Pretraži blogove
Kategorije
468 blogs
-
састав на тему . . . малтом доколишући. . . на престижној локацији обалоутврде Таш Биша, насеља где су малтешки богатуни уз пар амбасада свили гњезда своа, стоји 1 смишљено насукан једрењак, средње класе са јарбола 3 имена Black Pearl данас престижни ресторан који нуди лепезу морских понуда љуцкој пробави намењеним,а некад приватно пловило Ерол Флина, глумца. Овај лепушкасти плејбој из аустралие прославио се својевремено , сетиће се тога времешнији читаоци, глумећи у авантуристичким филмовима, личности позитивне наравски, те постао миљеник публикума , женског посебно, диљем планете.кад је сортирао касицу своју, пазарио је поменути једрењак , те веле, опловио свет чак 3 пута а у друштву тада признатих лепотица, те пајтоса, здравствено се уништавајући пићем и сексом. Нешто као куплерај на таласима. Могломусе. Леп, ловаран, а радне обавезе такове да што можеш данас . . и немораш.био је чест гост малте те стални посетилац Egyptian Queen , јавне куће овде у валети познате тада морнарима диљем медитерана, где се прославијо ( причају још иданас њих пар преживелих из тих времена кое знам) својим умећем љубавног вођења. Од 1959 г плови лепотан небеским плаветнилом, али сећање на њега је вазда присутно, посебно када се посети овај насукани једрењак - ресторан. Невелико потпалубље са десетак столова те посадом у костимима гусара.уствари када вам рачун принесу након обедовања схватите да сте оробљени као у гусарска времена.по боковима брода множина фотоса који потсећају на најупечатљивије филмске сцене флинове, а музика само звук таласа морских. шушка ли шушка па они са слабијом петљом мало мало па у правцу тоалета одлазе да дорекну инспирацију спишом. Е сад, након раане смрти глумца ( у 50 г) брод који се затекао на малти у доку бродоградилишта на сервису, откупио је неки лован сицилијански, потом га препродао, зарадивши наравски, једном малтешком осигуравајућем друштву да би потом годинама опет трунуо у неком доку. Међутим судбина је хтела друго. 1980 г режисер Алтман је на малти у амбијенту за ту сврху саграђеног у забити малтешког камењара Popay Villаg-a ( које је и данас туристичка ћаба) снимао филм Popay са глумцем Робин Вилијамсом којем је ово био деби те схватио да му бивша лађа ерола флина може изврсно послужити као сценографија те место радње. И би тако. потом, обзиром да је малта постајала све интересантнија туристичка дестинација досетиосе предузимљиви власник ресторана Код шкољке да би се од поменутог брода могао уредити мамљив гастрономски кутак те га откупио и привео у тренутачно стање, насукавши га претходно на камењар. Ако Вам малта у плутању свом у близину доплови навратите свакако у поменути угоститељски објекат.једино бар две недеље рание место резервишите јер толико се чека да би вам док се жуљате одоле на тврдој седалици овог данас култ хранилишта овде ,вашом добром вољом, наравно онима којима исхрана заузима високо место на топ листи здравственог срозавања, насмешени келнери отели и последњу кинту. Ал вреди . . . Што се тиче пића сногу и зверања по броду, онако у пролазу , може кад вам се хоћне, једино обратите пажњу да се на средишњем јарболу вијори . .гусарска застава, што указуе да је објекат отворен. И обратно.2026 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . . малтом доколишући. . . на престижној локацији обалоутврде Таш Биша, насеља где су малтешки богатуни уз пар амбасада свили гњезда своа, стоји 1 смишљено насукан једрењак, средње класе са јарбола 3 имена Black Pearl данас престижни ресторан који нуди лепезу морских понуда љуцкој пробави намењеним,а некад приватно пловило Ерол Флина, глумца. Овај лепушкасти плејбој из аустралие прославио се својевремено , сетиће се тога времешнији читаоци, глумећи у авантуристичким филмовима, личности позитивне наравски, те постао миљеник публикума , женског посебно, диљем планете.кад је сортирао касицу своју, пазарио је поменути једрењак , те веле, опловио свет чак 3 пута а у друштву тада признатих лепотица, те пајтоса, здравствено се уништавајући пићем и сексом. Нешто као куплерај на таласима. Могломусе. Леп, ловаран, а радне обавезе такове да што можеш данас . . и немораш.био је чест гост малте те стални посетилац Egyptian Queen , јавне куће овде у валети познате тада морнарима диљем медитерана, где се прославијо ( причају још иданас њих пар преживелих из тих времена кое знам) својим умећем љубавног вођења. Од 1959 г плови лепотан небеским плаветнилом, али сећање на њега је вазда присутно, посебно када се посети овај насукани једрењак - ресторан. Невелико потпалубље са десетак столова те посадом у костимима гусара.уствари када вам рачун принесу након обедовања схватите да сте оробљени као у гусарска времена.по боковима брода множина фотоса који потсећају на најупечатљивије филмске сцене флинове, а музика само звук таласа морских. шушка ли шушка па они са слабијом петљом мало мало па у правцу тоалета одлазе да дорекну инспирацију спишом. Е сад, након раане смрти глумца ( у 50 г) брод који се затекао на малти у доку бродоградилишта на сервису, откупио је неки лован сицилијански, потом га препродао, зарадивши наравски, једном малтешком осигуравајућем друштву да би потом годинама опет трунуо у неком доку. Међутим судбина је хтела друго. 1980 г режисер Алтман је на малти у амбијенту за ту сврху саграђеног у забити малтешког камењара Popay Villаg-a ( које је и данас туристичка ћаба) снимао филм Popay са глумцем Робин Вилијамсом којем је ово био деби те схватио да му бивша лађа ерола флина може изврсно послужити као сценографија те место радње. И би тако. потом, обзиром да је малта постајала све интересантнија туристичка дестинација досетиосе предузимљиви власник ресторана Код шкољке да би се од поменутог брода могао уредити мамљив гастрономски кутак те га откупио и привео у тренутачно стање, насукавши га претходно на камењар. Ако Вам малта у плутању свом у близину доплови навратите свакако у поменути угоститељски објекат.једино бар две недеље рание место резервишите јер толико се чека да би вам док се жуљате одоле на тврдој седалици овог данас култ хранилишта овде ,вашом добром вољом, наравно онима којима исхрана заузима високо место на топ листи здравственог срозавања, насмешени келнери отели и последњу кинту. Ал вреди . . . Што се тиче пића сногу и зверања по броду, онако у пролазу , може кад вам се хоћне, једино обратите пажњу да се на средишњем јарболу вијори . .гусарска застава, што указуе да је објекат отворен. И обратно.Dec 04, 2013 2026
-
Ne znam koliko ko ovde prati neka desavanja u svetu. Problem sa GMO je privukao moju paznju jos pre desetak godina i vrlo pazljivo citam (a i gledam sve na youtube o toj tematici i to preporucujem i vama). Prvi put sam se zabrinuo kada sam procitao da u 4.-5. generaciji pacova, hranjenih GMO kukuruzom, cak do 80% muzjaka bude sterilno. I nesto slicno se potvrdilo u nekoliko sledecih ispitivanja. Zanimljivo je samo, da su rezultati tih istrazivanja bili jako kratko dostupni na internetu. Volsebno bi nestajali posle nedelju-dve dana. Da bih skratio ovaj, ionako, dugacki post: bojim se da je na delu planska depopopulizacija planete zemlje (na tkz. "zlatnih 2 milijarde")...mada, postoje teorije da se radi o "zlatnoj milijardi", pa cak i o "zlatnih 500 miliona"..Nije mi jasno, samo, kako bi i oni ziveli na zagadjenoj planeti? Jer, poznato je, gde je jednom zasejano GMO seme, vise se ne moze gajiti ni jedna prirodna kultura. Poznato je i da, kada se jednom GMO seme pusti u prirodu, ono, kao superiornije (otpornije na sve uticaje) se siri i potiskuje prirodne vrste. Hocemo li, jednog dana, na celoj planeti imati samo GMO? Jos groznije: Te ogromne kompanije koje proizvode GMO patentiraju sve sto im padne pod ruku. Tako, da ce se, jednog dana (a u Americi vec jeste) desiti da ne smes da zasadis seme iz sopstvenog prinosa, vec ces morati da kupis od njih! Ukratko, zakljucak: Ne trebaju ovoj planeti ni asteoidi, ni Nubire, ni ogromne komete, ni bliske crne rupe, ni eksplozije zvezda da bi covecanstvo bilo unisteno. Dovoljno je imati samo halapljive, bezobzirne, raspojasane idiote, prepune para, kojima nista nije sveto niti ih je briga za potomstvo ("Posle mene potop") koji ce rizikovati opstanak ljudske vrste radi svog sebicnog, idiotskog cilja "vladanja svetom".2608 Objavio/la Milan Vićentijević
-
Ne znam koliko ko ovde prati neka desavanja u svetu. Problem sa GMO je privukao moju paznju jos pre desetak godina i vrlo pazljivo citam (a i gledam sve na youtube o toj tematici i to preporucujem i vama). Prvi put sam se zabrinuo kada sam procitao da u 4.-5. generaciji pacova, hranjenih GMO kukuruzom, cak do 80% muzjaka bude sterilno. I nesto slicno se potvrdilo u nekoliko sledecih ispitivanja. Zanimljivo je samo, da su rezultati tih istrazivanja bili jako kratko dostupni na internetu. Volsebno bi nestajali posle nedelju-dve dana. Da bih skratio ovaj, ionako, dugacki post: bojim se da je na delu planska depopopulizacija planete zemlje (na tkz. "zlatnih 2 milijarde")...mada, postoje teorije da se radi o "zlatnoj milijardi", pa cak i o "zlatnih 500 miliona"..Nije mi jasno, samo, kako bi i oni ziveli na zagadjenoj planeti? Jer, poznato je, gde je jednom zasejano GMO seme, vise se ne moze gajiti ni jedna prirodna kultura. Poznato je i da, kada se jednom GMO seme pusti u prirodu, ono, kao superiornije (otpornije na sve uticaje) se siri i potiskuje prirodne vrste. Hocemo li, jednog dana, na celoj planeti imati samo GMO? Jos groznije: Te ogromne kompanije koje proizvode GMO patentiraju sve sto im padne pod ruku. Tako, da ce se, jednog dana (a u Americi vec jeste) desiti da ne smes da zasadis seme iz sopstvenog prinosa, vec ces morati da kupis od njih! Ukratko, zakljucak: Ne trebaju ovoj planeti ni asteoidi, ni Nubire, ni ogromne komete, ni bliske crne rupe, ni eksplozije zvezda da bi covecanstvo bilo unisteno. Dovoljno je imati samo halapljive, bezobzirne, raspojasane idiote, prepune para, kojima nista nije sveto niti ih je briga za potomstvo ("Posle mene potop") koji ce rizikovati opstanak ljudske vrste radi svog sebicnog, idiotskog cilja "vladanja svetom".Dec 01, 2013 2608
-
Truć, puć, bla, bla, bla, BLJAK! Moj današnji gost je Akademski slikar,Miodrag Miško Petrović,od milošte po majci Mikele, član ULUS i moj dobar prijatelj.Odlično piše i mogao je glatko postati i pisac. Zahvaljujem se na gostovanju i nadam se da će nam se vremenom pridružiti i ovde. ================================================================== ....biće optimalniji od prethodnog optimalnog....do mene nije došla nikakva informacija....ne želim da otkrivam ime, samo sam skrenula pažnju na problem....to se mora rešiti u vladi na stranačkom nivou....nije na policiji da to rešava....Srbi sa severa Kosova moraju....imam poverenje u naše sudstvo....Rusi su naša braća, Putin mi je obećao....ne zalažem se ja za hapšenje Dinkića, to traži EU....neće biti zaštićenih....Kosovo neće ući u Ujedinjene Nacije....radim u interesu građana Srbije.... DS je alternativa sunovratu....nisam ni ruski ni američki igrač....Hitlerova kampanja na izborima u Voždovcu....Ognjanovići su podigli novac sa računa....Dušan Mašić, Otvoreno pismo Sanji Ilić, novinarki Kurira, odgovor Sanje Ilić... Ovo se svakodnevno čuje sa upaljenih TV i radio aparata a ima ga i u papirnatim medijima. Pa naslovi iz Blica, Večernjih novosti i Kurira: Edin pocepao Jelenu u pušnici, Porodila se Danijela Amidžić, Azilanti se skrivaju u hotelu u Obrenovcu, Tadić u Kini razgovarao sa investitorima, Ovako Jelena Karleuša jaše, Ana dizala noge u sudnici, Kako je Tito postao Jovanka, Raskinuli Stanija i Filip, U Andrićgradu otkriven spomenik Njegošu, Vulin otvorio fabriku košulja, Nisam ja kriv, Beko je donosio sve odluke, Đilas pretio da će mi odseći glavu, Bojana Lekić dobila 100.000 evra od Tačijevog Srbina, Saša Radulović na stečajevima zaradio nekoliko stotina hiljada evra... Prvi put otkad imam kompjuter, otvorio sam stranice gore navedenih....jebemliga, ne znam kako da ih nazovem! Naslovi koje prenosim su kap u moru bljuvotina. I to su samo današnje vesti! I bez njih znam da živim u kloaki! Hoće li se ikad u zemlji Srbiji naći dovoljno LJUDI, tz kritična masa, koja će pocepati, ne Jelenu i ne u pušnici, nego sve skotove koji nas deru na živo i to na sred Terazija?!3801 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Truć, puć, bla, bla, bla, BLJAK! Moj današnji gost je Akademski slikar,Miodrag Miško Petrović,od milošte po majci Mikele, član ULUS i moj dobar prijatelj.Odlično piše i mogao je glatko postati i pisac. Zahvaljujem se na gostovanju i nadam se da će nam se vremenom pridružiti i ovde. ================================================================== ....biće optimalniji od prethodnog optimalnog....do mene nije došla nikakva informacija....ne želim da otkrivam ime, samo sam skrenula pažnju na problem....to se mora rešiti u vladi na stranačkom nivou....nije na policiji da to rešava....Srbi sa severa Kosova moraju....imam poverenje u naše sudstvo....Rusi su naša braća, Putin mi je obećao....ne zalažem se ja za hapšenje Dinkića, to traži EU....neće biti zaštićenih....Kosovo neće ući u Ujedinjene Nacije....radim u interesu građana Srbije.... DS je alternativa sunovratu....nisam ni ruski ni američki igrač....Hitlerova kampanja na izborima u Voždovcu....Ognjanovići su podigli novac sa računa....Dušan Mašić, Otvoreno pismo Sanji Ilić, novinarki Kurira, odgovor Sanje Ilić... Ovo se svakodnevno čuje sa upaljenih TV i radio aparata a ima ga i u papirnatim medijima. Pa naslovi iz Blica, Večernjih novosti i Kurira: Edin pocepao Jelenu u pušnici, Porodila se Danijela Amidžić, Azilanti se skrivaju u hotelu u Obrenovcu, Tadić u Kini razgovarao sa investitorima, Ovako Jelena Karleuša jaše, Ana dizala noge u sudnici, Kako je Tito postao Jovanka, Raskinuli Stanija i Filip, U Andrićgradu otkriven spomenik Njegošu, Vulin otvorio fabriku košulja, Nisam ja kriv, Beko je donosio sve odluke, Đilas pretio da će mi odseći glavu, Bojana Lekić dobila 100.000 evra od Tačijevog Srbina, Saša Radulović na stečajevima zaradio nekoliko stotina hiljada evra... Prvi put otkad imam kompjuter, otvorio sam stranice gore navedenih....jebemliga, ne znam kako da ih nazovem! Naslovi koje prenosim su kap u moru bljuvotina. I to su samo današnje vesti! I bez njih znam da živim u kloaki! Hoće li se ikad u zemlji Srbiji naći dovoljno LJUDI, tz kritična masa, koja će pocepati, ne Jelenu i ne u pušnici, nego sve skotove koji nas deru na živo i to na sred Terazija?!Nov 30, 2013 3801
-
Kada bi ste pitali turistu u Novom Sadu: '' Šta vam se najviše dopalo u našem gradu?'' Šta bi odgovorio? '' Girls!!!!'' - sa kakvim oduševljenjem to izgovaraju da i ja postanem oduševljen. Da, Novosađanke su zaista nešto najlepše u Srbiji, biću spreman da to napišem a vi me ispravite ako grešim. Englezima je ubedljivo najteže kada dođu u naš grad jer se ne susreću svaki dan sa takvim lepotama, takvim glamurom i ukusom. Novosađanke su kao sa modne piste sišle, duge kose, uvek uredne, našminkane, paze na manire a da ne spominjem telesnu građu...aaaa ne, to neću spominjati! Sunce je sinulo pa su Novosađanke živnule, šetajući gradom, pogled ne miruje. Da, to su naše sugrađanke. Ali, imaju li te lepotice problema, nalaze li one sreću u svemu tome? Stvar je ukusa da li se nekom dopadaju Novosađanke ili ne, o tome ne vredi polemisati jer su ukusi različiti ali čak i ta savršenstva nailaze na određene probleme, zbog svog stava i ponašanja i zbog našeg - muškog - shvatanja njihovog životnog stila. S obzirom da sam više od 13 godina proveo vozeći Novosađanke i Novosađane i 4 godine noćnog rada, vozeći od kluba do kluba, imao sam prilike da se uverim kako i nije sve pravo izbora i da se neke stvari nameću kao određene vrednosti te se i podrazumevaju. Saslušao sam puno raznih priča a jedna mi je bila veoma zanimljiva; Naime, vozio sam 3 devojke, manje odevene kao što jer red kada se vikendom ide u grad, sa svim atributima pokazanim. No, nisam odbijao razgovor i saznah da njihovo raspoloženje i nije baš najbolje, te ih upitah: '' Devojke, di su momci? '' Kakvi momci, ili su pijani, ili se tuku ili su Gej. Dobih iskren odovor i shvatih da bi one samo ljubav, da nije sve u poprsju već je ipak nešto u Ljubavi! Uh, laknulo mi je. http://taxinovisad.blogspot.com/2218 Objavio/la Ćazim Salihi
-
By Ćazim Salihi Kada bi ste pitali turistu u Novom Sadu: '' Šta vam se najviše dopalo u našem gradu?'' Šta bi odgovorio? '' Girls!!!!'' - sa kakvim oduševljenjem to izgovaraju da i ja postanem oduševljen. Da, Novosađanke su zaista nešto najlepše u Srbiji, biću spreman da to napišem a vi me ispravite ako grešim. Englezima je ubedljivo najteže kada dođu u naš grad jer se ne susreću svaki dan sa takvim lepotama, takvim glamurom i ukusom. Novosađanke su kao sa modne piste sišle, duge kose, uvek uredne, našminkane, paze na manire a da ne spominjem telesnu građu...aaaa ne, to neću spominjati! Sunce je sinulo pa su Novosađanke živnule, šetajući gradom, pogled ne miruje. Da, to su naše sugrađanke. Ali, imaju li te lepotice problema, nalaze li one sreću u svemu tome? Stvar je ukusa da li se nekom dopadaju Novosađanke ili ne, o tome ne vredi polemisati jer su ukusi različiti ali čak i ta savršenstva nailaze na određene probleme, zbog svog stava i ponašanja i zbog našeg - muškog - shvatanja njihovog životnog stila. S obzirom da sam više od 13 godina proveo vozeći Novosađanke i Novosađane i 4 godine noćnog rada, vozeći od kluba do kluba, imao sam prilike da se uverim kako i nije sve pravo izbora i da se neke stvari nameću kao određene vrednosti te se i podrazumevaju. Saslušao sam puno raznih priča a jedna mi je bila veoma zanimljiva; Naime, vozio sam 3 devojke, manje odevene kao što jer red kada se vikendom ide u grad, sa svim atributima pokazanim. No, nisam odbijao razgovor i saznah da njihovo raspoloženje i nije baš najbolje, te ih upitah: '' Devojke, di su momci? '' Kakvi momci, ili su pijani, ili se tuku ili su Gej. Dobih iskren odovor i shvatih da bi one samo ljubav, da nije sve u poprsju već je ipak nešto u Ljubavi! Uh, laknulo mi je. http://taxinovisad.blogspot.com/Nov 30, 2013 2218 -
Pročitah na netu ovaj interesantan tekst pa reših da podelim sa vama.Ipak je sreća nešto što svi imamo oko sebe, samo je treba pronaći. 1.Cenite život - Razvijajte zahvalnost. Što ste više zahvalni više ćete da osećate radost prema životu i svemu oko sebe. Probajte ovu jednostavnu vežbu: Pre nego što zaspite izaberite makar jednu stvar zbog koje ste zahvalni. To može biti i nešto veoma jednostavno,kao npr. cvrkut ptica koje vas bude. Radite ovu vežbu mesec dana i primetićete da život zaista cenite i da ga ne uzimate zdravo za gotovo. 2.Nastavite da učite - Investirajte vreme, novac i energiju u razvoj novih veština. Održavajte vaš mozak vitalnim, stalnim učenjem i usavršavanjem. 3.Radite ono što volite -Ovo se može činiti kao nešto što se podrazumeva ali istina je da većina ljudi ne voli posao koji radi. Izaberite posao koji volite i nađite vreme i za hobije i sve ono što volite da radite. 4. Smejte se -Ne shvatajte život preozbiljno, smejte se sebi. Unesite zabavu u svakodnevne aktivnosti. 5. Opraštanje - Grčevito držanje za bes, ljubomoru, ozlojeđenost će štetiti samo vama. Naučite da oprostite i drugima i sebi i krenite dalje. 6.Meditacija - Sve veći broj istraživanja ukazuje da meditacija ima veliki pozitivan uticaj na zdravlje i dobrostanje osobe koja je praktikuje. Pod meditacijom se može podrazumevati i prisutnost u sadašnjem trenutku, sve što radite radite sa svesnošću. 7.Ljubav - Negujte veze sa prijateljima i rodbinom i neka vam to postane prioritet. Podržite voljene osobe kad im je teško. 8.Prestanite da poredite - Sretni ljudi ne gube vreme brinući šta će drugi da misle o njima, oni ne gube vreme ogovarajući druge osobe. Otpustite vašu potrebu da kritikujete druge i da im sudite. Umesto toga se koncentrišite na stvaranje najboljeg života za vas. 9.Budite pozitivni! - Napravite svestan napor da čašu vidite napola punu a ne napola praznu. Ako primetite negativne misli , zaustavite ih snažnim pozitivnim afirmacijama. 10.Okružite se ljudima koji na vas deluju pozitivno, okružite se sretnim, pozitivnim ljudima, koji vam iskreno žele najbolje i koji vam pružaju podršku na vašem putu prema uspehu. Što više inkorporišete ove navike u vaš život, bićete sretniji!1107 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Pročitah na netu ovaj interesantan tekst pa reših da podelim sa vama.Ipak je sreća nešto što svi imamo oko sebe, samo je treba pronaći. 1.Cenite život - Razvijajte zahvalnost. Što ste više zahvalni više ćete da osećate radost prema životu i svemu oko sebe. Probajte ovu jednostavnu vežbu: Pre nego što zaspite izaberite makar jednu stvar zbog koje ste zahvalni. To može biti i nešto veoma jednostavno,kao npr. cvrkut ptica koje vas bude. Radite ovu vežbu mesec dana i primetićete da život zaista cenite i da ga ne uzimate zdravo za gotovo. 2.Nastavite da učite - Investirajte vreme, novac i energiju u razvoj novih veština. Održavajte vaš mozak vitalnim, stalnim učenjem i usavršavanjem. 3.Radite ono što volite -Ovo se može činiti kao nešto što se podrazumeva ali istina je da većina ljudi ne voli posao koji radi. Izaberite posao koji volite i nađite vreme i za hobije i sve ono što volite da radite. 4. Smejte se -Ne shvatajte život preozbiljno, smejte se sebi. Unesite zabavu u svakodnevne aktivnosti. 5. Opraštanje - Grčevito držanje za bes, ljubomoru, ozlojeđenost će štetiti samo vama. Naučite da oprostite i drugima i sebi i krenite dalje. 6.Meditacija - Sve veći broj istraživanja ukazuje da meditacija ima veliki pozitivan uticaj na zdravlje i dobrostanje osobe koja je praktikuje. Pod meditacijom se može podrazumevati i prisutnost u sadašnjem trenutku, sve što radite radite sa svesnošću. 7.Ljubav - Negujte veze sa prijateljima i rodbinom i neka vam to postane prioritet. Podržite voljene osobe kad im je teško. 8.Prestanite da poredite - Sretni ljudi ne gube vreme brinući šta će drugi da misle o njima, oni ne gube vreme ogovarajući druge osobe. Otpustite vašu potrebu da kritikujete druge i da im sudite. Umesto toga se koncentrišite na stvaranje najboljeg života za vas. 9.Budite pozitivni! - Napravite svestan napor da čašu vidite napola punu a ne napola praznu. Ako primetite negativne misli , zaustavite ih snažnim pozitivnim afirmacijama. 10.Okružite se ljudima koji na vas deluju pozitivno, okružite se sretnim, pozitivnim ljudima, koji vam iskreno žele najbolje i koji vam pružaju podršku na vašem putu prema uspehu. Što više inkorporišete ove navike u vaš život, bićete sretniji!Nov 29, 2013 1107 -
састав на тему . . . судбинску њега сам упознао тамо спочетка 6десетих века кљокнутог у аули Бгд Арх .факултета посредством кума ми Дрнде, тадањег цимера.били смо бруцоши, додуше ја са комшијске грађевине па навраћо да кодњи гледам женске.коднас и било,а ко и да ние мис'им ,да невређам. биоје, Tуца се звао, пар година однас старији, техничар из привреде који кад је видео на послу како су инжињери павиглу,решио да прекине аргатовање и отпочне да се истудира на бази науке,причаонам.па ди пукне . .син православног попа изНадаља онако растегнут у дивану, онижи набијен, главе ко пун месец, међутим надасве дружељубив и комуникативан постао нам је стално друштво и сећам га се као поузданог колеге током тих заједничких бгдских година. па се разиђосмо . . . . уз повремене контакте. у деценији касније, пак, повезао нас заједнички пројекат.ја већ ожењен, дете, а он још у дилеми шта да уради. дружијо се додуше сједном, што имала и дете однеког , калкулисо женидбу па му Отац поопа поручивао - само преко мене ладног женска осетила дилемуму па притисла, јер дипл арх ,плата пристојна ,стан имао на престижној Бгд локацији, то се не пропушта и . . ту Туца пуче.сећам га се, Мали смо се ословљавали међусобно ,кад ме упита - овако неиде,полудићу, него шта мислиш да одем ја уНемачку имам једног познатог, ради као цртач а чуо је даим треба архитекта, уствари ај'мо заједно, ти знаш немачки,а ? - асиме нашо ,узвратих, ти ко тица награни, пали само и не размишљај,ако ти је судбина . . биће - пробаћу, ал' знај, без мерцедеса се невраћам била је година 1974.и . . живот настави даље, али у вези остасмо. приповетка из фатерланда углавном знана ,од заједничке сутеренске собе крај минхенске жељ.станице са још тројицом зеема, у лонцу куваног пасуља за недељу дана, само се хлеб докупи, а лукац измами од младих пиљарки, рад од јутра до сутра, очи све сиграју од белине хартије којом исцртаном треба газду задовољити, те уз штедњу, до гарсоњере личне, па потом двособног стана. ко данас се присећам лета 1978 те пред улазном капијом у наше нсадско двориште стоји паркирана бела мечка а ја се спосла враћам возилом па немогу унутра и помињем усеби фамилију возачу како је згодно паркирао, но чим таблице спазих би ми ама све јасно умоменту - а, шта ка'ш , дочекао ме је насмејан - ма никад нисам ни сумњао у тебе, Mали, знаш в.добро, узвратих уследили су потом све проређенији сусрети.долазио је вазда са најновијим моделом мерцедеса, а уз архитектуру почео је и да слика, апстрактно, што се чак и свидело неким ликовним критичарима па су и изложбе почели да му организују.и онда, кад оће,а уме да оће, са 43 г још момак, среће на једном пословном састанку подоста млађу колгиницу немицу и . . .данас живе у Хајделбергу у породичној вили жениној, наследио је уходан арх. биро својег + таста имају кћер јединицу која се школује у суседној Швици , запошљава тридесетак стручњака, а он и жена . . путују по свету и уживају.слика и даље,веома успешно,скоро ми се фалио видео поруком са Тенерифе где имају вилу да му је тамо отворена изложба, но жали се на шећер, удебљаосе и поред свих третмана које упражњава, али још више га забрињава што већ годинама сања . . на немачком. - једино ме на бивше потсећате Ви са којима сам у контакту те икона св Николе која ено заузима почасно место у дневном боравку хејделбершке виле. њу недам. Е,мали мој. Судбина.1893 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . . судбинску њега сам упознао тамо спочетка 6десетих века кљокнутог у аули Бгд Арх .факултета посредством кума ми Дрнде, тадањег цимера.били смо бруцоши, додуше ја са комшијске грађевине па навраћо да кодњи гледам женске.коднас и било,а ко и да ние мис'им ,да невређам. биоје, Tуца се звао, пар година однас старији, техничар из привреде који кад је видео на послу како су инжињери павиглу,решио да прекине аргатовање и отпочне да се истудира на бази науке,причаонам.па ди пукне . .син православног попа изНадаља онако растегнут у дивану, онижи набијен, главе ко пун месец, међутим надасве дружељубив и комуникативан постао нам је стално друштво и сећам га се као поузданог колеге током тих заједничких бгдских година. па се разиђосмо . . . . уз повремене контакте. у деценији касније, пак, повезао нас заједнички пројекат.ја већ ожењен, дете, а он још у дилеми шта да уради. дружијо се додуше сједном, што имала и дете однеког , калкулисо женидбу па му Отац поопа поручивао - само преко мене ладног женска осетила дилемуму па притисла, јер дипл арх ,плата пристојна ,стан имао на престижној Бгд локацији, то се не пропушта и . . ту Туца пуче.сећам га се, Мали смо се ословљавали међусобно ,кад ме упита - овако неиде,полудићу, него шта мислиш да одем ја уНемачку имам једног познатог, ради као цртач а чуо је даим треба архитекта, уствари ај'мо заједно, ти знаш немачки,а ? - асиме нашо ,узвратих, ти ко тица награни, пали само и не размишљај,ако ти је судбина . . биће - пробаћу, ал' знај, без мерцедеса се невраћам била је година 1974.и . . живот настави даље, али у вези остасмо. приповетка из фатерланда углавном знана ,од заједничке сутеренске собе крај минхенске жељ.станице са још тројицом зеема, у лонцу куваног пасуља за недељу дана, само се хлеб докупи, а лукац измами од младих пиљарки, рад од јутра до сутра, очи све сиграју од белине хартије којом исцртаном треба газду задовољити, те уз штедњу, до гарсоњере личне, па потом двособног стана. ко данас се присећам лета 1978 те пред улазном капијом у наше нсадско двориште стоји паркирана бела мечка а ја се спосла враћам возилом па немогу унутра и помињем усеби фамилију возачу како је згодно паркирао, но чим таблице спазих би ми ама све јасно умоменту - а, шта ка'ш , дочекао ме је насмејан - ма никад нисам ни сумњао у тебе, Mали, знаш в.добро, узвратих уследили су потом све проређенији сусрети.долазио је вазда са најновијим моделом мерцедеса, а уз архитектуру почео је и да слика, апстрактно, што се чак и свидело неким ликовним критичарима па су и изложбе почели да му организују.и онда, кад оће,а уме да оће, са 43 г још момак, среће на једном пословном састанку подоста млађу колгиницу немицу и . . .данас живе у Хајделбергу у породичној вили жениној, наследио је уходан арх. биро својег + таста имају кћер јединицу која се школује у суседној Швици , запошљава тридесетак стручњака, а он и жена . . путују по свету и уживају.слика и даље,веома успешно,скоро ми се фалио видео поруком са Тенерифе где имају вилу да му је тамо отворена изложба, но жали се на шећер, удебљаосе и поред свих третмана које упражњава, али још више га забрињава што већ годинама сања . . на немачком. - једино ме на бивше потсећате Ви са којима сам у контакту те икона св Николе која ено заузима почасно место у дневном боравку хејделбершке виле. њу недам. Е,мали мој. Судбина.Nov 28, 2013 1893
-
(листајући дневник . . . . ероцкими) допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била наМалти па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила. физички ,онако попуњена свугде је зауватити има, ал у глави малко јој шеврдају бубице тврдокриле.како имам само један лежај ,но поширок, договоримосе да спавамо скупа,али без дирања,па род смо ,додуше даљњи,сем ако од нас двое неко непробунца,но то нећемо бројати у озбиљно.и лепо договорено текло,она увече преморена од дневних туристичких обавеза по малти ,те овај музеум,те она црква,велими сва је слуђена од података а волела би да упамти да може да прича када се врати усело, а ја цркнут од рнбачења по захтевима милог ми Газде овдашњег, само се подаперемо и ко бебе,близанци једно нуздруго залаламо у моменту.нинечитамо,а о тевеју ни помена.понекад преморену опомињао бих је ,благо дрмусајући - прекрсти ноге, хрчеш. ондак једног викенда,били обоје нешто расположени цео дан се шалили на бази зезања а предвече она напекла кранцли а ја припремио рибе и оладијо вина па се на тераси са погледом преко медитерана целог баш опустисмо ,конзумирајући,те неважно приповедајући.дошло време и за легање,видим она нешто шара сочима помени и смешкасе неваљало -штатије ,јаћу -ниш’ нешто умишљам усеби ,онаће -ааааааааааааа,па доообро ондак, закључих но кад се нађосмо укревету сна уочима ниналик .унекоје ће она -јел спаваш -не . .а ти -нија, врућина ми нека ,изнутра -ди, заинтересовахсе -ево овде ,рече, и примакну ми шаку својему трбуву,где немиром прстију наслутих чупави поруб -па и ние тако,констатовах ,моје врућији,те ја њену шаку примакох кмени, ал нешто малко ниже отрбувами -ајооој . . .тешкосигами, чухје пасе доватисмо. . . . ујтру пита ме у пролазу комшија, спрат испод, на степеницама, дали сам ноћас осетио лаки потрес, њему лустер звецко . -нисам , промрмљах изуједан и скомолео ,ја имам неонку ал јој рикно стартер па неради ноћи које уследише ,срамотамеје предвама детаљисати ,углавном после ударничког неког времена изнурен и клецав на бази испијености предложих јој руменој и задовољној -мислим да ти се матера већ брине,могла би и кући,а ,шта каеш -уф, баш си ни’акав а сви те фале, прокоментариса увређено изешга ни род није што је некад бијо,једва се спасох навалентности повучене ми рођакиње . . . даљње.1920 Objavio/la светислав стојановић
-
(листајући дневник . . . . ероцкими) допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била наМалти па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила. физички ,онако попуњена свугде је зауватити има, ал у глави малко јој шеврдају бубице тврдокриле.како имам само један лежај ,но поширок, договоримосе да спавамо скупа,али без дирања,па род смо ,додуше даљњи,сем ако од нас двое неко непробунца,но то нећемо бројати у озбиљно.и лепо договорено текло,она увече преморена од дневних туристичких обавеза по малти ,те овај музеум,те она црква,велими сва је слуђена од података а волела би да упамти да може да прича када се врати усело, а ја цркнут од рнбачења по захтевима милог ми Газде овдашњег, само се подаперемо и ко бебе,близанци једно нуздруго залаламо у моменту.нинечитамо,а о тевеју ни помена.понекад преморену опомињао бих је ,благо дрмусајући - прекрсти ноге, хрчеш. ондак једног викенда,били обоје нешто расположени цео дан се шалили на бази зезања а предвече она напекла кранцли а ја припремио рибе и оладијо вина па се на тераси са погледом преко медитерана целог баш опустисмо ,конзумирајући,те неважно приповедајући.дошло време и за легање,видим она нешто шара сочима помени и смешкасе неваљало -штатије ,јаћу -ниш’ нешто умишљам усеби ,онаће -ааааааааааааа,па доообро ондак, закључих но кад се нађосмо укревету сна уочима ниналик .унекоје ће она -јел спаваш -не . .а ти -нија, врућина ми нека ,изнутра -ди, заинтересовахсе -ево овде ,рече, и примакну ми шаку својему трбуву,где немиром прстију наслутих чупави поруб -па и ние тако,констатовах ,моје врућији,те ја њену шаку примакох кмени, ал нешто малко ниже отрбувами -ајооој . . .тешкосигами, чухје пасе доватисмо. . . . ујтру пита ме у пролазу комшија, спрат испод, на степеницама, дали сам ноћас осетио лаки потрес, њему лустер звецко . -нисам , промрмљах изуједан и скомолео ,ја имам неонку ал јој рикно стартер па неради ноћи које уследише ,срамотамеје предвама детаљисати ,углавном после ударничког неког времена изнурен и клецав на бази испијености предложих јој руменој и задовољној -мислим да ти се матера већ брине,могла би и кући,а ,шта каеш -уф, баш си ни’акав а сви те фале, прокоментариса увређено изешга ни род није што је некад бијо,једва се спасох навалентности повучене ми рођакиње . . . даљње.Nov 28, 2013 1920
-
Već tradicionalno,svake godine mi zapadne 'čast' da obavim kupovinu svih potrepština za Božićne i Novogodišnje praznike. Moja Lana je kiwi (Novozelandjanka), pa se kod nas slave još i dva Božića i dve Nove Godine,Tome se raduju verovatno samo klinci iz bliže i dalje porodice Belogrlić.Mi ostali,smo se pomirili sa sudbinom Kako nas ženski deo ne pušta u kuhinju (hvala ti Bože),osim da napunimo mašinu za pranje sudove,(Hvala ti Bože i za nju), muški deo se većinom naoruža bankovnim i kredit karticama,šoping listama kojima bi pozavidela bilo koja trilogija i baci se medju histerične domaćice,koje prazne rafofe i zamrzivače u supermarketu,kao da su upravo dobile poruku da će za koji dan biti smak sveta. Samo još da napomenem da se Srpski Božić i Nova Godna slave kod mojih roditelja.(Hvala ti Bože i na ovome).Još jedna zahvalnost ide Tata Belogrliću, koji se izborio za frižider za pivo u garaži ,pa može lepo čovek da se skemba u neku hladovinu i da se bar malko pravi lud. Jedino što moja Sis,pametno dete ,stvori tradiciju dok je još mogla i već godinama na doček ide sa još 6 drugarica na ostrvo Vanuatu. Mogu misliti njih 6 tamo! Mogu misliti ali izbegavam. Da se vratim na svoju obavezu. Dakle histerične domaćice,zajapureni prodavci,deca samo što ne počnu da se penju od muke po zidovima i redovi..redovi..redovi,kao da smo pod embargom. Ti isti ljudi iz reda na jedvite jade odvlače prepunjena kolica u kojima je toliko svega i svačega da bi im pozavidela ekonomija neke nerazvijene države.Kad stignu na izlaz odmah se hvataju za racun sa kase i bleje dugo u njega vrteći glavom. Nešto dalje ispred bankomata stoji druga grupica bledih ljudi koji su upravo u zaprepašćenju dočekali papir iz Bankomata na kome se jasno vidi da su pred bankrotom Moja Lana je onaj tip, što već nedeljama pre praznika poćinje da pravi liste : hrane ,poklona,ukrasa i sl One će sigurno biti gotove pre MOG sudnjeg šoping dana ,mada u poslednjoj skoro da nema ni traga onoga šta je pisala na prvoj. Piše,briše i pita:'Šta li bi mačke volele za božićnu večeru.' WTF!!! Otkud ja znam.Ako mene pitaš ,ja bih to ubio i zakopao u bašti,taj miris,bljak (Hrana za mačke ne mačke,sačuvaj me bože).I tako ja jadan idem od rafa do rafa, a najradije bih leškario pored bazena(nije moj )i ispijao mojitos na slamku.Dakle odlučim Napraviću i ja listu. Neka praznici budu ok ali ne da se preteruje. Da brate ostane vremena da se uzme screwdriver(,koktel ne alatka). 1. Praznici nisu Aramagedon! Najverovatnije će supermarketi raditi i posle njih. 2 Da se ne kupuje ništa iz Bivše Republike Braznovček-Možda se uštedi dolar ili dva na tegli za voće koja svetli u mraku.ali zato možda otruješ ujaka Berta kome si to namenila. 3. Ove godine za poklon odrasli dobijaju prazne koferte .a deca poklone koji nisu skuplji od 10 dolara i po mogućnosti koje smo sami napravili! U prazne koferte odrasli da stave lepo pare koje su mislili da potroše na poklone odraslima i od toga napravimo Fond za one koji nikad ne mogu da praznuju. 4. Pre nego što zaboravim da obavezno obavestimo sve odrasle, da nikako pred klincima ne spominju da je Božićna šunka pravljena od svinje.Jedina svinja koju oni znaju je Pepa Prase. pssst ova pepa prase je moja sis Dubravka:) Kad sam završio listu podjem prema svojoj dragoj sa najlepšim osmehom i raširenih ruku 'E nemoj me sad ,vidiš da sam u gužvi .oko ovih lista'..progovori Ma imam rešenje ..pokušavam već malo obeshrabren 'Rekoh,nemoj sad..opet će ona' UUU znam taj pogled. Okrećem se nalevokrug,Sačekaću bolji momenat ..ili možda iduće praznike... Vama kolege više sreće ako imate iste muke 1.5313 Objavio/la Zelimir Belogrlic
-
Već tradicionalno,svake godine mi zapadne 'čast' da obavim kupovinu svih potrepština za Božićne i Novogodišnje praznike. Moja Lana je kiwi (Novozelandjanka), pa se kod nas slave još i dva Božića i dve Nove Godine,Tome se raduju verovatno samo klinci iz bliže i dalje porodice Belogrlić.Mi ostali,smo se pomirili sa sudbinom Kako nas ženski deo ne pušta u kuhinju (hvala ti Bože),osim da napunimo mašinu za pranje sudove,(Hvala ti Bože i za nju), muški deo se većinom naoruža bankovnim i kredit karticama,šoping listama kojima bi pozavidela bilo koja trilogija i baci se medju histerične domaćice,koje prazne rafofe i zamrzivače u supermarketu,kao da su upravo dobile poruku da će za koji dan biti smak sveta. Samo još da napomenem da se Srpski Božić i Nova Godna slave kod mojih roditelja.(Hvala ti Bože i na ovome).Još jedna zahvalnost ide Tata Belogrliću, koji se izborio za frižider za pivo u garaži ,pa može lepo čovek da se skemba u neku hladovinu i da se bar malko pravi lud. Jedino što moja Sis,pametno dete ,stvori tradiciju dok je još mogla i već godinama na doček ide sa još 6 drugarica na ostrvo Vanuatu. Mogu misliti njih 6 tamo! Mogu misliti ali izbegavam. Da se vratim na svoju obavezu. Dakle histerične domaćice,zajapureni prodavci,deca samo što ne počnu da se penju od muke po zidovima i redovi..redovi..redovi,kao da smo pod embargom. Ti isti ljudi iz reda na jedvite jade odvlače prepunjena kolica u kojima je toliko svega i svačega da bi im pozavidela ekonomija neke nerazvijene države.Kad stignu na izlaz odmah se hvataju za racun sa kase i bleje dugo u njega vrteći glavom. Nešto dalje ispred bankomata stoji druga grupica bledih ljudi koji su upravo u zaprepašćenju dočekali papir iz Bankomata na kome se jasno vidi da su pred bankrotom Moja Lana je onaj tip, što već nedeljama pre praznika poćinje da pravi liste : hrane ,poklona,ukrasa i sl One će sigurno biti gotove pre MOG sudnjeg šoping dana ,mada u poslednjoj skoro da nema ni traga onoga šta je pisala na prvoj. Piše,briše i pita:'Šta li bi mačke volele za božićnu večeru.' WTF!!! Otkud ja znam.Ako mene pitaš ,ja bih to ubio i zakopao u bašti,taj miris,bljak (Hrana za mačke ne mačke,sačuvaj me bože).I tako ja jadan idem od rafa do rafa, a najradije bih leškario pored bazena(nije moj )i ispijao mojitos na slamku.Dakle odlučim Napraviću i ja listu. Neka praznici budu ok ali ne da se preteruje. Da brate ostane vremena da se uzme screwdriver(,koktel ne alatka). 1. Praznici nisu Aramagedon! Najverovatnije će supermarketi raditi i posle njih. 2 Da se ne kupuje ništa iz Bivše Republike Braznovček-Možda se uštedi dolar ili dva na tegli za voće koja svetli u mraku.ali zato možda otruješ ujaka Berta kome si to namenila. 3. Ove godine za poklon odrasli dobijaju prazne koferte .a deca poklone koji nisu skuplji od 10 dolara i po mogućnosti koje smo sami napravili! U prazne koferte odrasli da stave lepo pare koje su mislili da potroše na poklone odraslima i od toga napravimo Fond za one koji nikad ne mogu da praznuju. 4. Pre nego što zaboravim da obavezno obavestimo sve odrasle, da nikako pred klincima ne spominju da je Božićna šunka pravljena od svinje.Jedina svinja koju oni znaju je Pepa Prase. pssst ova pepa prase je moja sis Dubravka:) Kad sam završio listu podjem prema svojoj dragoj sa najlepšim osmehom i raširenih ruku 'E nemoj me sad ,vidiš da sam u gužvi .oko ovih lista'..progovori Ma imam rešenje ..pokušavam već malo obeshrabren 'Rekoh,nemoj sad..opet će ona' UUU znam taj pogled. Okrećem se nalevokrug,Sačekaću bolji momenat ..ili možda iduće praznike... Vama kolege više sreće ako imate iste muke 1.Nov 27, 2013 5313
-
Ne bih volela da budem pogrešno shvaćena. Jednostavno, peglanje mi je prvo na listi najomraženijih poslova. Mislim, u čemu je štos? Rublje svojski istretirano najrazličitijim antibakterijskim sredstvima, pošteno promuljano kroz one haj-tek monstrume što umeju da peru na sto poznatih načina i još isto toliko nepoznatih, dodatno se maltretira vrućim komadom metala. Čega radi, pitanje je sad? Da se odmah razumemo, iako sklona da sasvim nasumično i neprincipijelno pobrojim familiju onome ko je izmislio peglu ( u isto vreme se do obožavanja klanjajući izumitelju perilice ), u trenucima lucidnosti koja prosevne između dva jaka napada padanja mraka na oči mi izazvanog mrskim pregalaštvom, jasno mi je da je njen prevashodni zadatak u samom početku bio da poubija što više one nevidljve gamadi što se baškari svuda oko nas i sklona je izazivanuju svakovrsnih boleština i na tome pronalazaču svaka čast. Hoću reći, ne bežim ja od činjenice da je to u nekom momentu bila veoma korisna rabota i ni na kraj pameti mi ne pada da je kao takvu osporavam. Ali danas, smatram, peglanje bi trebalo bez i malo kajanja ćušnuti u ropotarnicu istorije. Okreni-obrni, čitav problem se sveo na sferu estetike: da li nam više pasuje kao da nas je krava žvakalaluk ili preferiramo izgled kao upravo ispod kalupa da smo izašli. No, zapravo, ne radi se o tome. Bivalo je i svetlih trenutaka u procesu peglanja, nije da nije. Neprocenjivo je iskustvo imati pod peglom pelene netom skinute sa žice pošto ih je tamo dobrano izbockao mraz i izlupao severac, pa su taman vlažne koliko treba i bez fajtanja, a baška tako lepo mirišu na zimu, na sveže, na čisto. E, dakle, priznajem, u tom periodu jesam uživala držeći peglu u ruci. Zatim, kada je moje Malo Dete savladalo svih šezdeset slova, učeći sa podjednakim žarom i ćirilicu i latinicu, ničim izazvano i daleko pre nego što je to bilo baš neophodno, nastupio je sledeći blistavi trenutak bavljenja termičkim ispravljanjem zgužvanog veša. Naime, kako bih ja sela kraj daske za peglanje osvrćući se krišom i u nelagodi preko ramena da proverim da me odnekud ne posmatra moja rođena majka, uvek silno narogušena kada se kućni poslovi obavljaju iz sedećeg položaja ( koji je dokaz lenjosti i sličnih nedostataka karaktera poštene domaćice ) i uštekala mrsku alatku u struju, tako bi se moje Oko Plavo pojavljivalo sa knjigom ispod miške da mi čita. Na taj način smo apsolvirale kompletne doživljaje Pipi Dugačke Čarape i još nekolicinu odlomaka najrazličitijih drugih knjiga za decu, a ja sam bila ažurnija nego ikad što se tiče savladavanja večito nezamislivo velikih kamara neispeglanih prnja. Jer, ona je toliko volela te čitalačke seanse, da sam ja peglala i peglala i peglala sve dok mi na raspolaganju nisu ostajali samo rođeni prsti, ne želeći da joj uskratim očigledno zadovoljstvo. E, a onda je u nekom nedefinisanom trenutku naglo odrasla i više joj nije bilo zanimljivo da me zabavlja svojim neospornim čitalačkim sposobnostima. Povukla se u svoju sobu, čitala knjige sama i u sebi, a meni ih tek naknadno prosleđivala, ako bi procenila da mogu i ja da ih iščitam sa razumevanjem. Tako smo peglanje i ja ponovo došli u fazu hladnog rata koji je godinama tinjao. Ja nisam mogla da sakrijem svoju odbojnost i neraspoloženje, a pegla je, osećajući to, s vremena na vreme umela da mi iskomplikuje život praveći kurcšluse koji su obavezno izbijali osigurače iz razvodne kutije, tako da sam em njih morala da menjam, em sam prinudno savladala i osnove eletričarskog zanata sadržane u zameni nagorelih gajtana ili, ako druge nema, u skraćivanju istih. Međutim, vremenom je došlo do sasvim neočekivanog obrta. Naravno, standardno narogušena, u početku nisam ni primećivala da se nešto posebno dešava. Tu daska, tu ja, tu pegla, tu rublje... Sve je delovalo isto. Ali... Ispostavilo se da je taj pozamašni komad vremena proveden u pokušaju estetizacije odevnih predmeta i njihovom privođenju društvenim normama dušu dao za razmišljanje. Gle čuda! Peglam i pustim misli da mi rominjaju kroz glavu. ( Ma, čak se ni toliko ne potrudim, jer one odnekle navru i same. ) Tiho, lagano, nevezano, ovlaš, smireno... Kao one mirne, uporne kiše što blagodatno natapaju zemlju i napajaju žedne biljke i usahle potoke. Ne, nikako ne tvrdim da se pri tome dešava nešto epohalno. Daleko od toga. Ali uhvatim sebe kako sasvim lepo rešim neku nedoumicu, sve usput, neprimetno, boreći se svim snagama da rukav na košulji ne dobije duplu ivicu. Ili se na miru raspravim sama sa sobom i sa čitavim svetom, što se i najčešće dešava, jer sam u datim okolnostima veoma sklona svađi, dok istovremeno pokušavam da savladam dupli jorganski čaršav. Dogodi se da tek tada sasvim jasno i u svoj punoći postanem svesna koliko soba lepo miriše na božure koji su se u par proteklih dana od malenih pupoljaka preobrazili u krupne i teške ružičaste cvetove, a da to ranije gotovo da i nisam primetila, na one prave, baštenske ruže koje su sačuvale i trnje i opojnost, na turske karanfile koji šikljaju iz prepunih vaza.. ( I onda se osmehnem. Malo li je? ) Vratim film na trenutak kada je do mene iz zelene ukrasne hartije doskakutala žaba od mesečevog kamena ( mističnog kamena povezanog sa intuicijom i emocijama i skladom i ljubavlju ), pažljivo birana, sasvim namerno za mene i za moju policu za snove i iznova uživam u tom trenutku u kome su se tako dobro preklopili moje ushićenje i njime indukovano zadovoljstvo darodavca. Uhvatim neku reč, onako, u prolazu, lepu, posebnu, zvučnu, pa krenem da je izgovaram u sebi, ne bih li joj uhvatila ukus i oblik i zvuk. Tu se obično potpuno zanesem, pa domišljam šta bi se sve od nje takve moglo napraviti - kakva rečenica, koja priča... Bude tu zanimljivih asocijacija, zgodnih igara, zabavnih obrta. Naravno, kada isključim peglu, sve to se raspline još pre nego što poslažem ispeglano rublje po ormanima, ali, ostane neki majušni trag, neka smernica, neka klica iz koje će se, moguće je, izroditi nešto što će imati nekakvog smisla barem za mene. Ili tek tako, sasvim namćorski i pakosno, rešim da svima obznanim kako sam nepobitno ustanovila da dobre vile ne postoje i da je potpuna zabluda misliti drugačije. ( Uostalom, lako je vilama da budu dobre, kada ne moraju da se bave peglanjem. ) ************************************** Dodatak za razmišljanje i uživanje: Sećam se jednog jutra u Devetom mesecu, pošto je svu noć lila kiša. Uprkos jarkom suncu rosa je još uvek kapala sa hrizantema u vrtu. Na bambusovim ogradama i potkresanim živicama videla sam pokidane paukove mreže, a na mestima gde su niti bile prekinute, visile su kapljice kiše kao niske belih bisera. Bila sam očarana i duboko dirnuta. Kako je sunce jačalo, rosa je postepeno nestajala s deteline i ostalog bilja na kome je otežala; grane su počele da se miču i odjednom same od sebe odskočiše. Kasnije sam opisivala ljudima kako je sve to bilo predivno. Njihova ravnodušnost ostavila je najdublji utisak na mene. ( iz knjige ,, Zapisi pred san'' Sei Šonagon )2117 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Ne bih volela da budem pogrešno shvaćena. Jednostavno, peglanje mi je prvo na listi najomraženijih poslova. Mislim, u čemu je štos? Rublje svojski istretirano najrazličitijim antibakterijskim sredstvima, pošteno promuljano kroz one haj-tek monstrume što umeju da peru na sto poznatih načina i još isto toliko nepoznatih, dodatno se maltretira vrućim komadom metala. Čega radi, pitanje je sad? Da se odmah razumemo, iako sklona da sasvim nasumično i neprincipijelno pobrojim familiju onome ko je izmislio peglu ( u isto vreme se do obožavanja klanjajući izumitelju perilice ), u trenucima lucidnosti koja prosevne između dva jaka napada padanja mraka na oči mi izazvanog mrskim pregalaštvom, jasno mi je da je njen prevashodni zadatak u samom početku bio da poubija što više one nevidljve gamadi što se baškari svuda oko nas i sklona je izazivanuju svakovrsnih boleština i na tome pronalazaču svaka čast. Hoću reći, ne bežim ja od činjenice da je to u nekom momentu bila veoma korisna rabota i ni na kraj pameti mi ne pada da je kao takvu osporavam. Ali danas, smatram, peglanje bi trebalo bez i malo kajanja ćušnuti u ropotarnicu istorije. Okreni-obrni, čitav problem se sveo na sferu estetike: da li nam više pasuje kao da nas je krava žvakalaluk ili preferiramo izgled kao upravo ispod kalupa da smo izašli. No, zapravo, ne radi se o tome. Bivalo je i svetlih trenutaka u procesu peglanja, nije da nije. Neprocenjivo je iskustvo imati pod peglom pelene netom skinute sa žice pošto ih je tamo dobrano izbockao mraz i izlupao severac, pa su taman vlažne koliko treba i bez fajtanja, a baška tako lepo mirišu na zimu, na sveže, na čisto. E, dakle, priznajem, u tom periodu jesam uživala držeći peglu u ruci. Zatim, kada je moje Malo Dete savladalo svih šezdeset slova, učeći sa podjednakim žarom i ćirilicu i latinicu, ničim izazvano i daleko pre nego što je to bilo baš neophodno, nastupio je sledeći blistavi trenutak bavljenja termičkim ispravljanjem zgužvanog veša. Naime, kako bih ja sela kraj daske za peglanje osvrćući se krišom i u nelagodi preko ramena da proverim da me odnekud ne posmatra moja rođena majka, uvek silno narogušena kada se kućni poslovi obavljaju iz sedećeg položaja ( koji je dokaz lenjosti i sličnih nedostataka karaktera poštene domaćice ) i uštekala mrsku alatku u struju, tako bi se moje Oko Plavo pojavljivalo sa knjigom ispod miške da mi čita. Na taj način smo apsolvirale kompletne doživljaje Pipi Dugačke Čarape i još nekolicinu odlomaka najrazličitijih drugih knjiga za decu, a ja sam bila ažurnija nego ikad što se tiče savladavanja večito nezamislivo velikih kamara neispeglanih prnja. Jer, ona je toliko volela te čitalačke seanse, da sam ja peglala i peglala i peglala sve dok mi na raspolaganju nisu ostajali samo rođeni prsti, ne želeći da joj uskratim očigledno zadovoljstvo. E, a onda je u nekom nedefinisanom trenutku naglo odrasla i više joj nije bilo zanimljivo da me zabavlja svojim neospornim čitalačkim sposobnostima. Povukla se u svoju sobu, čitala knjige sama i u sebi, a meni ih tek naknadno prosleđivala, ako bi procenila da mogu i ja da ih iščitam sa razumevanjem. Tako smo peglanje i ja ponovo došli u fazu hladnog rata koji je godinama tinjao. Ja nisam mogla da sakrijem svoju odbojnost i neraspoloženje, a pegla je, osećajući to, s vremena na vreme umela da mi iskomplikuje život praveći kurcšluse koji su obavezno izbijali osigurače iz razvodne kutije, tako da sam em njih morala da menjam, em sam prinudno savladala i osnove eletričarskog zanata sadržane u zameni nagorelih gajtana ili, ako druge nema, u skraćivanju istih. Međutim, vremenom je došlo do sasvim neočekivanog obrta. Naravno, standardno narogušena, u početku nisam ni primećivala da se nešto posebno dešava. Tu daska, tu ja, tu pegla, tu rublje... Sve je delovalo isto. Ali... Ispostavilo se da je taj pozamašni komad vremena proveden u pokušaju estetizacije odevnih predmeta i njihovom privođenju društvenim normama dušu dao za razmišljanje. Gle čuda! Peglam i pustim misli da mi rominjaju kroz glavu. ( Ma, čak se ni toliko ne potrudim, jer one odnekle navru i same. ) Tiho, lagano, nevezano, ovlaš, smireno... Kao one mirne, uporne kiše što blagodatno natapaju zemlju i napajaju žedne biljke i usahle potoke. Ne, nikako ne tvrdim da se pri tome dešava nešto epohalno. Daleko od toga. Ali uhvatim sebe kako sasvim lepo rešim neku nedoumicu, sve usput, neprimetno, boreći se svim snagama da rukav na košulji ne dobije duplu ivicu. Ili se na miru raspravim sama sa sobom i sa čitavim svetom, što se i najčešće dešava, jer sam u datim okolnostima veoma sklona svađi, dok istovremeno pokušavam da savladam dupli jorganski čaršav. Dogodi se da tek tada sasvim jasno i u svoj punoći postanem svesna koliko soba lepo miriše na božure koji su se u par proteklih dana od malenih pupoljaka preobrazili u krupne i teške ružičaste cvetove, a da to ranije gotovo da i nisam primetila, na one prave, baštenske ruže koje su sačuvale i trnje i opojnost, na turske karanfile koji šikljaju iz prepunih vaza.. ( I onda se osmehnem. Malo li je? ) Vratim film na trenutak kada je do mene iz zelene ukrasne hartije doskakutala žaba od mesečevog kamena ( mističnog kamena povezanog sa intuicijom i emocijama i skladom i ljubavlju ), pažljivo birana, sasvim namerno za mene i za moju policu za snove i iznova uživam u tom trenutku u kome su se tako dobro preklopili moje ushićenje i njime indukovano zadovoljstvo darodavca. Uhvatim neku reč, onako, u prolazu, lepu, posebnu, zvučnu, pa krenem da je izgovaram u sebi, ne bih li joj uhvatila ukus i oblik i zvuk. Tu se obično potpuno zanesem, pa domišljam šta bi se sve od nje takve moglo napraviti - kakva rečenica, koja priča... Bude tu zanimljivih asocijacija, zgodnih igara, zabavnih obrta. Naravno, kada isključim peglu, sve to se raspline još pre nego što poslažem ispeglano rublje po ormanima, ali, ostane neki majušni trag, neka smernica, neka klica iz koje će se, moguće je, izroditi nešto što će imati nekakvog smisla barem za mene. Ili tek tako, sasvim namćorski i pakosno, rešim da svima obznanim kako sam nepobitno ustanovila da dobre vile ne postoje i da je potpuna zabluda misliti drugačije. ( Uostalom, lako je vilama da budu dobre, kada ne moraju da se bave peglanjem. ) ************************************** Dodatak za razmišljanje i uživanje: Sećam se jednog jutra u Devetom mesecu, pošto je svu noć lila kiša. Uprkos jarkom suncu rosa je još uvek kapala sa hrizantema u vrtu. Na bambusovim ogradama i potkresanim živicama videla sam pokidane paukove mreže, a na mestima gde su niti bile prekinute, visile su kapljice kiše kao niske belih bisera. Bila sam očarana i duboko dirnuta. Kako je sunce jačalo, rosa je postepeno nestajala s deteline i ostalog bilja na kome je otežala; grane su počele da se miču i odjednom same od sebe odskočiše. Kasnije sam opisivala ljudima kako je sve to bilo predivno. Njihova ravnodušnost ostavila je najdublji utisak na mene. ( iz knjige ,, Zapisi pred san'' Sei Šonagon )Nov 26, 2013 2117
-
Ko o čemu Sremica o Sremu ... Zaista sam ponosna na svoj grad sa bogatom istorijom.Sinoć najeteh na ovaj snimak, koji prelepo opisije moj grad.Ko nije bio PUT POD NOGE , izvolite dodjite.... Žao mi je što snimak ne mogu objaviti u blogu, ali ću u komentaru... Snimak pogledajte OVDE2528 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Ko o čemu Sremica o Sremu ... Zaista sam ponosna na svoj grad sa bogatom istorijom.Sinoć najeteh na ovaj snimak, koji prelepo opisije moj grad.Ko nije bio PUT POD NOGE , izvolite dodjite.... Žao mi je što snimak ne mogu objaviti u blogu, ali ću u komentaru... Snimak pogledajte OVDENov 25, 2013 2528
