I  Da me ostavi smirenu Kao posle ogromne oluje Koja je sve razorila A preživeli ste je Sve je to problem  Osećam mogućnost u sebi Dok svet stoji  I  Želi da budem  Limitirana Zavezana Sputana Verzija sebe S tim ne mogu da se rukujem i pečatim Ne želim da bduem  Lako definisana Lako objašnjiva Želim da budem reč  Za koju neće moći da se nađe sinonim A takav život Želim i da vodim  Uvrnut Neshvatljiv Neizmeran A više od svega Ne želim da imam krila A da mi neko govori Kako ne treba da letim Ne želim da se dovedem u rizik Da ću ikada  Poslušati Jer život Retko  I  Ljubomorno  Daje trenutke Čistog prosvetljenja A ja pazim Da te momente  Ne uplašim Ili  Pokvarim Prilagoditi se svetu Neću i ne želim Jer me zvezde vuku za kosu Ne dozvoljavajući da se smirim.  

  Sep 29, 2020 797
• 29 Sep 2020
  Nađi me

  ‘’Hoćeš da se pronađemo u sledećem životu, pitam  jer znam unapred da ćemo u ovome jedno drugom  ostati dužni. Hoćeš da zaboravimo da sam jednom sišla sa oblaka i tresnula o pod pa da se još jednom usudim. Dopire miris prolećnog cveća kroz prozor koji pred oluju uvek otvaram da ga osetim u žilama. Hoćeš da se pronađemo u sledećem životu, pa da plešemo pod mesečinom i da tvoje ruke drže moje ruke da tvoje usne rube moje  usne u inat suncu koje se promalja... ‘’

  895 Objavio/la D Boyanna
• By D Boyanna

  Nađi me

  ‘’Hoćeš da se pronađemo u sledećem životu, pitam  jer znam unapred da ćemo u ovome jedno drugom  ostati dužni. Hoćeš da zaboravimo da sam jednom sišla sa oblaka i tresnula o pod pa da se još jednom usudim. Dopire miris prolećnog cveća kroz prozor koji pred oluju uvek otvaram da ga osetim u žilama. Hoćeš da se pronađemo u sledećem životu, pa da plešemo pod mesečinom i da tvoje ruke drže moje ruke da tvoje usne rube moje  usne u inat suncu koje se promalja... ‘’

  Sep 29, 2020 895
• 29 Sep 2020
  Zemljotres

  Zatreslo se okeansko dno pomislih u trenu kada si govorio  onu muziku  one večeri da, baš tu muziku za moje uši izabereš od svih ploča u svome asortimanu i tada se Ivica tektonske ploče povukla za petnaest metara ispod evroazijske ploče bar sam tako nekad negde pročitala i  želela da ti kažem iako tada nisam imala reči za to osim neke pomešane emocije  koju sam osetila pa sam ćutala Pitala sam se  da li si nešto pročitao negde  u dubini moje duše pa sada to sve govoriš ali pade  i ostade tu zarobljeno u vremenu dok kiša nije pala i sprala  sve prljavo dok vetar  nije dunuo i razduvao  sve nečisto Pitaš se čemu to osmehujući se podsmevajući se pošto te podsećam na štreberku ali čudnu štreberku jer jesam vrlo čudna pa me veoma često gledaš  u čudu jer nisi shvatio da si najlepša katastrofa prirode koju sam ikada bila spremna da me razori i inspiriše i da po tebi kasnije želim sve da merim i da od obične munje šapat tvog imena napravim Samo neka bude oluje i sunca Zato zagrli me  I hajde da ćutimo zajedno I pustimo tišinu da priča Otkucaje srca poslušaj Sve će ti reći Svega je u ovom životu bilo Ruke tvoje  neka budu  poslednje utočište  moje.

  698 Objavio/la D Boyanna
• By D Boyanna

  Zemljotres

  Zatreslo se okeansko dno pomislih u trenu kada si govorio  onu muziku  one večeri da, baš tu muziku za moje uši izabereš od svih ploča u svome asortimanu i tada se Ivica tektonske ploče povukla za petnaest metara ispod evroazijske ploče bar sam tako nekad negde pročitala i  želela da ti kažem iako tada nisam imala reči za to osim neke pomešane emocije  koju sam osetila pa sam ćutala Pitala sam se  da li si nešto pročitao negde  u dubini moje duše pa sada to sve govoriš ali pade  i ostade tu zarobljeno u vremenu dok kiša nije pala i sprala  sve prljavo dok vetar  nije dunuo i razduvao  sve nečisto Pitaš se čemu to osmehujući se podsmevajući se pošto te podsećam na štreberku ali čudnu štreberku jer jesam vrlo čudna pa me veoma često gledaš  u čudu jer nisi shvatio da si najlepša katastrofa prirode koju sam ikada bila spremna da me razori i inspiriše i da po tebi kasnije želim sve da merim i da od obične munje šapat tvog imena napravim Samo neka bude oluje i sunca Zato zagrli me  I hajde da ćutimo zajedno I pustimo tišinu da priča Otkucaje srca poslušaj Sve će ti reći Svega je u ovom životu bilo Ruke tvoje  neka budu  poslednje utočište  moje.

  Sep 29, 2020 698