Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

User's Tags

468 blogs
  • 10 Oct 2013
    Vodič za brucoše, ali zanimljiv vodič za brucoše
    Vodič za brucoše ali zanimljiv vodič za brucoše   Najpre, trebalo  bi spomenuti da kada prvi put upisujemo fakultet treba da imamo na umu da nas čeka pakleno dobro vreme sa savršeno nezdravim načinom života. Te dve stvari idu zajedno pa samim tim čovek tj brucoš, treba da nauči da ih prihvati kako bi ostao “svoj”. U principu, svi ti sati provedeni na predavanjima kao is vi ti dani i meseci provedeni nad knjigama raznih vrsta mogu da se isplate, samo ako nastojimo da u životu napravimo nešto dobro, za nas, pa i za druge…   “Bojana prekini da filozofiraš i pređi na stvar!” – “Dobro tata!” J   Nakon što sam uspešno završila prvi semestar osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu, odlušila sam da dam sebi oduška i u drugom semestru “ohladim” uzavrelu stolicu ispred mog pisaćeg stola. Da bih bila zadovoljna sobom, morala sam ravnomerno da raspodelim vreme za društveni život, znanje koje treba da usvojim, porodicu, kao i sve ostalo što dolazi u dvadesetim godinama. Recimo da je preovladao društveni život i da sam drugi semestar startovala tako što sam svako veče bila u krevetu rano ujutro, a ustajala kasno uveče.Bilo je teško vratiti se u normalu, na primer jesti u toku dana, a ne oko pola tri ujutro, kao i nekada za promenu reći komšiji “Dobro jutro!”. Posle mesec i po dana od početka drugog semestra, đavo je odneo šalu i ja sam doživela saobraćajnu nesreću. Morala sam da ležim i mirujem da bih se oporavila, pa sam tako imala vremena da razmislim o tome kako ću da završim godinu. “Mašinski fakultet nije težak!” – tvrdila sam dok nisam zapala u ambis sa veoma krhkim i izlomljenim merdevinama koje vode ka izlazu. Da stvar bude gora, morala sam da odležim i junsko- julski ispitni rok. Ja – kao novopečeni stdent, bila sam prestravljena činjenicom da moram da izađem na septembarski rok, jer do tog trenutka, kada je situacija postala jasna, mislila sam da ću sve ispite dati u roku. Odluka je pala: Septembar – HERE I COME!   Moj plan za letnji raspust bio je da odem na more koje mi je bilo jako potrebno, slana voda, pesak, učinili bi da moja kičma, moja bleda koža, moji isušeni obrazi i oči bez toliko sjaja opet povrate svoje prvobitno stanje. Tako je i bilo. Otišla sam prvi put na more, a zatim i drugi u toku jula. Ceo jul je doprineo usavršavanju grčkog jezika koji sam svakodnevno lomila preko svog.Kada sam se vratila u Beograd, na vratima mog stana dočekala me je Gnojna Angina, a nešto malo dalje u studentskoj poliklinici me je oberučke prihvatilo druželjubivih deset penicilina.Nakon što sam se oporavila počela sam sa pripremama hand- outa i skripta za pakleno učenje koje me je čekalo. Polovinu avgusta sam provela izlazeći i na kraju avgusta okupila ekipu sa fakulteta za učenje i tako uspešno, učeći oko 12 sati dnevno ušla u septebarski rok.   Dragi posetioci volimo.net verujte da posle mesec i po dana učenja po 12 sati dnevno, malo matematike, malo programiranja, malo računarskih alata, malo otpornosti materijala, otpornosti konstrukcija, ekonomije, sociologije, mašinskih materijala i drugog, dođete do nekog zavidnog nivoa znanja i proklinjete sebe, zašto nije moglo upola manje onda kada je trebalo (na vreme) . Da mi je sada ovo iskustvo u glavi i da sam ponovo brucoš, ovaj blog ne bi bio tako interesantan i verovatno bi glasio:“Očistila sam godinu na Mašincu! Tata, mama, hoću novi auto!”, ali ne, neke stvari moraš da prođeš sam. Imajući u vidu znanje koje sam stekla kao i ‘školu’ koju sam prošla, zadovoljna sam provedenim vremenom. Nažalost, moraću da kupim novu stolicu za pisaći sto jer se moja zapalila i pretvorila u neki veoma čudan oblik materije, ali ono što je važno jeste da sada ponosno mogu da kažem da sam UPISALA DRUGU GODINU takođe NA BUDŽET!Sad ću valjda imati para da kupim novu stolicu…   Dragi brucoši, student i bivši student, zapamtite sledeće:“UVEK POSTOJI UDOBNIJA STOLICA!”, ali neka Vam ne bude krivo da to vreme provedete učeći. Osećaj je NEVEROVATAN!!!                                                                           Vaša Bojana
    2355 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Vodič za brucoše, ali zanimljiv vodič za brucoše
    Vodič za brucoše ali zanimljiv vodič za brucoše   Najpre, trebalo  bi spomenuti da kada prvi put upisujemo fakultet treba da imamo na umu da nas čeka pakleno dobro vreme sa savršeno nezdravim načinom života. Te dve stvari idu zajedno pa samim tim čovek tj brucoš, treba da nauči da ih prihvati kako bi ostao “svoj”. U principu, svi ti sati provedeni na predavanjima kao is vi ti dani i meseci provedeni nad knjigama raznih vrsta mogu da se isplate, samo ako nastojimo da u životu napravimo nešto dobro, za nas, pa i za druge…   “Bojana prekini da filozofiraš i pređi na stvar!” – “Dobro tata!” J   Nakon što sam uspešno završila prvi semestar osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu, odlušila sam da dam sebi oduška i u drugom semestru “ohladim” uzavrelu stolicu ispred mog pisaćeg stola. Da bih bila zadovoljna sobom, morala sam ravnomerno da raspodelim vreme za društveni život, znanje koje treba da usvojim, porodicu, kao i sve ostalo što dolazi u dvadesetim godinama. Recimo da je preovladao društveni život i da sam drugi semestar startovala tako što sam svako veče bila u krevetu rano ujutro, a ustajala kasno uveče.Bilo je teško vratiti se u normalu, na primer jesti u toku dana, a ne oko pola tri ujutro, kao i nekada za promenu reći komšiji “Dobro jutro!”. Posle mesec i po dana od početka drugog semestra, đavo je odneo šalu i ja sam doživela saobraćajnu nesreću. Morala sam da ležim i mirujem da bih se oporavila, pa sam tako imala vremena da razmislim o tome kako ću da završim godinu. “Mašinski fakultet nije težak!” – tvrdila sam dok nisam zapala u ambis sa veoma krhkim i izlomljenim merdevinama koje vode ka izlazu. Da stvar bude gora, morala sam da odležim i junsko- julski ispitni rok. Ja – kao novopečeni stdent, bila sam prestravljena činjenicom da moram da izađem na septembarski rok, jer do tog trenutka, kada je situacija postala jasna, mislila sam da ću sve ispite dati u roku. Odluka je pala: Septembar – HERE I COME!   Moj plan za letnji raspust bio je da odem na more koje mi je bilo jako potrebno, slana voda, pesak, učinili bi da moja kičma, moja bleda koža, moji isušeni obrazi i oči bez toliko sjaja opet povrate svoje prvobitno stanje. Tako je i bilo. Otišla sam prvi put na more, a zatim i drugi u toku jula. Ceo jul je doprineo usavršavanju grčkog jezika koji sam svakodnevno lomila preko svog.Kada sam se vratila u Beograd, na vratima mog stana dočekala me je Gnojna Angina, a nešto malo dalje u studentskoj poliklinici me je oberučke prihvatilo druželjubivih deset penicilina.Nakon što sam se oporavila počela sam sa pripremama hand- outa i skripta za pakleno učenje koje me je čekalo. Polovinu avgusta sam provela izlazeći i na kraju avgusta okupila ekipu sa fakulteta za učenje i tako uspešno, učeći oko 12 sati dnevno ušla u septebarski rok.   Dragi posetioci volimo.net verujte da posle mesec i po dana učenja po 12 sati dnevno, malo matematike, malo programiranja, malo računarskih alata, malo otpornosti materijala, otpornosti konstrukcija, ekonomije, sociologije, mašinskih materijala i drugog, dođete do nekog zavidnog nivoa znanja i proklinjete sebe, zašto nije moglo upola manje onda kada je trebalo (na vreme) . Da mi je sada ovo iskustvo u glavi i da sam ponovo brucoš, ovaj blog ne bi bio tako interesantan i verovatno bi glasio:“Očistila sam godinu na Mašincu! Tata, mama, hoću novi auto!”, ali ne, neke stvari moraš da prođeš sam. Imajući u vidu znanje koje sam stekla kao i ‘školu’ koju sam prošla, zadovoljna sam provedenim vremenom. Nažalost, moraću da kupim novu stolicu za pisaći sto jer se moja zapalila i pretvorila u neki veoma čudan oblik materije, ali ono što je važno jeste da sada ponosno mogu da kažem da sam UPISALA DRUGU GODINU takođe NA BUDŽET!Sad ću valjda imati para da kupim novu stolicu…   Dragi brucoši, student i bivši student, zapamtite sledeće:“UVEK POSTOJI UDOBNIJA STOLICA!”, ali neka Vam ne bude krivo da to vreme provedete učeći. Osećaj je NEVEROVATAN!!!                                                                           Vaša Bojana
    Oct 10, 2013 2355
  • 09 Oct 2013
    палатално веларни сибиланти
    условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а.  Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада.  није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.
    2001 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    палатално веларни сибиланти
    условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а.  Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада.  није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.
    Oct 09, 2013 2001
  • 08 Oct 2013
    синергизам одснатрених зрикогледа
    краћа п. натему . . . . издржљивости присећам се,био је почетак маја, Црвени Барон   је пар пута надлетео Валету окачен стрмоглавце са левог крила аероплана на чуђење чепајућег мноштва по бедемима Града небили боље видели му жилу куцавицу, док су мене Браћа једногласно услед начињене ми грешке у називу Семинара „сексуалност настраних - поглед у будућност“ казнили базеном.Требало је наиме рећи „ поглед у прошлост“.   јебешга.   Сестре се уздржаше од гласања,мастурбирајући уз хладне халуцинантне напитке које приправљаше Гурави безока.Обешеног о леву ногу кран ме је полако потапао у превирућу воду базена у ту сврху обојену у зелено да се ефекат крви уочи умоменту. граја гледалаца надјача тишину подводја када ми глава потону у шљаштаво осветљену воду пуну пирана,те ајкула, специјално за ову прилику изгладњиваних нејелом поврћа.за дивно чудо дисао сам и даље нормално што је био резултат упорних ми вежби поред акваријума са потонулим млечним путом. раније поменута фауна базена се надражена повремним електрошоковима које је уживајући пуштао Главни усмеравала ка мојем трзајућем телу гризући ме избезумљено, но ја бола не осетих нити ми било који телесног меса би одгрижен те схватих умоменту луду шалу дежурне те недеље крај Базена ,друуге ми кревецке лес Боса, која пиранама зубе повади те одњих направи укусну празну супу препоручљиву услучајевима импотенције тјст зарад регулисања нивоа тестостерона коју халапљиво некидан посркасмо,док јато кажњеничких ајкула које се гаје у мрклом језу пећина филфле јужног отока малтешког архипелага ,замени са тек тек пристиглим са аква циркусом из мауритание  угосте ,а вегетеријанкама ,које једу све што је шарено,па тако у моменту безгаћа остах. нагост ме осрамоти но улогу своју схватих па се почех панично отимати са конопца који ме је све дубље уводу спуштао,уочих ефекат непостојеће крви постигнут воденом бојицом прикривеном кознагде и на моменат умислих да чух и грају гледалаца крај базена који су навијали против мене док докони једни у тој игри подводног светла штруцкају колце заборава на паркингу крај назирућег друма  ка суседној Сицилији.   
    1980 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    синергизам одснатрених зрикогледа
    краћа п. натему . . . . издржљивости присећам се,био је почетак маја, Црвени Барон   је пар пута надлетео Валету окачен стрмоглавце са левог крила аероплана на чуђење чепајућег мноштва по бедемима Града небили боље видели му жилу куцавицу, док су мене Браћа једногласно услед начињене ми грешке у називу Семинара „сексуалност настраних - поглед у будућност“ казнили базеном.Требало је наиме рећи „ поглед у прошлост“.   јебешга.   Сестре се уздржаше од гласања,мастурбирајући уз хладне халуцинантне напитке које приправљаше Гурави безока.Обешеног о леву ногу кран ме је полако потапао у превирућу воду базена у ту сврху обојену у зелено да се ефекат крви уочи умоменту. граја гледалаца надјача тишину подводја када ми глава потону у шљаштаво осветљену воду пуну пирана,те ајкула, специјално за ову прилику изгладњиваних нејелом поврћа.за дивно чудо дисао сам и даље нормално што је био резултат упорних ми вежби поред акваријума са потонулим млечним путом. раније поменута фауна базена се надражена повремним електрошоковима које је уживајући пуштао Главни усмеравала ка мојем трзајућем телу гризући ме избезумљено, но ја бола не осетих нити ми било који телесног меса би одгрижен те схватих умоменту луду шалу дежурне те недеље крај Базена ,друуге ми кревецке лес Боса, која пиранама зубе повади те одњих направи укусну празну супу препоручљиву услучајевима импотенције тјст зарад регулисања нивоа тестостерона коју халапљиво некидан посркасмо,док јато кажњеничких ајкула које се гаје у мрклом језу пећина филфле јужног отока малтешког архипелага ,замени са тек тек пристиглим са аква циркусом из мауритание  угосте ,а вегетеријанкама ,које једу све што је шарено,па тако у моменту безгаћа остах. нагост ме осрамоти но улогу своју схватих па се почех панично отимати са конопца који ме је све дубље уводу спуштао,уочих ефекат непостојеће крви постигнут воденом бојицом прикривеном кознагде и на моменат умислих да чух и грају гледалаца крај базена који су навијали против мене док докони једни у тој игри подводног светла штруцкају колце заборава на паркингу крај назирућег друма  ка суседној Сицилији.   
    Oct 08, 2013 1980
  • 07 Oct 2013
    ноћни суноврати
    склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
    1901 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    ноћни суноврати
    склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
    Oct 07, 2013 1901
  • 07 Oct 2013
    вагина дехименизатор
    редовности куретине ускраћена зарад неких својих муња углави Виорика је понекад ипак дозвољавала одабраним да јојсе успентрају венериним брежуљком па се ија у својој срамежљивости када су те телесне непримерености упитању тамо умало затекох баш у перијоди када је мозак одмарала од сконцентрисаности  рада на теези . . . Далије зашто узрочник зазато. наиме oбратио сам јој пажњу 19 строфом песмице објављене у локалном поетском тромесечнику па је ужелела да провери веродостојност стихоклепа кои је сирови секс глорификово:   докарамте и зубити трну ујајима осећам хук моора олизах ти уво ( не баш чисто) чујем цичиш- леглатими фора   аја баш бијо унеку зрилонг психоериу закораyчио трупкајући камењаром нузмедитеран познатим док креешт галеба безгласни назирах уснама рибица које насувом се зијајући спасоносној води надају. рапидна смежураност маштовитости гањашеме у процеп сумње за наставак поетског трајања започетог, има томе, јер крају се ближим, а ништа још значајно неказах да потомство у надирању поменеме као темељца умишљаја како нас је матична планета уствари слудила обећањима неостварљивим док свемир, вид'га колкије мами тајнама недокучивим. утом , ето Виорике крај мене где умишљаше се додирљивом унамери да своју чупаву мазуљу делне оном одабраном који ће умети хормоналне страсти да јој пласира директ ујајник па макар и посредством мамљиве појезије речи лажљивих које глорификују слободу избора,ооо, како то бубњићима милозвучно прија, превиђајући могућност грешке покајничке притом. мени пак, мис'им, ни накрај мозга није било да свог главоњу тек тако вежем обавезом за чупавујој, а што сам код подоста их умео раније одрадити тако што би конпозицијом стиховане поруке поспешио да тек размакну колена таман толицко да се потом у чуду питају - ју, откуд попустих,неконтролисана а мени ни леђа се више не назираху јер отутњах циља постигнутог.   према природним појавама пажљив, утишавам случајницу у намери из камењара  напоменом да бучност нам размишљања може пореметити сексуални живот шкоља непосредног нузобалу.а да будем посве искрен, нашисмо . . . . Нисам више онај стари. Остарило се. 
    2961 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    вагина дехименизатор
    редовности куретине ускраћена зарад неких својих муња углави Виорика је понекад ипак дозвољавала одабраним да јојсе успентрају венериним брежуљком па се ија у својој срамежљивости када су те телесне непримерености упитању тамо умало затекох баш у перијоди када је мозак одмарала од сконцентрисаности  рада на теези . . . Далије зашто узрочник зазато. наиме oбратио сам јој пажњу 19 строфом песмице објављене у локалном поетском тромесечнику па је ужелела да провери веродостојност стихоклепа кои је сирови секс глорификово:   докарамте и зубити трну ујајима осећам хук моора олизах ти уво ( не баш чисто) чујем цичиш- леглатими фора   аја баш бијо унеку зрилонг психоериу закораyчио трупкајући камењаром нузмедитеран познатим док креешт галеба безгласни назирах уснама рибица које насувом се зијајући спасоносној води надају. рапидна смежураност маштовитости гањашеме у процеп сумње за наставак поетског трајања започетог, има томе, јер крају се ближим, а ништа још значајно неказах да потомство у надирању поменеме као темељца умишљаја како нас је матична планета уствари слудила обећањима неостварљивим док свемир, вид'га колкије мами тајнама недокучивим. утом , ето Виорике крај мене где умишљаше се додирљивом унамери да своју чупаву мазуљу делне оном одабраном који ће умети хормоналне страсти да јој пласира директ ујајник па макар и посредством мамљиве појезије речи лажљивих које глорификују слободу избора,ооо, како то бубњићима милозвучно прија, превиђајући могућност грешке покајничке притом. мени пак, мис'им, ни накрај мозга није било да свог главоњу тек тако вежем обавезом за чупавујој, а што сам код подоста их умео раније одрадити тако што би конпозицијом стиховане поруке поспешио да тек размакну колена таман толицко да се потом у чуду питају - ју, откуд попустих,неконтролисана а мени ни леђа се више не назираху јер отутњах циља постигнутог.   према природним појавама пажљив, утишавам случајницу у намери из камењара  напоменом да бучност нам размишљања може пореметити сексуални живот шкоља непосредног нузобалу.а да будем посве искрен, нашисмо . . . . Нисам више онај стари. Остарило се. 
    Oct 07, 2013 2961
  • 07 Oct 2013
    Otvoreno pismo... tašti
      Uvek znam kad je tašta na vratima, jer miševi odma dobrovoljno skaču u mišolovke. Evo ovo sam negde pročitao i potpuno opisuje moj odnos sa taštom. Mislim da sam prvi put osetio da među nama neće biti ljubavi, kad smo je ostavili da nam pričuva stan i nahrani mačku. Ne treba ni da opisujem moje zaprepašćenje kada smo se vratili i kada sam video da se naša spavaća soba preselila u dećiju sobu. Po njoj mnogo zdravija soba, jer gleda na park i sa mnogo manje buke. Najgore je bilo što je sledeća dva dana po našem povratku samo kukala kako je ona došla da se odmori, a ne da radi.   Sledećeg dana komšinice su me čudno gledale pri susretu. I smejušile se.Kad sam kao onako slučajno upitao taštu  da li je neko od komšija bio u poseti u vreme našeg odmora, ispade da je cela zgrada bila na tuperware partiju, koji je ona organizovala.Goreo sam od znatiželje da je pitam šta je o meni pričala..ali ona vešto izbeže tu temu  I tek posle dugo godina sam saznao:   Moja tašta se hvalila komšinicama..(eto o čemu one pričaju na tuperware parti), da njen zet nosi donji veš sa smešnim slikama (kad hoćeš i crteži pataka na gaćama  su smešni)   Pošto stanuje oko 15 minuta od nas. uvek slučajno navrati u vreme ručka i normalno zasedne za sto i naruča se.Često sam se pitao šta li jadan tašt jede u vreme tih njenih gostovanja.   Normalno da nisam nikad direktno pitao.Pa nisam lud da mi vruća šerpa sa supom, završi na glavi.   E sad što je došla ,nego dok podje..... Od momenta kad prvi put kaže da ide kuci…pa do njenog polaska prodje najmanje sat vremena.U tom vremenskom periodu popije čašu vode..ode u wc Još tri puta se oprosti ,obuče kaput..raširi ruke da joj klinci polete u zagrljaj…I pošalje ćerki poljubac, a zetu klimne glavom i ne pogledavši ga. Jako voli za vreme svojih poseta da upotrebljava recenicu: 'Jao Lana jel’ se sećaš ovog /onog tipa(sve ih ona pamti po imenu) on ti je sad  ovo ili ono,veliki as, pun kao brod,eh mogla si da si htela..i sve kao ja ne čujem to ,a u stvari meni priča. I tako se ja tešim čitajući šale na račun tašti : Šta je najgora stvar  koja može da vam se desi:   Kad odvedete taštu  u bolnicu i doktor izadje i kaže Vam: ' Uspeli smo da je spasimo!.' Najbolja je ona: Kad bi ste imali tri želje ali sve što pozelite.  vašoj tašti će biti duplo 1Zelim bilion dolara Dobro ali vaša tašta će dobiti dva 2.Zelim kuću  na divnom ostrvu u Grćkoj Dobro ali vašoj tašti dve 3.Želim da me izbiješ da budem polumrtav Ne znam kako je stanje kod Vas?Slobodno se izjadajte sve ostaje medju nama. p.s  Isključujem svaku odgovornost sa sličnošću živih osoba sa ovom pričom(sigurno je sigurno    
    4411 Objavio/la Zelimir Belogrlic
  • By Zelimir Belogrlic
    Otvoreno pismo... tašti
      Uvek znam kad je tašta na vratima, jer miševi odma dobrovoljno skaču u mišolovke. Evo ovo sam negde pročitao i potpuno opisuje moj odnos sa taštom. Mislim da sam prvi put osetio da među nama neće biti ljubavi, kad smo je ostavili da nam pričuva stan i nahrani mačku. Ne treba ni da opisujem moje zaprepašćenje kada smo se vratili i kada sam video da se naša spavaća soba preselila u dećiju sobu. Po njoj mnogo zdravija soba, jer gleda na park i sa mnogo manje buke. Najgore je bilo što je sledeća dva dana po našem povratku samo kukala kako je ona došla da se odmori, a ne da radi.   Sledećeg dana komšinice su me čudno gledale pri susretu. I smejušile se.Kad sam kao onako slučajno upitao taštu  da li je neko od komšija bio u poseti u vreme našeg odmora, ispade da je cela zgrada bila na tuperware partiju, koji je ona organizovala.Goreo sam od znatiželje da je pitam šta je o meni pričala..ali ona vešto izbeže tu temu  I tek posle dugo godina sam saznao:   Moja tašta se hvalila komšinicama..(eto o čemu one pričaju na tuperware parti), da njen zet nosi donji veš sa smešnim slikama (kad hoćeš i crteži pataka na gaćama  su smešni)   Pošto stanuje oko 15 minuta od nas. uvek slučajno navrati u vreme ručka i normalno zasedne za sto i naruča se.Često sam se pitao šta li jadan tašt jede u vreme tih njenih gostovanja.   Normalno da nisam nikad direktno pitao.Pa nisam lud da mi vruća šerpa sa supom, završi na glavi.   E sad što je došla ,nego dok podje..... Od momenta kad prvi put kaže da ide kuci…pa do njenog polaska prodje najmanje sat vremena.U tom vremenskom periodu popije čašu vode..ode u wc Još tri puta se oprosti ,obuče kaput..raširi ruke da joj klinci polete u zagrljaj…I pošalje ćerki poljubac, a zetu klimne glavom i ne pogledavši ga. Jako voli za vreme svojih poseta da upotrebljava recenicu: 'Jao Lana jel’ se sećaš ovog /onog tipa(sve ih ona pamti po imenu) on ti je sad  ovo ili ono,veliki as, pun kao brod,eh mogla si da si htela..i sve kao ja ne čujem to ,a u stvari meni priča. I tako se ja tešim čitajući šale na račun tašti : Šta je najgora stvar  koja može da vam se desi:   Kad odvedete taštu  u bolnicu i doktor izadje i kaže Vam: ' Uspeli smo da je spasimo!.' Najbolja je ona: Kad bi ste imali tri želje ali sve što pozelite.  vašoj tašti će biti duplo 1Zelim bilion dolara Dobro ali vaša tašta će dobiti dva 2.Zelim kuću  na divnom ostrvu u Grćkoj Dobro ali vašoj tašti dve 3.Želim da me izbiješ da budem polumrtav Ne znam kako je stanje kod Vas?Slobodno se izjadajte sve ostaje medju nama. p.s  Isključujem svaku odgovornost sa sličnošću živih osoba sa ovom pričom(sigurno je sigurno    
    Oct 07, 2013 4411
  • 07 Oct 2013
    ви ти ње
    Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета   Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она   Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета моја
    2789 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    ви ти ње
    Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета   Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она   Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета моја
    Oct 07, 2013 2789
  • 07 Oct 2013
    инстикта ваб
    причица иживота на тему:  . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас  нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће .   него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је  полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи .   Отуд, етое. причице.  
    1984 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    инстикта ваб
    причица иживота на тему:  . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас  нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће .   него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је  полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи .   Отуд, етое. причице.  
    Oct 07, 2013 1984
  • 06 Oct 2013
    Moj Gost: Stjepan Mimica
      Stjepan Mimica piše vrlo interesantne stvari.Ustvari čitav njegov život je vrlo interesantan.Slikar,pisac,i u poslednje vreme na samo njemu jedinstven način fotografiše Beograd. Jedinstven umetnik ..to je u današnje vreme teška obaveza..Nadam se da će oni koji to prepoznaju, sa uživanjem čitati njegove priloge.   KO MI POPI TRISTA PIVA?!     Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. A morao sam često. Dok sam, još u svom blogerskom predživotu, vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje se zapatilo kasnije.Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, mada pisana u najrazličitijim gardovima, takoreći kao stilske vežbice, ipak su baš u poslovnom smislu bila vrlo učinkovita. Po zatvaranju firme, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, sahranio u brojne kartonske kutije, koje bih rado pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i ne izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje. A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, prebaciovano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u novije i jače, baš kao što su narodne umotvorine prebacivane s artritičnih kolena na zdravija i mladja. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993. Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila.   ------------------------------------------------------- Poštovani gospodine direktore, U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM). Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane. Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".Nažalost, morao sam da sačekam subotu.Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM. Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom). S poštovanjem, Stjepan Mimica,direktor projekta „Ko je ko u Srbiji" P.S.Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil? ------------------------------------------------------------
    63722 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Moj Gost: Stjepan Mimica
      Stjepan Mimica piše vrlo interesantne stvari.Ustvari čitav njegov život je vrlo interesantan.Slikar,pisac,i u poslednje vreme na samo njemu jedinstven način fotografiše Beograd. Jedinstven umetnik ..to je u današnje vreme teška obaveza..Nadam se da će oni koji to prepoznaju, sa uživanjem čitati njegove priloge.   KO MI POPI TRISTA PIVA?!     Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. A morao sam često. Dok sam, još u svom blogerskom predživotu, vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje se zapatilo kasnije.Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, mada pisana u najrazličitijim gardovima, takoreći kao stilske vežbice, ipak su baš u poslovnom smislu bila vrlo učinkovita. Po zatvaranju firme, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, sahranio u brojne kartonske kutije, koje bih rado pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i ne izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje. A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, prebaciovano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u novije i jače, baš kao što su narodne umotvorine prebacivane s artritičnih kolena na zdravija i mladja. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993. Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila.   ------------------------------------------------------- Poštovani gospodine direktore, U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM). Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane. Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".Nažalost, morao sam da sačekam subotu.Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM. Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom). S poštovanjem, Stjepan Mimica,direktor projekta „Ko je ko u Srbiji" P.S.Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil? ------------------------------------------------------------
    Oct 06, 2013 63722
  • 05 Oct 2013
    озрачје успаваног шаптача
    (издневниками) иако је пијукно ,има богме томе, деда Глуви наш сеоски учитељ ,а приватно конпозитор, још вазда га се присећам као редовног посетиоца Плавог дунава (угоститељског објекта & шире познатог) по уху пријатној музици коју је измишљо у сали са билијаром ућошку крај врата,лево ,на изгруваном швапском пијанину остављеном од потомака богате сеоске предратне фамилије Силберхолц ко залог за позајмљене неке новце а никад враћене кафеџији Груји .у том храму свакодневног урнебеса на бази туче колективне,па ко успе да врата увати – алал му ,стварао је дела “префињених звучних обриса те етеричне мелодиозности” која нажалост није наилазила места у ушесима напитих слушалаца успешно оперисаних од нота који су у просторији до те,шанку окренути пиљили у мушкобањасте певаљке замикрофоном вазда спремне курораду као основној им делатности,док је певачка каријера напредовала . . . .онако успут. мрмљао је њима деда Глуви ,тихо ,скоро шапатом: - видићете ви сутра, а можда иникад, ко сам ја бијо а они му хорски узвраћали - сам ти матори чепај уклавира ,то итако ником нетреба кад оћеш. читам путем интернета нашу дневну штампу ,ту скоро,и немогу да верујем.под насловом “хоризонти пијанизма”одушевљени коментатор збивања на музичкој сцени војводине на по новинске странице ,ситно писане,саставио је хвалоспев о + Н.М. самоуком ствараоцу “чије је дело као апартан ,колоритан и изазован сегмент савремене клавирске музике био претстављен захваљујући упорности унукему, пијанисткиње,која је базни дедин запис привела уху данашњег слушаоца”. неузмрзи ме него напишем еписмо садањем председнику сеоске месне заједнице, сину другара с којим сам се веропо дудовима, јел то око + деда Глувог баш све истина,кад Он пуних уста одушевљења ми узврати: “а сокак за надунав, од апотеке,договарамо се, назваћемо по њему и метути му & плочу накућу . . . .”   ееее судбино ,дису сада они кафански слухисти одкадгод ?
    3968 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    озрачје успаваног шаптача
    (издневниками) иако је пијукно ,има богме томе, деда Глуви наш сеоски учитељ ,а приватно конпозитор, још вазда га се присећам као редовног посетиоца Плавог дунава (угоститељског објекта & шире познатог) по уху пријатној музици коју је измишљо у сали са билијаром ућошку крај врата,лево ,на изгруваном швапском пијанину остављеном од потомака богате сеоске предратне фамилије Силберхолц ко залог за позајмљене неке новце а никад враћене кафеџији Груји .у том храму свакодневног урнебеса на бази туче колективне,па ко успе да врата увати – алал му ,стварао је дела “префињених звучних обриса те етеричне мелодиозности” која нажалост није наилазила места у ушесима напитих слушалаца успешно оперисаних од нота који су у просторији до те,шанку окренути пиљили у мушкобањасте певаљке замикрофоном вазда спремне курораду као основној им делатности,док је певачка каријера напредовала . . . .онако успут. мрмљао је њима деда Глуви ,тихо ,скоро шапатом: - видићете ви сутра, а можда иникад, ко сам ја бијо а они му хорски узвраћали - сам ти матори чепај уклавира ,то итако ником нетреба кад оћеш. читам путем интернета нашу дневну штампу ,ту скоро,и немогу да верујем.под насловом “хоризонти пијанизма”одушевљени коментатор збивања на музичкој сцени војводине на по новинске странице ,ситно писане,саставио је хвалоспев о + Н.М. самоуком ствараоцу “чије је дело као апартан ,колоритан и изазован сегмент савремене клавирске музике био претстављен захваљујући упорности унукему, пијанисткиње,која је базни дедин запис привела уху данашњег слушаоца”. неузмрзи ме него напишем еписмо садањем председнику сеоске месне заједнице, сину другара с којим сам се веропо дудовима, јел то око + деда Глувог баш све истина,кад Он пуних уста одушевљења ми узврати: “а сокак за надунав, од апотеке,договарамо се, назваћемо по њему и метути му & плочу накућу . . . .”   ееее судбино ,дису сада они кафански слухисти одкадгод ?
    Oct 05, 2013 3968