Blogovi

Vidi po datumu

Tagovi

Novi Blogovi

  • 05 Sep 2020
    Previše sam teških knjiga pročiitala, otvorenih. Premalo laganih. Previše sam ćoškova savila na besmislenim stranicama, vraćala se na iste, previše praznih rečii podvukla. Previše praznih stranica obeležila papirićima veselih boja. Premalo ih zatvorila sa lepim naslovima. Premalo zaboravila po ćoskovima u prašini. Previše, premalo, nisam napravila dobar balans, dobru ravnotežu. Nisam dobro poredjala po abecedi, ceni, broju stranica, autorima. Nisam po spisku. I neću nikada i nikome reći da sam pogrešila.
    53 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Previše sam teških knjiga pročiitala, otvorenih. Premalo laganih. Previše sam ćoškova savila na besmislenim stranicama, vraćala se na iste, previše praznih rečii podvukla. Previše praznih stranica obeležila papirićima veselih boja. Premalo ih zatvorila sa lepim naslovima. Premalo zaboravila po ćoskovima u prašini. Previše, premalo, nisam napravila dobar balans, dobru ravnotežu. Nisam dobro poredjala po abecedi, ceni, broju stranica, autorima. Nisam po spisku. I neću nikada i nikome reći da sam pogrešila.
    Sep 05, 2020 53
  • 30 Jul 2020
    Stav o stavovima Razmotavanje aktivizma kao vanmehaničkog delovanja i usporavanja civilizacije.   Da bi se oformio čvrst stav o nečemu potrebno je izučiti tematiku temeljno pa onda oformiti utemeljeno mišljenje. Većina mišljenje formira se na osnovu predrasuda i polutačnih informacija i osobe su spremne za te stavove sve uraditi . Svađati se čak i sa bližnjima koji ne misle isto. Aktivizam je posledica usijanih glava koji kreću za idejama i mišljenjima drugih ljudi. Čovek bez stavova koji relativizuje sve ima prečišćen i svež um u kom cveta najlepše cveće ali se ne servira tj ne propagira nešto što cveta što je evoluirajuće , što se menja. Promeniti nešto je veliki uspeh i ne dostiže se lako. Navike su nešto po čemu funkcionišemo i sve dok smo deo mehanizma koji podmazano pokreće sve oko nas dobro je. Da se vratimo na stavove. Postoje teze teorije teoreme hipoteze antiteze definicije principi zakoni duhovna načela, moralni kodeks nauka o svakoj mogućoj tematici koja je dovoljno misteriozna za istraživače smisla i ljude nemirnog duha koji ponuđeno uzimaju u obzir ali koriste i blagodeti prirode i društva kako bi što bolje bili integrisani i efikasni kao pojedinac ali i kao reprezent zajednice u kojoj živimo. Mi kao ljudska vrsta nismo zaslužili da nas dele razdvajaju udaljuju različitošću kulture običaja mentaliteta verskih i opštih ubeđenja. Moglo bi se reći da sam globalista što možda i jeste tačno samo što ja ne znam ništa o toj ideologiji pa ne mogu potvrditi da jesam , dakle susreo sam se sa pojavom zvana predrasuda. Ljudska civilizacija je kolektiv koji je uzajamno povezan na razne načine i upućeni smo jedni na druge kako bi širili svest a ne sužavali je opasnim rečenicama upozorenjima zabranama ili ometanju razvoja ljudkse vrste u smeru svemira u kom su tolike galaksije zvezde planete sistemi koje nam daju izazov da otkrivamo nove tehnologije i dostignuća. Prosvetljenost je stanje u kom je um oslobođen od strahova koliko god je to moguće i može preneti svetlo na druge osobe motivacijom i usmeravanjem. U čemu je rešenje sukoba, u edukaciji u proširenju znanja i poštovanja drugoga. Da želim da osvojim elokvencijom ali pre svega želim da pobegnem iz mračnih svetova mržnje zlobe nerazumevanja i omalovažavanja. Sa uzajamnim poštovanjem uvažavanjem razmišljanjem uzajamnom interakcijom doći do rešenja problema. Za svaki problem ne postoji jedno već više rešenja samo što ljudi kriju svoje znanje i na debatama plašeći se i povlačeći u sebe gde pored čiste harmonije sa prirodom dolazi do disharmonije sa društvom tj većim delom. Plasirajuči slobodarske ideje na toboganu života naćićemo se u kolektivnoj svesti u kojoj dominira svetlost tj Božanska priroda.
    188 Objavio/la Saša
  • By Saša
    Stav o stavovima Razmotavanje aktivizma kao vanmehaničkog delovanja i usporavanja civilizacije.   Da bi se oformio čvrst stav o nečemu potrebno je izučiti tematiku temeljno pa onda oformiti utemeljeno mišljenje. Većina mišljenje formira se na osnovu predrasuda i polutačnih informacija i osobe su spremne za te stavove sve uraditi . Svađati se čak i sa bližnjima koji ne misle isto. Aktivizam je posledica usijanih glava koji kreću za idejama i mišljenjima drugih ljudi. Čovek bez stavova koji relativizuje sve ima prečišćen i svež um u kom cveta najlepše cveće ali se ne servira tj ne propagira nešto što cveta što je evoluirajuće , što se menja. Promeniti nešto je veliki uspeh i ne dostiže se lako. Navike su nešto po čemu funkcionišemo i sve dok smo deo mehanizma koji podmazano pokreće sve oko nas dobro je. Da se vratimo na stavove. Postoje teze teorije teoreme hipoteze antiteze definicije principi zakoni duhovna načela, moralni kodeks nauka o svakoj mogućoj tematici koja je dovoljno misteriozna za istraživače smisla i ljude nemirnog duha koji ponuđeno uzimaju u obzir ali koriste i blagodeti prirode i društva kako bi što bolje bili integrisani i efikasni kao pojedinac ali i kao reprezent zajednice u kojoj živimo. Mi kao ljudska vrsta nismo zaslužili da nas dele razdvajaju udaljuju različitošću kulture običaja mentaliteta verskih i opštih ubeđenja. Moglo bi se reći da sam globalista što možda i jeste tačno samo što ja ne znam ništa o toj ideologiji pa ne mogu potvrditi da jesam , dakle susreo sam se sa pojavom zvana predrasuda. Ljudska civilizacija je kolektiv koji je uzajamno povezan na razne načine i upućeni smo jedni na druge kako bi širili svest a ne sužavali je opasnim rečenicama upozorenjima zabranama ili ometanju razvoja ljudkse vrste u smeru svemira u kom su tolike galaksije zvezde planete sistemi koje nam daju izazov da otkrivamo nove tehnologije i dostignuća. Prosvetljenost je stanje u kom je um oslobođen od strahova koliko god je to moguće i može preneti svetlo na druge osobe motivacijom i usmeravanjem. U čemu je rešenje sukoba, u edukaciji u proširenju znanja i poštovanja drugoga. Da želim da osvojim elokvencijom ali pre svega želim da pobegnem iz mračnih svetova mržnje zlobe nerazumevanja i omalovažavanja. Sa uzajamnim poštovanjem uvažavanjem razmišljanjem uzajamnom interakcijom doći do rešenja problema. Za svaki problem ne postoji jedno već više rešenja samo što ljudi kriju svoje znanje i na debatama plašeći se i povlačeći u sebe gde pored čiste harmonije sa prirodom dolazi do disharmonije sa društvom tj većim delom. Plasirajuči slobodarske ideje na toboganu života naćićemo se u kolektivnoj svesti u kojoj dominira svetlost tj Božanska priroda.
    Jul 30, 2020 188
  • 12 Jul 2020
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    260 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    Jul 12, 2020 260
  • 07 Apr 2020
    Čiju genetiku nose Srbi i Evropljani? : Odgovor bečkoj školi (Mape) Na osnovu DNK analiza, jezičkih, etnoloških i antropoloških ostataka ne postoji ni najmanja osnova za tvrdnju da su Albanci (E1b+J2 grupa), ili pak Germano-Kelti (R1b grupa) starosedeoci Evrope, a ponajmanje Balkana, već osvajači. Iznošenje ovakvih tvrdnji od strane jedne zvanične institucije (Srpski DNK pojekat) samo je pokazatelj kulturno-naučne okupacije srpske države. Ovakve tvrdnje mogu uticati na degradaciju srpske nacionalne svesti, nametanje osećaja niže vrednosti, ali i doprineti stvaranju političko-istorijskog legitimiteta otimanja Kosova, kao i pripremanju terena za prihvatanje migranata. Bliskoistočni migranti su, uglavnom, nosioci afričke (E1b) i semitske (J2) genetike, a za opravdavanje njihovog naseljavanja na područje Balkana lako se mogu upotrebiti tvrdnje srpske zvanične nauke, po kojima su sarosedeoci Balkana nosili J2 i E1b genetiku, iako rezultati genetskih istraživanja u svetu dokazuju suprotno. Zbog čega je poreklo Srba toliko intrigantno, pa teorije o poreklu Srba idu od toga da su došli sa Plejada do teorije Društva srpskih rodoslovaca i Srpskog DNK projekta (dostupne na zvaničnom sajtu) da su poreklom nemačko pleme? Najnovija teorija koja je izneta u emisiji Kvadratura kruga („Čiju genetiku nose Srbi“) jeste da su Srbi potomci Kelta, albanskih Ilira, Vikinga i Sibiraca, stoga je i nastala potreba za pisanjem članka u kojem bi se dali svi relevanti podaci i DNK analize do kojih je došla nauka u svetu, a kojim bi se rasvetlilo srpsko poreklo. U ovom radu, koristeći rezultate istraživanja genetike, istorije, antropologije i arheologije razmatraće se zbog čega se toliko sakriva srpska prošlost, ko su Srbi i na koji način su vezani za ostale evropske narode, kao i zbog čega Nemačka tako jako kulturološki i politički deluje na Balkanu. Koliko god je teško poverovati u teorije da su Srbi sa Plejada, ništa verovatnija nije teorija da su poreklom Germani, kako tvrdi Društvo srpskih rodoslovaca na zvaničnom sajtu. Težnja istaživača sa Srpkog DNK projekta da Srbe obeleže kao sve, samo ne kao Srbe-Slovene, poprima nenaučne razmere i dovodi do pitanja ko finansira tvrdnje da su Srbi nemačko pleme, a Albanci Iliri. Da su Srbi nemačko pleme, tvrde istraživači Srpskog DNK projekta, koji u svom radu o rasprostranjenosti I2a dinarske genetike, dominantne na Balkanu i kod Srba još od kamenog doba, ističu da je ista došla iz Nemačke, preko „nemačkog plemena“ Bastarna još u antici. Ovo je jedna od poslednjih tvrdnji kojom srpski istraživači svesno podrivaju srpsku nacionalnu svest, pa bi im više priličio naziv nemačko-albanski DNK projekt. U emisiji Kvadratura kruga emitovanoj 15. februara u 18:30 časova na televiziji RTS 1, Društvo srpskih rodoslovaca i Srpski DNK projekat izneli su čitav niz nerelevantnih podataka, koji mogu uticati na istorijsku svest naroda, a prema kojima su Srbi potmci Kelta, Sibiraca, bliskoistočnih ljudi, Skandinavaca, a samo trećinom Sloveni tj. doseljenici. Takođe, ističe se da je albanska genetika ilirska (starosedelačka na Balkanu). Kako bi se uklazalo na to da izneti podaci Srpskog DNK projekta nisu u potpunosti relevantni, neophodno je dati pregled očinske, majčinske i sveoubuhvatne genetike Srba, ali i ostalih evropskih naroda. Na osnovu rezultata istraživanja dostupnih na sajtu Eupedije, svetski priznatom sajtu za sakupljanje i objavnjivanje genetičkih rezultata, može se videti rasprostranjenost Y očinske genetike, koja se prenosi sa oca na sina. (Slika 1) Slika 1 – Podaci očinske(Y) genetike evropskih naroda sa zvaničnog sajta Eupedije. Y (ipsilon) genetika se nasleđuje po muškoj liniji i nije apsolutno puzdana za određivanje genetike pojedinca. Očinske linije su pogodne za praćenje migracija, ali celokupna genetika određenog stanovništva se dobija tek kombinacijom majčinske MT DNK i autosomalne (sveobuhvatne) genetike, koje će biti obrađene u nastavku teksta. Prema istraživanjima sa eupedije Srbi poseduju: *8% I1 haplogrupe. Ova grupa je danas najzastupljenija kod naroda Skandinavije, međutim , njeno prvobitno poreklo je staroevropsko kao i poreklo balkanske I2. Verovatno su I1 i I2 u Evropi paralelno prisutne barem 35000 godina (iako se čini da je I1 drastično mlađa, jer postoje nalazi tek za zadnjih 7 500 godina ( Seguin-Orlando)). Vezuje se za Podunavlje i period Vinče, tj. pre oko 7500 godina, od kada datiraju prvi skeleti sa ovom haplogrupom nađeni u današnjoj Vojvodini i Mađarskoj. Verovatno su se, nakon najezde zapadnih osvajača oko 4200. godina p. n. e., ili zbog lova, nosioci grupe polako pomerali ka Skandinaviji. Na Balkan su se, verovatno, ponovo vratili u srednjem veku, moguće kao pratnja normanske princeze Jakvinte koja se udala 1081. godine za kralja Duklje, Bodina. Otuda viskok procenat ove grane kod plemena Drobnjaka. Deo ove grane kod Srba je prisutan i kao ostatak genetike Sasa, rudara poreklom iz severne Nemačke. Ova loza je zastupljena kod Vikinga, Sasa i Saksonaca, takođe je i evropska starosedelačka i vrlo bliska i bratska linija srpskoj I2a . Slika 2 – Prikaz genetske rasprostranjenosti 7000. g. pne. U ovom periodu rase su još bile teritorijalno odvojene: I – Evropa (belci), E – Afrika (afrikanci), J – Bliski istok (semiti), R – Centralna Azija (mongoloidi). *34% I2a i 0.5% I2b haplogrupe(po Eupediji) i 40% (po rezultatu srpskog DNK projekta iz 2019). Ovaj procenat je veći po najnovijim rezultatima istraživača sa ,,Srpskog DNK projekta“ iz 2019 godine (oko 2000 testiranih) i iznosi 38% za I2a i 2% za I2b, što ukupno inosi 40 % staroevropske (starosedelačke) haplogrupe I2 (Srpski Rodoslovci ističu rezultate ispitivanja skeleta kod kojih je najveći porcenat E1b i J genetike, dok ostala istraživanja zanemaruju). I2 očinska halpogrupa je po nalazima skeleta prisutna u celoj Evropi još od pre 35000 godina i bila je dominantna na celom evropskom prostoru do perioda osvajanja protogermano-keltskih naroda do kojih je došlo u dva navrata, oko 4200. godina p. n. e. i 2800. godina p. n. e., kada je izvršen masovni genocid nad starosedeocima u većem delu Evrope, a koji je preživeo tek svaki 17 muškarac (Karlos Kvejls). Van domašaja pohoda R1b ljudi ostao je deo Balkana i istočna Evropa, gde sve do bronzanog doba predstavljaju dominantnu granu. DNK skeleta koji datiraju iz perioda nakon bronzanog doba( tj. nakon 1700. godina p. n. e.) još uvek nije analizirana što se ne može objasniti drugačije do kao izbegavanje evropskih genetičara da daljim ispitivanjem potvrde kontinuitet Srba i drugih balkanskih naroda na prostorima Evrope i Balkana od kamenog doba do danas. Ako bi nalazi iz antike potvrdili prisusutvo R1a i I2a genetike na prostoru centralne, istočne i jugoistočne Evrope, to bi bila potvrda kontinutiteta Srba na Balkanu od perioda Lepenskog Vira, Vinče, Ilira, Tračana do danas, ali i potvrda genocidnosti germaskih naroda. Potrebno je naglasiti da narodi I2 haplogrupe svoje mrtve spaljuju (za razliku od nosioca drugih haplogrupa) još od Vinče, što je i bila odlika mnogih bronzanodopskih kultura Evrope pa i Ilira, Tračana, Slovena čak i Srba do kasnog srednjeg veka. Zbog spaljivanja mrtvih, teško je naći sačuvani skeletni ostatak I2 ljudi pa je procentualna prisutnost I2 haplogrupe , kroz istoriju, morala biti dosta veća nego što se danas smatra. Treba napomenuti da je najzastupljenija grana I2a kod današljih Srba, CTS10228, predačka za granu I2a P-37 koja je pronađena u jednom od 17 testiranih skeleta iz perioda Lepenskog Vira (,,Srpski DNK projekat“) , dok je 11 skeleta nosilo I2a haplogrupu, što egzaktno i neosporno potvrđuje da Srbi vode poreklo iz najstarije evropske kulture, Lepenskog Vira (Svakako se samo svaki 17. muškarac je preživeo invaziju Protogermano-Kelta). Taj jedan skeletni ostatak neosporno povezuje današnje Srbe i nekog Lepenca, njihovog dalekog pretka. Ovim nalazom Srbi su deklarisani ne samo kao teritorijalni već kao i krvni naslednici najstarije evropke kulture, kulture Lepenskog Vira. Slika 3 – Rasprostranjenost genetske grupe I2a1. Rasprostranjenost ove grane od Britanije do Irana se ne može objasniti seobom Slovena u VI veku n. e, već samo autohtonošću ove linije širom Evrope od kamenog doba i njenim širenjem (kao dela migracije Arijevaca) ka Iranu i današnjoj Turskoj, što ujedno i potvrđuju i genetski skeletni nalazi. *18% R1a haplogrupe. Ova grupa je bratska zapadnoevropskoj haplogrupi R1b. Zajedno su nastale pre oko 22000 godina na području Sibira, zajedno sa mongolskom (Ku) i ugrofinskom (N) haplogrupom. U periodu od oko 10000 godina p. n. e. do oko 4200 godina p. n. e. ove dve grupe činile su jednu kulturnu grupu, za koju se u zvaničnoj nauci smatra da je izvorna indoevropska. Međutim, u tom periodu kod ovih naroda (R1a-R1b) nisu postojale indoevropske karakteristike u pogledu jezika, kulture i fizionomije, jer su sve te elemetne poprimili tek mešanjem sa staroevrospkim grupama I1 i I2 (Wilde S, Timpson A, Maciamo Hay). Pre mešanja sa I narodima, evropskim starosedeocima (Prasrbima-Staroevropljanima) verovatno su govorili praturkmenskim jezikom, jer danas turkmenski narodi Azije (Kirgizi, Altajci, Tadžici, Ujguri, Uzbeci) koji imaju visok procenat R1a i R1b genetike( 30-60 % R1a+R1b genetike) i koji su potomci prvih R1a i R1b ljudi koji nisu migrirali u Evropu, govore turkmenskim jezikom, a ne indoevropskim (Eupedija). Takođe, Baski, narod sa preko 90 % R1b genetike ne govore indoevropskim jezikom, već možda njihovim izvornim jezikom (što bi značilo da Baski nisu najstariji narod Evrope). Takođe, R ljudi su imali mongoloidnu fizionomiju (nisu posedovali gen „svetle puti“ Alley 1111T) sve do momenta mešanja sa starosedeocima (Maciamo Hay)) i živeli su nomadskim (stočarskim) životom. R1a grupa od oko 3500. godine p. n. e. prodire u Nemačku, gde mešanjem sa starosedeocima (I2) na prostoru do Ukrajine formira takozvanu Kulturu linearne keramike. Skeletni ostaci ove grupe sačinjeni su od oko 60 % DNK R1a ljudi i 20 % I2a. Skoro isti odnos ovih grupa i danas je prisutan na istom prostoru (Ian McDonald). Ovi podaci potvrđuju da je današnji slovenski etons nastao najkasnije oko 3500. godina p. n. e. kao rezultat mešanja R1a (danas većinske kod Rusa) i I2a (srpske genetike). U prilog prisustvu Slovena na teritoriji Nemačke u kamenom dobu, ide i prisustvo slovenske genetike od 20 % među Nemcima danas, kao i slovenska toponimika na prostoru Nemačke (Na hiljade slovenskih toponima u Nemačkoj sakupili su je u tri toma S. Kozierovski i I. Vukčević). Mešanjem I2 i R1a naroda na prostoru od Nemačke do Ukrajine došlo je do formiranja slovenskog etnosa, jezika i kulture. Mešanje ovih grupa nastavljeno je i u bronzanom dobu, i u srednjem veku, prvo dolaskom tračko–ilirske konjaničke elite iz ukrajinskih stepa na Balkan oko 1800. godina p. n. e., a potom i dolaskom Mikenjana oko 1600. godina p. n. e. Dolaskom arijevske elite, oličene u R1a konjanicima, i njenim mešanjem sa starosedeocima–zemljoradnicima, I2 ljudima, formirani su Protoiliri i Prototračani (Maciamo Hay, Eupedija). Ovo mešanje se ogleda i u načinu sahranjivanja koji donose R1a ljudi, sahranjivanje pod kurgane-humke, gde su sahranjivani vladari R1a ljudi, dok su se lokalci (Dinarci) i dalje spaljivali (David Anthony). R1a genetika pronađena je u skeletu iz tračke grobnice u Bugarskoj, za koji se smatra da datira iz oko 1700. godine p. n. e. čime je nepobitno potvrđena pripadnost tračkog naroda slovensko-srpskom korpusu (Trački jezik i zvanično pripada satem jezičkoj grupi zajedno sa slovenskim i iranskim jezicima). Nakon ovih nalaza prestalo je svako testiranja antičkih skleta sa Balkana, jer bi svaki dalji nalaz diskreditovao postojeće teorije zvanične nauke. Migracija od Balkana ka istoku Evrope i od istočne Evrope ka Balkanu, a putem kojih se širila i genetika, bilo je uvek još od kamenog doba. Ove migracije su zabeležene i u genetici i u arheologiji, pa tako u Srbiji postoje arheološki i genetski ostaci konjaničkih kultura južne Rusije(R1a genetika), dok u Rusiji imamo ostatke Vinčanaca, Ilira i Srba. Prema tome, formiranje slovenskog etnosa kroz interakciju srodnih plemena je bio proces koji je trajao više milenijuma. Neosporno je da je doseljavanja Slovena na Balkan bilo tokom 6. i 7. veka, ali uglavnom u vidu manjih grupa vojne elite koja je uspostavila vlast nad srodnim ilirskim plemenima nakon kraha rimske države. Ovu tvrdnju potkrepljuju i genetska istraživanja, jer je kod Srba raznolikost R1a grana veća nego u celom svetu, što znači da je Balkan bio mesto dolaska mnogih Istočnih i Zapadnih Slovena još od kamenog doba (nosioci R1a genetike), budući da je svaka grupacija koja se tu doseljavala donela svoju podgranu R1a, dok su se ka istočnoj evropi selili dinarci I2 ljudi (I2a dinarik severni, I2b). Kod Srba se mogu naći sve glavne grane slovenske R1a i njihove podgupe: R1 Z-284 genetika prisutna kod Istočnih Slovena; R1a- M-458 prisutna kod Zapadnih Slovena; R1a Z-93/94 prisutna kod iranskih naroda; R1a- Z-280 vezana za baltičke Slovene. Ova raznolikost se može objasniti samo malobrojnim migracijama slovenskih vojnih elita sa severa ka Balkanu kroz nekoliko milenijuma, nikako jednom velikom migracijom iz srednjeg veka. Da su se Srbi doselili iz Poljske imali bi dominantunu R1a M-458 granu, a da su došli iz Ukrajine R1a-Z-284. Međutim, kako je kod Srba prisutna mešavina slovenskih R1a podgrana (sveukupno 20 % srpske genetike, i preko 10 različitih grana), a skoro potpuna homogenost I2 grana (sveukupno 40% stanovništva) značilo da se verovatno tokom zadnjih 7500 godina na Balkan doselilo svega 20 % Istočnih i Zapadnih Slovena. Za razliku od R1a, I2 haplogrupa je bez velikog broja podgrana, što ukazuje na to da njeni nosioci nisu migrirali u većoj meri, odnosno nisu dolazili sa drugih područja već je oduvek kao takva prisutna na Balkanu. Da je zvanična teorija o doseljavanju Srba iz Ukrajine ili Poljske u potpunosti validna, na Balkanu bi se našle i grane koje su prisutne na područjima Ukrajine ili Poljske, što nije slučaj. Pored toga, na Balkanu nisu značajno pronađene druge haplogrupe karakteristične za Poljake ili Ruse, na primer N2 haplogrupa koje u Rusiji ima 20%, a kod Srba je nepostojeća, a moralo bi je biti u nekoj meri i u Srbiji da su se Srbi doseljavali sa prostora Rusije u srednjem veku. Grane koje se mogu vezati za 6. i 7. vek i područje Poljske, gde se nalazilo Kraljevstvo Lužičkih Srba koje je bilo pod vlašću kneza Dervana čiji je sin, po istorijskim izvorima došao na Balkan su: R1a-M-458 L1029, R1a-Z-280 L1280, R1a-Z-280 YP4278. Suma procenata svih ovih grana ne prelazi 5% sveopuhvatne srpske očinske genetike. Iz navedenog se nameće zaključak da je tokom 6. i 7. veka sa područja Poljske na Balkan mogao doći manji broj ljudi, ne više od 5-7 % sveobuhvatnog srpsog stanovništva(R1a M-458 L1029 , R1a Z-280 L1280, I2b). Ovi podaci su i u skaldu sa arheološkim i antorpolopkim ostatcima, i istraživanjem pokojnog istoričara Tibora Živkovića po kome je na Balkan tokom seobe naroda došlo svega 2% stanovništva, vojna elita koja je organizovala vlast nakon sloma rimske države. Slika 4 – Genetski nalazi sa Balkana iz perioda Bronzanog doba (2000-1700. p.n.e.) Nakon poslednjeg rezultata dobijenog analizom skeleta iz tračke grobnice gde je potvrđena slovenska, R1a genetika, kod Tračana i srpska I2a kod panonskih Ilira u Mađarskoj, od 2017. g. nijedan genetski rezultat sa prostora Balkana nije objavljen. Tezu da su bronzanodopski narodi Balkana, Iliri i Tračani, srpsko-slovenske genetike, dokazuju nalazi sa Balkana iz perioda od 2200-1700. p. n. e, gde je 60% skeleta pripadalo mešavini slovenske I2a i R1a haplogrupe. Rezultati poslednjih testiranja skeleta iz Viminacijuma, gde se nalazi najveći broj skeletnih ostataka iz perioda Rima u celoj Evropi, nisu objavljeni, iako je objavljivanje najavljeno još za 2017. godinu. Sumnju još budi i to što je nakon ovih testiranja na čelo projekta za genetiku došao Nemac. Uz to, prema navodima pokojnog doktora arheologije, Đorđa Jankovića, sadašnji rukovodilac projekta ,,Viminacijum“ i tadašnji direktor Arheološkog instiututa u Beogradu (M.K.) zabranio je knjigu „Srpske Gromile“ profesora Jankovića, koja arheološki dokazuje prisustvo Srba u antici na ovim prostorima. M.K. je zahtevao da se knjiga zabrani jer „truje srpske studente“, a ujedno je i organizovao „suđenje“ Jankovuću na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ne može se ni očekivati konačno objavljivanje rezultata DNK antičkih skeleta iz Viminacijuma, ukoliko se rezultati ne slažu sa viđenjem rukovodilaca projekta koji brane zvaničnu teoriju o doseljavanju. Isti slučaj prikrivanja DNK nalaza je i sa skeletnim uzorcima Dardanaca sa Juga Srbije, iz okoline Vranja, koji nikada nisu objavljeni, ali iz nezvaničnih izvora se saznaje da su današnji Vranjanaci genetski bliski nekadašnjim Dardancima. Srpski DNK projekat je sproveo posebnu akciju testiranja stanovnika Svrljiga jer je po svim procenama stanovništvo Svrljiga ostalo u najvećoj meri izolovano još od antike. Po procenama srpskih istraživača, u Svrljigu bi se našao konačan dokaz o autohtonosti Albanaca tj. dominantnositi E1b i J2, albanskih grana, kod Ilira. Međutim, rezultati su pokazali suprotno, jer je u Svrljigu zabeležen najveći procenat I2 genetike u Srbiji od 50%. Treba naglasiti da su I2 grane zastupljene i sa do 70% u nekim planinskim i izolovanim područjima Balkana, kao npr. u planinama Hercegovine. U Bosni koja je brdovita i nepristupačna, procenat I2 genetike je preko 50%, a R1a oko 20%, pa su stoga Bosanci i najbliži antičkim Ilirima. Treba navesti i zaključak Ivanović Božane iz rada „Antrogeneza i adaptacija Crnogoraca“, koji se bavi antopološkom analizom stanovništva Crne Gore od praistorije do danas, kako bi se uočio kontinuitet dinarskog stanovništva Balkana, čije su se antropološke karakteristike najbolje sačuvale u izolovanim srpskim zemljama kao što su Bosna, Crna Gora i Hercegovina: „Crnogorci su sa stanovišta fizičke antopologije smatrani najtipičnijim predstavnicima dinarske rase. Preistorjiski paleoantropološki materijal iz Crne Gore (Petrovići kod Nikšića i Mijele kod Bara) svrstan u period kraja bronzanog i početak gvozdenog doba (X – VI vek p.n.e.) po masivnosti skeleta, brahikraniji i nekim parametrima lica, pokazuje genetičku povezanost sa mezolitskim i ranoeolitskim stanovništvom iz basena Dunava…. Antopološki kompleks svojstven za stanovništvo gvozdenog doba pokazuje sličnost i može se povući genetička povezanost sa srednjovekovnim skeletnim materijalom sa Cetinja, a preko njega sa savremenim stanovništvom Crne Gore“. Slika 5 – Izjava dr. Đorđa Jankovića kao odgovor na napad akademske zajednice nakon izdavanje knjige „Srpske gromile“, koja dokazuje prisutnost Srba na prostorima današnje Srbije za vreme rimske vladavine. Slika 6 – Rasprostranjenost slovenske haplogrupe R1a (Zapadni i Istočni Sloveni). Rasprostranjenost R1a haplogrupe se poklapa sa rasprostranjenošću I2a haplogrupe, što bi moglo značiti da su u vremenu ekpanzije ka Bliskom istoku već bili formirani kao etnička celina. Nalazi R1a genetike u Severnoj Africi su ostaci Vandala, te je ovo još jedna potvrda slovenskog porekla vandalskog plemena, dok su ostaci R1a u Španiji deo Gota. Zastupljenost R1a od 2.5 % u Egiptu je verovatno ostatak arijevskog naroda Hiksa, dok je izuzetno visok procenat ove haplogrupe u Turskoj, zajedno sa I2 grupom, ostatak Hetita. Prisustvo R1a grupe u Skandinaviji proteže se još od bakarnog doba i kulture borbenih sekira. Slovenski etnos je imao veliki udeo u formiranju vikinških naroda. Posebno je zanimljiv nalaz visokog procenta R1a genetike u libijskim planinama i ne mogu se objasniti drugačije do kao ostaci vandalskih ratnika koji su osvojili ove prostore od Rimljana. *6% R1b haplogrupe. Procenat ove haplogrupe je, u poređenju sa drugim evropskim državama, najniži u Srbiji. Prapostojbina R1b ljudi je u Sibiru, ali je oko 7000. godina p. n. e. formirala takozvanu Samara kulturu u južnoj Ukrajini, potom Srednji Stog kulturu 4500-3500. godine p. n. e. i na kraju Jamnaja kulturu 3300-2600. godina p. n. e.. Ove kulture su bile stočarske, lovačke i konjaničke. Prvi upad R1b ljudi u Evropu vezuje se za 4200. godina p. n. e. (Karlos Kvejls, Dejvid Antoni) kada su uništili vinčansku civilizaciju u potrazi za plemenitim metalima i ženama. Nakon ove provale, središte njihove države se pomera ka Rumuniji, gde su obitavali sve do oko 2800. godine p. n. e. kada su izvršili masovnu migraciju ka Evropi, koja se završila potpunom zamenom stanovništva Centralne i Zapadne Evrope. Međutim, njihov upad je pratilo uzimanje lokalnih žena, pa je današnja majčinska genetika svih zapadnoevropskih naroda i dalje pretežno staroevropska tj. starosedelačka (mtDNK U2, U5, H5, H6 itd). Po majčinskoj liniji svi Germani su rođaci Srbima (Slovenima) i drugim Balkancima. Od ovih naroda (R1b) su se kasnije razvili Germani, Kelti, Italici-Rimljani. Kod Srba je udeo od 6% ove haplogrupe ostatak Rimljana, Kelta, Sasa i Nemaca iz Vojvodine. Slika 7 – Prvobitno poreklo R1b ljudi, današnjih zapadnoevropskih naroda, je centralnoazijska stepa, gde su se do danas održali kao deo Uzbeka, Kirgiza i Turkmena, ali i drugih stepskih naroda. Njihovo prisustvo u Evropi je rezultat pomeranja stanovništva oko 2800. Godine p.n.e, dok se njihovo prisustvo u Maloj Aziji može povezati sa širenjem turkmenskih naroda, između ostalog i Turaka. Prisustvo R1b na prostoru Mesopotamije je ostatak asirske genetike, koja je verovatno imala jaku R1b komponentu. Prisustvo R1b genetike u Africi se vezuje za drevnu Migraciju oko 2000.g.pne. iz pravca Bliskog Istoka ka Egiptu, a potom ka Španiji. Egipatski faraoni Tutankamon, Akhenaten i Amenhotep III su nosili R1b genetiku. * 2.5 % G haplogrupe. Ova grupa je poreklom sa Kavkaza, a u Evropu je došla za vreme vinčanske kulture kada se izmešala sa Vinčancima i postala bitan deo ove kulture. Može se naći širom Evrope, gde se širila kretanjem zajedno sa I2 ljudima nakon povlačenja glečera krajem ledenog doba. Međutim, nosioci obe grupe su stradali tokom invazije Protogermano-Kelta, ali se širom Evrope mogu naći u malim procentima, od 2-5%. Na teritoriji Srbije iz perioda Vinče nađeno je samo 3 skeleta, svi G2 haplogrupe. Nepostojanje skeletnih ostataka i grobalja je dokaz da su Vinčanaci spaljivali mrtve. Pronađeni ostaci skeleta mogu svedočiti o tome da je reč o došljacima sa Kavkaza koji su sahranjivali svoje mrtve, za razliku od starosedelaca koji su svoje mrtve spaljivali. I pored toga što na vinčanskim lokalitetima, kod malog broja pronađenih skeleta nije nađena I2 grana, vrlo je verovatno da su Vinčanci poput Lepenaca takođe bili I2 ljudi na osnovu toga što je I2 genetika nađena širom Evrope u kulturama koje su prethodile vinčanskoj kulturi, a naročito u skulturama koje su proistekle iz Vinče. Tako su većina nalaza badenske, tripoljkse, Sesklo kulture i kulture Okruglih anfora, I2 genetike, sa prisustvom G2 genetike, ali u manjoj meri. Sardinjani su narod koji je u nauci prihvaćen ako autohtono evropski. DNK analiza današnjih Sardinjana, ima oko 40% I2 haplogrupe i 8.5 G2 haplogrupe (može se smatrati da je udeo G2 grupe među Vinčancima realno bio imeđu 10-15 %). Po autosomalnoj genetici, koja računa sveobuhvatno majčinsko i očinsko poreklo, Sardinjani su 95% autohtoni evropski narod (naučno priznati za razliku od Srba). I pored toga što još uvek nema podataka za autosomalnu (sveoubuhvatnu) genetiku stanovnika Srbije, zna se da poseduju isti procenat I2a staroevrspske genetike (oko 40%) i zajedničko vinčansko poreklo, stoga i autohtonost Srba u Evopi ne može biti osporena, a da se time ne ospori autohtonost Sardinjana. Slika 8 – Genetska rasprostranjenost u Evropi oko 2000.g.pne. nakon invazije R1b ljudi – protogermano-kelta. Većina Evrope i dalje ima prisutnu I2 granu u velikoj meri, međutim njeno istrebljivanje i zamena R1b stanovništvom je u toku. *9% J2 haplogrupe. U odnosu na ostatak Evrope, procenat ove grupa je rekordno nizak u centralnoj Srbiji. Njeno poreklo je bliskoistočno i može se vezati za semitske narode. Danas je najprisutnija među Arapima, ali je u naročito velikom procentu zastupljena po čitavom Bliskom Istoku, Centralnoj Anadoliji, Kavkazu. Deo ove haplogrupe je prisutan i kod turkmenskih naroda azijskih stepa. U Evropu su nosioci ove grupe verovatno došli tokom bronzanog doba, iz Male Azije, ali i iz Ukrajine budući da je J2 genetika bila pristutna i kod Arijevaca. Prvi nalaz je sa hrvatskog primorja, iz oko 1700. godine p. n. e., ali predstavlja podgrupu J2 koja ne deli sličnost sa današnjim Grcima i Albancima, te može biti ostatak genetike kritskih trgovaca ili Arijevaca. Jedna podgrana J2 istorijski se može povezati sa Huritima koji su u Evropu provalili u bronzanom dobu i verovatno su daleki preci dela današnjih Grka, dok je druga grupacija ove haplogrupe došla u Evropu tek nakon antike, posle 1200. godine p. n. e. tj Trojanskog rata i provale Naroda sa mora. Ovu grupu pored Grka imali su i Rimljani kao drugu dominantnu grupu pored R1b, zbog toga se može, u neku ruku, i smatrati istinitom tvrdnja Miloša S. Milojevića da su Grci i Rimljani potomci egipatskih (E1b) i asirskih hordi (J2). Ovo se i poklapa sa tvrdnjama Martina Bernala, koji je u tri toma knjge ,,Crna Atina“ izneo pisane i arheološke izvore koji potvrđuju afričko tj. bliskoistočno poreklo Grka (E1b+J2). Dokaz da su Albanci delom sa Kavkaza pruža i genetika, jer je jedan albanski podmarker J2 grupe, zajedno sa jednim albanskim podmarkerom R1b haplogrupe nađen samo još na Kavkazu. Kod Srba je prisutnost ove grupe od 9 % ostatak Arijevaca, Rimljana, Grka, Vizantinaca, ali i Albanaca. U računicu se mora uzeti i veliki procenat albanskog stanovništva sa Kosova, koji je doprineo udelu ove genetike u Srbiji. Ova grupa je poprilično retka u centralnoj Srbiji i Bosni. Bratska grupa, J1, je u Srbiji prisutna sa samo 1%, verovatno preko Grka , Rimljana ili Jevreja. Slika 9 – J2 i J1 su grupe srodne I1 i I2 haplogrupi, ali je do njihovog odvajanja došlo pre oko 40 000 godina na prostoru Bliskog istoka, kada su I ljudi migrirali u Evropu. I ljudi su izvorni nosioci belog gena (Alley 1111T) dok to nije potvrđeno za J ljude. J ljudi su u Evropu ušli za vreme bronzanog doba i kasnije su od njih nastale kulture povezane sa Grcima, ali i Rimljanima. Njihov grleni jezik je karakterističan za Bliski istok i tek mešanjem sa jezikom staroevropljana (I2) i Arijevaca (R1a), grčki jezik poprima neke indoevropske jezičke karakteristike. *15 % E1b haplogrupe. Ova grupa je tipično afrička haplogrupa, zastupljena je širom Mediterana, pa se u literaturi naziva mediteranska. U Evropi je prvi put zabeležena kada je pronađena u Ukrajini, u skeletu iz vremena tripoljske kulture (oko 3000. godina p. n. e.) tako da je danas ima i među Istočnim Slovenima. Masovnija migracija E1b ljudi iz Male Azije i preko Mediterana usledila je tek tokom bronzanog doba, i kasnije tokom antike za vreme intenzivnijeg dolaska Grka (1200-600. godine p. n. e.). Rasprostranjenosti grupe širom Evrope doprinela je grčka kolonizacija, jer je kod Grka imala najveći udeo, ali i rimska osvajanja, budući da je kod Rimljana bila na trećem mestu po zastupljenosti. Albanci i Kosovski Albanci imaju izuzetno veliki procenat ove grupe, kao rezultat nagle demografske ekspanzije u poslednjem veku. Treba naglasiti da je ova grupa u nekoj meri bila prisutna i kod Ilira, Tračana i Dardanaca, verovatno na trećem mestu po zastupljenosti, kao što je danas situacija i kod Srba.. Međutim, nosioci ove grupe Srbima nisu preneli svoj jezik i kulturu, već su se asimilovali u lokalno srpsko-ilirsko-slovensko stanovništvo. Kod Srba je ova grupa delom ostatak Grka, Rimljana, Kosovskoh Albanaca i delom jedan od elemenata koji je sačinjavao genetiku Ilira, kao što danas čini i deo genetike Srba. Ipak, najsrodnija grana današnjoj E1b V13 haplogrupi je E1b V12 koja je zastupljena u Egiptu, a zajedničko poreklo im je iz Etiopije. Na osnovu ovih činjenica nikako se ne može sporiti egipatsko-afričko poreklo E1b haplogrupe, a time ni daleko poreklo Grka. Slika 10 – Genetska rasprostanjenost E1b haplogrupe. Tvrdnja Društva srpkih rodoslovaca i Srpskog DNK projekta da su starosedeoci Balkana bili nosici R1b (Germani), E1b i J2( Albanci i Grci) genetike je neodrživa. Neosnovano je tvrditi da su starosedeoci Balkana bili nosioci E1b haplogrupe kao dominantne, jer ova grupa na Balkanu nije pronađena ni u jednom skeletu iz kamenog doba, bronzanog doba, antike i srednjeg veka. Na osnovu čega se onda može tvrditi da su Albanci starosedeci, a E1b haplogrupa autohtona u Evropi? Kako je održiva tvrdnja da su Iliri bili nosioci R1b i E1b grupe, ako je potvrđeno da je R1b grupa mongoloidnog porekla, a E1b afričkog? Kako je moguće tvrditi da su starosedeoci govorili jezikom R1b, E1b, J2 haplogrupe, kada jezik R1b haplogrupe spada u kentum jezičku grupu, J2 jezici u semitsku, a E1b afričko- berbersku? Ilirsko-tračko –dački jezik je u nauci prihvaćen kao jezik satem jezičke grupe, zajedno sa slovenskim, iranskim i arijevskim jezicima, koji pak spadaju u I2-R1a haplogrupe(Renfrew C.). Iliri, po antropološkim nalazima, mahom imaju dinarske antopološke karakteristike, koje se pokapaju sa rasporstanjenošću I hapologrupe, dok su J2 ljudi Mediteranci, a R1b Alpidi i Atlantci. Na osnovu DNK analiza, jezičkih, etnoloških i antropoloških ostataka ne postoji ni najmanja osnova za tvrdnju da su Albanci (E1b+J2 grupa), ili pak Germano-Kelti (R1b grupa) starosedeoci Evrope, a ponajmanje Balkana, već osvajači. Iznošenje ovakvih tvrdnji od strane jedne zvanične organizacije (Srpski DNK pojekat) samo je pokazatelj kulturno-naučne okupacije srpske države. Ovakve tvrdnje mogu uticati na degradaciju srpske nacionalne svesti, nametanje osećaja niže vrednosti, ali i doprineti stvaranju političko-istorijskog legitimiteta otimanja Kosova, kao i pripremanju terena za prihvatanje migranata. Bliskoistočni migranti su, uglavnom, nosioci afričke (E1b) i semitske (J2) genetike, a za opravdavanje njihovog naseljavanja na područje Balkana lako se mogu upotrebiti tvrdnje srpske zvanične nauke, po kojima su starosedeoci Balkana nosili J2 i E1b genetiku, iako rezultati genetskih istraživanja u svetu dokazuju suprotno. N *2.5% N2 haplogrupe. Ova haplogrupa nije direktno povezana sa N1 (mađarskom, avarskom) haplogrupom koje kod Srba nema u značajnom procentu, već su joj današnji najbliži srodnici pripadnici iz sibirskih plemena. N2 grupa je, verovatno, kao lovačka grupa stigla na prostore današnje Srbije pre više od 10000 godina i tu se održala do danas. Prisustvo ove grupe je još jedan dokaz autohtonosti Srba na ovim prostorima, jer je, iako u niskom procentu, uspela da preživi od kamenog doba do danas na istom prostoru i pored mnogih stradanja i genocida koji su zadesili balkansko stanovništvo u dalekoj prošlosti. To bi značilo da više od 7000 godina niko u potpunosti nije uspeo da istrebi starosedeoce sa prostora Balkana i da je stanovništvo kroz istoriju održalo izvornu genetiku. Teorija da su nosioci I2 haplogrupe istrebljeni sa Balkana u kamenom dobu, pa se ponovo vratili na iste prostore u srednjem veku (dolaskom Slovena) ne predstavlja validnu i realnu tvrdnju. Slika 11 – Genetska rasprostranjenost 117 g. nove ere. I2 haplogrupa se i dalje može naći sporadično širom Evrope u malim izolovanim područijma u Španiji, francuskoj Bretanji, Škotskoj, Irskoj, Nemačkoj. Njeno glavno prisustvo je i dalje na Balkanu kao dominante grupe među Ilirima, Tračanima, Sarmatima. R1a haplogrupa obuhvata ceo prostor istočne Evrope i prisutna je kod svih slovenskih plemena, Skita, Sarmata, Tračana, ali i kod Gota i Vandala, što govori u prilog slovenskog porekla ovih plemena. Radi boljeg razumevanja, potrebno je ukratko se osvrnuti i na DNK povezanost Srba sa drugim narodima po očinskim linijama. Po svim mapama i podacima vrlo je jasno uočljivo da balkanski narodi (dominantno I2a) predstavljaju posebno izdvojenu genetsku mešavinu i kao takvi se jasno razlikuju od drugih genetskih celina: Zapada Evrope (dominantno R1b), Skandinavije (dominantno I1), Istočne Evope (dominantno R1a), Južne Evrope – Grčka, Albanija, Italija (E1b+J2). Balkan je po genetskoj strukturi stanovništva najbliži Istočnoj Evropi, ali su razlike isuviše velike da bi se na bilo koji način izvelo njihovo zajedničko poreklo, već je u pitanju mešanje R1a genetike (istočnoslovenske) i I2a genetike (balkanske) kroz milenijume. Iz ovog genetskog mešanja stvorena je i jedna nova kulturno–jezička grupa – Sloveni. Nameće se pitanje ko su onda Srbi? Genetski, Srbi su najsličniji okolnim narodima: Hrvatima, Makedoncima, Rumunima, Bosancima. Zbog genetske sličnosti, tj. minimalnih razlika u genetici, ovi narodi čine jednu genetsku celinu. Međutim, genetska razlika između Srba i Istočnih i Zapadnih Slovena je više nego očigledna. Da su Srbi došli iz Rusije na Balkan bi doneli i genetske podgupe specifične za prostor sa koga dolaze (npr. N1 grupu koje kod Rusa ima 20 %), što nije slučaj. Međutim, ako se uzme u obѕir duhovna dimenzija srpskog bića, svi Sloveni su bliski Srbima. Ime SRBI se sreće širom Evope i Azije, a po tvrdnjama lingvista koji su se bavli ovim problemom znači SRODNIK. Srbin (srodnik) je onaj s kim se deli jezik i kultura, a te kulturne obrasce možemo naći sve do Idije. Međutim, u nekom užem krugu, genetskom, antropološkom i kulturnom, Srbi se prostiru dokle se slavi slava i poštuje kult predaka, što je odlika starih naroda Balkana još od najstarije evropske kulture, Lepenskog Vira. Do pre par vekova slave su se slavile u raznim varijantama (seoska slava, krsna, kućna, svetac zaštitnik) i u severnoj Albaniji, severnoj Grčkoj, Makedoniji, bugarskom Šopluku, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Rumuniji, Moldaviji, Mađarskoj i u delovima Češke. Na žalost kult predaka i slave je u punom obliku ostao samo još u Srbiji, a tendencije da se i još više ograniče i dalje postoje. Slika 12 – Genetska rasprostranjenost haplogrupa u srednjem veku, 1227. godine. I2a haplogrupa je i dalje prisutna na Balkanu kao najdominantnija, dok je R1a u istočnoj Evropi. Na osnovu prezentovanih mapa i DNK rezultata možemo videti da veća DNK razmeštanja i velike zamene stanovništva se nisu dogodile u Evropi od Kamenog doba i da je genetska teritorijalna raspodeljenost u manjoj ili većoj meri ista kroz celu zabeleženu istoriju. Što dovodi do zaključka da masovnih migracija nije bilo ni u bronzanom dobu, ni u antici ni u srednjem veku. Tvrdnja da su Srbi poreklom nemačko pleme, izneta na sajtu Društva srpskih rodoslovaca, nema naučnih osnova. Name, radi se o tome da je nemoguće ukopiti teoriju o doseljavanju Slovena, izniklih u 3. i 4. veku u močvarama Ukrajine, sa realnim genetskim, antopološkim i arheološkim podacima. Održanje teorije da su Sloveni neistorijski narod, koji nema veze ni sa jednim drugim narodom sa istorijske pozornice postaje takav problem da je za potkrepljivanje ove teorije neophodo tvrditi da su Srbi nemačko pleme. Problem za bečko-berlinsku školu predstavljaju genetska istraživanja kao egzaktni dokaz autohtonosti i arijevskog porekla naroda Balkana, te prenebegavanje ovih istraživanja zahteva čitav niz suludih teorija koje se mogu čuti svakodnevno. Neke od neistina koje se spominju su: Srbi su mlad narod nastao pre 1800 godina, Srbi su nastali iza Krapata između Moldavije i Ukrajine, Srbi su se naselili na Balkan i proterali Vlahe i Albance, današnji Srbi su 50% potomci starosedeoca i 50% Slovena, Srbi su potomci nemačkog plemena Bastarna… Kao što se može videti, sve ove teorije su međusobno suprotstavljene, što prirodno izaziva sumnju u istinitost i političku uslovljenost podataka. Zašto se krade srpska istorija tvrdnjama da su Srbi Nemci? Teorija Rodoslovaca i istraživača Srpskog DNK projekta po kojoj su Srbi nemačko pleme, pokušava da objasni postojanje staroevropske I2 genetike među Srbima, koju vezuju za Nemce. Prirodno je zapitati se zbog čega je važna pripadnost dinarskoj (I2) genetici koju mnogi narodi svojataju. Odgovor je jednostavan, I genetika je izvorna evropska genetika, a njeni nosioci predstavljaju većinsku evropsku populaciju od oko 35000. godina p. n. e. sve do 2800. godina p. n. e. kada u Evropu dolaze takozvani Indoevropljani i mešaju se sa starosedeocima (Seguin-Orlando). Prema genetici, Indoevropljani nisu bili prvi u Evropi, ni donosioci kulture. Nisu bili ni većinsko stanovništvo Evrope, pa čak ni beli narod, već mongoloidi. Teorija o Indoevropljanima koja je nastala još u 19. veku, a koja se još uči u školama NIJE TAČNA! Indoevropljani nisu jedan narod koji se diferencirao na Germane, Kelte, Italike, Skandinavce, Slovene, Grke… Idnoevropljani kao takvi nisu postojali, već kao kulturna grupa Jamnaja iz južne Rusije, stepskih azijskih karakteristika koja je prilikom invazije u Evropu u sebe apsorbovala veliki deo autohtone evropske populacije i tako zadobila karakteristike koje će se kasnije manifestovati kod budućih evropskih naroda Germana, Kelta, Slovena, Grka itd. Postojali su samo stepski stočari Jamnaja kulture sa prostora južne Ukrajine i Rusije, podeljeni u južnu grupu R1b, Pragermano-Kelte, i severnu grupu R1a ljude od kojih su kasnije, mešanjem sa starosedeocima, Dinarcima, I2 ljudima, nastali Prarusi (Prapoljaci) i dr.. Ovi stočarski narodi su prvobitno formirani u periodu od pre oko 25 000 godina u Sibiru i odvojili se od svojih srodnika Protomongola (ljudi Ku haplogrupe) i Ugrofinaca (N haplogrupe). Oko 8000. godina p. n. e. „R1a i R1b“ narodi naseljavaju prostor južne Ukrajine i sve do mešanja sa evropskim starosedeocima (I2-I1) oko 3500. godine godina p. n. e. ne poseduju evropoidne antropološke karakteristike, ni gen koji sa sobom nosi belu put, svetle oči i kosu (Alley 1111T). Nalazi skeleta iz najstarijeg perioda Jamnaje kulture potvrđuju njihovo mongoloidno poreklo i karakteristike (Maciamo Hay, Olalde I.) Nosioci najstarije evropske genetike (I2a), koja je na prostorima Evrope prisutna više od 35 000 godina, su dominantno Srbi, ali i ostali Balkanci (takođe i I1 ljudi, većinom Skandinavci). Gen koji je pronađen u skeletu pripadnika kulture Lepenskog Vira (I2a P-37), danas čini 40% očinske genetike (I2a CTS10228) i 70% majčinske (U i H) genetike dnašnjih Srba, koji najverovatnije vode poreklo od roda istog Lepenca koji je tu živeo pre više od 8000 godina. Rezulatati ispitivanja genetike Lepenaca su dali 17 genetskih uzoraka iz skeleta (Srpski DNK projekat) od kojih 11 sa I2a genetikom (60%), među njima jedan nosilac I2a P-37 haplogrupe, predačke linije današnjih Srba, ali i ostalih Slovena. Radi se o prapretku (rođaku) Srba čija je linija preživela genocide koji su trajali, u više navrata, od 4200. godine p. n. e. do 2800. godine p. n. e. Genocida je bilo i u kasnijim periodima, a traju do danas. Po arheološkim (Dejvid Antoni) i genetskim (Karlos Kvejls) istraživanjima, pohode Pragermano-Kelta preživeo je tek svaki 17. muškarac Balkana, centralne i zapadne Evrope, dok su žene otete i sa njima izrođeno novo potomstvo. Da je u periodu nakon osvajanja Pragermano–Kelta došlo do mešanja muškaraca osvajača i žena starosedelaca potvrđuje i materinska genetika, ali i sveobuhvatna genetika evropskog stanovništva. Po materinskoj liniji 60-80% svih evropskih naroda pripada starosedeocima Evrope tj. ženama I2 ljudi, tj. Dinaraca (H3,H4,H5,U2,U5 podgrupa), a svega 5-10% materinskih grana pripada haplogrupi W koja se vezuje za žene R1a i R1b ljudi. W majčinska genetika je isto što i R1b očinska genetika, ali ona nigde u Evropi nije prisutna više od 10%, što znači da su došljaci, Pragermano-Kelti, došli kao vojnička grupa koja je za svoje žene uzela žene starosedelaca-Prasrpkinje. Autohtonost Srba i ostalih Slovena na području Evrope, kroz celu istoriju, potvrđuje i ruska genetičarka Sikorska u članku „Istorija Slovena saznata na osnovu potpunih mitohondrijskih sekvenci“. Sikorska navodi da su materinske haplogurpe svojstvene Slovenima (H5a1f, H5a2, H5a1r, H5a1s, H5b4, H5e1a, H5u1, H5a1a1, H6a1a, U2) prisutne na tlu Evrope bar 16 000 godina, tj. od zadnjeg Glacialnog maksimuma. Kada se posmatra autosomalna (sveobuhvatna) genetika stanovništva, vidi se da je većina evropskih naroda sa minimum 60% starosedelačke genetike. To bi značilo da su osvajači uzimali veliki broj žena (i po nekoliko žena na jednog muškarca) i da je već naredna generacija nosila bar 50% gena došljaka i 50% gena evropskih starosedelaca. Danas se, na osnovu autosomalne genetike, vidi da su Sardinjani, koji poput ostalih Balkanaca imaju visok procenat izvorne I2 genetike, starosedeoci Evrope sa 95 % sveobuhvatne genetike(očinska+majčinska), Hrvati oko 70 %, Englezi i Francuzi oko 60 %. Za Srbe nema konkretnih podataka, te se može samo pretpostavljati da su srpski rezultati negde između 75 i 85 % za starosedelačku genetiku. Međutim, mora se naglastiti da neki narod ima onoliko starosedelačke krvi koliko u sebi ima genetike vezane za haplogrupu I, koja je danas najdominantnija kod balkanskih naroda i Sardinjana, tj najviše kod Srba (Hercegovci i Srbi iz šumskih i nepristupačnih područja). Nastanak svih evropskih naroda se, u zvaničnoj nauci, objašnjava mešanjem vojne, upravljačke elite Indoevropljana (R1a i R1b ljudi) i starosedelaca. Germani su, pak, nastali mešanjem R1b , I2b , I1 i R1a ljudi, Kelti mešanjem R1b i I2, Sloveni I2 i R1a, Skandinavci mešanjem I1, R1b i R1b, a najkasnije nastaju Italici (Rimljani) kao mešavina R1b, J2, E1b i Grci, kao mešavina starosedelaca (I2), Indoevropljana (R1a), Semita (J1, J2) i Afrikanaca (E1b). R1b ljudi su u Evropu upadali oko 4200. godine p. n. e. i 2800. godine p. n. e. kao osvajači koji su istrebljivali muške starosedeoce. Takođe na Balkan, oko 1200. godine p. n. e. upadaju Protokelti i dorska plemena. R1a ljudi se prvi put mirno mešaju sa starosedeocima oko 3500. godine p. n. e. u tripoljskoj kulturi (Rumunija-Ukrajina) i kulturi linearne keramike ( Poljska), a potom 1800-1600. godine p. n. e. dolaze na Balkan kao vladajuća elita koja se izmešala sa starosedeocima i tako stvorila prototračku i protoilirsku grupu (Soares P, Achilli A, Quiles C.). Oko 1600. godine p.n.e. R1a ljudi su se spustili ka Grčkoj (Mikenjani), a odatle su osvojili i Krit. Potvrda slovenskog porekla Miknjana došla je i u vidu autosomalnih DNK rezultata iz 2017. Kada je u skeletima Mikenjana nađeno 30 % stepske genetike tj. R1a (slovenske) (Iosif Lazaridis). Afričko stanovništvo (E1b) i Semiti (J1 i J2) u Evropu se u manjim grupama doseljavaju od bronzanog doba, kao Huriti, Grici i ostale grupe, dok se njihov jezički i kulturni upliv osetio tek nakon mračnog doba antike tj. nakon 1200. godine p. n. e. Slika 13 – Mapa sa prikazom pravca prodiranja R1b ljudi, Protogermano-Kelta, u Evropu. Sve evropske kulture do momenta dolaska osvajača bivaju sačinjene od I2, I1 i G2 ljudi koji su zajedno činili ujedinjenu, mirnu vinčansku Evropu. Slika 14 – Prodor R1b ljudi ka Evropi. U istočnoj Evropi je cvetala kultura linearne keramike (Corded Ware) čiji su predstavnici R1a i I2 ljudi, od nje se u bronzanom dobu razvila lužička kultura, kao prethodnica slovenske praško–korčevačke kulture, od koje će nastati Istočni i Zapadni Sloveni. U to vreme, tripoljska kultura, sačinjena od I2 i R1a ljudi tj. Slovena, još uvek je postojala u južnoj Ukrajini i iz nje je nastala arijevska kultura nakon 2000. godine p. n. e. Grčka je, takođe, na mapi označena kao prostor sa I2 i G2 vinčanskom genetikom, što znači da su drevni stanovnici Grčke, Pelazgi, bili istog porekla kao i većina današnjih Srba. Starosedeoci Evrope, I1 i I2 ljudi, uglavnom su bili zemljoradnički narod, čiji je bitan element kulture bilo spaljivanje pokojnika, što je bio običaj u Vinči, tripoljskoj kulturi, badenskoj grupi, linearnoj keramici, kulturi polja urni, lužičkoj kulturi, vilanova kulturi itd. Za razliku od starosedelaca, R1b osvajači su sahranjivani u grobove sa pogrebnim predmetima, dok su se R1a ljudi sahranjivali su pod velike zemljane humke-kurgane. Tračko, ilirsko, makedonsko, mikensko, arijevsko, skitsko-sarmatsko plemstvo je sahranjivano pod kurgane, što je i deo kulture R1a ljudi, Protoarijevaca, dok je običan narod na istim prostorima spaljivan sve do kasnog srednjeg veka kao ostatak starog vinčanskog verovanja (Gimbutas M.). Spaljivanje je drevni običaj Srba, zabeležen još u antici i srednjem veku, a iskorenio ga je tek Car Stefan Dušan. I2, dinarski, kulturni element kod današnjih Srba je slava, kult ognjišta, kult predaka, običaji vezani za prirodu, starobalkansku magiju i rituale, simbole, nošnju, pismo, kult Sunca (Lepenci su prvi narod na svetu koji je obožavao Sunce) dok su arijevske grupacije sa severa, oličene u R1a ljudima, dale mitove, kult ratnika, konjanika, jelena, vuka, grifona, epove, obrede, pesme, paganska božanstva. Slika 15 – Grafikon sa autosomalnom (sveobuhvatnom) genetikom evropskih naroda. Još uvek nema rezultata za Srbe. Zelenu liniju predstavljaju R1a i R1b ljudi; plavu I1 i I2; narandžastu I2 i J ( međutim, kako nema J skeletnih ostataka za ovaj period, pretpostavlja se da narandžastu liniju mogu činiti samo I2 ljudi tj. Dinarci). Kod svih germanskih naroda primećuje se visok procenat staroevropske genetike budući da su se ženili ženama starosedeoca, pa im je genetika po majci potpuno starovropska. Autosomalna (sveobuhvatna) genetika naroda Evrope deli se u 3 kategorije: Prve neolitske farmere(narandžasta boja na grafikonu), lovce-sakupljače (plava boja) i stočare (Zelena boja). Ispitivanja su pokazala da su neolitski farmeri,tj. prvi zemljoradnici sveta, bili ljudi pretežno I i J genetike koje su u dalekoj prošlosti, pre oko 40 000 godina, činile jednu genetsku grupu koja se diferencirala, kada su I ljudi došli iz Male Azije u Evropu(po zvaničnoj teoriji) ( Lazaridis I.). Međutim, ljudi I grupe su činili prvobitnu belačku populaciju sveta, jer je samo neolitskih skeleta sa I genetikom kao dominantnom, nađen i gen koji daje belu kompleksiju kože. Mešanjem sa I populacijom, došljačke populacije Evrope (R1a, R1b, E1b, J, G2) poprimaju beli gen (Alley 1111T). J1 i J2 haplogrupe su tamne (braon ) kompleksije i nemaju evropski beli gen (Alley 1111T). Jedini način primanja ovog gena je mešanjem sa izvorno evropskom belom populacijom, I ljudima (Dinarcima), stoga je nemoguće da Albanci, Grci, Germani, ili bilo koji drugi nosioci J2, R1b ili E1b haplogrupe budu beli, visoki Iliri i Tračani (Wilde S, Timpson). Da Protosrba (nosioca I2 genetike-Dinaraca) nije bilo na Balkanu i u Evorpi kada su pristigle R1a, R1b, J, E1b grupe ljudi, danas bi Evropljani bili žute, braon i crne boje kože. Ova tvrdnja nema veze sa rasističkom teorijom, već sa neospornim činjenicama po kojima Iliri, Tračani, Dačani, mogu biti nosioci samo I haplogrupe koju su nosili Dinarci, tj. Protosrbi. Svi skeletni nalazi Evropljana iz kamenog doba pripadaju I genetici, a prvi nalaz J genetike je tek iz 1700. godine p. n. e., sa Jadranskog primorja, pa se zaključuje da je većina stanovnika koji su na grafikonu obeleženi narandžastom bojom pre svega I2, dinarskog porekla. Plava boja predstavlja lovce-sakuljače zapadne Evrope za koje se, takođe, nalazima potvrdilo da pripadaju I2 i u manjoj meri I1 i G2 haplogrupi. Zelena boja predstavlja R1a i R1b ljude i označava ukupan udeo indoevropske genetike u sveobuhvatnoj genetici stanovnika Evrope. Kao što se može videti, statistika pokazuje da današnje stanovništvo Evrope nosi od 50% do 80 % staroevropske, autohtone genetike, što znači da su svi evropski narodi autohtoni u onoj meri u kojoj u sebi imaju ostatke I (vinčanske) genetike tj. koliko je visok stepen srodnosti i istovetnosti sa Srbima i Skandinavcima. Narod, naravno, ne čini samo određena genetika. Srbin je svaki stanovnik koji se oseća tako i baštini jezik i kulturu koja vuče korene sa ovih prostora još od kamenog doba. Međutim, počeci te kulture i jezika se moraju vezati za prve Evropljane (Dinarce, ljude I2 genetike), jer su oni primili sve došljake i podelili sa njima svoju kulturu i dostignuća, i tako kasnije stvorili narod pod imenom Srbi. Svaki Srbin sa R1b, J1, J2 ili E1b je po nekom dalekom muškom pretku doseljenik na ove prostore, ali po udelu sveobuhvatne genetike, bar 70% starosedelac-Srbin. Još jednom treba naglasiti da očinska genetika ne određuje narodnost, već je pokazatelj migracija. Kako bi se utvrdila narodnost, neophodno je uraditi autosomalnu genetiku po kojoj se vidi pravo poreklo i udeo genetike svih naroda koji su ostavili svoj trag na genetiku pojedinca. Po autosomalnoj genetici, Srbi imaju najviše poklapanja sa drugim balkanskim narodima, pre svega sa Hrvatima, Bosancima, Makedoncima i Rumunima. Genetske razlike između Srba i ostalih balkanskih naroda su minimalne, što svedoči o zajedničkom poreklu, ali i autohtonosti, jer se balkanska populacija u takozvanom klasterovanju-povezivanju tek na drugom stepenu srodnosti povezuje sa severnim Slovenima (Rusima, Poljacima itd.) , što pokazuje veze još iz kamenog doba, a ne iz srednjeg veka, iz perioda migracije. Ako se sagleda povezivanje bramanskih arijevskih kasti iz Indije danas, vidi se da su najbliže današnjem stanovništvu južne Ukrajine, što pokazuje njihove poreklo i veze sa Rusima i pored toga što je do odvajanja došlo pre 3600 godina. Sa druge strane, genetske razlike Srba i Rusa, koji navodno potiču iz istog etničkog korpusa nastalog u kasnoj antici, su velike i nemoguće ih je povezati u neko skorije srodstvo. Genetske veze Srba i Rusa datiraju još iz kamenog doba. Ove dve grupe naroda su se sjedinile i podarile Evropi jednu novu „slovensku“ kulturu. Stoga, metaforički, odnos Srba i Rusa nije odnos starijeg i mlađeg brata, već odnos muža i žene. Brak između pripadnika I2 i R1a populacija, prvi put se zadesio najverovatije pre 10 000 godina na području južne ukrajine,kada su na istom prostoru nađeni prvi skeletni ostaci obe grupe. Ovaj „brak“ se učvrstio zasigurno oko 3500 g.pne. dolaskom R1a stočara u tripoljsku civlizaciju na području Rumunije i Ukrajine i nastavio da traje uz sve spoljne poteškoće do danas(Ian Mc Donald). Najbliži Srbima su Hrvati i Rumuni sa preko 85 % poklapljanja očinskih genetika, a kada se radi o autosomalnom poklapanju, sličnosti su preko 90 %, što znači da se radi o istom narodu. Veze Srba sa Rumunima su još jedan dokaz autohtonosti. To bi značilo da, ako su Rumuni potomci Dačana,i Srbi su Dačani, ili pak, da su se Srbi i Rumuni doselili sa istog područja na prostore na kojima danas žive. U rumunskom jeziku ima samo slovenskih i latinkih reči. Da je na tom prostoru postojao neki zaseban dački narod, u jeziku bi se sačuvao bar jedan toponim ili jedna reč. Srednjovekovni vlaški i besarabijski vladarski dokumenti pisani su na slovensko-srpskom jeziku, a tadašnji narodnii jezik nije imao više od 30% latinskih reči. Nakon reforme iz 1862. godine koju su sproveli Francuzi, procenat latinskih reči u rumuskom jeziku porastao je na 50%, dok je danas on preko 70%, iako je toponimika većinom ostala slovenska. Latinski jezik u rumunskom jeziku ostatak je rimske administracije iz vremena rimske okupacije i kolonizacije, što se ogleda i u povećanom prisustvu R1b i J genetike kod Rumuna, za razliku od Srba. Slika 16 – Istraživanja ipsilon (Y) očinske genetike Srba i njeno poklapanje sa genetikom drugih evopskih naroda objavljeno na Eupediji. Prema istaživanju genetičara, na sajtu Eupedije objavljeni su rezulati genetskog poklapanja Srba sa drugim narodima po očinskoj genetici. Po ovom istraživanju, Srbima su sa oko 85% poklapanja najbliži Hrvati, Rumuni i Bosanci, zatim Crnogorci, Bugari, Makedonci i Moldavci. Oko 67% genetskog pokapanja sa Srbima imaju Mađari i Austrijanci, a Grci 59%. Rusi su Srbima udaljeniji, imaju 50% poklapanja, dok su im genetski najudaljeniji Irci i Finci sa samo 20%. Ovako visoko poklapanje sa evropskim narodima je dokaz srpske autohtonosti na prostorima Evrope od kamenog doba. Jedino se na taj način mogu objasniti sličnosti sa Grcima, Krićanima, Kipranima, Skandinavcima. Da su Srbi mlad narod, starosti svega 1800 godina , kao što smatraju istraživači Društva srpskih rodoslovaca i Srpskog DNK projekta, ne bi bilo moguće da Srbi dele genetsku sličnost sa kulturološki udaljenim eropskim narodima kao što su Kiprani, Šveđani, Sardinci. Rezultate istrašivanja evropskih istraživača dostupne na Eupediji jedino je moguće objasniti prisutnošću genetike na evropskim prostorima još pre migracija koje je posvedočila zvanična nauka, što i potvrđuju skeletni nalazi širom Evrope još iz ranog kamenog doba. Veća sličnost Srba i Grka, nego Srba i Rusa samo je još jedna potvrda prisutnosti Srba u Grčkoj od najstarijih vremena, dok je srodnost sa Rusima manja nego što se do sada smatralo. Treba naglasiti da se rasporstranjenost srpske očinske, ali i autosomalne genetike poklapa sa rasprostranjenošću vinčanske civilizacije i tripoljke kulture (Rumunija-Moldavija-Ukrajina) koja se na nju nadovezuje. Nalazi sa prostora koji je nekada obuhvatala tripoljska kultura pripadaju I2 (dinarskoj) genetici, dok kasniji nalazi pokazuju i prisustvo R1a genetike. Tako je oko 3500. godine p. n. e. postavljen temelj za stvaranje slovenskog i arijevskog naroda koji su ponikli baš sa tog prostora. Slika 17 – Skeletni nalazi sa prostora Evrope u periodu od 9500. godina p. n. e. do 6000. godina p. n. e. Crvenom bojom su obeleženi I2a nalazi, žutom G2, plavom R i R1b. (Za više mapa i objašnjenja pogledati članak “Genetika dokazuje nastanak Slovena u kamenom dobu”). Slika 18 – Skeletni nalazi sa prostora Evrope u periodu od 3400. godina p. n. e. do 2900. godina p. n. e. Crvenom bojom su obeleženi I2a nalazi, a žutom G2. U radu Marije Reguiero i Luisa Rivere iz 2012, objavljenom u prestižnom časopisu „Gen“ (High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize Serbia, br.498, str. 59-67,) koji se bavi proučavanjem ostataka paleolitske genetike kod Srba, zaključuje se da je oko 58% srpske očinske genetike paleolitskog porekla (I1-M253, I2a-P37.2 and R1a1a-M198), dok je taj procenat kod majčinske genetike i preko 70%. Sličan rezulatat je dobijen i 2019. godine, kada je na osnovu 2086 analiziranih ljudi sa područja Srbije (uključujući i manjine i Kosovo i Metohiju) 47% bilo staroevropske genetike (39% I2, 8% I1) , a na to se može dodati i 14% R1a, druge slovensko-arijevske komponente, koja se dinarskoj priključila najkasnije u 4. milenijumu p. n. e. Biti Dinarac znači imati istorijsko pravo na celu Evropu, ali i biti izvorno beli narod. O ovome se već govorilo u članku „Stara Evropa je slovenska Evropa“, gde su dati konkretni podaci o tome da su Dinarci, tj. ljudi I genetike, prvi narod Ervope, ali i izvorni nosioci gena (alley 1111T ) koji je odgovoran za svetlu put, oči i kosu. Preci Zapadnjaka su ove gene verovatno stekli tek mešanjem sa domorocima tj. sa njihovim ženama (dok su do tada bili mongolsko-turske rase) te danas preko 60% svih Evropljana po majci ima dinarsko poreklo. Iz tog razloga je i svojatanje ove genetske grupe od izuzetne važnosti za sve one čiji je cilj pokazati sebe kao legitimnog vladaoca na evropskom prostoru, ali i rasno nadmoćnog. Srbi nikada nisu pokazivali želju da vladaju drugim narodima, niti su sebe prikazivali kao rasno nadmoćne dok Nemci jesu, te se može i razumeti njihova težnja i motiv da sebe predstave kao jedine legitimne vladare zemlje i naroda u Evropi tako što će za sebe vezati staroevropske gene I2 i I1. Nemci žele da izbrišu iz istorije svoju odgovornost za evropske genocide, ali i sakriju svoje pratursko poreko. Skandinavski I1 gen, već je u nauci predstavljen i prihvaćen kao protonemački, i pored toga što je njegovo poreklo čisto praevropsko, vinčansko i što skeletni nalazi njegov nastanak vezuju za prostor Vojvodine i Mađarske, odakle se za vreme vinčanske kulture oko 5500. godina p. n. e. počeo kretati ka severu Evrope (Iain McDonald, Ancient DNA in Europe, 2017). Sada je na red došlo i prisvajanje I2a genetike, dominatne kod etničkih Srba, tako što se, u saradnji sa pobornicima bečke škole, Srbi predstavljaju kao potomci navodno „nemačkog plemena Bastarna“. Nemačka je Srbiju okupirala politički, ekonomski, kulurološki i istorijski. Sada je na red došlo i duhovno pokoravanje koje će uništiti srpsku svest zanavek. Ovo je tačka gde se Srbi moraju odupreti i povratiti istoriju, kulturu, ekonomiju i na kraju potpunu slobodu.   Istraživanje novinara Balkan Info produkcije i istoričara Nemanje Blagojevića.
    512 Objavio/la I ♥ net
  • Čiju genetiku nose Srbi i Evropljani? : Odgovor bečkoj školi (Mape) Na osnovu DNK analiza, jezičkih, etnoloških i antropoloških ostataka ne postoji ni najmanja osnova za tvrdnju da su Albanci (E1b+J2 grupa), ili pak Germano-Kelti (R1b grupa) starosedeoci Evrope, a ponajmanje Balkana, već osvajači. Iznošenje ovakvih tvrdnji od strane jedne zvanične institucije (Srpski DNK pojekat) samo je pokazatelj kulturno-naučne okupacije srpske države. Ovakve tvrdnje mogu uticati na degradaciju srpske nacionalne svesti, nametanje osećaja niže vrednosti, ali i doprineti stvaranju političko-istorijskog legitimiteta otimanja Kosova, kao i pripremanju terena za prihvatanje migranata. Bliskoistočni migranti su, uglavnom, nosioci afričke (E1b) i semitske (J2) genetike, a za opravdavanje njihovog naseljavanja na područje Balkana lako se mogu upotrebiti tvrdnje srpske zvanične nauke, po kojima su sarosedeoci Balkana nosili J2 i E1b genetiku, iako rezultati genetskih istraživanja u svetu dokazuju suprotno. Zbog čega je poreklo Srba toliko intrigantno, pa teorije o poreklu Srba idu od toga da su došli sa Plejada do teorije Društva srpskih rodoslovaca i Srpskog DNK projekta (dostupne na zvaničnom sajtu) da su poreklom nemačko pleme? Najnovija teorija koja je izneta u emisiji Kvadratura kruga („Čiju genetiku nose Srbi“) jeste da su Srbi potomci Kelta, albanskih Ilira, Vikinga i Sibiraca, stoga je i nastala potreba za pisanjem članka u kojem bi se dali svi relevanti podaci i DNK analize do kojih je došla nauka u svetu, a kojim bi se rasvetlilo srpsko poreklo. U ovom radu, koristeći rezultate istraživanja genetike, istorije, antropologije i arheologije razmatraće se zbog čega se toliko sakriva srpska prošlost, ko su Srbi i na koji način su vezani za ostale evropske narode, kao i zbog čega Nemačka tako jako kulturološki i politički deluje na Balkanu. Koliko god je teško poverovati u teorije da su Srbi sa Plejada, ništa verovatnija nije teorija da su poreklom Germani, kako tvrdi Društvo srpskih rodoslovaca na zvaničnom sajtu. Težnja istaživača sa Srpkog DNK projekta da Srbe obeleže kao sve, samo ne kao Srbe-Slovene, poprima nenaučne razmere i dovodi do pitanja ko finansira tvrdnje da su Srbi nemačko pleme, a Albanci Iliri. Da su Srbi nemačko pleme, tvrde istraživači Srpskog DNK projekta, koji u svom radu o rasprostranjenosti I2a dinarske genetike, dominantne na Balkanu i kod Srba još od kamenog doba, ističu da je ista došla iz Nemačke, preko „nemačkog plemena“ Bastarna još u antici. Ovo je jedna od poslednjih tvrdnji kojom srpski istraživači svesno podrivaju srpsku nacionalnu svest, pa bi im više priličio naziv nemačko-albanski DNK projekt. U emisiji Kvadratura kruga emitovanoj 15. februara u 18:30 časova na televiziji RTS 1, Društvo srpskih rodoslovaca i Srpski DNK projekat izneli su čitav niz nerelevantnih podataka, koji mogu uticati na istorijsku svest naroda, a prema kojima su Srbi potmci Kelta, Sibiraca, bliskoistočnih ljudi, Skandinavaca, a samo trećinom Sloveni tj. doseljenici. Takođe, ističe se da je albanska genetika ilirska (starosedelačka na Balkanu). Kako bi se uklazalo na to da izneti podaci Srpskog DNK projekta nisu u potpunosti relevantni, neophodno je dati pregled očinske, majčinske i sveoubuhvatne genetike Srba, ali i ostalih evropskih naroda. Na osnovu rezultata istraživanja dostupnih na sajtu Eupedije, svetski priznatom sajtu za sakupljanje i objavnjivanje genetičkih rezultata, može se videti rasprostranjenost Y očinske genetike, koja se prenosi sa oca na sina. (Slika 1) Slika 1 – Podaci očinske(Y) genetike evropskih naroda sa zvaničnog sajta Eupedije. Y (ipsilon) genetika se nasleđuje po muškoj liniji i nije apsolutno puzdana za određivanje genetike pojedinca. Očinske linije su pogodne za praćenje migracija, ali celokupna genetika određenog stanovništva se dobija tek kombinacijom majčinske MT DNK i autosomalne (sveobuhvatne) genetike, koje će biti obrađene u nastavku teksta. Prema istraživanjima sa eupedije Srbi poseduju: *8% I1 haplogrupe. Ova grupa je danas najzastupljenija kod naroda Skandinavije, međutim , njeno prvobitno poreklo je staroevropsko kao i poreklo balkanske I2. Verovatno su I1 i I2 u Evropi paralelno prisutne barem 35000 godina (iako se čini da je I1 drastično mlađa, jer postoje nalazi tek za zadnjih 7 500 godina ( Seguin-Orlando)). Vezuje se za Podunavlje i period Vinče, tj. pre oko 7500 godina, od kada datiraju prvi skeleti sa ovom haplogrupom nađeni u današnjoj Vojvodini i Mađarskoj. Verovatno su se, nakon najezde zapadnih osvajača oko 4200. godina p. n. e., ili zbog lova, nosioci grupe polako pomerali ka Skandinaviji. Na Balkan su se, verovatno, ponovo vratili u srednjem veku, moguće kao pratnja normanske princeze Jakvinte koja se udala 1081. godine za kralja Duklje, Bodina. Otuda viskok procenat ove grane kod plemena Drobnjaka. Deo ove grane kod Srba je prisutan i kao ostatak genetike Sasa, rudara poreklom iz severne Nemačke. Ova loza je zastupljena kod Vikinga, Sasa i Saksonaca, takođe je i evropska starosedelačka i vrlo bliska i bratska linija srpskoj I2a . Slika 2 – Prikaz genetske rasprostranjenosti 7000. g. pne. U ovom periodu rase su još bile teritorijalno odvojene: I – Evropa (belci), E – Afrika (afrikanci), J – Bliski istok (semiti), R – Centralna Azija (mongoloidi). *34% I2a i 0.5% I2b haplogrupe(po Eupediji) i 40% (po rezultatu srpskog DNK projekta iz 2019). Ovaj procenat je veći po najnovijim rezultatima istraživača sa ,,Srpskog DNK projekta“ iz 2019 godine (oko 2000 testiranih) i iznosi 38% za I2a i 2% za I2b, što ukupno inosi 40 % staroevropske (starosedelačke) haplogrupe I2 (Srpski Rodoslovci ističu rezultate ispitivanja skeleta kod kojih je najveći porcenat E1b i J genetike, dok ostala istraživanja zanemaruju). I2 očinska halpogrupa je po nalazima skeleta prisutna u celoj Evropi još od pre 35000 godina i bila je dominantna na celom evropskom prostoru do perioda osvajanja protogermano-keltskih naroda do kojih je došlo u dva navrata, oko 4200. godina p. n. e. i 2800. godina p. n. e., kada je izvršen masovni genocid nad starosedeocima u većem delu Evrope, a koji je preživeo tek svaki 17 muškarac (Karlos Kvejls). Van domašaja pohoda R1b ljudi ostao je deo Balkana i istočna Evropa, gde sve do bronzanog doba predstavljaju dominantnu granu. DNK skeleta koji datiraju iz perioda nakon bronzanog doba( tj. nakon 1700. godina p. n. e.) još uvek nije analizirana što se ne može objasniti drugačije do kao izbegavanje evropskih genetičara da daljim ispitivanjem potvrde kontinuitet Srba i drugih balkanskih naroda na prostorima Evrope i Balkana od kamenog doba do danas. Ako bi nalazi iz antike potvrdili prisusutvo R1a i I2a genetike na prostoru centralne, istočne i jugoistočne Evrope, to bi bila potvrda kontinutiteta Srba na Balkanu od perioda Lepenskog Vira, Vinče, Ilira, Tračana do danas, ali i potvrda genocidnosti germaskih naroda. Potrebno je naglasiti da narodi I2 haplogrupe svoje mrtve spaljuju (za razliku od nosioca drugih haplogrupa) još od Vinče, što je i bila odlika mnogih bronzanodopskih kultura Evrope pa i Ilira, Tračana, Slovena čak i Srba do kasnog srednjeg veka. Zbog spaljivanja mrtvih, teško je naći sačuvani skeletni ostatak I2 ljudi pa je procentualna prisutnost I2 haplogrupe , kroz istoriju, morala biti dosta veća nego što se danas smatra. Treba napomenuti da je najzastupljenija grana I2a kod današljih Srba, CTS10228, predačka za granu I2a P-37 koja je pronađena u jednom od 17 testiranih skeleta iz perioda Lepenskog Vira (,,Srpski DNK projekat“) , dok je 11 skeleta nosilo I2a haplogrupu, što egzaktno i neosporno potvrđuje da Srbi vode poreklo iz najstarije evropske kulture, Lepenskog Vira (Svakako se samo svaki 17. muškarac je preživeo invaziju Protogermano-Kelta). Taj jedan skeletni ostatak neosporno povezuje današnje Srbe i nekog Lepenca, njihovog dalekog pretka. Ovim nalazom Srbi su deklarisani ne samo kao teritorijalni već kao i krvni naslednici najstarije evropke kulture, kulture Lepenskog Vira. Slika 3 – Rasprostranjenost genetske grupe I2a1. Rasprostranjenost ove grane od Britanije do Irana se ne može objasniti seobom Slovena u VI veku n. e, već samo autohtonošću ove linije širom Evrope od kamenog doba i njenim širenjem (kao dela migracije Arijevaca) ka Iranu i današnjoj Turskoj, što ujedno i potvrđuju i genetski skeletni nalazi. *18% R1a haplogrupe. Ova grupa je bratska zapadnoevropskoj haplogrupi R1b. Zajedno su nastale pre oko 22000 godina na području Sibira, zajedno sa mongolskom (Ku) i ugrofinskom (N) haplogrupom. U periodu od oko 10000 godina p. n. e. do oko 4200 godina p. n. e. ove dve grupe činile su jednu kulturnu grupu, za koju se u zvaničnoj nauci smatra da je izvorna indoevropska. Međutim, u tom periodu kod ovih naroda (R1a-R1b) nisu postojale indoevropske karakteristike u pogledu jezika, kulture i fizionomije, jer su sve te elemetne poprimili tek mešanjem sa staroevrospkim grupama I1 i I2 (Wilde S, Timpson A, Maciamo Hay). Pre mešanja sa I narodima, evropskim starosedeocima (Prasrbima-Staroevropljanima) verovatno su govorili praturkmenskim jezikom, jer danas turkmenski narodi Azije (Kirgizi, Altajci, Tadžici, Ujguri, Uzbeci) koji imaju visok procenat R1a i R1b genetike( 30-60 % R1a+R1b genetike) i koji su potomci prvih R1a i R1b ljudi koji nisu migrirali u Evropu, govore turkmenskim jezikom, a ne indoevropskim (Eupedija). Takođe, Baski, narod sa preko 90 % R1b genetike ne govore indoevropskim jezikom, već možda njihovim izvornim jezikom (što bi značilo da Baski nisu najstariji narod Evrope). Takođe, R ljudi su imali mongoloidnu fizionomiju (nisu posedovali gen „svetle puti“ Alley 1111T) sve do momenta mešanja sa starosedeocima (Maciamo Hay)) i živeli su nomadskim (stočarskim) životom. R1a grupa od oko 3500. godine p. n. e. prodire u Nemačku, gde mešanjem sa starosedeocima (I2) na prostoru do Ukrajine formira takozvanu Kulturu linearne keramike. Skeletni ostaci ove grupe sačinjeni su od oko 60 % DNK R1a ljudi i 20 % I2a. Skoro isti odnos ovih grupa i danas je prisutan na istom prostoru (Ian McDonald). Ovi podaci potvrđuju da je današnji slovenski etons nastao najkasnije oko 3500. godina p. n. e. kao rezultat mešanja R1a (danas većinske kod Rusa) i I2a (srpske genetike). U prilog prisustvu Slovena na teritoriji Nemačke u kamenom dobu, ide i prisustvo slovenske genetike od 20 % među Nemcima danas, kao i slovenska toponimika na prostoru Nemačke (Na hiljade slovenskih toponima u Nemačkoj sakupili su je u tri toma S. Kozierovski i I. Vukčević). Mešanjem I2 i R1a naroda na prostoru od Nemačke do Ukrajine došlo je do formiranja slovenskog etnosa, jezika i kulture. Mešanje ovih grupa nastavljeno je i u bronzanom dobu, i u srednjem veku, prvo dolaskom tračko–ilirske konjaničke elite iz ukrajinskih stepa na Balkan oko 1800. godina p. n. e., a potom i dolaskom Mikenjana oko 1600. godina p. n. e. Dolaskom arijevske elite, oličene u R1a konjanicima, i njenim mešanjem sa starosedeocima–zemljoradnicima, I2 ljudima, formirani su Protoiliri i Prototračani (Maciamo Hay, Eupedija). Ovo mešanje se ogleda i u načinu sahranjivanja koji donose R1a ljudi, sahranjivanje pod kurgane-humke, gde su sahranjivani vladari R1a ljudi, dok su se lokalci (Dinarci) i dalje spaljivali (David Anthony). R1a genetika pronađena je u skeletu iz tračke grobnice u Bugarskoj, za koji se smatra da datira iz oko 1700. godine p. n. e. čime je nepobitno potvrđena pripadnost tračkog naroda slovensko-srpskom korpusu (Trački jezik i zvanično pripada satem jezičkoj grupi zajedno sa slovenskim i iranskim jezicima). Nakon ovih nalaza prestalo je svako testiranja antičkih skleta sa Balkana, jer bi svaki dalji nalaz diskreditovao postojeće teorije zvanične nauke. Migracija od Balkana ka istoku Evrope i od istočne Evrope ka Balkanu, a putem kojih se širila i genetika, bilo je uvek još od kamenog doba. Ove migracije su zabeležene i u genetici i u arheologiji, pa tako u Srbiji postoje arheološki i genetski ostaci konjaničkih kultura južne Rusije(R1a genetika), dok u Rusiji imamo ostatke Vinčanaca, Ilira i Srba. Prema tome, formiranje slovenskog etnosa kroz interakciju srodnih plemena je bio proces koji je trajao više milenijuma. Neosporno je da je doseljavanja Slovena na Balkan bilo tokom 6. i 7. veka, ali uglavnom u vidu manjih grupa vojne elite koja je uspostavila vlast nad srodnim ilirskim plemenima nakon kraha rimske države. Ovu tvrdnju potkrepljuju i genetska istraživanja, jer je kod Srba raznolikost R1a grana veća nego u celom svetu, što znači da je Balkan bio mesto dolaska mnogih Istočnih i Zapadnih Slovena još od kamenog doba (nosioci R1a genetike), budući da je svaka grupacija koja se tu doseljavala donela svoju podgranu R1a, dok su se ka istočnoj evropi selili dinarci I2 ljudi (I2a dinarik severni, I2b). Kod Srba se mogu naći sve glavne grane slovenske R1a i njihove podgupe: R1 Z-284 genetika prisutna kod Istočnih Slovena; R1a- M-458 prisutna kod Zapadnih Slovena; R1a Z-93/94 prisutna kod iranskih naroda; R1a- Z-280 vezana za baltičke Slovene. Ova raznolikost se može objasniti samo malobrojnim migracijama slovenskih vojnih elita sa severa ka Balkanu kroz nekoliko milenijuma, nikako jednom velikom migracijom iz srednjeg veka. Da su se Srbi doselili iz Poljske imali bi dominantunu R1a M-458 granu, a da su došli iz Ukrajine R1a-Z-284. Međutim, kako je kod Srba prisutna mešavina slovenskih R1a podgrana (sveukupno 20 % srpske genetike, i preko 10 različitih grana), a skoro potpuna homogenost I2 grana (sveukupno 40% stanovništva) značilo da se verovatno tokom zadnjih 7500 godina na Balkan doselilo svega 20 % Istočnih i Zapadnih Slovena. Za razliku od R1a, I2 haplogrupa je bez velikog broja podgrana, što ukazuje na to da njeni nosioci nisu migrirali u većoj meri, odnosno nisu dolazili sa drugih područja već je oduvek kao takva prisutna na Balkanu. Da je zvanična teorija o doseljavanju Srba iz Ukrajine ili Poljske u potpunosti validna, na Balkanu bi se našle i grane koje su prisutne na područjima Ukrajine ili Poljske, što nije slučaj. Pored toga, na Balkanu nisu značajno pronađene druge haplogrupe karakteristične za Poljake ili Ruse, na primer N2 haplogrupa koje u Rusiji ima 20%, a kod Srba je nepostojeća, a moralo bi je biti u nekoj meri i u Srbiji da su se Srbi doseljavali sa prostora Rusije u srednjem veku. Grane koje se mogu vezati za 6. i 7. vek i područje Poljske, gde se nalazilo Kraljevstvo Lužičkih Srba koje je bilo pod vlašću kneza Dervana čiji je sin, po istorijskim izvorima došao na Balkan su: R1a-M-458 L1029, R1a-Z-280 L1280, R1a-Z-280 YP4278. Suma procenata svih ovih grana ne prelazi 5% sveopuhvatne srpske očinske genetike. Iz navedenog se nameće zaključak da je tokom 6. i 7. veka sa područja Poljske na Balkan mogao doći manji broj ljudi, ne više od 5-7 % sveobuhvatnog srpsog stanovništva(R1a M-458 L1029 , R1a Z-280 L1280, I2b). Ovi podaci su i u skaldu sa arheološkim i antorpolopkim ostatcima, i istraživanjem pokojnog istoričara Tibora Živkovića po kome je na Balkan tokom seobe naroda došlo svega 2% stanovništva, vojna elita koja je organizovala vlast nakon sloma rimske države. Slika 4 – Genetski nalazi sa Balkana iz perioda Bronzanog doba (2000-1700. p.n.e.) Nakon poslednjeg rezultata dobijenog analizom skeleta iz tračke grobnice gde je potvrđena slovenska, R1a genetika, kod Tračana i srpska I2a kod panonskih Ilira u Mađarskoj, od 2017. g. nijedan genetski rezultat sa prostora Balkana nije objavljen. Tezu da su bronzanodopski narodi Balkana, Iliri i Tračani, srpsko-slovenske genetike, dokazuju nalazi sa Balkana iz perioda od 2200-1700. p. n. e, gde je 60% skeleta pripadalo mešavini slovenske I2a i R1a haplogrupe. Rezultati poslednjih testiranja skeleta iz Viminacijuma, gde se nalazi najveći broj skeletnih ostataka iz perioda Rima u celoj Evropi, nisu objavljeni, iako je objavljivanje najavljeno još za 2017. godinu. Sumnju još budi i to što je nakon ovih testiranja na čelo projekta za genetiku došao Nemac. Uz to, prema navodima pokojnog doktora arheologije, Đorđa Jankovića, sadašnji rukovodilac projekta ,,Viminacijum“ i tadašnji direktor Arheološkog instiututa u Beogradu (M.K.) zabranio je knjigu „Srpske Gromile“ profesora Jankovića, koja arheološki dokazuje prisustvo Srba u antici na ovim prostorima. M.K. je zahtevao da se knjiga zabrani jer „truje srpske studente“, a ujedno je i organizovao „suđenje“ Jankovuću na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ne može se ni očekivati konačno objavljivanje rezultata DNK antičkih skeleta iz Viminacijuma, ukoliko se rezultati ne slažu sa viđenjem rukovodilaca projekta koji brane zvaničnu teoriju o doseljavanju. Isti slučaj prikrivanja DNK nalaza je i sa skeletnim uzorcima Dardanaca sa Juga Srbije, iz okoline Vranja, koji nikada nisu objavljeni, ali iz nezvaničnih izvora se saznaje da su današnji Vranjanaci genetski bliski nekadašnjim Dardancima. Srpski DNK projekat je sproveo posebnu akciju testiranja stanovnika Svrljiga jer je po svim procenama stanovništvo Svrljiga ostalo u najvećoj meri izolovano još od antike. Po procenama srpskih istraživača, u Svrljigu bi se našao konačan dokaz o autohtonosti Albanaca tj. dominantnositi E1b i J2, albanskih grana, kod Ilira. Međutim, rezultati su pokazali suprotno, jer je u Svrljigu zabeležen najveći procenat I2 genetike u Srbiji od 50%. Treba naglasiti da su I2 grane zastupljene i sa do 70% u nekim planinskim i izolovanim područjima Balkana, kao npr. u planinama Hercegovine. U Bosni koja je brdovita i nepristupačna, procenat I2 genetike je preko 50%, a R1a oko 20%, pa su stoga Bosanci i najbliži antičkim Ilirima. Treba navesti i zaključak Ivanović Božane iz rada „Antrogeneza i adaptacija Crnogoraca“, koji se bavi antopološkom analizom stanovništva Crne Gore od praistorije do danas, kako bi se uočio kontinuitet dinarskog stanovništva Balkana, čije su se antropološke karakteristike najbolje sačuvale u izolovanim srpskim zemljama kao što su Bosna, Crna Gora i Hercegovina: „Crnogorci su sa stanovišta fizičke antopologije smatrani najtipičnijim predstavnicima dinarske rase. Preistorjiski paleoantropološki materijal iz Crne Gore (Petrovići kod Nikšića i Mijele kod Bara) svrstan u period kraja bronzanog i početak gvozdenog doba (X – VI vek p.n.e.) po masivnosti skeleta, brahikraniji i nekim parametrima lica, pokazuje genetičku povezanost sa mezolitskim i ranoeolitskim stanovništvom iz basena Dunava…. Antopološki kompleks svojstven za stanovništvo gvozdenog doba pokazuje sličnost i može se povući genetička povezanost sa srednjovekovnim skeletnim materijalom sa Cetinja, a preko njega sa savremenim stanovništvom Crne Gore“. Slika 5 – Izjava dr. Đorđa Jankovića kao odgovor na napad akademske zajednice nakon izdavanje knjige „Srpske gromile“, koja dokazuje prisutnost Srba na prostorima današnje Srbije za vreme rimske vladavine. Slika 6 – Rasprostranjenost slovenske haplogrupe R1a (Zapadni i Istočni Sloveni). Rasprostranjenost R1a haplogrupe se poklapa sa rasprostranjenošću I2a haplogrupe, što bi moglo značiti da su u vremenu ekpanzije ka Bliskom istoku već bili formirani kao etnička celina. Nalazi R1a genetike u Severnoj Africi su ostaci Vandala, te je ovo još jedna potvrda slovenskog porekla vandalskog plemena, dok su ostaci R1a u Španiji deo Gota. Zastupljenost R1a od 2.5 % u Egiptu je verovatno ostatak arijevskog naroda Hiksa, dok je izuzetno visok procenat ove haplogrupe u Turskoj, zajedno sa I2 grupom, ostatak Hetita. Prisustvo R1a grupe u Skandinaviji proteže se još od bakarnog doba i kulture borbenih sekira. Slovenski etnos je imao veliki udeo u formiranju vikinških naroda. Posebno je zanimljiv nalaz visokog procenta R1a genetike u libijskim planinama i ne mogu se objasniti drugačije do kao ostaci vandalskih ratnika koji su osvojili ove prostore od Rimljana. *6% R1b haplogrupe. Procenat ove haplogrupe je, u poređenju sa drugim evropskim državama, najniži u Srbiji. Prapostojbina R1b ljudi je u Sibiru, ali je oko 7000. godina p. n. e. formirala takozvanu Samara kulturu u južnoj Ukrajini, potom Srednji Stog kulturu 4500-3500. godine p. n. e. i na kraju Jamnaja kulturu 3300-2600. godina p. n. e.. Ove kulture su bile stočarske, lovačke i konjaničke. Prvi upad R1b ljudi u Evropu vezuje se za 4200. godina p. n. e. (Karlos Kvejls, Dejvid Antoni) kada su uništili vinčansku civilizaciju u potrazi za plemenitim metalima i ženama. Nakon ove provale, središte njihove države se pomera ka Rumuniji, gde su obitavali sve do oko 2800. godine p. n. e. kada su izvršili masovnu migraciju ka Evropi, koja se završila potpunom zamenom stanovništva Centralne i Zapadne Evrope. Međutim, njihov upad je pratilo uzimanje lokalnih žena, pa je današnja majčinska genetika svih zapadnoevropskih naroda i dalje pretežno staroevropska tj. starosedelačka (mtDNK U2, U5, H5, H6 itd). Po majčinskoj liniji svi Germani su rođaci Srbima (Slovenima) i drugim Balkancima. Od ovih naroda (R1b) su se kasnije razvili Germani, Kelti, Italici-Rimljani. Kod Srba je udeo od 6% ove haplogrupe ostatak Rimljana, Kelta, Sasa i Nemaca iz Vojvodine. Slika 7 – Prvobitno poreklo R1b ljudi, današnjih zapadnoevropskih naroda, je centralnoazijska stepa, gde su se do danas održali kao deo Uzbeka, Kirgiza i Turkmena, ali i drugih stepskih naroda. Njihovo prisustvo u Evropi je rezultat pomeranja stanovništva oko 2800. Godine p.n.e, dok se njihovo prisustvo u Maloj Aziji može povezati sa širenjem turkmenskih naroda, između ostalog i Turaka. Prisustvo R1b na prostoru Mesopotamije je ostatak asirske genetike, koja je verovatno imala jaku R1b komponentu. Prisustvo R1b genetike u Africi se vezuje za drevnu Migraciju oko 2000.g.pne. iz pravca Bliskog Istoka ka Egiptu, a potom ka Španiji. Egipatski faraoni Tutankamon, Akhenaten i Amenhotep III su nosili R1b genetiku. * 2.5 % G haplogrupe. Ova grupa je poreklom sa Kavkaza, a u Evropu je došla za vreme vinčanske kulture kada se izmešala sa Vinčancima i postala bitan deo ove kulture. Može se naći širom Evrope, gde se širila kretanjem zajedno sa I2 ljudima nakon povlačenja glečera krajem ledenog doba. Međutim, nosioci obe grupe su stradali tokom invazije Protogermano-Kelta, ali se širom Evrope mogu naći u malim procentima, od 2-5%. Na teritoriji Srbije iz perioda Vinče nađeno je samo 3 skeleta, svi G2 haplogrupe. Nepostojanje skeletnih ostataka i grobalja je dokaz da su Vinčanaci spaljivali mrtve. Pronađeni ostaci skeleta mogu svedočiti o tome da je reč o došljacima sa Kavkaza koji su sahranjivali svoje mrtve, za razliku od starosedelaca koji su svoje mrtve spaljivali. I pored toga što na vinčanskim lokalitetima, kod malog broja pronađenih skeleta nije nađena I2 grana, vrlo je verovatno da su Vinčanci poput Lepenaca takođe bili I2 ljudi na osnovu toga što je I2 genetika nađena širom Evrope u kulturama koje su prethodile vinčanskoj kulturi, a naročito u skulturama koje su proistekle iz Vinče. Tako su većina nalaza badenske, tripoljkse, Sesklo kulture i kulture Okruglih anfora, I2 genetike, sa prisustvom G2 genetike, ali u manjoj meri. Sardinjani su narod koji je u nauci prihvaćen ako autohtono evropski. DNK analiza današnjih Sardinjana, ima oko 40% I2 haplogrupe i 8.5 G2 haplogrupe (može se smatrati da je udeo G2 grupe među Vinčancima realno bio imeđu 10-15 %). Po autosomalnoj genetici, koja računa sveobuhvatno majčinsko i očinsko poreklo, Sardinjani su 95% autohtoni evropski narod (naučno priznati za razliku od Srba). I pored toga što još uvek nema podataka za autosomalnu (sveoubuhvatnu) genetiku stanovnika Srbije, zna se da poseduju isti procenat I2a staroevrspske genetike (oko 40%) i zajedničko vinčansko poreklo, stoga i autohtonost Srba u Evopi ne može biti osporena, a da se time ne ospori autohtonost Sardinjana. Slika 8 – Genetska rasprostranjenost u Evropi oko 2000.g.pne. nakon invazije R1b ljudi – protogermano-kelta. Većina Evrope i dalje ima prisutnu I2 granu u velikoj meri, međutim njeno istrebljivanje i zamena R1b stanovništvom je u toku. *9% J2 haplogrupe. U odnosu na ostatak Evrope, procenat ove grupa je rekordno nizak u centralnoj Srbiji. Njeno poreklo je bliskoistočno i može se vezati za semitske narode. Danas je najprisutnija među Arapima, ali je u naročito velikom procentu zastupljena po čitavom Bliskom Istoku, Centralnoj Anadoliji, Kavkazu. Deo ove haplogrupe je prisutan i kod turkmenskih naroda azijskih stepa. U Evropu su nosioci ove grupe verovatno došli tokom bronzanog doba, iz Male Azije, ali i iz Ukrajine budući da je J2 genetika bila pristutna i kod Arijevaca. Prvi nalaz je sa hrvatskog primorja, iz oko 1700. godine p. n. e., ali predstavlja podgrupu J2 koja ne deli sličnost sa današnjim Grcima i Albancima, te može biti ostatak genetike kritskih trgovaca ili Arijevaca. Jedna podgrana J2 istorijski se može povezati sa Huritima koji su u Evropu provalili u bronzanom dobu i verovatno su daleki preci dela današnjih Grka, dok je druga grupacija ove haplogrupe došla u Evropu tek nakon antike, posle 1200. godine p. n. e. tj Trojanskog rata i provale Naroda sa mora. Ovu grupu pored Grka imali su i Rimljani kao drugu dominantnu grupu pored R1b, zbog toga se može, u neku ruku, i smatrati istinitom tvrdnja Miloša S. Milojevića da su Grci i Rimljani potomci egipatskih (E1b) i asirskih hordi (J2). Ovo se i poklapa sa tvrdnjama Martina Bernala, koji je u tri toma knjge ,,Crna Atina“ izneo pisane i arheološke izvore koji potvrđuju afričko tj. bliskoistočno poreklo Grka (E1b+J2). Dokaz da su Albanci delom sa Kavkaza pruža i genetika, jer je jedan albanski podmarker J2 grupe, zajedno sa jednim albanskim podmarkerom R1b haplogrupe nađen samo još na Kavkazu. Kod Srba je prisutnost ove grupe od 9 % ostatak Arijevaca, Rimljana, Grka, Vizantinaca, ali i Albanaca. U računicu se mora uzeti i veliki procenat albanskog stanovništva sa Kosova, koji je doprineo udelu ove genetike u Srbiji. Ova grupa je poprilično retka u centralnoj Srbiji i Bosni. Bratska grupa, J1, je u Srbiji prisutna sa samo 1%, verovatno preko Grka , Rimljana ili Jevreja. Slika 9 – J2 i J1 su grupe srodne I1 i I2 haplogrupi, ali je do njihovog odvajanja došlo pre oko 40 000 godina na prostoru Bliskog istoka, kada su I ljudi migrirali u Evropu. I ljudi su izvorni nosioci belog gena (Alley 1111T) dok to nije potvrđeno za J ljude. J ljudi su u Evropu ušli za vreme bronzanog doba i kasnije su od njih nastale kulture povezane sa Grcima, ali i Rimljanima. Njihov grleni jezik je karakterističan za Bliski istok i tek mešanjem sa jezikom staroevropljana (I2) i Arijevaca (R1a), grčki jezik poprima neke indoevropske jezičke karakteristike. *15 % E1b haplogrupe. Ova grupa je tipično afrička haplogrupa, zastupljena je širom Mediterana, pa se u literaturi naziva mediteranska. U Evropi je prvi put zabeležena kada je pronađena u Ukrajini, u skeletu iz vremena tripoljske kulture (oko 3000. godina p. n. e.) tako da je danas ima i među Istočnim Slovenima. Masovnija migracija E1b ljudi iz Male Azije i preko Mediterana usledila je tek tokom bronzanog doba, i kasnije tokom antike za vreme intenzivnijeg dolaska Grka (1200-600. godine p. n. e.). Rasprostranjenosti grupe širom Evrope doprinela je grčka kolonizacija, jer je kod Grka imala najveći udeo, ali i rimska osvajanja, budući da je kod Rimljana bila na trećem mestu po zastupljenosti. Albanci i Kosovski Albanci imaju izuzetno veliki procenat ove grupe, kao rezultat nagle demografske ekspanzije u poslednjem veku. Treba naglasiti da je ova grupa u nekoj meri bila prisutna i kod Ilira, Tračana i Dardanaca, verovatno na trećem mestu po zastupljenosti, kao što je danas situacija i kod Srba.. Međutim, nosioci ove grupe Srbima nisu preneli svoj jezik i kulturu, već su se asimilovali u lokalno srpsko-ilirsko-slovensko stanovništvo. Kod Srba je ova grupa delom ostatak Grka, Rimljana, Kosovskoh Albanaca i delom jedan od elemenata koji je sačinjavao genetiku Ilira, kao što danas čini i deo genetike Srba. Ipak, najsrodnija grana današnjoj E1b V13 haplogrupi je E1b V12 koja je zastupljena u Egiptu, a zajedničko poreklo im je iz Etiopije. Na osnovu ovih činjenica nikako se ne može sporiti egipatsko-afričko poreklo E1b haplogrupe, a time ni daleko poreklo Grka. Slika 10 – Genetska rasprostanjenost E1b haplogrupe. Tvrdnja Društva srpkih rodoslovaca i Srpskog DNK projekta da su starosedeoci Balkana bili nosici R1b (Germani), E1b i J2( Albanci i Grci) genetike je neodrživa. Neosnovano je tvrditi da su starosedeoci Balkana bili nosioci E1b haplogrupe kao dominantne, jer ova grupa na Balkanu nije pronađena ni u jednom skeletu iz kamenog doba, bronzanog doba, antike i srednjeg veka. Na osnovu čega se onda može tvrditi da su Albanci starosedeci, a E1b haplogrupa autohtona u Evropi? Kako je održiva tvrdnja da su Iliri bili nosioci R1b i E1b grupe, ako je potvrđeno da je R1b grupa mongoloidnog porekla, a E1b afričkog? Kako je moguće tvrditi da su starosedeoci govorili jezikom R1b, E1b, J2 haplogrupe, kada jezik R1b haplogrupe spada u kentum jezičku grupu, J2 jezici u semitsku, a E1b afričko- berbersku? Ilirsko-tračko –dački jezik je u nauci prihvaćen kao jezik satem jezičke grupe, zajedno sa slovenskim, iranskim i arijevskim jezicima, koji pak spadaju u I2-R1a haplogrupe(Renfrew C.). Iliri, po antropološkim nalazima, mahom imaju dinarske antopološke karakteristike, koje se pokapaju sa rasporstanjenošću I hapologrupe, dok su J2 ljudi Mediteranci, a R1b Alpidi i Atlantci. Na osnovu DNK analiza, jezičkih, etnoloških i antropoloških ostataka ne postoji ni najmanja osnova za tvrdnju da su Albanci (E1b+J2 grupa), ili pak Germano-Kelti (R1b grupa) starosedeoci Evrope, a ponajmanje Balkana, već osvajači. Iznošenje ovakvih tvrdnji od strane jedne zvanične organizacije (Srpski DNK pojekat) samo je pokazatelj kulturno-naučne okupacije srpske države. Ovakve tvrdnje mogu uticati na degradaciju srpske nacionalne svesti, nametanje osećaja niže vrednosti, ali i doprineti stvaranju političko-istorijskog legitimiteta otimanja Kosova, kao i pripremanju terena za prihvatanje migranata. Bliskoistočni migranti su, uglavnom, nosioci afričke (E1b) i semitske (J2) genetike, a za opravdavanje njihovog naseljavanja na područje Balkana lako se mogu upotrebiti tvrdnje srpske zvanične nauke, po kojima su starosedeoci Balkana nosili J2 i E1b genetiku, iako rezultati genetskih istraživanja u svetu dokazuju suprotno. N *2.5% N2 haplogrupe. Ova haplogrupa nije direktno povezana sa N1 (mađarskom, avarskom) haplogrupom koje kod Srba nema u značajnom procentu, već su joj današnji najbliži srodnici pripadnici iz sibirskih plemena. N2 grupa je, verovatno, kao lovačka grupa stigla na prostore današnje Srbije pre više od 10000 godina i tu se održala do danas. Prisustvo ove grupe je još jedan dokaz autohtonosti Srba na ovim prostorima, jer je, iako u niskom procentu, uspela da preživi od kamenog doba do danas na istom prostoru i pored mnogih stradanja i genocida koji su zadesili balkansko stanovništvo u dalekoj prošlosti. To bi značilo da više od 7000 godina niko u potpunosti nije uspeo da istrebi starosedeoce sa prostora Balkana i da je stanovništvo kroz istoriju održalo izvornu genetiku. Teorija da su nosioci I2 haplogrupe istrebljeni sa Balkana u kamenom dobu, pa se ponovo vratili na iste prostore u srednjem veku (dolaskom Slovena) ne predstavlja validnu i realnu tvrdnju. Slika 11 – Genetska rasprostranjenost 117 g. nove ere. I2 haplogrupa se i dalje može naći sporadično širom Evrope u malim izolovanim područijma u Španiji, francuskoj Bretanji, Škotskoj, Irskoj, Nemačkoj. Njeno glavno prisustvo je i dalje na Balkanu kao dominante grupe među Ilirima, Tračanima, Sarmatima. R1a haplogrupa obuhvata ceo prostor istočne Evrope i prisutna je kod svih slovenskih plemena, Skita, Sarmata, Tračana, ali i kod Gota i Vandala, što govori u prilog slovenskog porekla ovih plemena. Radi boljeg razumevanja, potrebno je ukratko se osvrnuti i na DNK povezanost Srba sa drugim narodima po očinskim linijama. Po svim mapama i podacima vrlo je jasno uočljivo da balkanski narodi (dominantno I2a) predstavljaju posebno izdvojenu genetsku mešavinu i kao takvi se jasno razlikuju od drugih genetskih celina: Zapada Evrope (dominantno R1b), Skandinavije (dominantno I1), Istočne Evope (dominantno R1a), Južne Evrope – Grčka, Albanija, Italija (E1b+J2). Balkan je po genetskoj strukturi stanovništva najbliži Istočnoj Evropi, ali su razlike isuviše velike da bi se na bilo koji način izvelo njihovo zajedničko poreklo, već je u pitanju mešanje R1a genetike (istočnoslovenske) i I2a genetike (balkanske) kroz milenijume. Iz ovog genetskog mešanja stvorena je i jedna nova kulturno–jezička grupa – Sloveni. Nameće se pitanje ko su onda Srbi? Genetski, Srbi su najsličniji okolnim narodima: Hrvatima, Makedoncima, Rumunima, Bosancima. Zbog genetske sličnosti, tj. minimalnih razlika u genetici, ovi narodi čine jednu genetsku celinu. Međutim, genetska razlika između Srba i Istočnih i Zapadnih Slovena je više nego očigledna. Da su Srbi došli iz Rusije na Balkan bi doneli i genetske podgupe specifične za prostor sa koga dolaze (npr. N1 grupu koje kod Rusa ima 20 %), što nije slučaj. Međutim, ako se uzme u obѕir duhovna dimenzija srpskog bića, svi Sloveni su bliski Srbima. Ime SRBI se sreće širom Evope i Azije, a po tvrdnjama lingvista koji su se bavli ovim problemom znači SRODNIK. Srbin (srodnik) je onaj s kim se deli jezik i kultura, a te kulturne obrasce možemo naći sve do Idije. Međutim, u nekom užem krugu, genetskom, antropološkom i kulturnom, Srbi se prostiru dokle se slavi slava i poštuje kult predaka, što je odlika starih naroda Balkana još od najstarije evropske kulture, Lepenskog Vira. Do pre par vekova slave su se slavile u raznim varijantama (seoska slava, krsna, kućna, svetac zaštitnik) i u severnoj Albaniji, severnoj Grčkoj, Makedoniji, bugarskom Šopluku, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Rumuniji, Moldaviji, Mađarskoj i u delovima Češke. Na žalost kult predaka i slave je u punom obliku ostao samo još u Srbiji, a tendencije da se i još više ograniče i dalje postoje. Slika 12 – Genetska rasprostranjenost haplogrupa u srednjem veku, 1227. godine. I2a haplogrupa je i dalje prisutna na Balkanu kao najdominantnija, dok je R1a u istočnoj Evropi. Na osnovu prezentovanih mapa i DNK rezultata možemo videti da veća DNK razmeštanja i velike zamene stanovništva se nisu dogodile u Evropi od Kamenog doba i da je genetska teritorijalna raspodeljenost u manjoj ili većoj meri ista kroz celu zabeleženu istoriju. Što dovodi do zaključka da masovnih migracija nije bilo ni u bronzanom dobu, ni u antici ni u srednjem veku. Tvrdnja da su Srbi poreklom nemačko pleme, izneta na sajtu Društva srpskih rodoslovaca, nema naučnih osnova. Name, radi se o tome da je nemoguće ukopiti teoriju o doseljavanju Slovena, izniklih u 3. i 4. veku u močvarama Ukrajine, sa realnim genetskim, antopološkim i arheološkim podacima. Održanje teorije da su Sloveni neistorijski narod, koji nema veze ni sa jednim drugim narodom sa istorijske pozornice postaje takav problem da je za potkrepljivanje ove teorije neophodo tvrditi da su Srbi nemačko pleme. Problem za bečko-berlinsku školu predstavljaju genetska istraživanja kao egzaktni dokaz autohtonosti i arijevskog porekla naroda Balkana, te prenebegavanje ovih istraživanja zahteva čitav niz suludih teorija koje se mogu čuti svakodnevno. Neke od neistina koje se spominju su: Srbi su mlad narod nastao pre 1800 godina, Srbi su nastali iza Krapata između Moldavije i Ukrajine, Srbi su se naselili na Balkan i proterali Vlahe i Albance, današnji Srbi su 50% potomci starosedeoca i 50% Slovena, Srbi su potomci nemačkog plemena Bastarna… Kao što se može videti, sve ove teorije su međusobno suprotstavljene, što prirodno izaziva sumnju u istinitost i političku uslovljenost podataka. Zašto se krade srpska istorija tvrdnjama da su Srbi Nemci? Teorija Rodoslovaca i istraživača Srpskog DNK projekta po kojoj su Srbi nemačko pleme, pokušava da objasni postojanje staroevropske I2 genetike među Srbima, koju vezuju za Nemce. Prirodno je zapitati se zbog čega je važna pripadnost dinarskoj (I2) genetici koju mnogi narodi svojataju. Odgovor je jednostavan, I genetika je izvorna evropska genetika, a njeni nosioci predstavljaju većinsku evropsku populaciju od oko 35000. godina p. n. e. sve do 2800. godina p. n. e. kada u Evropu dolaze takozvani Indoevropljani i mešaju se sa starosedeocima (Seguin-Orlando). Prema genetici, Indoevropljani nisu bili prvi u Evropi, ni donosioci kulture. Nisu bili ni većinsko stanovništvo Evrope, pa čak ni beli narod, već mongoloidi. Teorija o Indoevropljanima koja je nastala još u 19. veku, a koja se još uči u školama NIJE TAČNA! Indoevropljani nisu jedan narod koji se diferencirao na Germane, Kelte, Italike, Skandinavce, Slovene, Grke… Idnoevropljani kao takvi nisu postojali, već kao kulturna grupa Jamnaja iz južne Rusije, stepskih azijskih karakteristika koja je prilikom invazije u Evropu u sebe apsorbovala veliki deo autohtone evropske populacije i tako zadobila karakteristike koje će se kasnije manifestovati kod budućih evropskih naroda Germana, Kelta, Slovena, Grka itd. Postojali su samo stepski stočari Jamnaja kulture sa prostora južne Ukrajine i Rusije, podeljeni u južnu grupu R1b, Pragermano-Kelte, i severnu grupu R1a ljude od kojih su kasnije, mešanjem sa starosedeocima, Dinarcima, I2 ljudima, nastali Prarusi (Prapoljaci) i dr.. Ovi stočarski narodi su prvobitno formirani u periodu od pre oko 25 000 godina u Sibiru i odvojili se od svojih srodnika Protomongola (ljudi Ku haplogrupe) i Ugrofinaca (N haplogrupe). Oko 8000. godina p. n. e. „R1a i R1b“ narodi naseljavaju prostor južne Ukrajine i sve do mešanja sa evropskim starosedeocima (I2-I1) oko 3500. godine godina p. n. e. ne poseduju evropoidne antropološke karakteristike, ni gen koji sa sobom nosi belu put, svetle oči i kosu (Alley 1111T). Nalazi skeleta iz najstarijeg perioda Jamnaje kulture potvrđuju njihovo mongoloidno poreklo i karakteristike (Maciamo Hay, Olalde I.) Nosioci najstarije evropske genetike (I2a), koja je na prostorima Evrope prisutna više od 35 000 godina, su dominantno Srbi, ali i ostali Balkanci (takođe i I1 ljudi, većinom Skandinavci). Gen koji je pronađen u skeletu pripadnika kulture Lepenskog Vira (I2a P-37), danas čini 40% očinske genetike (I2a CTS10228) i 70% majčinske (U i H) genetike dnašnjih Srba, koji najverovatnije vode poreklo od roda istog Lepenca koji je tu živeo pre više od 8000 godina. Rezulatati ispitivanja genetike Lepenaca su dali 17 genetskih uzoraka iz skeleta (Srpski DNK projekat) od kojih 11 sa I2a genetikom (60%), među njima jedan nosilac I2a P-37 haplogrupe, predačke linije današnjih Srba, ali i ostalih Slovena. Radi se o prapretku (rođaku) Srba čija je linija preživela genocide koji su trajali, u više navrata, od 4200. godine p. n. e. do 2800. godine p. n. e. Genocida je bilo i u kasnijim periodima, a traju do danas. Po arheološkim (Dejvid Antoni) i genetskim (Karlos Kvejls) istraživanjima, pohode Pragermano-Kelta preživeo je tek svaki 17. muškarac Balkana, centralne i zapadne Evrope, dok su žene otete i sa njima izrođeno novo potomstvo. Da je u periodu nakon osvajanja Pragermano–Kelta došlo do mešanja muškaraca osvajača i žena starosedelaca potvrđuje i materinska genetika, ali i sveobuhvatna genetika evropskog stanovništva. Po materinskoj liniji 60-80% svih evropskih naroda pripada starosedeocima Evrope tj. ženama I2 ljudi, tj. Dinaraca (H3,H4,H5,U2,U5 podgrupa), a svega 5-10% materinskih grana pripada haplogrupi W koja se vezuje za žene R1a i R1b ljudi. W majčinska genetika je isto što i R1b očinska genetika, ali ona nigde u Evropi nije prisutna više od 10%, što znači da su došljaci, Pragermano-Kelti, došli kao vojnička grupa koja je za svoje žene uzela žene starosedelaca-Prasrpkinje. Autohtonost Srba i ostalih Slovena na području Evrope, kroz celu istoriju, potvrđuje i ruska genetičarka Sikorska u članku „Istorija Slovena saznata na osnovu potpunih mitohondrijskih sekvenci“. Sikorska navodi da su materinske haplogurpe svojstvene Slovenima (H5a1f, H5a2, H5a1r, H5a1s, H5b4, H5e1a, H5u1, H5a1a1, H6a1a, U2) prisutne na tlu Evrope bar 16 000 godina, tj. od zadnjeg Glacialnog maksimuma. Kada se posmatra autosomalna (sveobuhvatna) genetika stanovništva, vidi se da je većina evropskih naroda sa minimum 60% starosedelačke genetike. To bi značilo da su osvajači uzimali veliki broj žena (i po nekoliko žena na jednog muškarca) i da je već naredna generacija nosila bar 50% gena došljaka i 50% gena evropskih starosedelaca. Danas se, na osnovu autosomalne genetike, vidi da su Sardinjani, koji poput ostalih Balkanaca imaju visok procenat izvorne I2 genetike, starosedeoci Evrope sa 95 % sveobuhvatne genetike(očinska+majčinska), Hrvati oko 70 %, Englezi i Francuzi oko 60 %. Za Srbe nema konkretnih podataka, te se može samo pretpostavljati da su srpski rezultati negde između 75 i 85 % za starosedelačku genetiku. Međutim, mora se naglastiti da neki narod ima onoliko starosedelačke krvi koliko u sebi ima genetike vezane za haplogrupu I, koja je danas najdominantnija kod balkanskih naroda i Sardinjana, tj najviše kod Srba (Hercegovci i Srbi iz šumskih i nepristupačnih područja). Nastanak svih evropskih naroda se, u zvaničnoj nauci, objašnjava mešanjem vojne, upravljačke elite Indoevropljana (R1a i R1b ljudi) i starosedelaca. Germani su, pak, nastali mešanjem R1b , I2b , I1 i R1a ljudi, Kelti mešanjem R1b i I2, Sloveni I2 i R1a, Skandinavci mešanjem I1, R1b i R1b, a najkasnije nastaju Italici (Rimljani) kao mešavina R1b, J2, E1b i Grci, kao mešavina starosedelaca (I2), Indoevropljana (R1a), Semita (J1, J2) i Afrikanaca (E1b). R1b ljudi su u Evropu upadali oko 4200. godine p. n. e. i 2800. godine p. n. e. kao osvajači koji su istrebljivali muške starosedeoce. Takođe na Balkan, oko 1200. godine p. n. e. upadaju Protokelti i dorska plemena. R1a ljudi se prvi put mirno mešaju sa starosedeocima oko 3500. godine p. n. e. u tripoljskoj kulturi (Rumunija-Ukrajina) i kulturi linearne keramike ( Poljska), a potom 1800-1600. godine p. n. e. dolaze na Balkan kao vladajuća elita koja se izmešala sa starosedeocima i tako stvorila prototračku i protoilirsku grupu (Soares P, Achilli A, Quiles C.). Oko 1600. godine p.n.e. R1a ljudi su se spustili ka Grčkoj (Mikenjani), a odatle su osvojili i Krit. Potvrda slovenskog porekla Miknjana došla je i u vidu autosomalnih DNK rezultata iz 2017. Kada je u skeletima Mikenjana nađeno 30 % stepske genetike tj. R1a (slovenske) (Iosif Lazaridis). Afričko stanovništvo (E1b) i Semiti (J1 i J2) u Evropu se u manjim grupama doseljavaju od bronzanog doba, kao Huriti, Grici i ostale grupe, dok se njihov jezički i kulturni upliv osetio tek nakon mračnog doba antike tj. nakon 1200. godine p. n. e. Slika 13 – Mapa sa prikazom pravca prodiranja R1b ljudi, Protogermano-Kelta, u Evropu. Sve evropske kulture do momenta dolaska osvajača bivaju sačinjene od I2, I1 i G2 ljudi koji su zajedno činili ujedinjenu, mirnu vinčansku Evropu. Slika 14 – Prodor R1b ljudi ka Evropi. U istočnoj Evropi je cvetala kultura linearne keramike (Corded Ware) čiji su predstavnici R1a i I2 ljudi, od nje se u bronzanom dobu razvila lužička kultura, kao prethodnica slovenske praško–korčevačke kulture, od koje će nastati Istočni i Zapadni Sloveni. U to vreme, tripoljska kultura, sačinjena od I2 i R1a ljudi tj. Slovena, još uvek je postojala u južnoj Ukrajini i iz nje je nastala arijevska kultura nakon 2000. godine p. n. e. Grčka je, takođe, na mapi označena kao prostor sa I2 i G2 vinčanskom genetikom, što znači da su drevni stanovnici Grčke, Pelazgi, bili istog porekla kao i većina današnjih Srba. Starosedeoci Evrope, I1 i I2 ljudi, uglavnom su bili zemljoradnički narod, čiji je bitan element kulture bilo spaljivanje pokojnika, što je bio običaj u Vinči, tripoljskoj kulturi, badenskoj grupi, linearnoj keramici, kulturi polja urni, lužičkoj kulturi, vilanova kulturi itd. Za razliku od starosedelaca, R1b osvajači su sahranjivani u grobove sa pogrebnim predmetima, dok su se R1a ljudi sahranjivali su pod velike zemljane humke-kurgane. Tračko, ilirsko, makedonsko, mikensko, arijevsko, skitsko-sarmatsko plemstvo je sahranjivano pod kurgane, što je i deo kulture R1a ljudi, Protoarijevaca, dok je običan narod na istim prostorima spaljivan sve do kasnog srednjeg veka kao ostatak starog vinčanskog verovanja (Gimbutas M.). Spaljivanje je drevni običaj Srba, zabeležen još u antici i srednjem veku, a iskorenio ga je tek Car Stefan Dušan. I2, dinarski, kulturni element kod današnjih Srba je slava, kult ognjišta, kult predaka, običaji vezani za prirodu, starobalkansku magiju i rituale, simbole, nošnju, pismo, kult Sunca (Lepenci su prvi narod na svetu koji je obožavao Sunce) dok su arijevske grupacije sa severa, oličene u R1a ljudima, dale mitove, kult ratnika, konjanika, jelena, vuka, grifona, epove, obrede, pesme, paganska božanstva. Slika 15 – Grafikon sa autosomalnom (sveobuhvatnom) genetikom evropskih naroda. Još uvek nema rezultata za Srbe. Zelenu liniju predstavljaju R1a i R1b ljudi; plavu I1 i I2; narandžastu I2 i J ( međutim, kako nema J skeletnih ostataka za ovaj period, pretpostavlja se da narandžastu liniju mogu činiti samo I2 ljudi tj. Dinarci). Kod svih germanskih naroda primećuje se visok procenat staroevropske genetike budući da su se ženili ženama starosedeoca, pa im je genetika po majci potpuno starovropska. Autosomalna (sveobuhvatna) genetika naroda Evrope deli se u 3 kategorije: Prve neolitske farmere(narandžasta boja na grafikonu), lovce-sakupljače (plava boja) i stočare (Zelena boja). Ispitivanja su pokazala da su neolitski farmeri,tj. prvi zemljoradnici sveta, bili ljudi pretežno I i J genetike koje su u dalekoj prošlosti, pre oko 40 000 godina, činile jednu genetsku grupu koja se diferencirala, kada su I ljudi došli iz Male Azije u Evropu(po zvaničnoj teoriji) ( Lazaridis I.). Međutim, ljudi I grupe su činili prvobitnu belačku populaciju sveta, jer je samo neolitskih skeleta sa I genetikom kao dominantnom, nađen i gen koji daje belu kompleksiju kože. Mešanjem sa I populacijom, došljačke populacije Evrope (R1a, R1b, E1b, J, G2) poprimaju beli gen (Alley 1111T). J1 i J2 haplogrupe su tamne (braon ) kompleksije i nemaju evropski beli gen (Alley 1111T). Jedini način primanja ovog gena je mešanjem sa izvorno evropskom belom populacijom, I ljudima (Dinarcima), stoga je nemoguće da Albanci, Grci, Germani, ili bilo koji drugi nosioci J2, R1b ili E1b haplogrupe budu beli, visoki Iliri i Tračani (Wilde S, Timpson). Da Protosrba (nosioca I2 genetike-Dinaraca) nije bilo na Balkanu i u Evorpi kada su pristigle R1a, R1b, J, E1b grupe ljudi, danas bi Evropljani bili žute, braon i crne boje kože. Ova tvrdnja nema veze sa rasističkom teorijom, već sa neospornim činjenicama po kojima Iliri, Tračani, Dačani, mogu biti nosioci samo I haplogrupe koju su nosili Dinarci, tj. Protosrbi. Svi skeletni nalazi Evropljana iz kamenog doba pripadaju I genetici, a prvi nalaz J genetike je tek iz 1700. godine p. n. e., sa Jadranskog primorja, pa se zaključuje da je većina stanovnika koji su na grafikonu obeleženi narandžastom bojom pre svega I2, dinarskog porekla. Plava boja predstavlja lovce-sakuljače zapadne Evrope za koje se, takođe, nalazima potvrdilo da pripadaju I2 i u manjoj meri I1 i G2 haplogrupi. Zelena boja predstavlja R1a i R1b ljude i označava ukupan udeo indoevropske genetike u sveobuhvatnoj genetici stanovnika Evrope. Kao što se može videti, statistika pokazuje da današnje stanovništvo Evrope nosi od 50% do 80 % staroevropske, autohtone genetike, što znači da su svi evropski narodi autohtoni u onoj meri u kojoj u sebi imaju ostatke I (vinčanske) genetike tj. koliko je visok stepen srodnosti i istovetnosti sa Srbima i Skandinavcima. Narod, naravno, ne čini samo određena genetika. Srbin je svaki stanovnik koji se oseća tako i baštini jezik i kulturu koja vuče korene sa ovih prostora još od kamenog doba. Međutim, počeci te kulture i jezika se moraju vezati za prve Evropljane (Dinarce, ljude I2 genetike), jer su oni primili sve došljake i podelili sa njima svoju kulturu i dostignuća, i tako kasnije stvorili narod pod imenom Srbi. Svaki Srbin sa R1b, J1, J2 ili E1b je po nekom dalekom muškom pretku doseljenik na ove prostore, ali po udelu sveobuhvatne genetike, bar 70% starosedelac-Srbin. Još jednom treba naglasiti da očinska genetika ne određuje narodnost, već je pokazatelj migracija. Kako bi se utvrdila narodnost, neophodno je uraditi autosomalnu genetiku po kojoj se vidi pravo poreklo i udeo genetike svih naroda koji su ostavili svoj trag na genetiku pojedinca. Po autosomalnoj genetici, Srbi imaju najviše poklapanja sa drugim balkanskim narodima, pre svega sa Hrvatima, Bosancima, Makedoncima i Rumunima. Genetske razlike između Srba i ostalih balkanskih naroda su minimalne, što svedoči o zajedničkom poreklu, ali i autohtonosti, jer se balkanska populacija u takozvanom klasterovanju-povezivanju tek na drugom stepenu srodnosti povezuje sa severnim Slovenima (Rusima, Poljacima itd.) , što pokazuje veze još iz kamenog doba, a ne iz srednjeg veka, iz perioda migracije. Ako se sagleda povezivanje bramanskih arijevskih kasti iz Indije danas, vidi se da su najbliže današnjem stanovništvu južne Ukrajine, što pokazuje njihove poreklo i veze sa Rusima i pored toga što je do odvajanja došlo pre 3600 godina. Sa druge strane, genetske razlike Srba i Rusa, koji navodno potiču iz istog etničkog korpusa nastalog u kasnoj antici, su velike i nemoguće ih je povezati u neko skorije srodstvo. Genetske veze Srba i Rusa datiraju još iz kamenog doba. Ove dve grupe naroda su se sjedinile i podarile Evropi jednu novu „slovensku“ kulturu. Stoga, metaforički, odnos Srba i Rusa nije odnos starijeg i mlađeg brata, već odnos muža i žene. Brak između pripadnika I2 i R1a populacija, prvi put se zadesio najverovatije pre 10 000 godina na području južne ukrajine,kada su na istom prostoru nađeni prvi skeletni ostaci obe grupe. Ovaj „brak“ se učvrstio zasigurno oko 3500 g.pne. dolaskom R1a stočara u tripoljsku civlizaciju na području Rumunije i Ukrajine i nastavio da traje uz sve spoljne poteškoće do danas(Ian Mc Donald). Najbliži Srbima su Hrvati i Rumuni sa preko 85 % poklapljanja očinskih genetika, a kada se radi o autosomalnom poklapanju, sličnosti su preko 90 %, što znači da se radi o istom narodu. Veze Srba sa Rumunima su još jedan dokaz autohtonosti. To bi značilo da, ako su Rumuni potomci Dačana,i Srbi su Dačani, ili pak, da su se Srbi i Rumuni doselili sa istog područja na prostore na kojima danas žive. U rumunskom jeziku ima samo slovenskih i latinkih reči. Da je na tom prostoru postojao neki zaseban dački narod, u jeziku bi se sačuvao bar jedan toponim ili jedna reč. Srednjovekovni vlaški i besarabijski vladarski dokumenti pisani su na slovensko-srpskom jeziku, a tadašnji narodnii jezik nije imao više od 30% latinskih reči. Nakon reforme iz 1862. godine koju su sproveli Francuzi, procenat latinskih reči u rumuskom jeziku porastao je na 50%, dok je danas on preko 70%, iako je toponimika većinom ostala slovenska. Latinski jezik u rumunskom jeziku ostatak je rimske administracije iz vremena rimske okupacije i kolonizacije, što se ogleda i u povećanom prisustvu R1b i J genetike kod Rumuna, za razliku od Srba. Slika 16 – Istraživanja ipsilon (Y) očinske genetike Srba i njeno poklapanje sa genetikom drugih evopskih naroda objavljeno na Eupediji. Prema istaživanju genetičara, na sajtu Eupedije objavljeni su rezulati genetskog poklapanja Srba sa drugim narodima po očinskoj genetici. Po ovom istraživanju, Srbima su sa oko 85% poklapanja najbliži Hrvati, Rumuni i Bosanci, zatim Crnogorci, Bugari, Makedonci i Moldavci. Oko 67% genetskog pokapanja sa Srbima imaju Mađari i Austrijanci, a Grci 59%. Rusi su Srbima udaljeniji, imaju 50% poklapanja, dok su im genetski najudaljeniji Irci i Finci sa samo 20%. Ovako visoko poklapanje sa evropskim narodima je dokaz srpske autohtonosti na prostorima Evrope od kamenog doba. Jedino se na taj način mogu objasniti sličnosti sa Grcima, Krićanima, Kipranima, Skandinavcima. Da su Srbi mlad narod, starosti svega 1800 godina , kao što smatraju istraživači Društva srpskih rodoslovaca i Srpskog DNK projekta, ne bi bilo moguće da Srbi dele genetsku sličnost sa kulturološki udaljenim eropskim narodima kao što su Kiprani, Šveđani, Sardinci. Rezultate istrašivanja evropskih istraživača dostupne na Eupediji jedino je moguće objasniti prisutnošću genetike na evropskim prostorima još pre migracija koje je posvedočila zvanična nauka, što i potvrđuju skeletni nalazi širom Evrope još iz ranog kamenog doba. Veća sličnost Srba i Grka, nego Srba i Rusa samo je još jedna potvrda prisutnosti Srba u Grčkoj od najstarijih vremena, dok je srodnost sa Rusima manja nego što se do sada smatralo. Treba naglasiti da se rasporstranjenost srpske očinske, ali i autosomalne genetike poklapa sa rasprostranjenošću vinčanske civilizacije i tripoljke kulture (Rumunija-Moldavija-Ukrajina) koja se na nju nadovezuje. Nalazi sa prostora koji je nekada obuhvatala tripoljska kultura pripadaju I2 (dinarskoj) genetici, dok kasniji nalazi pokazuju i prisustvo R1a genetike. Tako je oko 3500. godine p. n. e. postavljen temelj za stvaranje slovenskog i arijevskog naroda koji su ponikli baš sa tog prostora. Slika 17 – Skeletni nalazi sa prostora Evrope u periodu od 9500. godina p. n. e. do 6000. godina p. n. e. Crvenom bojom su obeleženi I2a nalazi, žutom G2, plavom R i R1b. (Za više mapa i objašnjenja pogledati članak “Genetika dokazuje nastanak Slovena u kamenom dobu”). Slika 18 – Skeletni nalazi sa prostora Evrope u periodu od 3400. godina p. n. e. do 2900. godina p. n. e. Crvenom bojom su obeleženi I2a nalazi, a žutom G2. U radu Marije Reguiero i Luisa Rivere iz 2012, objavljenom u prestižnom časopisu „Gen“ (High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize Serbia, br.498, str. 59-67,) koji se bavi proučavanjem ostataka paleolitske genetike kod Srba, zaključuje se da je oko 58% srpske očinske genetike paleolitskog porekla (I1-M253, I2a-P37.2 and R1a1a-M198), dok je taj procenat kod majčinske genetike i preko 70%. Sličan rezulatat je dobijen i 2019. godine, kada je na osnovu 2086 analiziranih ljudi sa područja Srbije (uključujući i manjine i Kosovo i Metohiju) 47% bilo staroevropske genetike (39% I2, 8% I1) , a na to se može dodati i 14% R1a, druge slovensko-arijevske komponente, koja se dinarskoj priključila najkasnije u 4. milenijumu p. n. e. Biti Dinarac znači imati istorijsko pravo na celu Evropu, ali i biti izvorno beli narod. O ovome se već govorilo u članku „Stara Evropa je slovenska Evropa“, gde su dati konkretni podaci o tome da su Dinarci, tj. ljudi I genetike, prvi narod Ervope, ali i izvorni nosioci gena (alley 1111T ) koji je odgovoran za svetlu put, oči i kosu. Preci Zapadnjaka su ove gene verovatno stekli tek mešanjem sa domorocima tj. sa njihovim ženama (dok su do tada bili mongolsko-turske rase) te danas preko 60% svih Evropljana po majci ima dinarsko poreklo. Iz tog razloga je i svojatanje ove genetske grupe od izuzetne važnosti za sve one čiji je cilj pokazati sebe kao legitimnog vladaoca na evropskom prostoru, ali i rasno nadmoćnog. Srbi nikada nisu pokazivali želju da vladaju drugim narodima, niti su sebe prikazivali kao rasno nadmoćne dok Nemci jesu, te se može i razumeti njihova težnja i motiv da sebe predstave kao jedine legitimne vladare zemlje i naroda u Evropi tako što će za sebe vezati staroevropske gene I2 i I1. Nemci žele da izbrišu iz istorije svoju odgovornost za evropske genocide, ali i sakriju svoje pratursko poreko. Skandinavski I1 gen, već je u nauci predstavljen i prihvaćen kao protonemački, i pored toga što je njegovo poreklo čisto praevropsko, vinčansko i što skeletni nalazi njegov nastanak vezuju za prostor Vojvodine i Mađarske, odakle se za vreme vinčanske kulture oko 5500. godina p. n. e. počeo kretati ka severu Evrope (Iain McDonald, Ancient DNA in Europe, 2017). Sada je na red došlo i prisvajanje I2a genetike, dominatne kod etničkih Srba, tako što se, u saradnji sa pobornicima bečke škole, Srbi predstavljaju kao potomci navodno „nemačkog plemena Bastarna“. Nemačka je Srbiju okupirala politički, ekonomski, kulurološki i istorijski. Sada je na red došlo i duhovno pokoravanje koje će uništiti srpsku svest zanavek. Ovo je tačka gde se Srbi moraju odupreti i povratiti istoriju, kulturu, ekonomiju i na kraju potpunu slobodu.   Istraživanje novinara Balkan Info produkcije i istoričara Nemanje Blagojevića.
    Apr 07, 2020 512
  • 06 Apr 2020
    Umru prijatelji umru roditelji a u tebi izrastu totemi. Izrastu u guši. Neki te dobro zaseku svojim krilima i zubima pa ostanu zakačeni za nepca, jednjak... Ne pomeraju se. Tvoje lice ne bude kao ranije. Tvoj glas i vrat ne stoje gde i nekada. Težak je protok vetra među granama i daskama naređanim u čoveku. Kao na đubrištu. Polako obuzimaju uspomene. Ono što je prošlo se budi. Otpočinje put. Toliku tugu ništa ne može potrti. Ni moltva ni alkohol. Ta svedenost pokreta i i količina daha, dojučerašnju naivu guta najlakši zalogaj. Od tada, pa u nedogled, na mesto negdašnjih snova dolazi iščekivanje. Čežnja. Beda vremena koja kuca dosadno kao jutarnji alarm i poziva te nazad i napred simultano. Gde si, kad ćeš, zašto smo... Ne zanima me. Do juče me je zanimalo. Danas me ne zanima. Sutra, hajde da se čujemo sutra. Danas možda potraje zauvek. Ne mogu baš ništa da obećam. Molim vas da ne mislite da sam gad. Ma, uostalom mislite šta hoćete. Danas me ne zanima šta mislite. Uopšte me ne zanimaju životi. I to bi bio ideal a svaki je ideal incident. Svako odustajanje kamen u očima. Sve biste vi vezali kanapom oko ruke i zauzdavali, a nema škole o drugom. Ne mogu se drugi klasifikovati kad je i za stoku to previše. Niko je ne pita. Niko ragu ne pita. Čoveku treba dati sunca. Sunca njemu treba. I milovanja, da. Ne modelijate. Samo nešto dajte. Dajte ako imate. Ako nemate, nema veze. Samo nemojte da ispadne da je nešto više, od svega što jeste, moglo da ispadne. Od danas ne mogu više. Molim vas! Da li mogu slobodno ući i razgledati? Sa sobom nosim kofer. Nosim štap. Veštačku nogu. Veštačku glavu. Može. Sve može. Odgovaram. Nema problema, samo, znajte nisam tu. I nemam ime. I imam manje nego što mislite da je uljudno. Tako je, razotkrivam se. Razumete. Totemi zadiru svojim krakom po mom dušniku i tu više nema mesta za još jedan par nozdrva, očiju, ruku od pomoći. Treba sad da nahranim sve te životinje. Moram da zalijem vrt. Vrtlog. Samo ne znam odakle. Kao da sam presušio. Presahlo je. Početak je bio onda kada mi se nedavno zgadilo sve ali ne, onako, kao uvreda - prolazno i otapajuće, bilo je tako da su sve boli utihnule i sve što je bilo nešto je postalo sve. Vratilo se svome izvoru. Istrpeti bol izumiranja je ništa u odnosu na bol i ništavilo poricanja. Zato priznajem. Ne mogu podneti blagu i mlaku podršku šake. Ne bih takvu ni usudu poverio. Kao ni dve ćorave mačke na uglu. S. Stojanović
    560 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Umru prijatelji umru roditelji a u tebi izrastu totemi. Izrastu u guši. Neki te dobro zaseku svojim krilima i zubima pa ostanu zakačeni za nepca, jednjak... Ne pomeraju se. Tvoje lice ne bude kao ranije. Tvoj glas i vrat ne stoje gde i nekada. Težak je protok vetra među granama i daskama naređanim u čoveku. Kao na đubrištu. Polako obuzimaju uspomene. Ono što je prošlo se budi. Otpočinje put. Toliku tugu ništa ne može potrti. Ni moltva ni alkohol. Ta svedenost pokreta i i količina daha, dojučerašnju naivu guta najlakši zalogaj. Od tada, pa u nedogled, na mesto negdašnjih snova dolazi iščekivanje. Čežnja. Beda vremena koja kuca dosadno kao jutarnji alarm i poziva te nazad i napred simultano. Gde si, kad ćeš, zašto smo... Ne zanima me. Do juče me je zanimalo. Danas me ne zanima. Sutra, hajde da se čujemo sutra. Danas možda potraje zauvek. Ne mogu baš ništa da obećam. Molim vas da ne mislite da sam gad. Ma, uostalom mislite šta hoćete. Danas me ne zanima šta mislite. Uopšte me ne zanimaju životi. I to bi bio ideal a svaki je ideal incident. Svako odustajanje kamen u očima. Sve biste vi vezali kanapom oko ruke i zauzdavali, a nema škole o drugom. Ne mogu se drugi klasifikovati kad je i za stoku to previše. Niko je ne pita. Niko ragu ne pita. Čoveku treba dati sunca. Sunca njemu treba. I milovanja, da. Ne modelijate. Samo nešto dajte. Dajte ako imate. Ako nemate, nema veze. Samo nemojte da ispadne da je nešto više, od svega što jeste, moglo da ispadne. Od danas ne mogu više. Molim vas! Da li mogu slobodno ući i razgledati? Sa sobom nosim kofer. Nosim štap. Veštačku nogu. Veštačku glavu. Može. Sve može. Odgovaram. Nema problema, samo, znajte nisam tu. I nemam ime. I imam manje nego što mislite da je uljudno. Tako je, razotkrivam se. Razumete. Totemi zadiru svojim krakom po mom dušniku i tu više nema mesta za još jedan par nozdrva, očiju, ruku od pomoći. Treba sad da nahranim sve te životinje. Moram da zalijem vrt. Vrtlog. Samo ne znam odakle. Kao da sam presušio. Presahlo je. Početak je bio onda kada mi se nedavno zgadilo sve ali ne, onako, kao uvreda - prolazno i otapajuće, bilo je tako da su sve boli utihnule i sve što je bilo nešto je postalo sve. Vratilo se svome izvoru. Istrpeti bol izumiranja je ništa u odnosu na bol i ništavilo poricanja. Zato priznajem. Ne mogu podneti blagu i mlaku podršku šake. Ne bih takvu ni usudu poverio. Kao ni dve ćorave mačke na uglu. S. Stojanović
    Apr 06, 2020 560
  • 23 Jan 2020
    Pile moje, ne gledaj nikada levo ni desno, osim kad prelaziš ulicu. Sa strane stoje bolji i gori, jedni će ti ubiti samopouzdanje, drugi veru. Nemoj ćutati pred nepravdom, niti lajati na slabije. Ma koliko da je sličnih, ti si jedinstven, poštuj to. Ne spavaj sa upaljenom lampom, navikavaj oči na mrak. U mraku se bolje vidi srcem, očinji vid lažljiv je, prevrtljiv. Ne veruj slepo u svaku lepu reč, pusti da prođje vreme, umesto da čekaš da dođe. Vreme je uvek tu, mi ponekad nismo. Pile moje, mnogo toga ti ne umem reći, al znam gde stoji nevidljivo kamenje za saplitanje, padala sam, znam koji su izvori zatvoreni, otrovala sam se, znam kako se ustaje, uspravna sam. Ne slušaj me uvek, samo kad tiho govorim. Moja je buka istresanje muke, a ćutanje najčešća istina. Neka te imaju, imaj i ti njih, al uvek čuvaj seme svoje ličnosti u gvozdenoj kutiji na dnu srca, da uvek možeš ponovo da nikneš, jer lomiće te. Od ljudi nema zaklona. Ne laži sebe. Druge ćeš već lagati, u želji da ih spaseš ili da ih oteraš. Sebe ćeš samo istinom spasti. Pile moje, veruj. U bilo šta što osetiš duboko pod kožom kao svoje, jer vera je vodilja, a dok koračaš, živ si. Grdiće te, grliće te, zasmejaće te, rasplakaće te. Budi posramljen, umiljat, radostan, tužan, dozvoli da ti svaka ljudska emocija oboji deo srca, samo veruj, da niko osim tebe ne ume tvojim putem, da nikog osim tebe Gospod nije tvojim teretom upregao, niti obasjao istom svetlošću kojom obasjava tebe. Sve što činiš, čini po svojoj savesti, ne po uzoru na druge. Jer to u tvojim očima, to je dobrota, čak i kad se budeš rvao s demonima, veruj mi, sreća je samo kad si svoj, šta god bili oni oko tebe, pile moje...
    606 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Pile moje, ne gledaj nikada levo ni desno, osim kad prelaziš ulicu. Sa strane stoje bolji i gori, jedni će ti ubiti samopouzdanje, drugi veru. Nemoj ćutati pred nepravdom, niti lajati na slabije. Ma koliko da je sličnih, ti si jedinstven, poštuj to. Ne spavaj sa upaljenom lampom, navikavaj oči na mrak. U mraku se bolje vidi srcem, očinji vid lažljiv je, prevrtljiv. Ne veruj slepo u svaku lepu reč, pusti da prođje vreme, umesto da čekaš da dođe. Vreme je uvek tu, mi ponekad nismo. Pile moje, mnogo toga ti ne umem reći, al znam gde stoji nevidljivo kamenje za saplitanje, padala sam, znam koji su izvori zatvoreni, otrovala sam se, znam kako se ustaje, uspravna sam. Ne slušaj me uvek, samo kad tiho govorim. Moja je buka istresanje muke, a ćutanje najčešća istina. Neka te imaju, imaj i ti njih, al uvek čuvaj seme svoje ličnosti u gvozdenoj kutiji na dnu srca, da uvek možeš ponovo da nikneš, jer lomiće te. Od ljudi nema zaklona. Ne laži sebe. Druge ćeš već lagati, u želji da ih spaseš ili da ih oteraš. Sebe ćeš samo istinom spasti. Pile moje, veruj. U bilo šta što osetiš duboko pod kožom kao svoje, jer vera je vodilja, a dok koračaš, živ si. Grdiće te, grliće te, zasmejaće te, rasplakaće te. Budi posramljen, umiljat, radostan, tužan, dozvoli da ti svaka ljudska emocija oboji deo srca, samo veruj, da niko osim tebe ne ume tvojim putem, da nikog osim tebe Gospod nije tvojim teretom upregao, niti obasjao istom svetlošću kojom obasjava tebe. Sve što činiš, čini po svojoj savesti, ne po uzoru na druge. Jer to u tvojim očima, to je dobrota, čak i kad se budeš rvao s demonima, veruj mi, sreća je samo kad si svoj, šta god bili oni oko tebe, pile moje...
    Jan 23, 2020 606

Najčitaniji Blogovi

  • 06 Oct 2013
      Stjepan Mimica piše vrlo interesantne stvari.Ustvari čitav njegov život je vrlo interesantan.Slikar,pisac,i u poslednje vreme na samo njemu jedinstven način fotografiše Beograd. Jedinstven umetnik ..to je u današnje vreme teška obaveza..Nadam se da će oni koji to prepoznaju, sa uživanjem čitati njegove priloge.   KO MI POPI TRISTA PIVA?!     Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. A morao sam često. Dok sam, još u svom blogerskom predživotu, vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje se zapatilo kasnije.Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, mada pisana u najrazličitijim gardovima, takoreći kao stilske vežbice, ipak su baš u poslovnom smislu bila vrlo učinkovita. Po zatvaranju firme, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, sahranio u brojne kartonske kutije, koje bih rado pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i ne izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje. A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, prebaciovano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u novije i jače, baš kao što su narodne umotvorine prebacivane s artritičnih kolena na zdravija i mladja. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993. Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila.   ------------------------------------------------------- Poštovani gospodine direktore, U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM). Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane. Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".Nažalost, morao sam da sačekam subotu.Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM. Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom). S poštovanjem, Stjepan Mimica,direktor projekta „Ko je ko u Srbiji" P.S.Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil? ------------------------------------------------------------
    58784 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   Stjepan Mimica piše vrlo interesantne stvari.Ustvari čitav njegov život je vrlo interesantan.Slikar,pisac,i u poslednje vreme na samo njemu jedinstven način fotografiše Beograd. Jedinstven umetnik ..to je u današnje vreme teška obaveza..Nadam se da će oni koji to prepoznaju, sa uživanjem čitati njegove priloge.   KO MI POPI TRISTA PIVA?!     Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. A morao sam često. Dok sam, još u svom blogerskom predživotu, vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje se zapatilo kasnije.Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, mada pisana u najrazličitijim gardovima, takoreći kao stilske vežbice, ipak su baš u poslovnom smislu bila vrlo učinkovita. Po zatvaranju firme, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, sahranio u brojne kartonske kutije, koje bih rado pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i ne izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje. A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, prebaciovano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u novije i jače, baš kao što su narodne umotvorine prebacivane s artritičnih kolena na zdravija i mladja. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993. Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila.   ------------------------------------------------------- Poštovani gospodine direktore, U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM). Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane. Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".Nažalost, morao sam da sačekam subotu.Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM. Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom). S poštovanjem, Stjepan Mimica,direktor projekta „Ko je ko u Srbiji" P.S.Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil? ------------------------------------------------------------
    Oct 06, 2013 58784
  • 22 May 2014
    Dear friends,  Yesterday my team sent you an email about catastrophic floods in Serbia, Bosnia and Croatia. The consequences of floods are such that it will take decades to overcome them. This has never happened in these countries before.  Tens of thousands of people were left homeless in a few minutes, and too many children suffer from this. There are a large number of images and video clips of their suffering all over the Internet.  We are very grateful for what you've paid attention and put the information on Google crisis response We are small countries with people with brave hearts, and Google is the largest institutions with which we can share our idea in the hope that together we will find a way to implement it.  We need your help to launch a global World Wide campaign CLICK FOR COIN which would try to find funds for the restoration of our countries. Please note that this would be the first time that the peoples of the former Yugoslavia together fighting for a noble cause, after terrible wars that have in recent decades hit the whole region.  We need your support to find any position, any link, and any webpage, any… who will pay for clicks, and transfer all funds to humanitarian accounts dedicated for this case.   There would be a clearly that all campaign is supported by Google and I am sure that any out compatriot all around the world would click for coin… and not only people from former Yugoslavia (we have support from a lot of other countries) In future, this can be a model for similar campaigns all over the world, with the hope that there would be no human suffering. I hope this dream can become real. Sincerely, WWW.VOLIMO.NET Social Network
    38897 Objavio/la dule
  • By dule
    Dear friends,  Yesterday my team sent you an email about catastrophic floods in Serbia, Bosnia and Croatia. The consequences of floods are such that it will take decades to overcome them. This has never happened in these countries before.  Tens of thousands of people were left homeless in a few minutes, and too many children suffer from this. There are a large number of images and video clips of their suffering all over the Internet.  We are very grateful for what you've paid attention and put the information on Google crisis response We are small countries with people with brave hearts, and Google is the largest institutions with which we can share our idea in the hope that together we will find a way to implement it.  We need your help to launch a global World Wide campaign CLICK FOR COIN which would try to find funds for the restoration of our countries. Please note that this would be the first time that the peoples of the former Yugoslavia together fighting for a noble cause, after terrible wars that have in recent decades hit the whole region.  We need your support to find any position, any link, and any webpage, any… who will pay for clicks, and transfer all funds to humanitarian accounts dedicated for this case.   There would be a clearly that all campaign is supported by Google and I am sure that any out compatriot all around the world would click for coin… and not only people from former Yugoslavia (we have support from a lot of other countries) In future, this can be a model for similar campaigns all over the world, with the hope that there would be no human suffering. I hope this dream can become real. Sincerely, WWW.VOLIMO.NET Social Network
    May 22, 2014 38897
  • 24 Mar 2014
    Ukoliko to nije slučaj, vi očigledno ne dostižete vaš maksimalan potencijal privlačnosti, tvrde naučnici.    Svi smo kao deca naučili da ukoliko naučimo da sviramo gitaru, to će nam biti velika prednost kod devojaka. A sada to i potvrđuje francuska studija koja tvrdi da žene više privlače muškarci koji znaju da sviraju gitaru. Eksperiment je testirao pretpostavku da muzika ima ulogu prilikom seksualne selekcije. Više od 300 mladih žena upitano je za broj telefona na ulici od strane mladića koji je u rukama držao kutiju za gitaru, sportsku torbu ili uopšte ništa nije imao u rukama.Rezultati su pokazali da su žene najvoljnije bile da svoj broj telefona daju kada je muškarac sa sobom imao kutiju za gitaru.Ovi rezultati potvrđuju zaključak studije sprovedene u Izraelu kada su istraživači otvorili profil na Fejsbuku sa fotografijom muškarca, nakon čega su izabrali sto ženskih studenata Univerziteta u Tevl Avivu kojima su potom poslali zahteve za prijateljstvo. Međutim, na 50 odsto zahteva muškarac je na slici sa sboom imao gitaru, Svega 5 od 50 devojaka prihvatila je prijateljstvo kada je na profilu bila slika muškarca bez gitare, dok je 14 od 50 pozitivno reagovalo na poziv za prijateljstvo kada je na slici uz njega bila gitara.Francuski istraživači tvrde da su muškarci sa gitarom u prednosti zato što je muzički instrument znak da je muškarac inteligentan, u stanju da uči nove veštine i da ima nezavisne hobije.
    16081 Objavio/la Lara C®ft
  • Ukoliko to nije slučaj, vi očigledno ne dostižete vaš maksimalan potencijal privlačnosti, tvrde naučnici.    Svi smo kao deca naučili da ukoliko naučimo da sviramo gitaru, to će nam biti velika prednost kod devojaka. A sada to i potvrđuje francuska studija koja tvrdi da žene više privlače muškarci koji znaju da sviraju gitaru. Eksperiment je testirao pretpostavku da muzika ima ulogu prilikom seksualne selekcije. Više od 300 mladih žena upitano je za broj telefona na ulici od strane mladića koji je u rukama držao kutiju za gitaru, sportsku torbu ili uopšte ništa nije imao u rukama.Rezultati su pokazali da su žene najvoljnije bile da svoj broj telefona daju kada je muškarac sa sobom imao kutiju za gitaru.Ovi rezultati potvrđuju zaključak studije sprovedene u Izraelu kada su istraživači otvorili profil na Fejsbuku sa fotografijom muškarca, nakon čega su izabrali sto ženskih studenata Univerziteta u Tevl Avivu kojima su potom poslali zahteve za prijateljstvo. Međutim, na 50 odsto zahteva muškarac je na slici sa sboom imao gitaru, Svega 5 od 50 devojaka prihvatila je prijateljstvo kada je na profilu bila slika muškarca bez gitare, dok je 14 od 50 pozitivno reagovalo na poziv za prijateljstvo kada je na slici uz njega bila gitara.Francuski istraživači tvrde da su muškarci sa gitarom u prednosti zato što je muzički instrument znak da je muškarac inteligentan, u stanju da uči nove veštine i da ima nezavisne hobije.
    Mar 24, 2014 16081
  • 31 Mar 2014
    Konačno i ja da malo naoštrim pero, ako mi dodje malo ću vas izbombardovati mojim blogovima.Svetski hit pisanja blogova je što manje reči, a što više slika...Kažu tamo neki veliki blogeri, da ljudima treba kroz slike predočiti šta ste hteli da napišete.Pa da pokušam...   Tamo gde vam vetar nežno miluje kosu, sunce neprestano sija, a talasi vam maze telo...Zvuči kao mesto iz bajke ?   BAROS Poput bisera nanizana su Maldivska ostrva duž jugozapadne obale Indije.Među njima je i ostrvo Baros sa 75 luksuznih vila.Ostrvace je dugačko svega 300 metara i široko 300 metara. Za romantičare dušu dalo.Spadam u ovu grupu ljudi i sebe vidim tamo.     BORA BORA U lagunama na koralnom ostrvu Bora Bora na južnom Pacifiku pesak sitan, grane raskošnih palmi prave debeli hlad, a voda prozirna i topla. Sve je prelepo dok ne dodje vreme da platite, jer je ovo jedna od najskupljih svetskih destinacija.   KOH TAO Samo 60 kilometara severno od lepotice ostrva Ko Samui u tajlandskom zalivu smešten je pravi mali raj ostrvo Koh Tao. Više od 300 dana godišnje sunčanih dana i toplo more, malo li je.Nemojte zaobići obilazak ostrva jel ima mnogo toga da se vidi. JUKATAN Ruševine hrama drevnih Maja kod grada Tulum u Meksiku, na obali postrva Jukatan odiše tajnama i svakako ga treba obići. Uz svetski poznate stare Maje i sva njihova blaga, ovaj deo Meksika prepun je i predivnih prirodnih lepota. U ovoj regiji može se pronaći i jedinstveno prirodno blago poput Rio Secreta. MAJORKA Beli pesak, tirkizno more i sunce više vam ne treba za potpuno užuvanje. LA DIG Pravi biser za ljubitelje plivanja je ostrvo La Dig smešteno na istočnoj obali Afrike. Ovo treće po veličini Sejšelsko ostrvo, može se pohvaliti sa 16 čarobnih plaža. ZAKINTOS Najjužnije ostrvo i treće po veličini u Jonskom moru. Ostrvo bogate i guste vegetacije, poznato kao i dom ugrožene vrste kornjača Caretta-Caretta.Jonsko more u svom nejlepšem izdanju - zlatni pesak i fenomenalno cista voda. Sva navedena mesta su romančna, pa dragi moji romantičari izvolite.Nadam se da ste makar malo uživali gledajući slike. Pozdrav do sledećeg pisanja.
    13950 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Konačno i ja da malo naoštrim pero, ako mi dodje malo ću vas izbombardovati mojim blogovima.Svetski hit pisanja blogova je što manje reči, a što više slika...Kažu tamo neki veliki blogeri, da ljudima treba kroz slike predočiti šta ste hteli da napišete.Pa da pokušam...   Tamo gde vam vetar nežno miluje kosu, sunce neprestano sija, a talasi vam maze telo...Zvuči kao mesto iz bajke ?   BAROS Poput bisera nanizana su Maldivska ostrva duž jugozapadne obale Indije.Među njima je i ostrvo Baros sa 75 luksuznih vila.Ostrvace je dugačko svega 300 metara i široko 300 metara. Za romantičare dušu dalo.Spadam u ovu grupu ljudi i sebe vidim tamo.     BORA BORA U lagunama na koralnom ostrvu Bora Bora na južnom Pacifiku pesak sitan, grane raskošnih palmi prave debeli hlad, a voda prozirna i topla. Sve je prelepo dok ne dodje vreme da platite, jer je ovo jedna od najskupljih svetskih destinacija.   KOH TAO Samo 60 kilometara severno od lepotice ostrva Ko Samui u tajlandskom zalivu smešten je pravi mali raj ostrvo Koh Tao. Više od 300 dana godišnje sunčanih dana i toplo more, malo li je.Nemojte zaobići obilazak ostrva jel ima mnogo toga da se vidi. JUKATAN Ruševine hrama drevnih Maja kod grada Tulum u Meksiku, na obali postrva Jukatan odiše tajnama i svakako ga treba obići. Uz svetski poznate stare Maje i sva njihova blaga, ovaj deo Meksika prepun je i predivnih prirodnih lepota. U ovoj regiji može se pronaći i jedinstveno prirodno blago poput Rio Secreta. MAJORKA Beli pesak, tirkizno more i sunce više vam ne treba za potpuno užuvanje. LA DIG Pravi biser za ljubitelje plivanja je ostrvo La Dig smešteno na istočnoj obali Afrike. Ovo treće po veličini Sejšelsko ostrvo, može se pohvaliti sa 16 čarobnih plaža. ZAKINTOS Najjužnije ostrvo i treće po veličini u Jonskom moru. Ostrvo bogate i guste vegetacije, poznato kao i dom ugrožene vrste kornjača Caretta-Caretta.Jonsko more u svom nejlepšem izdanju - zlatni pesak i fenomenalno cista voda. Sva navedena mesta su romančna, pa dragi moji romantičari izvolite.Nadam se da ste makar malo uživali gledajući slike. Pozdrav do sledećeg pisanja.
    Mar 31, 2014 13950
  • 10 Jan 2014
    Moj današnji gost Je Bocvena vredno čitati nekima možda i korisno.Zahvaljujem se autorki. ========================================================     Pre neki dan čujem klinca iz druge godine kako priča s mamom preko mobilnog: „Kevo, biće neka tema o meni, je l’ može ono što si mi napisala? Je l’ možeš na brzinu nešto da mi izdiktiraš?“ Bože, nije valjda da ljudi to rade? Nikad ne reci nikad...   Kćer mi, sva zabrinuta: Prekosutra imamo pismeni iz srpskog, a danas moram da napišem sastav na temu – Jesenje jutro, valjda će nešto slično da bude za pismeni...užas! Ja (O, užas!): Što užas? Pa to je bar lako! Kćer, na ivici suza: Napisala sam samo uvod...i ni makac...nije lako, grozno je...        Tog jutra, kada sam krenula u školu, padala je kiša i duvao je vetar. Kroz prozor autobusa su se mogle videti šćućurene ptičice. Verujem da je i njima bilo hladno. Kao da je cela priroda utihnula, samo je vetar zavijao i savijao grane drveća. Ja (O majko mila, neću valjda morati i zimu i proleće i leto...): Ma, lako je...samo opiši šta si videla – ljude, kučiće, cveće i kapljice kiše, obavezno neko žuto lišće... Kćer: A je l’ može kako sam upala u baru? Ja: A što ne bi moglo!        Čim sam izašla iz autobusa, majka priroda je odlučila da se poigra sa mnom – upala sam u veliku baru i za tren bila mokra. Požutelo lišće je šuškalo pod nogama užurbanih ljudi sa kišobranima. Kapljice kiše su se presijavale na retkim cvetovima. Pokisli psi tražili su zaklon. Kćer: Ali učiteljica je rekla (kako mrzim ovu rečenicu!) da treba samo ja i priroda, a mi ovde o kučićima! Ja: Zaboravi šta ti je rekla učiteljica (aaaa, kako nepedagoški!) i sad udari po kestenju, puževima i glistama! Kćer: ???? Ja: Pa eto ti priroda! I obavezno gliste!        Šutiram kestenje i posmatram puža koji pokušava da se sakrije u svoju kućicu. Odakle ovoliko glista? Izgleda da samo one uživaju u čarima ovog jesenjeg jutra. Kćer: Je l’ može sad zaključak? Dosta je. Ja: Može, sad ono – zašto volim jesen...        Volim jesen, jer u njoj priroda peva (vidi malu!) i pokazuje svu svoju lepotu. Čak i po ovakvom kišnom danu. Ja: Odlično! Ali samo da znaš, nema šanse da ti pišem i zimu i proleće i leto! Sad znaš foru, pa piši sama, ja ću samo da ispravim greške. Kćer: Aha...Pomeri se, ne vidim TV od tebe!   Dakle, uspela sam da napravim sve moguće greške u vaspitanju i započnem sa procesom korupcije u obrazovanju. Stidim se. Ali učiteljica je rekla da je moj sastav bio najbolji:)   Nego, sećate li se onih tupavih tema za pismeni? Ove opisne su me posebno dovodile do ludila. Evo šta moj profesor metodike sa fakulteta Milija Nikolić (divan čovek, ali sklon tankim heklanim kravatama:) u svojoj knjizi preporučuje... 1. Aprilski dan usred zime 2. Vaza sa cvećem 3. Zalazak sunca (ili radjanje) 4. Maj – to je ono kad u meni svaki listak ozeleni 5. Ispovest preparirane ptice (Uz prisistvo ptice)?! 6. Radoznali potok...Bljuh, što reče Karalejla! A onda idu opisi dogadjaja... 1. Anegdota iz djačkog života 2. Disciplinski prekršaj u školi (Pričaju: prekršilac, njegova majka, njegov drug i nastavnik) Aaaaa, kakav topli zec! 3. Kako sam nadmudrio...(Učenici dopunjuju: druga, sestru, oca, suseda i sl.) 4. Lep sportski postupak - ovo bar jednom godišnje svi da pišu! 5. Kažnjen sam, a nisam bio kriv (Ha, priča njihovog života!)  Moji favoriti su teme koje problematizuju pitanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti... 1. U velikim iskušenjima vidi se vrednost naroda i pojedinca 2. I najzaslužniji više duguje domovini nego ona njemu 3. Putevi i stranputice moje generacije 4. Razmišljam o našim društvenim problemima (blogeri obožavaju ovu temu!) 5. Naš čovek u moralnim iskušenjima današnjice Preskačemo mudre misli poznatih i one o lepoti života i umetnosti i odmah idemo na one van konkurencije... 1. Pismo (prijatelju, dragoj osobi, detetu čiji su roditelji na privremenom radu u inostranstvu...) 2. Jedna bibliotekarska – Knjiga optužuje (Pokazati oštećenu knjigu) Kuku, ja više nikad ne bih ušla u biblioteku!Šta ako pomahnitala knjiga skoči na mene? 3. Reči teme: Zvezda, Kajanje, Ljubav, Muzika, Tajna, Tužibaba, Ulizica, Čežnja...Ribice u akvarijumu?????? 4. Hoću, eto, baš hoću! Hahaha, Bjelo dugme forever! 5. Ima i ona urbana legenda o Zrncetu peska iz profila, ali Milija suzama ne veruje!   Ostalih trista na spisku i nisu tako loše. Tema je ionako samo polazište, na muci se poznaju junaci! Jadne mame i poneki tata...Zamisli da dobiješ trojku, a baš si se potrudio! Ili, ne daj bože, da promašiš temu:) Setite se i vi svoje omiljene teme!  
    13094 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Moj današnji gost Je Bocvena vredno čitati nekima možda i korisno.Zahvaljujem se autorki. ========================================================     Pre neki dan čujem klinca iz druge godine kako priča s mamom preko mobilnog: „Kevo, biće neka tema o meni, je l’ može ono što si mi napisala? Je l’ možeš na brzinu nešto da mi izdiktiraš?“ Bože, nije valjda da ljudi to rade? Nikad ne reci nikad...   Kćer mi, sva zabrinuta: Prekosutra imamo pismeni iz srpskog, a danas moram da napišem sastav na temu – Jesenje jutro, valjda će nešto slično da bude za pismeni...užas! Ja (O, užas!): Što užas? Pa to je bar lako! Kćer, na ivici suza: Napisala sam samo uvod...i ni makac...nije lako, grozno je...        Tog jutra, kada sam krenula u školu, padala je kiša i duvao je vetar. Kroz prozor autobusa su se mogle videti šćućurene ptičice. Verujem da je i njima bilo hladno. Kao da je cela priroda utihnula, samo je vetar zavijao i savijao grane drveća. Ja (O majko mila, neću valjda morati i zimu i proleće i leto...): Ma, lako je...samo opiši šta si videla – ljude, kučiće, cveće i kapljice kiše, obavezno neko žuto lišće... Kćer: A je l’ može kako sam upala u baru? Ja: A što ne bi moglo!        Čim sam izašla iz autobusa, majka priroda je odlučila da se poigra sa mnom – upala sam u veliku baru i za tren bila mokra. Požutelo lišće je šuškalo pod nogama užurbanih ljudi sa kišobranima. Kapljice kiše su se presijavale na retkim cvetovima. Pokisli psi tražili su zaklon. Kćer: Ali učiteljica je rekla (kako mrzim ovu rečenicu!) da treba samo ja i priroda, a mi ovde o kučićima! Ja: Zaboravi šta ti je rekla učiteljica (aaaa, kako nepedagoški!) i sad udari po kestenju, puževima i glistama! Kćer: ???? Ja: Pa eto ti priroda! I obavezno gliste!        Šutiram kestenje i posmatram puža koji pokušava da se sakrije u svoju kućicu. Odakle ovoliko glista? Izgleda da samo one uživaju u čarima ovog jesenjeg jutra. Kćer: Je l’ može sad zaključak? Dosta je. Ja: Može, sad ono – zašto volim jesen...        Volim jesen, jer u njoj priroda peva (vidi malu!) i pokazuje svu svoju lepotu. Čak i po ovakvom kišnom danu. Ja: Odlično! Ali samo da znaš, nema šanse da ti pišem i zimu i proleće i leto! Sad znaš foru, pa piši sama, ja ću samo da ispravim greške. Kćer: Aha...Pomeri se, ne vidim TV od tebe!   Dakle, uspela sam da napravim sve moguće greške u vaspitanju i započnem sa procesom korupcije u obrazovanju. Stidim se. Ali učiteljica je rekla da je moj sastav bio najbolji:)   Nego, sećate li se onih tupavih tema za pismeni? Ove opisne su me posebno dovodile do ludila. Evo šta moj profesor metodike sa fakulteta Milija Nikolić (divan čovek, ali sklon tankim heklanim kravatama:) u svojoj knjizi preporučuje... 1. Aprilski dan usred zime 2. Vaza sa cvećem 3. Zalazak sunca (ili radjanje) 4. Maj – to je ono kad u meni svaki listak ozeleni 5. Ispovest preparirane ptice (Uz prisistvo ptice)?! 6. Radoznali potok...Bljuh, što reče Karalejla! A onda idu opisi dogadjaja... 1. Anegdota iz djačkog života 2. Disciplinski prekršaj u školi (Pričaju: prekršilac, njegova majka, njegov drug i nastavnik) Aaaaa, kakav topli zec! 3. Kako sam nadmudrio...(Učenici dopunjuju: druga, sestru, oca, suseda i sl.) 4. Lep sportski postupak - ovo bar jednom godišnje svi da pišu! 5. Kažnjen sam, a nisam bio kriv (Ha, priča njihovog života!)  Moji favoriti su teme koje problematizuju pitanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti... 1. U velikim iskušenjima vidi se vrednost naroda i pojedinca 2. I najzaslužniji više duguje domovini nego ona njemu 3. Putevi i stranputice moje generacije 4. Razmišljam o našim društvenim problemima (blogeri obožavaju ovu temu!) 5. Naš čovek u moralnim iskušenjima današnjice Preskačemo mudre misli poznatih i one o lepoti života i umetnosti i odmah idemo na one van konkurencije... 1. Pismo (prijatelju, dragoj osobi, detetu čiji su roditelji na privremenom radu u inostranstvu...) 2. Jedna bibliotekarska – Knjiga optužuje (Pokazati oštećenu knjigu) Kuku, ja više nikad ne bih ušla u biblioteku!Šta ako pomahnitala knjiga skoči na mene? 3. Reči teme: Zvezda, Kajanje, Ljubav, Muzika, Tajna, Tužibaba, Ulizica, Čežnja...Ribice u akvarijumu?????? 4. Hoću, eto, baš hoću! Hahaha, Bjelo dugme forever! 5. Ima i ona urbana legenda o Zrncetu peska iz profila, ali Milija suzama ne veruje!   Ostalih trista na spisku i nisu tako loše. Tema je ionako samo polazište, na muci se poznaju junaci! Jadne mame i poneki tata...Zamisli da dobiješ trojku, a baš si se potrudio! Ili, ne daj bože, da promašiš temu:) Setite se i vi svoje omiljene teme!  
    Jan 10, 2014 13094
  • 11 Jul 2013
    Pirografija je tehnika crtanja užarenom žicom, kojom se pali podloga (najčešće) drveta, da bi se na njega preneo željeni motiv. Pirografija zahtjeva dosta vremena jer se u potpunosti radi ručno, a svaka linija se posebno iscrtava.Sagorjevanje se može  obaviti putem alata, najsličniji lemilici. S tim da žica s kojom se iscrtava, mora podnositi veće temperature, a za takvo nešto najbolja je cekas žica koja je nalazi u raznim vrstama grijača. Žive nijanse koje daje pirograf i surovost drveta daju pravu magiju. Pirografijom se bavim od 2007 godine, ali jos uvijek ne znam izdefinisati da li je to za mene, hobi, strast ili ljubav.Moj prvi rad nastao gore pomenutom tehnikom.     Posjedujem dve vrste alata, jedan ručno izrađen, a drugi fabrički proizveden sa raznim dodacima. Ovako izgleda taj fabrički proizveden.   Ukoliko želite više informacija o samom alatu sa slike, detaljnije možete vidjeti OVDE
    10668 Objavio/la Lara C®ft
  • Pirografija je tehnika crtanja užarenom žicom, kojom se pali podloga (najčešće) drveta, da bi se na njega preneo željeni motiv. Pirografija zahtjeva dosta vremena jer se u potpunosti radi ručno, a svaka linija se posebno iscrtava.Sagorjevanje se može  obaviti putem alata, najsličniji lemilici. S tim da žica s kojom se iscrtava, mora podnositi veće temperature, a za takvo nešto najbolja je cekas žica koja je nalazi u raznim vrstama grijača. Žive nijanse koje daje pirograf i surovost drveta daju pravu magiju. Pirografijom se bavim od 2007 godine, ali jos uvijek ne znam izdefinisati da li je to za mene, hobi, strast ili ljubav.Moj prvi rad nastao gore pomenutom tehnikom.     Posjedujem dve vrste alata, jedan ručno izrađen, a drugi fabrički proizveden sa raznim dodacima. Ovako izgleda taj fabrički proizveden.   Ukoliko želite više informacija o samom alatu sa slike, detaljnije možete vidjeti OVDE
    Jul 11, 2013 10668
  • 02 Oct 2013
      Rotorua je grad na južnoj obali jezera Rotorua U Zalivu Blagostanja , na Severnom Ostrvu Novog Zelanda Rotorua je poznata po geotermalnoj aktivnosti. Ima nekoliko gejzera ,jedan od najimpozantnijih je Pohutu gejzer u Whakarewarewa(vakarevareva) i vrući bazeni mulja koji su locirani u gradu. Termalna aktivnost je srce Rotoruine turističke ponude.. Gejzeri i ključajuci bazeni mulja, Banja vruće vode i Zakopano Selo(tako nazvano jel je zatrpano posle erupcije Mont Tarawere u 1886 – sve ovo u blizini grada.Neka mesta oko gejzera izgledaju kao sa druge planete, zbog raznih boja koje se menjaju svaki put kad gejzer ‘zine’. Rotorua je dobila ime Grad sumpora zbog termalnih aktivnostu.Kada tek stignete u grad zadah sumpora je neizdrživ , mada Rotoruu vec možete ‘namirisati’ na nekoliko kilometara pre cilja...Celo područje je termalno aktivno; miris sumpora je svuda prisutan.. Inače oko Rotorue nalazi se još 16 jezera.Rotorua je glavni grad turizma na Severnom Ostrvu.Smeštena je na obali ogromnog jezera u u krateru  starog vulkana. Ako ste čitali moje ranije blogove o Hangi , maorskom specijalitetu , sasvim je sigurno da ćete biti ovim posluženi u nekoj od poseta u Marae( tradiconalna maorska kuća za okupljanje i prijem gostiju) Ovde će vas prvo pozdraviti tradicionalnim plesom i čuvenim ‘plaženjem’. Kia Ora(Dobar dan) i Haere Mai(dobro dosli).Kad su poslužili Hangi nisam mogla a da se ne zapitam(naravno u sebi) da li su tako nekad spremali i svoje protivnike(Maoriori pleme) koje su etnički očistili tako što su ih pojeli.To kad se setim (čitala, ne zi iskustva) nije bilo tako davno..nekih 170 godina.   Da isperem sumpor i ovakve kanibalske misli završavam putovanje Rotorua divljim splavarenjem(adrenalinski). Možete i vi U Zorb , loptu u koju udjete pa se kotrljate sa brda ili skakanjem , jedrenjem iz aviona. Doživljaj, koji sam vam nadam se malo dočarala.
    9856 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   Rotorua je grad na južnoj obali jezera Rotorua U Zalivu Blagostanja , na Severnom Ostrvu Novog Zelanda Rotorua je poznata po geotermalnoj aktivnosti. Ima nekoliko gejzera ,jedan od najimpozantnijih je Pohutu gejzer u Whakarewarewa(vakarevareva) i vrući bazeni mulja koji su locirani u gradu. Termalna aktivnost je srce Rotoruine turističke ponude.. Gejzeri i ključajuci bazeni mulja, Banja vruće vode i Zakopano Selo(tako nazvano jel je zatrpano posle erupcije Mont Tarawere u 1886 – sve ovo u blizini grada.Neka mesta oko gejzera izgledaju kao sa druge planete, zbog raznih boja koje se menjaju svaki put kad gejzer ‘zine’. Rotorua je dobila ime Grad sumpora zbog termalnih aktivnostu.Kada tek stignete u grad zadah sumpora je neizdrživ , mada Rotoruu vec možete ‘namirisati’ na nekoliko kilometara pre cilja...Celo područje je termalno aktivno; miris sumpora je svuda prisutan.. Inače oko Rotorue nalazi se još 16 jezera.Rotorua je glavni grad turizma na Severnom Ostrvu.Smeštena je na obali ogromnog jezera u u krateru  starog vulkana. Ako ste čitali moje ranije blogove o Hangi , maorskom specijalitetu , sasvim je sigurno da ćete biti ovim posluženi u nekoj od poseta u Marae( tradiconalna maorska kuća za okupljanje i prijem gostiju) Ovde će vas prvo pozdraviti tradicionalnim plesom i čuvenim ‘plaženjem’. Kia Ora(Dobar dan) i Haere Mai(dobro dosli).Kad su poslužili Hangi nisam mogla a da se ne zapitam(naravno u sebi) da li su tako nekad spremali i svoje protivnike(Maoriori pleme) koje su etnički očistili tako što su ih pojeli.To kad se setim (čitala, ne zi iskustva) nije bilo tako davno..nekih 170 godina.   Da isperem sumpor i ovakve kanibalske misli završavam putovanje Rotorua divljim splavarenjem(adrenalinski). Možete i vi U Zorb , loptu u koju udjete pa se kotrljate sa brda ili skakanjem , jedrenjem iz aviona. Doživljaj, koji sam vam nadam se malo dočarala.
    Oct 02, 2013 9856
  • 21 Sep 2013
    Dopusti mi da ti budem koza,da te branim od kise i sunca Dopusti mi da ti budem vene,da pumpam tvoju krv ka srcu Dopusti mi da budem tvoj hipotalamus,da kontrolisem sve tvoje osecaje Dopusti mi da budem pluca tvoja,da disem kontrolisano vazduh Dopusti mi da budem dlan,da kad naslonis glavu na njega,da znas da si na sigurnom Dopusti mi da budem glas,da prodrem u tvojim usima kao zvuk najlepse pesme Dopusti mi da budem stih,da me citas u najdubljoj tisini Dopusti mi da ti budem SVE,jer jedino takav znam da ti se dajem!
    9608 Objavio/la Pepe Le Pew
  • Dopusti mi da ti budem koza,da te branim od kise i sunca Dopusti mi da ti budem vene,da pumpam tvoju krv ka srcu Dopusti mi da budem tvoj hipotalamus,da kontrolisem sve tvoje osecaje Dopusti mi da budem pluca tvoja,da disem kontrolisano vazduh Dopusti mi da budem dlan,da kad naslonis glavu na njega,da znas da si na sigurnom Dopusti mi da budem glas,da prodrem u tvojim usima kao zvuk najlepse pesme Dopusti mi da budem stih,da me citas u najdubljoj tisini Dopusti mi da ti budem SVE,jer jedino takav znam da ti se dajem!
    Sep 21, 2013 9608
  • 11 Jan 2014
      Demokratija Amero- Indijanaca   U današnje vreme neki američki Indijanci sebe nazivaju Indijancima, dok drugi ne vole tu reč. Njihov glavni prigovor je da reč “ Indijanac ” skriva pravu raznolikost, i prava imena, veoma različitih kultura. Međutim, potrebna je neka opšta kategorija koja bi se mogla suprostaviti belcima ”, “ Evropljanima ”, “ osvajačima ”. Stoga je neophodno koristiti termine “ domorodački Amerikanci ”, “ Amero-Indijanci ”, i prideve “ domorodački ” i “ urođenički ”. Primedbe, kako semantičke tako i političke, mogu se staviti svakom od njih. Radi boljeg razumevanja i tumačenja događaja, korišćenje ovih “ opterećenih ” reči je neizostavno. Prvi kolonisti Amerike, tj. prvi ljudi ili zajednice koje su naseljavale Novi svet susreli su se, između ostalih plemena i sa Irokezima. Irokezi su predstavljali jednu od intelektualno najnaprednijih indijanskih zajednica severno od Meksika; bila je to velika i moćna konfederacija naroda koji su poštovali kao jednog od svojih najuticajnijih učitelja - mudrog i blagog čoveka po imenu Hijavata, koji im je mnogo godina ranije propovedao opšti mir, bratstvo i ravnopravnost svih ljudi i kraj mučenja i ubijanja. Štaviše, u strukturi svoje političke organizacije i običaja, kao i u institucijama svakodnevnog života oni su još uvek sledili ideale bratstva i jednakosti čije je temelje postavio Hijavata i zasnivali mnoge od svojih plemenskih odnosa na miroljubivim moralnim normama kojima ih je on učio. Ali svet njihovih neprijatelja, domorodaca kao i belaca, nije to primećivao. Nisu nikad čuli i znali za Hijavatu i njegovu filozofiju pa su zato urezivali u svoje pamćenje iznenadni ratni poklič i užasna, izobličena lica Irokeza u ratu.1 Ipak, nekolicina belaca sa većom sposobnošću poimanja i većom znatiželjom primetila je neobično zanimljive stvari vezane za Irokeze. Ove odlike prvi su primetili oni ljudi koji su sa Irokezima imali posla za vreme mira, trgovci koji su bili dočekivani gostoljubivom dobrodošlicom u selima pored reka i na šumovitim obalama jezera centralnog Njujorka, kao i kolonijalne vlasti koje su držale većanja sa njihovim vođama na svečanim pregovorima u Olbeniju. Sačemi, kako su zvali svoje vrhovne poglavice, često su bili mudri ljudi koji su ostavljali snažan utisak, sposobni za inteligentno razmišljanje, sa dubokom logikom, inteligencijom i govorničkim darom koji nosi i ubeđuje. Mnogi belci, koji su te iste intelektualne kvalitete primetili i kod nižih poglavica i stanovnika naselja koja su posećivali za vreme mira, zvali su ih “ jakim misliocima ” i opisivali kao znatno inteligentnije i misaonije nego što im je to priznavalo javno   mnjenje. Ponekad bi tragovi ovakvog mišljenja manjine nailazili put do štampe. Jedan rani francuski istoričar Severne Amerike po imenu Bakevil de la Poteri, pozivajući se na iskaze francuskih činovnika koji su se sastali sa vođama Irokeza na mirovnim većima napisao je : “ Kada se u Francuskoj govori o Irokezima, pogrešno se smatra da su oni samo obični varvari...njihov pravi karakter jako se razlikuje; oni su najokrutniji i najstrašniji narod u Severnoj Americi, a istovremeno tako razboriti i pronicljivi kako se samo može zamisliti ” .   Jedan drugi pisac, Kadvalader Kolden, koji je pisao istoriju Irokeza u Njujorku 1727. godine, na osnovu zapisnika i izveštaja sa pregovora između Britanaca i Irokeza u Olbeniju, hvalio je Indijance kao darovite govornike i svoje čitaoce obaveštavao da su “ Pet Naroda jadni varvari, u najmračnijem neznanju, a ipak kroz ove tamne oblake probija sjajna i plemenita obdarenost ”.   Oni koji su se ozbiljno potrudili da prouče Irokeze otkrili su da se njihove intelektualne sposobnosti upadljivo iskazuju u nekim visoko razvijenim običajima i institucijama, od kojih osobito dve ukazuju na inteligenciju daleko iznad one na koju se nailazi kod primitivnih varvara. Mada nisu imali pisanog jezika, Irokezi su stvorili efikasnu zamenu u obliku obojenih kuglica nazvanih “ vampum ”, napravljenih od školjki i nanizanih u niske ili pojaseve različitih dezena i sa simbolima koji su imali određeno značenje. Irokezi su pravili i poklanjali vampum pojaseve da bi označili sklapanje saveza i ugovora ili obeležili značajne odluke i događaje.   Irokezi su pojaseve i niske, napravljene ponekad i od hiljadu kuglica, koristili kao “ podsetnike “, poverene Čuvaru Vampuma, koji je umeo sa   njih da “ čita ” i kad god je bilo potrebno - podseća narod na događaje iz prošlosti označene različitim školjkama.   Još važniji bio je vanredno razvijen moralni i politički sistem koji se provlačio kroz ceo život Irokeza i koga ne bi mogao da stvori, a ni da održava neki nerazumni narod. Irokeze je činilo pet posebnih plemena ili naroda, Mohauk, Oneida, Onondaga, Kajuga i Seneka, ujedinjenih u savez ili konfederaciju koja je funkcionisala prema uvedenim zakonima. U veku monarhija i apsolutizma u Evropi, osnovni zakon Indijanaca bio je baziran na principima individualne slobode i vladavine uz saglasnost onih nad kojima se vlada, nešto što nisu imali ni sami belci. “ Svaki narod,” pisao je Kolden 1727.godine, “ sam je za sebe samostalna Republika, u kojoj sve Javne Poslove Rata i Mira vode Sačemi ili starci, koji su svoj autoritet stekli, i vlast u potpunosti dobili na osnovu Mišljenja koje ostali deo Naroda ima o njihovoj Mudrosti i Integritetu. Oni nikada ne sprovode svoje odluke Prinudom i Silom nametnutom bilo kom od svojih ljudi. Čast i Poštovanje njihova su glavna Nagrada, kao što su Sramota i Prezir njihova Kazna ”.   Tako jedinstvena organizacija domorodaca bazirana na plemenskim principima republikanstva i demokratije konačno je podstakla interesovanje mnogih kolonijalnih vođa, uključujući i Bendžamina Frenklina. Nekoliko trgovaca i činovnika koji su zadobili prijateljstvo i poverenje Indijanaca uspeli su da nam ostave detalje očevidaca o načinu na koji je Savez funkcionisao. Pričali su o sačemima koje je svaki narod slao u savezni savet čiji su svečani sastanci održavani u dugačkoj, korom drveća prekrivenoj kući u zemlji Onondaga; nakon dugih diskusija u kojima je glas svakog od pet naroda imao istu težinu, savet je donosio odluke obavezne za sve Irokeze. Pored toga, bilo je izveštaja sa opisom komplikovane podele svakog od ovih naroda u grupe i klanove, koji su rasli u obliku piramide i prenosili vlast i moć od dna ka vrhu, kao i drugih opisa koji su davali da se nasluti neobično jaka politička uloga žena. Ali tek posle Američke revolucije kada je ratnička moć Irokeza bila slomljena, beli ljudi su mogli bezbedno da žive i da osnovama i složenosti irokeške civilizacije posvete više od površne pažnje; njihova pažnja se sve više okretala prema najinteresantnijem pitanju: kada i kako je ovaj narod starosedelaca formirao svoj Savez koji predstavlja događaj koji ih je očigledno na putu političke organizacije odveo dalje od drugih Indijanaca severno od Asteka?   U prvoj polovini devetnaestog veka mladi Irokezi koji su se obrazovali u školama belaca, godinama su pokušavali da na ovo pitanje daju odgovor. Tradicionalno irokesko učenje im je prenošeno iz generacije u generaciju i bili su sigurni da poseduju informacije koje su beli ljudi želeli. Međutim, kada su probali da ih prenesu, um belaca nije mogao da shvati   zato što su Irokezi govorili slikovito i u metaforama i na mitski način o onim vremenima kada im je dobri i mudri čovek Hijavata doneo veliki idealizam. U drugoj četvrtini devetnaestog veka, Henri R. Skulkroft, jedan od ranih američkih etnologa, sakupio je i objavio neke od irokeskih legendi. U njima je Hijavatu identifikovao kao najvećeg od svih irokeskih bogova, “ Gospodara života ” i pritom otišao još dalje dovodeći istog boga u vezu sa glavnim božanstvom Čipeva Indijanaca, naroda koji je govorio algonkinskim jezikom. Skulkroft je završio svoje delo nekritički nazivajući Hijavatu božanstvom Čipeva. Grešku je još više komplikovao H. V. Longfelou koji je fasciniran Skulkroftovim legendama Čipeva, na njima bazirao svoju čuvenu indijansku poemu i 1855. godine ime Hijavate učinio poznatim širom sveta, dajući mu, kao romansiranom heroju Čipeva Indijanaca, književnu besmrtnost.     nastaviće se...                     1 Elvin M. Džozefi, Jr., Poglavice patrioti, Beograd 2003, 13-14.  
    8245 Objavio/la maja hoffmann
  •   Demokratija Amero- Indijanaca   U današnje vreme neki američki Indijanci sebe nazivaju Indijancima, dok drugi ne vole tu reč. Njihov glavni prigovor je da reč “ Indijanac ” skriva pravu raznolikost, i prava imena, veoma različitih kultura. Međutim, potrebna je neka opšta kategorija koja bi se mogla suprostaviti belcima ”, “ Evropljanima ”, “ osvajačima ”. Stoga je neophodno koristiti termine “ domorodački Amerikanci ”, “ Amero-Indijanci ”, i prideve “ domorodački ” i “ urođenički ”. Primedbe, kako semantičke tako i političke, mogu se staviti svakom od njih. Radi boljeg razumevanja i tumačenja događaja, korišćenje ovih “ opterećenih ” reči je neizostavno. Prvi kolonisti Amerike, tj. prvi ljudi ili zajednice koje su naseljavale Novi svet susreli su se, između ostalih plemena i sa Irokezima. Irokezi su predstavljali jednu od intelektualno najnaprednijih indijanskih zajednica severno od Meksika; bila je to velika i moćna konfederacija naroda koji su poštovali kao jednog od svojih najuticajnijih učitelja - mudrog i blagog čoveka po imenu Hijavata, koji im je mnogo godina ranije propovedao opšti mir, bratstvo i ravnopravnost svih ljudi i kraj mučenja i ubijanja. Štaviše, u strukturi svoje političke organizacije i običaja, kao i u institucijama svakodnevnog života oni su još uvek sledili ideale bratstva i jednakosti čije je temelje postavio Hijavata i zasnivali mnoge od svojih plemenskih odnosa na miroljubivim moralnim normama kojima ih je on učio. Ali svet njihovih neprijatelja, domorodaca kao i belaca, nije to primećivao. Nisu nikad čuli i znali za Hijavatu i njegovu filozofiju pa su zato urezivali u svoje pamćenje iznenadni ratni poklič i užasna, izobličena lica Irokeza u ratu.1 Ipak, nekolicina belaca sa većom sposobnošću poimanja i većom znatiželjom primetila je neobično zanimljive stvari vezane za Irokeze. Ove odlike prvi su primetili oni ljudi koji su sa Irokezima imali posla za vreme mira, trgovci koji su bili dočekivani gostoljubivom dobrodošlicom u selima pored reka i na šumovitim obalama jezera centralnog Njujorka, kao i kolonijalne vlasti koje su držale većanja sa njihovim vođama na svečanim pregovorima u Olbeniju. Sačemi, kako su zvali svoje vrhovne poglavice, često su bili mudri ljudi koji su ostavljali snažan utisak, sposobni za inteligentno razmišljanje, sa dubokom logikom, inteligencijom i govorničkim darom koji nosi i ubeđuje. Mnogi belci, koji su te iste intelektualne kvalitete primetili i kod nižih poglavica i stanovnika naselja koja su posećivali za vreme mira, zvali su ih “ jakim misliocima ” i opisivali kao znatno inteligentnije i misaonije nego što im je to priznavalo javno   mnjenje. Ponekad bi tragovi ovakvog mišljenja manjine nailazili put do štampe. Jedan rani francuski istoričar Severne Amerike po imenu Bakevil de la Poteri, pozivajući se na iskaze francuskih činovnika koji su se sastali sa vođama Irokeza na mirovnim većima napisao je : “ Kada se u Francuskoj govori o Irokezima, pogrešno se smatra da su oni samo obični varvari...njihov pravi karakter jako se razlikuje; oni su najokrutniji i najstrašniji narod u Severnoj Americi, a istovremeno tako razboriti i pronicljivi kako se samo može zamisliti ” .   Jedan drugi pisac, Kadvalader Kolden, koji je pisao istoriju Irokeza u Njujorku 1727. godine, na osnovu zapisnika i izveštaja sa pregovora između Britanaca i Irokeza u Olbeniju, hvalio je Indijance kao darovite govornike i svoje čitaoce obaveštavao da su “ Pet Naroda jadni varvari, u najmračnijem neznanju, a ipak kroz ove tamne oblake probija sjajna i plemenita obdarenost ”.   Oni koji su se ozbiljno potrudili da prouče Irokeze otkrili su da se njihove intelektualne sposobnosti upadljivo iskazuju u nekim visoko razvijenim običajima i institucijama, od kojih osobito dve ukazuju na inteligenciju daleko iznad one na koju se nailazi kod primitivnih varvara. Mada nisu imali pisanog jezika, Irokezi su stvorili efikasnu zamenu u obliku obojenih kuglica nazvanih “ vampum ”, napravljenih od školjki i nanizanih u niske ili pojaseve različitih dezena i sa simbolima koji su imali određeno značenje. Irokezi su pravili i poklanjali vampum pojaseve da bi označili sklapanje saveza i ugovora ili obeležili značajne odluke i događaje.   Irokezi su pojaseve i niske, napravljene ponekad i od hiljadu kuglica, koristili kao “ podsetnike “, poverene Čuvaru Vampuma, koji je umeo sa   njih da “ čita ” i kad god je bilo potrebno - podseća narod na događaje iz prošlosti označene različitim školjkama.   Još važniji bio je vanredno razvijen moralni i politički sistem koji se provlačio kroz ceo život Irokeza i koga ne bi mogao da stvori, a ni da održava neki nerazumni narod. Irokeze je činilo pet posebnih plemena ili naroda, Mohauk, Oneida, Onondaga, Kajuga i Seneka, ujedinjenih u savez ili konfederaciju koja je funkcionisala prema uvedenim zakonima. U veku monarhija i apsolutizma u Evropi, osnovni zakon Indijanaca bio je baziran na principima individualne slobode i vladavine uz saglasnost onih nad kojima se vlada, nešto što nisu imali ni sami belci. “ Svaki narod,” pisao je Kolden 1727.godine, “ sam je za sebe samostalna Republika, u kojoj sve Javne Poslove Rata i Mira vode Sačemi ili starci, koji su svoj autoritet stekli, i vlast u potpunosti dobili na osnovu Mišljenja koje ostali deo Naroda ima o njihovoj Mudrosti i Integritetu. Oni nikada ne sprovode svoje odluke Prinudom i Silom nametnutom bilo kom od svojih ljudi. Čast i Poštovanje njihova su glavna Nagrada, kao što su Sramota i Prezir njihova Kazna ”.   Tako jedinstvena organizacija domorodaca bazirana na plemenskim principima republikanstva i demokratije konačno je podstakla interesovanje mnogih kolonijalnih vođa, uključujući i Bendžamina Frenklina. Nekoliko trgovaca i činovnika koji su zadobili prijateljstvo i poverenje Indijanaca uspeli su da nam ostave detalje očevidaca o načinu na koji je Savez funkcionisao. Pričali su o sačemima koje je svaki narod slao u savezni savet čiji su svečani sastanci održavani u dugačkoj, korom drveća prekrivenoj kući u zemlji Onondaga; nakon dugih diskusija u kojima je glas svakog od pet naroda imao istu težinu, savet je donosio odluke obavezne za sve Irokeze. Pored toga, bilo je izveštaja sa opisom komplikovane podele svakog od ovih naroda u grupe i klanove, koji su rasli u obliku piramide i prenosili vlast i moć od dna ka vrhu, kao i drugih opisa koji su davali da se nasluti neobično jaka politička uloga žena. Ali tek posle Američke revolucije kada je ratnička moć Irokeza bila slomljena, beli ljudi su mogli bezbedno da žive i da osnovama i složenosti irokeške civilizacije posvete više od površne pažnje; njihova pažnja se sve više okretala prema najinteresantnijem pitanju: kada i kako je ovaj narod starosedelaca formirao svoj Savez koji predstavlja događaj koji ih je očigledno na putu političke organizacije odveo dalje od drugih Indijanaca severno od Asteka?   U prvoj polovini devetnaestog veka mladi Irokezi koji su se obrazovali u školama belaca, godinama su pokušavali da na ovo pitanje daju odgovor. Tradicionalno irokesko učenje im je prenošeno iz generacije u generaciju i bili su sigurni da poseduju informacije koje su beli ljudi želeli. Međutim, kada su probali da ih prenesu, um belaca nije mogao da shvati   zato što su Irokezi govorili slikovito i u metaforama i na mitski način o onim vremenima kada im je dobri i mudri čovek Hijavata doneo veliki idealizam. U drugoj četvrtini devetnaestog veka, Henri R. Skulkroft, jedan od ranih američkih etnologa, sakupio je i objavio neke od irokeskih legendi. U njima je Hijavatu identifikovao kao najvećeg od svih irokeskih bogova, “ Gospodara života ” i pritom otišao još dalje dovodeći istog boga u vezu sa glavnim božanstvom Čipeva Indijanaca, naroda koji je govorio algonkinskim jezikom. Skulkroft je završio svoje delo nekritički nazivajući Hijavatu božanstvom Čipeva. Grešku je još više komplikovao H. V. Longfelou koji je fasciniran Skulkroftovim legendama Čipeva, na njima bazirao svoju čuvenu indijansku poemu i 1855. godine ime Hijavate učinio poznatim širom sveta, dajući mu, kao romansiranom heroju Čipeva Indijanaca, književnu besmrtnost.     nastaviće se...                     1 Elvin M. Džozefi, Jr., Poglavice patrioti, Beograd 2003, 13-14.  
    Jan 11, 2014 8245
  • 05 Oct 2013
    Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет   голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет   рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет   љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди свет
  • Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет   голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет   рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет   љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди свет
    Oct 05, 2013 7334
  • 04 Jul 2014
    Govoriti na temu Nekad i Sad moglo bi biti ispitivanje ili traženje iščezlih duhovnih horizonata ili traženje neke zaboravljene mentalne šifre…. Ovoga puta nije reč o tome, a nije reč ni o nekom nostalgijom potstaknutom nabrajanju. Ovo je jedno obično – mnogo prizemnije nabrajanje; na temu Nekad i Sad.Uzaludno je kukati za starim dobrim vremenima a i znamo da mnogo koje Nekad nije bilo ništa bolje od mnogo kojeg Sada. A svako pa i ovo naše Sada biće uskoro nekome Nekad. Elem: Nekad je malo ljudi znalo mnogo.Sada mnogo ljudi znaju malo. Zbog slabih informacija Nekad nismo znali mnogo što šta se zbiva u svetu.Sada znamo skoro sve što se zbiva, ali vrlo retko znamo i zašto se zbiva. Nekad smo svi imali više vremena jer se sve radilo polako. - Sada se sve radi toliko brzo da svi, iako se žurimo opet kasnimo. Da li kasnimo što se ne žurimo dovoljno ili zato što smo kasno krenuli… ili što smo krenuli uopšte !? Nekad su narodi imali careve i kraljeve i dvorove;…i na dvorovima dvorske budale.Sada je sve manje careva i kraljeva i dvorova;… i sve je manje dvorskih budala. Ali na žlost nije tako i sa običnim budalama. Nekad smo imali više saveznika na koje nismo smeli tako slepo i za uvek - RačunatiZato sada imamo više neprijatelja na koje možemo sa sigurnošću na duže vreme računati. Nekad se rodoljublje smatralo vrlinom i jednim od vrhunskih osećanja. - Sada, u dobrom delu sveta rodoljublje se smatra za neku prevaziđenu formu fanatizma koja je zamenila i potisnula neka hibridno-kosmopolitska osećanja svetog građanstva. Nekad je bilo mnogo više ljudi koji su imali građanske hrabrosti da ustanu za neke principe, bez obzira na posledice.Sada je to redak slučaj – i u tome je jedan od uzroka krize savremenog čovečanstva – jer nedostatak te vrste hrabrosti da se kaže nešto što se duboko i iskreno veruje da je istina predstvalja ne samo moralni već i intelektualni pad čovečanstva. Nekad smo mislili da znamo ili bar naziremo; ko i kuda nas vodi. - Sada posle svega što nas je zadesilo nismo više sigurni da znamo ko sve potpaljuje vatru pod loncem u kome se kuva naša sudbina.  
    7065 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Govoriti na temu Nekad i Sad moglo bi biti ispitivanje ili traženje iščezlih duhovnih horizonata ili traženje neke zaboravljene mentalne šifre…. Ovoga puta nije reč o tome, a nije reč ni o nekom nostalgijom potstaknutom nabrajanju. Ovo je jedno obično – mnogo prizemnije nabrajanje; na temu Nekad i Sad.Uzaludno je kukati za starim dobrim vremenima a i znamo da mnogo koje Nekad nije bilo ništa bolje od mnogo kojeg Sada. A svako pa i ovo naše Sada biće uskoro nekome Nekad. Elem: Nekad je malo ljudi znalo mnogo.Sada mnogo ljudi znaju malo. Zbog slabih informacija Nekad nismo znali mnogo što šta se zbiva u svetu.Sada znamo skoro sve što se zbiva, ali vrlo retko znamo i zašto se zbiva. Nekad smo svi imali više vremena jer se sve radilo polako. - Sada se sve radi toliko brzo da svi, iako se žurimo opet kasnimo. Da li kasnimo što se ne žurimo dovoljno ili zato što smo kasno krenuli… ili što smo krenuli uopšte !? Nekad su narodi imali careve i kraljeve i dvorove;…i na dvorovima dvorske budale.Sada je sve manje careva i kraljeva i dvorova;… i sve je manje dvorskih budala. Ali na žlost nije tako i sa običnim budalama. Nekad smo imali više saveznika na koje nismo smeli tako slepo i za uvek - RačunatiZato sada imamo više neprijatelja na koje možemo sa sigurnošću na duže vreme računati. Nekad se rodoljublje smatralo vrlinom i jednim od vrhunskih osećanja. - Sada, u dobrom delu sveta rodoljublje se smatra za neku prevaziđenu formu fanatizma koja je zamenila i potisnula neka hibridno-kosmopolitska osećanja svetog građanstva. Nekad je bilo mnogo više ljudi koji su imali građanske hrabrosti da ustanu za neke principe, bez obzira na posledice.Sada je to redak slučaj – i u tome je jedan od uzroka krize savremenog čovečanstva – jer nedostatak te vrste hrabrosti da se kaže nešto što se duboko i iskreno veruje da je istina predstvalja ne samo moralni već i intelektualni pad čovečanstva. Nekad smo mislili da znamo ili bar naziremo; ko i kuda nas vodi. - Sada posle svega što nas je zadesilo nismo više sigurni da znamo ko sve potpaljuje vatru pod loncem u kome se kuva naša sudbina.  
    Jul 04, 2014 7065