Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

User's Tags

468 blogs
  • 25 Dec 2013
    PRESABIRANJE
          Nova godina, nove želje i nade, nova obećanja i stara očekivanja; da bude srećnije i bolje! Sa istim ljudima, nepromijenjenim ćudima, starim navikama i u sve lošijim prilikama...   I ne trudim se više da razumijem kako to da kod razmjene toliko silne pameti i "pozitivne" energije, toliko lijepih i iskrenih želja, toliko ljubavi i razumijevanja, tolerancije i medjusobnog uvažavanja - nekako nam nikako - ne ide...!?   Život i jeste presabiranje, a samo kreteni nikada nemaju nikakvo rješenje.   Svoje preostale i neokrnjene ponose, stoga, čuvam u najtoplijim dijelovima duše, i ponekad ih, kada je to neizbježno, podijelim, ali samo sa najbližim i najdražim. Isto je i sa srećom, sa kojom, i inače, ne treba bezobrazno i drsko mahati u ovim vremenima sve učestalijih i sve većih nesreća.   Mjera je u svemu nužna da bi se očuvali nepomućenost uma i mir u duši.   Moja je baždarena činjenicom da nikome i nikada, pa i onima koji su mi "o glavi radili", ni u snu nisam pomislio zlo, a kamo li učinio tako nešto. Oni su samo magla i dim u koji su se sami preobrazili, bez mojeg uticaja i zalaganja. O dobrim ljudima i njihovim dobrim djelima (prema meni samome , a i drugima), mogao bih, kada bih umio, knjigu napisati. I nije me sram da se ponosim sa takvima.   Naprotiv!   Siguran sam, baš u mjeri u kojom sam spreman snositi i posljedice ako griješim, da veoma razlikujem dobro i zlo, kao i ljude sa ove ili one strane čovječnosti. Ne volim trač, ogovaranje, licemjerje i laž, ne trpim bilo kakvo nasilje i prostakluk, a prezirem one koji te pljunu i opale žestoku šamarčinu, kao potvrdu "naklonosti", i kada podigneš ruku da obrišeš njihov smrad sa svooga lica, nadignu buku do neba kako ih ti, eto, napadaš i tučeš. Takvi su, uglavnom, nalik na kerove koji počinju lajati čim začuju lavež drugih pasa, i nemaju svoje mišljenje, čast i dostojanstvo. Ali, čak ni karakter psa.   I ove godine, uprkos svemu, nisam postao niko drugi, ni drugačiji. Samo sam, na moje zadovoljstvo, stariji za još jednu godinu i neka iskustva. Nisam u sukobu sa samim sobom i svima drugima koji još uvijek drže do elementarne pristojnosti u društvenim odnosima, a što je još važnije - ni sa fizičkim zdravljem. O onom mentalnom imati stav u ovim ludim vremenima je čista - metafizika.   Upravo zbog naličja i u najljepšim željama, bez kojeg nema ni pravog lica, za dobro zdravlje je preporučljivo da prvo porazmislimo o sebi samima!   Sretna i uspješna Nova godina! Naročito onima koje raduje i tudja sreća.
    1107 Objavio/la Aleksa B.
  • By Aleksa B.
    PRESABIRANJE
          Nova godina, nove želje i nade, nova obećanja i stara očekivanja; da bude srećnije i bolje! Sa istim ljudima, nepromijenjenim ćudima, starim navikama i u sve lošijim prilikama...   I ne trudim se više da razumijem kako to da kod razmjene toliko silne pameti i "pozitivne" energije, toliko lijepih i iskrenih želja, toliko ljubavi i razumijevanja, tolerancije i medjusobnog uvažavanja - nekako nam nikako - ne ide...!?   Život i jeste presabiranje, a samo kreteni nikada nemaju nikakvo rješenje.   Svoje preostale i neokrnjene ponose, stoga, čuvam u najtoplijim dijelovima duše, i ponekad ih, kada je to neizbježno, podijelim, ali samo sa najbližim i najdražim. Isto je i sa srećom, sa kojom, i inače, ne treba bezobrazno i drsko mahati u ovim vremenima sve učestalijih i sve većih nesreća.   Mjera je u svemu nužna da bi se očuvali nepomućenost uma i mir u duši.   Moja je baždarena činjenicom da nikome i nikada, pa i onima koji su mi "o glavi radili", ni u snu nisam pomislio zlo, a kamo li učinio tako nešto. Oni su samo magla i dim u koji su se sami preobrazili, bez mojeg uticaja i zalaganja. O dobrim ljudima i njihovim dobrim djelima (prema meni samome , a i drugima), mogao bih, kada bih umio, knjigu napisati. I nije me sram da se ponosim sa takvima.   Naprotiv!   Siguran sam, baš u mjeri u kojom sam spreman snositi i posljedice ako griješim, da veoma razlikujem dobro i zlo, kao i ljude sa ove ili one strane čovječnosti. Ne volim trač, ogovaranje, licemjerje i laž, ne trpim bilo kakvo nasilje i prostakluk, a prezirem one koji te pljunu i opale žestoku šamarčinu, kao potvrdu "naklonosti", i kada podigneš ruku da obrišeš njihov smrad sa svooga lica, nadignu buku do neba kako ih ti, eto, napadaš i tučeš. Takvi su, uglavnom, nalik na kerove koji počinju lajati čim začuju lavež drugih pasa, i nemaju svoje mišljenje, čast i dostojanstvo. Ali, čak ni karakter psa.   I ove godine, uprkos svemu, nisam postao niko drugi, ni drugačiji. Samo sam, na moje zadovoljstvo, stariji za još jednu godinu i neka iskustva. Nisam u sukobu sa samim sobom i svima drugima koji još uvijek drže do elementarne pristojnosti u društvenim odnosima, a što je još važnije - ni sa fizičkim zdravljem. O onom mentalnom imati stav u ovim ludim vremenima je čista - metafizika.   Upravo zbog naličja i u najljepšim željama, bez kojeg nema ni pravog lica, za dobro zdravlje je preporučljivo da prvo porazmislimo o sebi samima!   Sretna i uspješna Nova godina! Naročito onima koje raduje i tudja sreća.
    Dec 25, 2013 1107
  • 25 Dec 2013
    NEMOJ DA SMO NAMĆORI
      Prenosim tekst kolege Blogera Hansel.Divna akcija, a eto i nekošta vas ništa, osim jednog klika i lepe reči!!Tako da sad nema izgovora da ne učestvujete i date doprinos za fond za lečenje dece od bolesti raka.     Pokrenuta je akcija gde uz malo truda može mnogo da se pomogne. www.scientificallyprovenfacts.com/ljubav-leci.html (Na sajtu donatora je samo ovaj link: https://apps.facebook.com/ljubav-leci/, a oba zahtevaju logovanje na FB, samo da obavestim -- ja proveravao autentičnost akcije, za svaki slučaj.)   Treba sa svog FB profila upisati, kako kažu, lepu reč, novogodišnju želju ili bilo kakve reči podrške koje prenose optimizam i pozitivnu energiju. Znači, ne ocenjuje se kvalitet. Bitna je dobra volja.A ono što je najvažnije, unos svakog korisnika na Fejsbuku ujedno predstavlja i NIS-ovu donaciju od 30 dinara samoj akciji.Kako akcija podrazumeva SVE koji imaju FB nalog, ma gde živeli i ma kojim jezikom govorili, sjajna stvar bi bila da se proširi i van granica Srbije.Trideset dinara nije velika para, ali ako se potrudimo da pristigne dovoljan broj učesnika, mogu se sakupiti ozbiljne pare za, kako kažu, poboljšanje uslova rada institucija u kojima se leče deca obolela od raka u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Akcija traje samo do 7. januara.Dakle, koliko je važno da se upišemo, još važnije je da što pre proširimo obaveštenje o akciji i navedemo što više njih da učine isto, i da šire dalje.;)Ajd sad da vidimo koliko nam je stvarno stalo...   I ja da dodam predlog -- ako niste podigli onih oko 350 dinara dividenti od besplatnih akcija koje imate (ako ih niste prodali), slučajno od NIS-a, ako vas je mrzelo da idete po taj mali novac u poštu (tamo su nam otvorili račune a da to nismo ni znali, bez obzira što smo prijavili račune kod banaka pri prijavljivanju za upis besplatnih akcija), možete ga podići (dovoljno je da ponesete ličnu kartu) i uplatiti nekome kome mnogo treba. Oko šest miliona evra je zbir svih tih malih iznosa od oko tri evra... Mnoga deca, mnoge porodice bi s tim novcem dobili nadu i -- ostvarenje nade.  
    4649 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    NEMOJ DA SMO NAMĆORI
      Prenosim tekst kolege Blogera Hansel.Divna akcija, a eto i nekošta vas ništa, osim jednog klika i lepe reči!!Tako da sad nema izgovora da ne učestvujete i date doprinos za fond za lečenje dece od bolesti raka.     Pokrenuta je akcija gde uz malo truda može mnogo da se pomogne. www.scientificallyprovenfacts.com/ljubav-leci.html (Na sajtu donatora je samo ovaj link: https://apps.facebook.com/ljubav-leci/, a oba zahtevaju logovanje na FB, samo da obavestim -- ja proveravao autentičnost akcije, za svaki slučaj.)   Treba sa svog FB profila upisati, kako kažu, lepu reč, novogodišnju želju ili bilo kakve reči podrške koje prenose optimizam i pozitivnu energiju. Znači, ne ocenjuje se kvalitet. Bitna je dobra volja.A ono što je najvažnije, unos svakog korisnika na Fejsbuku ujedno predstavlja i NIS-ovu donaciju od 30 dinara samoj akciji.Kako akcija podrazumeva SVE koji imaju FB nalog, ma gde živeli i ma kojim jezikom govorili, sjajna stvar bi bila da se proširi i van granica Srbije.Trideset dinara nije velika para, ali ako se potrudimo da pristigne dovoljan broj učesnika, mogu se sakupiti ozbiljne pare za, kako kažu, poboljšanje uslova rada institucija u kojima se leče deca obolela od raka u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Akcija traje samo do 7. januara.Dakle, koliko je važno da se upišemo, još važnije je da što pre proširimo obaveštenje o akciji i navedemo što više njih da učine isto, i da šire dalje.;)Ajd sad da vidimo koliko nam je stvarno stalo...   I ja da dodam predlog -- ako niste podigli onih oko 350 dinara dividenti od besplatnih akcija koje imate (ako ih niste prodali), slučajno od NIS-a, ako vas je mrzelo da idete po taj mali novac u poštu (tamo su nam otvorili račune a da to nismo ni znali, bez obzira što smo prijavili račune kod banaka pri prijavljivanju za upis besplatnih akcija), možete ga podići (dovoljno je da ponesete ličnu kartu) i uplatiti nekome kome mnogo treba. Oko šest miliona evra je zbir svih tih malih iznosa od oko tri evra... Mnoga deca, mnoge porodice bi s tim novcem dobili nadu i -- ostvarenje nade.  
    Dec 25, 2013 4649
  • 24 Dec 2013
    Brigo moja pređi na drugoga
    Moj današnji gost i veliki prijatelj Mikele iliti Brigator po prirodi =============================================       Ne znam kako stvar stoji kod vas ali moje brige su se ukopale i razbaškarile u meni i na pamet im na pada da menjaju mesto, sredinu, okolinu u kojoj se nalaze a kamo li da prelaze i odlaze u nepoznata područja i predele. Doduše, ni ja ne bih imao srca da ih prebacujem ikome! I uzaludno je, svoje brige ne možeš prebaciti nikome, tvoje su i tačka! Stvar s brigama, možemo ih zvati i nevoljama, udesima, sranjima...nije ni malo jednostavna, dapače! Uzmem jednu, mislim brigu, s gomile i počnem da je rešavam k'o ukrštene reči, prizivam u pamet sve što bi mi pomoglo da brigu odstranim ili joj bar otupim oštricu, kad eto ti njoj u pomoć stiže druga ili peta, sedma, dvadeseprva... briga, svežu se, uzmu pod ruku i počnu da mi se smeju u lice. Gordijev čvor je little cat spram udruženih briga koje su uglavnom nečim vezane jedna za drugu. A njihovo pojavljivanje! Učini mi se da su na dan dva, k'o gumicom obrisane, nestale moje, one najkrupnije, brige, osmeh počne da mi se pojavljuje na licu, počnem da dobijam normalnonaturalni mentalnofizički tonus, kad ‘oćeš! Na moja mentalnopsihička vrata, bez kucanja uleti nova, do tad neviđena briga! Izljubi se drugima, načine joj mesto, ona se raspištolji ali posle kratke akomodacije počne da me davi, guši, zavrće jaja! Već sam oguglao i kako tako se snalazim s brigama vezanim za redovno plaćanje računa, iako nas, moju porodicu, to spušta na nivo vegetiranja, postoje brige koje se ni po cenu totalnog tjelesnog asketizma, ne daju odstraniti ili makar ublažiti. Dolazak, nailazak briga je nekako skokovit, dolaze na kvarnjaka, prvo jedna a onda kao karike na lancu, stanu da se nadovezuju jedna na drugu unedogled! Postoji ona narodna: Nijedna nevolja/briga nikad ne ide sama! Živa istina! I sami ste svedoci toga. Nemam samo ja monopol na brige, svi koliko nas ima, krcati smo brigama. Uglavnom sličnim ali i tu ima varijeteta. Reče li ono Lav iz Jasne Poljane: Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je nasvoj način. Postoje naturalno i zgubidani, mnogi firmirani kao pisci, koji štampaju i izdaju knjige tipa: Kako prevazići brige i život učiniti srećnijim i taka na tamo. Jebem im sve po spisku, ja ovako miran i staložen i nevulgaran! Kako bre da prevaziđeš brigu kad ti majka, otac, brat, sestra, dete (nedajbože!), najbolji prijatelj....na tvoje oči umire od raka! I kako da onda život učiniš srećnijim! Ukucajte u Google briga i dobićete enorman broj, što knjiga, što saveta iz raznoraznih proseravajućih papirnih glasila! Ukucao da proverim i o'ma zbris'o, ne otvarajući ni jednu jedinu stranu tih bljuvotina! Nije ni malo teško pogoditi šta knjige i saveti u njima sadrže i nude: Pešačite po svežem vazduhu, vozite bicikl, plivajte, protegnite se u krevetu pre nego ustanete, pijte pet litara vode na dan, naučite da pravilno dišete... Jes', kako ne, brige će netragom nestati a vi ćete pucati od sreće! Pešačim ja svojim okoštalim kolenima, boli ali idemo dalje, vozim, vozio sam bicikl dok se moglo, plivao letos k'o sumanut, žena mi rekla: Nikad te nisam videla da toliko vremena provodiš u vodi, teglim se u krevetu pre ustajanja kao moja Chiara, vodu pijem, ne pet litara nego bunar popijem preko dana, dišem, kako ja to nazivam, budistički, to me između ostalog održalo u životu kad me strefio infarkt i šta! Disao ne disao, pešačio ne pešačio, plivao....i sve ostalo ali brige ni makac! Ankerisane u meni ne pokazuju ni malo volje za saradnjom. Da se ne lažemo i da ne crnim previše, dešavalo se, retko, u tragovima, što bi rekli hemičari, da neku brigu uspem da očistim, izbrišem, da nestane za uvek ali kao po pravilu, pojavljivala se nova briga, pa se na nju nadovezivala druga, treća... Brige se ne mogu rangirati, ono, manja briga, veća briga. Sve brige imaju svoju težinu koja vam ne da oka da sklopite, nervi vam pucaju kao strune na vilonini! I ne mogu ih rešavati jednu po jednu, sve su tu u svakom trenutku. Ima, kako već napisah i nerešivih briga. Davno rekoh da više ne živim od danas do sutra nego od danas do danas a sada sam već u situaciji da živim od minuta do minuta. Ne služi mi glava samo za frizuru ili u ove zimske dane, nošenje vunene kape, ne, ustanem i uz kafu počnem da dumam šta mi je prvo činiti. Ređam u glavi, pravim spisak, prvvo ovo, pa ono a onda...ne, ne, prvo ovo, onda moram ono, ne, ne...Ponekad mi se učini da počinjem da ludim! Kako god okrenem, brige poređati po nekakvom prioritetu ne mogu. Čašu meda još niko ne popi da je čašom žuči ne zagrči, napisa Njegoš a ja od meda ne videh ni zeru, žuč sestro, brate, sav sam pekriven gorkozelenom žuči, oči mi se ne vide! Znam ja, znate i vi, čuli ste izreku: Udri brigu na veselje. Ja sam više za to da udarim brigu, udarim je iz sve snage, prebijem je, ubijem od batina, tako da završi na traumatologiji e onda bih mogao da se veselim. Kako stvari stoje, mrka kapa. Nit' možeš brigu udariti, stoji postojano kano klisurine, a i da možeš, o'ma je smenjuju, na njeno mesto dolaze dve, tri...koje si udarajući prvu, smetnuo s uma. Kako god okreneš u vrzinom si kolu i mo'š davat i kesu groševa, iz kola briga nema izlaza! Pozdravljam vas s porukom: Družite se sa svojim brigama, možda se neka i odobrovolji i reši da vas napusti. Ja to pokušavam već neko vreme, o rezultatima ne bih sada, ostaviću ih za neko drugo pisanije.    
    2124 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Brigo moja pređi na drugoga
    Moj današnji gost i veliki prijatelj Mikele iliti Brigator po prirodi =============================================       Ne znam kako stvar stoji kod vas ali moje brige su se ukopale i razbaškarile u meni i na pamet im na pada da menjaju mesto, sredinu, okolinu u kojoj se nalaze a kamo li da prelaze i odlaze u nepoznata područja i predele. Doduše, ni ja ne bih imao srca da ih prebacujem ikome! I uzaludno je, svoje brige ne možeš prebaciti nikome, tvoje su i tačka! Stvar s brigama, možemo ih zvati i nevoljama, udesima, sranjima...nije ni malo jednostavna, dapače! Uzmem jednu, mislim brigu, s gomile i počnem da je rešavam k'o ukrštene reči, prizivam u pamet sve što bi mi pomoglo da brigu odstranim ili joj bar otupim oštricu, kad eto ti njoj u pomoć stiže druga ili peta, sedma, dvadeseprva... briga, svežu se, uzmu pod ruku i počnu da mi se smeju u lice. Gordijev čvor je little cat spram udruženih briga koje su uglavnom nečim vezane jedna za drugu. A njihovo pojavljivanje! Učini mi se da su na dan dva, k'o gumicom obrisane, nestale moje, one najkrupnije, brige, osmeh počne da mi se pojavljuje na licu, počnem da dobijam normalnonaturalni mentalnofizički tonus, kad ‘oćeš! Na moja mentalnopsihička vrata, bez kucanja uleti nova, do tad neviđena briga! Izljubi se drugima, načine joj mesto, ona se raspištolji ali posle kratke akomodacije počne da me davi, guši, zavrće jaja! Već sam oguglao i kako tako se snalazim s brigama vezanim za redovno plaćanje računa, iako nas, moju porodicu, to spušta na nivo vegetiranja, postoje brige koje se ni po cenu totalnog tjelesnog asketizma, ne daju odstraniti ili makar ublažiti. Dolazak, nailazak briga je nekako skokovit, dolaze na kvarnjaka, prvo jedna a onda kao karike na lancu, stanu da se nadovezuju jedna na drugu unedogled! Postoji ona narodna: Nijedna nevolja/briga nikad ne ide sama! Živa istina! I sami ste svedoci toga. Nemam samo ja monopol na brige, svi koliko nas ima, krcati smo brigama. Uglavnom sličnim ali i tu ima varijeteta. Reče li ono Lav iz Jasne Poljane: Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je nasvoj način. Postoje naturalno i zgubidani, mnogi firmirani kao pisci, koji štampaju i izdaju knjige tipa: Kako prevazići brige i život učiniti srećnijim i taka na tamo. Jebem im sve po spisku, ja ovako miran i staložen i nevulgaran! Kako bre da prevaziđeš brigu kad ti majka, otac, brat, sestra, dete (nedajbože!), najbolji prijatelj....na tvoje oči umire od raka! I kako da onda život učiniš srećnijim! Ukucajte u Google briga i dobićete enorman broj, što knjiga, što saveta iz raznoraznih proseravajućih papirnih glasila! Ukucao da proverim i o'ma zbris'o, ne otvarajući ni jednu jedinu stranu tih bljuvotina! Nije ni malo teško pogoditi šta knjige i saveti u njima sadrže i nude: Pešačite po svežem vazduhu, vozite bicikl, plivajte, protegnite se u krevetu pre nego ustanete, pijte pet litara vode na dan, naučite da pravilno dišete... Jes', kako ne, brige će netragom nestati a vi ćete pucati od sreće! Pešačim ja svojim okoštalim kolenima, boli ali idemo dalje, vozim, vozio sam bicikl dok se moglo, plivao letos k'o sumanut, žena mi rekla: Nikad te nisam videla da toliko vremena provodiš u vodi, teglim se u krevetu pre ustajanja kao moja Chiara, vodu pijem, ne pet litara nego bunar popijem preko dana, dišem, kako ja to nazivam, budistički, to me između ostalog održalo u životu kad me strefio infarkt i šta! Disao ne disao, pešačio ne pešačio, plivao....i sve ostalo ali brige ni makac! Ankerisane u meni ne pokazuju ni malo volje za saradnjom. Da se ne lažemo i da ne crnim previše, dešavalo se, retko, u tragovima, što bi rekli hemičari, da neku brigu uspem da očistim, izbrišem, da nestane za uvek ali kao po pravilu, pojavljivala se nova briga, pa se na nju nadovezivala druga, treća... Brige se ne mogu rangirati, ono, manja briga, veća briga. Sve brige imaju svoju težinu koja vam ne da oka da sklopite, nervi vam pucaju kao strune na vilonini! I ne mogu ih rešavati jednu po jednu, sve su tu u svakom trenutku. Ima, kako već napisah i nerešivih briga. Davno rekoh da više ne živim od danas do sutra nego od danas do danas a sada sam već u situaciji da živim od minuta do minuta. Ne služi mi glava samo za frizuru ili u ove zimske dane, nošenje vunene kape, ne, ustanem i uz kafu počnem da dumam šta mi je prvo činiti. Ređam u glavi, pravim spisak, prvvo ovo, pa ono a onda...ne, ne, prvo ovo, onda moram ono, ne, ne...Ponekad mi se učini da počinjem da ludim! Kako god okrenem, brige poređati po nekakvom prioritetu ne mogu. Čašu meda još niko ne popi da je čašom žuči ne zagrči, napisa Njegoš a ja od meda ne videh ni zeru, žuč sestro, brate, sav sam pekriven gorkozelenom žuči, oči mi se ne vide! Znam ja, znate i vi, čuli ste izreku: Udri brigu na veselje. Ja sam više za to da udarim brigu, udarim je iz sve snage, prebijem je, ubijem od batina, tako da završi na traumatologiji e onda bih mogao da se veselim. Kako stvari stoje, mrka kapa. Nit' možeš brigu udariti, stoji postojano kano klisurine, a i da možeš, o'ma je smenjuju, na njeno mesto dolaze dve, tri...koje si udarajući prvu, smetnuo s uma. Kako god okreneš u vrzinom si kolu i mo'š davat i kesu groševa, iz kola briga nema izlaza! Pozdravljam vas s porukom: Družite se sa svojim brigama, možda se neka i odobrovolji i reši da vas napusti. Ja to pokušavam već neko vreme, o rezultatima ne bih sada, ostaviću ih za neko drugo pisanije.    
    Dec 24, 2013 2124
  • 23 Dec 2013
    Volim net
    Nemam baš originalan naslov, ali je odgovarajući. Zaista volim net. Sticajem okolnosti više puta sam se selila sa porodicom, pa tako u Beogradu, a još manje u Zemunu, gotovo da nemam prijatelja. Potrebu za druženjem nadomestio mi je net. Šta više, na netu imam prijatelje koji su bolji nego većina koje sam smatrala prijateljima u RL.     Od malena sam volela da radim nešto rukama. Kad sam došla da živim u ovom velikom gradu, nastavila sam da negujem svoj prvi hobi (ne računajući heklanje, vez, šivenje i ostale tričarije), a to su fitokolaži, ili radovi od presovanog cveća. To radim 25 godina. Otkrivajući čarobni svet neta, otkrivala sam i nove tehnike u kreativnosti, dekupaž, quilling, scrapbooking, čestitke, reciklaža, nakit, sve po malo, a ništa savršeno. Ipak, dovoljno dobro da obradujem prijatelje poklonima, da razmenjujem poklone sa ostalim kreativkama i da mi sve to donosi puno radosti.         Neću više da vas opterećujem svojim radovima. Imam blog samo o tome. Želela sam da se predstavim, da ovde počnem da pišem. Ono najvažnije što želim da vam napišem, mada to verovatno i znate, čim zalazite na ovo lepo mesto. Niko nema dve leve ruke. Svako može nešto da radi, da stvara i tako se oslobađa stresa, pobegne od briga, raduje se svojim rezultatima. Dovoljno je naći uputstva na blogovima ili youtube, kao recept za dobro jelo ili kolače, malo volje i vremena, i možete stvoriti lepotu. Ne mora biti savršeno, važno je da je vaše i da budete srećni i radujete se samom činu stvaranja. Mislim da moji radovi imaju puno grešaka, svakodnevno na blogovima, pinterestu, fejsu gledam šta drugi stvaraju, i vidim da je mnogo bolje od onoga što ja radim. Vidim i da kreativke u inostranstvu imaju savršene materijale i alate, a ja sve radim makazama i improvizovanim alatima. Ipak, u toliko je vrednije ono što stvorim.   Praznici su na pragu, napravite nešto drugačije, ideja je prepun i ovaj sajt i ceo net. Živeli mi!      
    3265 Objavio/la Nena3110
  • By Nena3110
    Volim net
    Nemam baš originalan naslov, ali je odgovarajući. Zaista volim net. Sticajem okolnosti više puta sam se selila sa porodicom, pa tako u Beogradu, a još manje u Zemunu, gotovo da nemam prijatelja. Potrebu za druženjem nadomestio mi je net. Šta više, na netu imam prijatelje koji su bolji nego većina koje sam smatrala prijateljima u RL.     Od malena sam volela da radim nešto rukama. Kad sam došla da živim u ovom velikom gradu, nastavila sam da negujem svoj prvi hobi (ne računajući heklanje, vez, šivenje i ostale tričarije), a to su fitokolaži, ili radovi od presovanog cveća. To radim 25 godina. Otkrivajući čarobni svet neta, otkrivala sam i nove tehnike u kreativnosti, dekupaž, quilling, scrapbooking, čestitke, reciklaža, nakit, sve po malo, a ništa savršeno. Ipak, dovoljno dobro da obradujem prijatelje poklonima, da razmenjujem poklone sa ostalim kreativkama i da mi sve to donosi puno radosti.         Neću više da vas opterećujem svojim radovima. Imam blog samo o tome. Želela sam da se predstavim, da ovde počnem da pišem. Ono najvažnije što želim da vam napišem, mada to verovatno i znate, čim zalazite na ovo lepo mesto. Niko nema dve leve ruke. Svako može nešto da radi, da stvara i tako se oslobađa stresa, pobegne od briga, raduje se svojim rezultatima. Dovoljno je naći uputstva na blogovima ili youtube, kao recept za dobro jelo ili kolače, malo volje i vremena, i možete stvoriti lepotu. Ne mora biti savršeno, važno je da je vaše i da budete srećni i radujete se samom činu stvaranja. Mislim da moji radovi imaju puno grešaka, svakodnevno na blogovima, pinterestu, fejsu gledam šta drugi stvaraju, i vidim da je mnogo bolje od onoga što ja radim. Vidim i da kreativke u inostranstvu imaju savršene materijale i alate, a ja sve radim makazama i improvizovanim alatima. Ipak, u toliko je vrednije ono što stvorim.   Praznici su na pragu, napravite nešto drugačije, ideja je prepun i ovaj sajt i ceo net. Živeli mi!      
    Dec 23, 2013 3265
  • 21 Dec 2013
    Jedna Poučna Priča
    Bagdadski kalif Al-Mamun imao je prelepog arapskog konja. Bogati Omah želeo je tog konja i nudio je mnogo kamila za njega, ali kalif nije hteo da se rastane od konja. Omah je rešio da dođe do konja po svaku cenu, makar i prevarom. Znao je kuda će proći Al-Mamun, pa se prerušio u prosjaka, legao nasred puta i čekao. Al-Mamun je bio čovek mekog srca i, čim ga je video, sjahao je s konja da vidi šta mu je. »Avaj!« zavapio je lažni prosjak. »Danima gladujem i nisam u stanju da hodam.«   Al-Mamun ga je pažljivo popeo na konja i Omah je to smesta iskoristio da krene u galop, dok je kalif trčao, vičući mu da stane. Kada je Omah dovoljno daleko pobegao, zastao je i okrenuo se. »Ukrao si mi konja!« vikao je Al-Mamun. »Moram da te zamolim nešto.« »Šta?« upitao je Omah. »Da nikom ne kažeš kako si došao do konja.« »Zašto?« »Ako se raširi glas o tvojoj prevari, može se desiti da jednog dana niko ne zastane da pomogne nekome ko leži nasred ulice i zaista umire.«
    1093 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Jedna Poučna Priča
    Bagdadski kalif Al-Mamun imao je prelepog arapskog konja. Bogati Omah želeo je tog konja i nudio je mnogo kamila za njega, ali kalif nije hteo da se rastane od konja. Omah je rešio da dođe do konja po svaku cenu, makar i prevarom. Znao je kuda će proći Al-Mamun, pa se prerušio u prosjaka, legao nasred puta i čekao. Al-Mamun je bio čovek mekog srca i, čim ga je video, sjahao je s konja da vidi šta mu je. »Avaj!« zavapio je lažni prosjak. »Danima gladujem i nisam u stanju da hodam.«   Al-Mamun ga je pažljivo popeo na konja i Omah je to smesta iskoristio da krene u galop, dok je kalif trčao, vičući mu da stane. Kada je Omah dovoljno daleko pobegao, zastao je i okrenuo se. »Ukrao si mi konja!« vikao je Al-Mamun. »Moram da te zamolim nešto.« »Šta?« upitao je Omah. »Da nikom ne kažeš kako si došao do konja.« »Zašto?« »Ako se raširi glas o tvojoj prevari, može se desiti da jednog dana niko ne zastane da pomogne nekome ko leži nasred ulice i zaista umire.«
    Dec 21, 2013 1093
  • 18 Dec 2013
    Charity-Kitch
    Organizacija studenata i akademichara iz Osla( SAIH), koji se vetj dugo godina bave u pruzhanju pomotji kroz niz dugotrajnih projekata u africi, nisu vishe mogli da podnesu taj "charity kitch" raznih svjetskih organizacija koji uvijek po istom shablonu prestavlja Afriku to jeste njihov narod kao nemochne i bez glasne osobe, chesto vidimo djecu tuzhnih pogleda bez glasa i perspektive, na taj nachin se prestavljaju u mnogim spotovima. Ova organizacija tvrdi da taj narod nije letargichan i pasivan vetj naprotiv jako agilan, nespori se da im je potrebna pomotj ali ne u fazonu "sa 50 centi mozhete da obradujete jedno ovakvo dete i da mu vratite osmeh"      2012 je organizacija (SAIH) uz pomotj satire "Africa for Norway" molila Afrikance za pomotj u radiatorima i zaista se javio jedan americhki fakultet sa rechima "radiatori su teshki za slati da li je od pomotji ako poshaljemo rukavice i kape" misim zaista glup neki fakultet samo da nam neishkoluju neke direktore za balkan, ostali svijet je skapiro o chemu se radi .   SAIH je osnovao nagradu --->  Rusty Radiator, koja se dodijeljuje najgorem spotu. 2013-te je dodijeljen hrishchanskoj organizaciji Childfund koja je djecu predstavila ---> Issac je toliko nemochan i bez snage da nemozhe ni da govori a najradije bi me pito da li sam mu poveo "kuma"   shta retji   http://www.youtube.com/watch?v=xbqA6o8_WC0   http://www.rustyradiator.com/#home
    984 Objavio/la Lilly PljucPljuc
  • By Lilly PljucPljuc
    Charity-Kitch
    Organizacija studenata i akademichara iz Osla( SAIH), koji se vetj dugo godina bave u pruzhanju pomotji kroz niz dugotrajnih projekata u africi, nisu vishe mogli da podnesu taj "charity kitch" raznih svjetskih organizacija koji uvijek po istom shablonu prestavlja Afriku to jeste njihov narod kao nemochne i bez glasne osobe, chesto vidimo djecu tuzhnih pogleda bez glasa i perspektive, na taj nachin se prestavljaju u mnogim spotovima. Ova organizacija tvrdi da taj narod nije letargichan i pasivan vetj naprotiv jako agilan, nespori se da im je potrebna pomotj ali ne u fazonu "sa 50 centi mozhete da obradujete jedno ovakvo dete i da mu vratite osmeh"      2012 je organizacija (SAIH) uz pomotj satire "Africa for Norway" molila Afrikance za pomotj u radiatorima i zaista se javio jedan americhki fakultet sa rechima "radiatori su teshki za slati da li je od pomotji ako poshaljemo rukavice i kape" misim zaista glup neki fakultet samo da nam neishkoluju neke direktore za balkan, ostali svijet je skapiro o chemu se radi .   SAIH je osnovao nagradu --->  Rusty Radiator, koja se dodijeljuje najgorem spotu. 2013-te je dodijeljen hrishchanskoj organizaciji Childfund koja je djecu predstavila ---> Issac je toliko nemochan i bez snage da nemozhe ni da govori a najradije bi me pito da li sam mu poveo "kuma"   shta retji   http://www.youtube.com/watch?v=xbqA6o8_WC0   http://www.rustyradiator.com/#home
    Dec 18, 2013 984
  • 15 Dec 2013
    Kako upravljati političarima
    Gost autor: Jaril.Zahvaljujem se na gostovanju. ----------------------------------------------------   [Помисли нешто потпуно другачије] "Светом влада - гламуродискурс."Виктор Пељевин Да ли вам се чини као да се поједини политичари утркују ко ће више лове да стрпа у свој џеп? Или ко ће више својих (снаја, зетова, свастика, комшиница...) да запосли у јавном сектору? Или како да што више повластица дограбе за себе? Гламуродискурс, гламуродискурс, гламуродискурс... Гламуродискурс је основа наше свакодневнице. Свакога дана, у мноштву ситуација, ми бивамо вођени гламуродискурсом. Људи се и разликују по томе који ће гламуродискурси владати њиховим животима. Шта више, људи умеју и да се сврставају и разврставају према служењу одређеном гламуродискурсу. Примери за гламуродискурс су многобројни и постоје у свим сферама друштва. У материјалној сфери је један дискурс - имати кола, а тежња да се има што бржи и скупљи ауто је дејство гламура. У телесној сфери је један дискурс - бити згодан, а тежња да се има што мање целулита или што више мишића је гламур. У духовној сфери је један дискурс - молити се или медитирати, а тежња да молитва буде што усрднија или медитација што дубља јесте гламур. Где год се човек окрене, налеће на гламуродискурс па се могу видети домаћице које јуре гламур својим рецептима, цвећем, уредношћу куће, домаћини који јуре гламур величином... те-ве-а, успесима своје деце, знањем о политици, успешношћу тима за који навијају или погођеним тикетима, блогери који јуре гламур првим коментарима или бановањима... У збиљи или шали, ситницама или крупнм стварима, гламуродискур је основна јединица постојања. Људски мозак је подешен да ради на гламуродискурс. Гламуродискурс Приручним дефиницијама, направљеним за ову прилику, довољно је рећи да је дикскурс саопштење нечега ("Имам кола."), а да је гламур збир престижа и сјаја ("Брза и скупа".) Много је важније питање односа човека према гламуродискурсу или, боље речено, однос гламуродискурса према човеку. Гламуродискурс је газда. Колико год се неко трудио да укине гламуродискурс у свом животу, само ће упасти у нови гламуродискурс ("Потпуно укинути гламуродискурс"). И вероватно ће себе намучити без икаквог резултата. Гламуродискурс је повезан са нагоном за опстанком, а таква веза редовно значи да је бесмислено покушавати било шта мењати. Гламуродискурс је газда. Од нас зависи какав. Ако у свом животу изаберемо оне гламуродискурсе који одговарају нашим најдубљим потребама, онда је добар газда. Ако се повинујемо појединим гламуродискурсима само зато што нам се, у неком тренутку живота, несвесно збунило приликом изабирања, онда је гламуродискурс мучитељ. Гламуродискурс - газда политичке сцене У политичкој култури се лако препознају они гламуродискурси који су везани за централне теме, односно представљају позиције у односу на њу: "Косово је Србија", "Признати независност Косова", "Споразумом до решења"; или "За повећање потрошње", "За штедњу"... Чим отворимо вести, можемо да препознамо гламуродискурс који управља изјавама неког политичара или експерта. Нешто теже се препознају гламуродискурси који управљају политичарима на много суптилнијем нивоу. Такав гламуродискурс је, на пример, "Приграбити бенефиције за себе", "Запослити своје", "Застрашити новинаре" и томе слично... Ови гламуродискурси управљају политичарима ван камера, ван фотоапарата, ван рефлектора. Гламуродискурс - у складу са потребама народа Обично се сматра да, у једној политичкој култури са демократским изборним системом, утицај народа на власт почиње и завршава изборима. Међутим, народ може потчинити власт себи тако што ће гламуродискурс да окрене да ради у складу са потребама народа. Тај принцип је, међутим, већ познат када многи гламуродискурси управљају разним "интересним групама", преко којих онда ти гламуродискурси управљају одлукама власти. Грађани имају начин да, стављајући себе у службу гламуродискурса који су у складу са њиховим животним потребама, управљају влашћу. Гламуродискурс - доминација Јачина гламуродискурса се мери учесталошћу његове примене. Што се чешће активира, то ће се чешће активирати. Што се чешће активира, то ће резултати гламуродискурса бити већи. У политичкој култури, гламуродискурси који одговарају потребама грађана, обично имају слабу или никакву снагу. Зато је, за активирање одређеног гламуродискурса, потребно да грађани препознају који је  гламуродискурс у складу са њиховим потребама, и да себе ставе у његову службу. Како би се гламуродискурс дефинитивно пробио у политичарску културу, неопходно је да овлада медијима. Да би до тога дошло потребна је - истрајност. Гламуродискурс - рађање Да би један гламуродискурс био рођен потребно је на одређени дискурс налепити гламур. Све почиње тако што се појави први гласноговорник једног дискурса. Најважнији догађај јесте онај који следи после исказивања дискурса: први следбеник. Обично се мисли да се сви следећи следбеници угледају на првог гласноговорника, а заправо се сви они угледају на првог следбеника. Гламуродискурс - конкретни примери Кључна ствар за успостављање гламуродискурса јесте прављење - првог следбеника, односно - линковање. То значи да је потребно у свакој новој изјави или акцији реферисати на ону коју је направио први следбеник. Неколико предлога како се на дискурс може налепити гламур, на примеру две акције потекле са блога. Иницијатива блогера за стварање фонда за тешко болесну децу дискурси:            организовање грађана;           покретање иницијативе;           системско решење;           брига о тешко болесној деци; покретање гламура (линковање акција):           покретање друге иницијативе по угледу на ову иницијативу (од других блогера или других грађана) или дуплирање иницијативе од неке друге групе грађана;          стварање предлога системског решења потакнутог овом иницијативом;          чињење других ствари за тешко болесну децу инспирисано овом иницијативом. Иницијатива Горана Вучковића за донирање Петнице: дискурси:          покретање овог типа иницијативе;         редовно донирање;         јасно дефинисани детаљи акције; покретање гламура (линковање акција):          покретање донирања неке друге институције по угледуна ову акцију;         редовно појединачно донирање по угледу на ово донирање (исте или неке друге институције);         јасно дефинисање стратегија и детаља по угледу на Вучковићев метод. Основни дискурс обе иницијативе: брига појединаца о друштву. (Било би добро линковати једну за другу, како би се родио овај гламуродискурс. )  утврђивање гламура          свака следећа изјава или акција се линкује на 'првог следбеника' створеног покретањем гламура ("Kao што је рекао тај и та, инспирисани изјавом тог и те...").  Гламуродискурс Гламуродискурс је основни начин функционисања човека. Управо та универзалност начина на који човек функционише, отвара могућност грађанима да управљају политичарима и политичком сценом. Форсирање и наметање одређених гламуродискурса политичкој култури јесте алат који је свима на располагању. Од грађана зависи каквим ће гламуродискурсима политичари робовати.        
    3068 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Kako upravljati političarima
    Gost autor: Jaril.Zahvaljujem se na gostovanju. ----------------------------------------------------   [Помисли нешто потпуно другачије] "Светом влада - гламуродискурс."Виктор Пељевин Да ли вам се чини као да се поједини политичари утркују ко ће више лове да стрпа у свој џеп? Или ко ће више својих (снаја, зетова, свастика, комшиница...) да запосли у јавном сектору? Или како да што више повластица дограбе за себе? Гламуродискурс, гламуродискурс, гламуродискурс... Гламуродискурс је основа наше свакодневнице. Свакога дана, у мноштву ситуација, ми бивамо вођени гламуродискурсом. Људи се и разликују по томе који ће гламуродискурси владати њиховим животима. Шта више, људи умеју и да се сврставају и разврставају према служењу одређеном гламуродискурсу. Примери за гламуродискурс су многобројни и постоје у свим сферама друштва. У материјалној сфери је један дискурс - имати кола, а тежња да се има што бржи и скупљи ауто је дејство гламура. У телесној сфери је један дискурс - бити згодан, а тежња да се има што мање целулита или што више мишића је гламур. У духовној сфери је један дискурс - молити се или медитирати, а тежња да молитва буде што усрднија или медитација што дубља јесте гламур. Где год се човек окрене, налеће на гламуродискурс па се могу видети домаћице које јуре гламур својим рецептима, цвећем, уредношћу куће, домаћини који јуре гламур величином... те-ве-а, успесима своје деце, знањем о политици, успешношћу тима за који навијају или погођеним тикетима, блогери који јуре гламур првим коментарима или бановањима... У збиљи или шали, ситницама или крупнм стварима, гламуродискур је основна јединица постојања. Људски мозак је подешен да ради на гламуродискурс. Гламуродискурс Приручним дефиницијама, направљеним за ову прилику, довољно је рећи да је дикскурс саопштење нечега ("Имам кола."), а да је гламур збир престижа и сјаја ("Брза и скупа".) Много је важније питање односа човека према гламуродискурсу или, боље речено, однос гламуродискурса према човеку. Гламуродискурс је газда. Колико год се неко трудио да укине гламуродискурс у свом животу, само ће упасти у нови гламуродискурс ("Потпуно укинути гламуродискурс"). И вероватно ће себе намучити без икаквог резултата. Гламуродискурс је повезан са нагоном за опстанком, а таква веза редовно значи да је бесмислено покушавати било шта мењати. Гламуродискурс је газда. Од нас зависи какав. Ако у свом животу изаберемо оне гламуродискурсе који одговарају нашим најдубљим потребама, онда је добар газда. Ако се повинујемо појединим гламуродискурсима само зато што нам се, у неком тренутку живота, несвесно збунило приликом изабирања, онда је гламуродискурс мучитељ. Гламуродискурс - газда политичке сцене У политичкој култури се лако препознају они гламуродискурси који су везани за централне теме, односно представљају позиције у односу на њу: "Косово је Србија", "Признати независност Косова", "Споразумом до решења"; или "За повећање потрошње", "За штедњу"... Чим отворимо вести, можемо да препознамо гламуродискурс који управља изјавама неког политичара или експерта. Нешто теже се препознају гламуродискурси који управљају политичарима на много суптилнијем нивоу. Такав гламуродискурс је, на пример, "Приграбити бенефиције за себе", "Запослити своје", "Застрашити новинаре" и томе слично... Ови гламуродискурси управљају политичарима ван камера, ван фотоапарата, ван рефлектора. Гламуродискурс - у складу са потребама народа Обично се сматра да, у једној политичкој култури са демократским изборним системом, утицај народа на власт почиње и завршава изборима. Међутим, народ може потчинити власт себи тако што ће гламуродискурс да окрене да ради у складу са потребама народа. Тај принцип је, међутим, већ познат када многи гламуродискурси управљају разним "интересним групама", преко којих онда ти гламуродискурси управљају одлукама власти. Грађани имају начин да, стављајући себе у службу гламуродискурса који су у складу са њиховим животним потребама, управљају влашћу. Гламуродискурс - доминација Јачина гламуродискурса се мери учесталошћу његове примене. Што се чешће активира, то ће се чешће активирати. Што се чешће активира, то ће резултати гламуродискурса бити већи. У политичкој култури, гламуродискурси који одговарају потребама грађана, обично имају слабу или никакву снагу. Зато је, за активирање одређеног гламуродискурса, потребно да грађани препознају који је  гламуродискурс у складу са њиховим потребама, и да себе ставе у његову службу. Како би се гламуродискурс дефинитивно пробио у политичарску културу, неопходно је да овлада медијима. Да би до тога дошло потребна је - истрајност. Гламуродискурс - рађање Да би један гламуродискурс био рођен потребно је на одређени дискурс налепити гламур. Све почиње тако што се појави први гласноговорник једног дискурса. Најважнији догађај јесте онај који следи после исказивања дискурса: први следбеник. Обично се мисли да се сви следећи следбеници угледају на првог гласноговорника, а заправо се сви они угледају на првог следбеника. Гламуродискурс - конкретни примери Кључна ствар за успостављање гламуродискурса јесте прављење - првог следбеника, односно - линковање. То значи да је потребно у свакој новој изјави или акцији реферисати на ону коју је направио први следбеник. Неколико предлога како се на дискурс може налепити гламур, на примеру две акције потекле са блога. Иницијатива блогера за стварање фонда за тешко болесну децу дискурси:            организовање грађана;           покретање иницијативе;           системско решење;           брига о тешко болесној деци; покретање гламура (линковање акција):           покретање друге иницијативе по угледу на ову иницијативу (од других блогера или других грађана) или дуплирање иницијативе од неке друге групе грађана;          стварање предлога системског решења потакнутог овом иницијативом;          чињење других ствари за тешко болесну децу инспирисано овом иницијативом. Иницијатива Горана Вучковића за донирање Петнице: дискурси:          покретање овог типа иницијативе;         редовно донирање;         јасно дефинисани детаљи акције; покретање гламура (линковање акција):          покретање донирања неке друге институције по угледуна ову акцију;         редовно појединачно донирање по угледу на ово донирање (исте или неке друге институције);         јасно дефинисање стратегија и детаља по угледу на Вучковићев метод. Основни дискурс обе иницијативе: брига појединаца о друштву. (Било би добро линковати једну за другу, како би се родио овај гламуродискурс. )  утврђивање гламура          свака следећа изјава или акција се линкује на 'првог следбеника' створеног покретањем гламура ("Kao што је рекао тај и та, инспирисани изјавом тог и те...").  Гламуродискурс Гламуродискурс је основни начин функционисања човека. Управо та универзалност начина на који човек функционише, отвара могућност грађанима да управљају политичарима и политичком сценом. Форсирање и наметање одређених гламуродискурса политичкој култури јесте алат који је свима на располагању. Од грађана зависи каквим ће гламуродискурсима политичари робовати.        
    Dec 15, 2013 3068
  • 15 Dec 2013
    prilagodio tekst: Obradin Mitrović:SPIRITIZAM - SPIRITUALIZAM -
    - O ovome su govorili stari: Indijci, Vavilonci, Jevreji, Egipćani, Kinezi, Grci (Aristotel, Platon itd), šta su rekli? Da zemlja nije samo tvrda, mrtva gromada zemlje i minerala, neka bezvezna, neosetljiva, masa svega i svačega. Naprotiv, Zemlja sem što je Fizički živa ona je i DUHOVNO živa, oseća na drugačiji način nego mi, ako govorimo o pet čula, ali sa duhovne tačke Zemlja kao naša Majka oseća za svakim bićem, kao mi za svoju decu. Kada se mi naljutimo na našu decu mi sevamo od nervoze, a naša Majka Zemlja seva munjama, izliva poplave tuge, Provalu oblaka od suza, a mi to nerazumemo, kao što naše dete nerazume zašto se ljutimo na njega kada se ono samo malo nestašno igra.To ne može da radi mrtva materija, bezosećajna, hladna.To radi jedno vrlo Produhovljeno biće. Neko će reći da nije poštena, da bije u sirotinju, ali ona to upozorava i priprema se za veću bitku kada će udariti u bogate svom snagom. Zemlja zna da sa te strane dolazi pokušaj kontrole vremena i da je samo time ljute sve više i više. Sve te informacije se dobijaju kroz Taj Etar-Pneumu, obaveštavaju posebne ljude i prirodu o događajima na planeti. Preko te enrgije mi i vidimo šta neko radi u drugoj državi ili na drugom kontinentu, to postižemo kada svoj duh uskladimo sa duhom Prirode-Zemlje i sa Duhovnom energijom - Eterom. - Svaki čovek sem fizičkog tela poseduje i Duhovno telo - DUH, neplašite se niste opsednuti nekim tuđim duhom, to je vaš Duh koji vam je Stvoritelj dao.U svim religijskim knjigama se i govori da je Čovek stvoren po liku Božijem, a Bog je DUH, tako smo i mi prvo stvoreni kao Duhovna-Energetska bića, kada smo počeli da činimo svakakve gluposti, da se uzdižemo do Boga i ravnam sa njime dobili smo ovo drugo telo, kako kažu haljine od kože (mesa i kostiju). Kao Duhovna bića bili smo sretni i besmrtni bez bola i tuge.A onda sa dobijanjem Fizičkog tela, sa mukom ćemo raditi, u bolu se rađati, kratko i sa bolestima živeti i fizički umreti.Ali hvala Stvoritelju što nam je podario i taj Duh, koga nažalost mi za vreme života fizičkog mnogo mučimo, ponižavamo, a neznamo da nam je u njemu spas. Neko će reći da Duh ne postoji, jer ga nije video, da u Medicinskim knjigama to ne piše, nisu mogli u epruveti da ga izoluju, da vide kako reaguje na kiseline razne, kolika mu je fizička težina, koliko je opet fizički dugačak, od čega je sastavljen da bi ga i oni negde i nekako izmućkali, e onda bi verovali jer mogu to i oni. Međutim, njih je meni žao što ne mogu i sa time da se IGRAJU. - Ja neverne pitam, a to je i odgovor njima, da nešto izvan ovog tela POSTOJI i da neki svet izvan ovog materijalnog POSTOJI i da je mnogo više življi nego naš. Pitanje glasi: zašto sam morao da se rodim baš ovde, zašto sam mora u bolu svom i svoje majke da se rodim? Zašto sam morao godinu dana da čekam da prohodam, kada neka „glupa i bezvredna“ životinja to učini za jedan sat. Ona odmah zna gde je sisa i šta se jede a šta ne, dok čoveku 6 meseci do godinu dana silom guraju hranu i celog života nezna šta se jede a šta ne. Zašto mi treba sedam godina da bih razumeo nešto i da bih mogao da počnem da učim, a životinja „glupa“ - odmah uči. Zašto moram da učim preko 2o godina i opet ništa neznam, radim 40-50 godina, vezujući se za taj prokleti n o v a c i nikada mi nije dosta, onda odem u mirovinu bolestan i umrem, pojedu me crvi i nemame. Zar je moguće da 60-70-80 godina se mučim, stvaram kao nešto, neprevaziđen sam, savršeno biće sam i jedan crvić me poručka i od mene nema ni traga ni glasa, zaboravljen od svih, samo neka mrtva kamenčuga, ali baš mrtva, stoji iznad mene. Celog života se borim da budem ja iznad a sada je mrtav kamen iznad mene pobedio me je na kraju; PORAŽAVAJUĆE za takvu silu i veličinu zvanu ČOVEK. Na našu sreću ostaje nešto iza nas nemeterijalno, nevidljivo koje živi mnogo duže nego fizičko telo i koje može da zasluži onaj Večni život kakav je trebalo da ima, na početku stvaranja ljudskog roda. Metafizičko - Parapsihološko objašnjenje: Naša Aurora-Aura, koja nam za života štiti telo od raznih energetskih uticaja i proživi sa nama težak život, kada se odvoji od fizičkog umornog tela, bude izmrcvarena i umorna kao porodilja na porođaju, 40 dana se ona oporavlja od smrtnog porođaja, sva je zatečena novim načinom egzistencije - novim načinom života. Teško se prilagođava novonastaloj situaciji. Treba da progleda duhovnim očima, da hoda duhovnim nogama i što je najgore pita se ? ŠTA ĆU DA JEDEM.To je užas, ruka mi prolazi kroz hranu, vodu, ne mogu da otvorim vrata, naviko sam da otvaram vrata, što je najgore, vidim svoje prijatelje koji mi nisi bili prijatelji, vidim njihove crne misli iza tužnog i lažljivog pogleda. A onda još veći šok, ulicom i kroz grad najviše je bilo desetak ljudi, a sada vidim na stotine drugih, sličnih meni, pokojni, vide me i ja vidim njih, samo jure nekuda. Na duhu su mi sve rane od fizičkog tela a najdublje su mi one Psihičke - Duhovne, od dobrog - lošeg života i od drugih ljudi. Sve te rane osećam nekoliko puta jače, tuga moje rodbine mi razdera ovo novo „telo“. Šta sam propustio u onom životu, kako sam verovao lažovima, sada tako lutam sivilom koje je svuda oko mene, strašna samoća i tuga u duhu. Plačemi se ali ne mogu, vikao bih ali nema glasa, požalio bih se nekome, drugovima oko mene do toga nije stalo jer se i oni tako osećaju i besciljno provode. Vidim neke svetleće ljude imaju svetliji duh od onih drugih ljudi, znači to su oni koji se još za života bave duhovnim životom. - Pogledam na gore u svetlije sivilo, a tamo i neki svetliji duhovi, malo veći od mene i sa manje rana - rupa u duhu, mogu da l e t e prolaze i kroz zidove. Neki još višlje gore su samo kao kugle nemaju ruke i noge i lik kao ja, kao neka plazma svetleća i oni mnogo brzo prolaze pored mene i niko me ne pita niti razgovara samnom. Dole niže u podrumima vidim onog što se bacio, toliko je mali i taman, kao da se smrzao. Onaj bez noge komšija, sada ima obe noge samo je mnogo tanja od druge. Nailazi jedan svetliji od mene i lep čovek i pokazuje mi neke kuglice, kaže to su to oni z l i ljudi koji su se kao sasušili, ostala je samo mala iskrica, kaže se u narodu da ih zovu "Živaci", kaže i sada su zli napadaju ljude, kvare im po stanovim uređaje, svađaju ljude, isisavaju ljudima energiju. Takvi su i mene napadali i razboleli od zle - negativne energije, zato doktori nisu mogli ništa da učine, nisu mogli da znaju zašto i od čega se sušim? Sad mi je jasno, vidim kako jednom mlađem dečku isisavaju energiju iz grudiju, a na ocu jedan mali takav ga pritiska u glavu i ubacuje mu zračić tamni koji ovog živog tera da se svađa sa detetom, pravi mali đavolak. Pitam, mislim u sebi, ko si ti svetleći, odmah kao da dobijam sliku u sebi živu jasnu kao i ove malopre slike. Ja sam mislio da mi govori jer čujem i nečujem, čudan osećaj ali slike su kao na filmu -žive, sve što mi pokaže živo i jasno vidim. - Pokazuje mi na gore i odjednom vidim t u n e l, setih se da sam takav video kad izađoh iz tela i odmah stadoh na "zemlju" i svuda beše tama, pokaza mi taj tuneli velikom brzinom poletesmo na gore, na kraju tenela ogromna svetlost i starac u svetloj odori kao pop, samo sav svetli, kad odjednom zagrmi glasom. Pogledam usta ne miče a grmi mu glas, u oči ga pogledati ne mogu, strašno sija iz njih. Pozva me po imenu i prezimenu i po još jednom imenu, kaže mi ovaj do mene mlađi dečko, to ti je drugo i m e dobio si ga pre rođenja na zemlji i pod njime se ovde vodiš. Kao da su me ispitivali to sam osetio, svuda oko mene neki čudan prostor ima i nema zidove, stali smo negde u prostoru i kao da se razdani ispred mene i videh u sebi kako kaže; "Gledaj: moja majka trudna, otac pokojni, moje rođenje, ovaj svetli dečak pored mene kad sam beba bio, moj plač, bolesti, odrastanje, padovi, škola, operacija teška i opet ovaj svetli dečko", Moje školovanje, cure, moje zle misli, ženidba, moja deca, svađe, laži moje i mojih prijatelja nazovi, sve dok nisam u m r o sve kao na filmu. - Ogromna tuga me zahvati da puknem, to u onom životu, takvu bol nisam osetio, još kad sam video za moju decu loše vreme života njihovog htedoh da se vratim dole, ali me zadrža ovaj mladić, i reče mi u duhu: "Ne boj se, njih će kao i tebe jedan kao što sam i ja, da čuva kada je naj potrebnije. A dole ćeš patiti mnogo više nego kada si bio živ, samo ćeš na san moći da im dođeš i da tuguješ sa njima, ali ako se p o k a j e š i pročistiš ovde, moći ćeš samnom češće da ih obilaziš i da im bolje pomogneš. Video si one tamne - "crne" na zemlji kako zaluđuju one koji gledaju u šolju, ili baju sve i svašta, oni su ostali dole, oduzimaju im energiju, suše ih, zauzvrat im kažu sve ono što je na ljudskom duhu već ispisano, a budućnost ne znaju, čitaju ti misli i želje i ovima prenose. Vezani su za zemlju ti crni duhovi, jer su bili zli, crne mađije radiše, trovaše ljude, a i oni zli mali to isto rade, šalju ih ljudima, pa se pretvaraju u likove njihovih rođaka, te ih ovi sanjaju i rade ono što im kažu. Kako ima puno dole duhova - mrtvih, što ne dođu gore, zato što neveruju da ovakvo mesto postoji, što ne veruju da ima ovaj život, i da imaju duhovna tela isto kao i ona što umiru i trule. - Vidiš ovde trebaju da ispaštaju grehove i da budu kažnjeni, a dole produžavaju agoniju do sudnjega dana, zato su tako opasni i zavide vama živima ako ste dobri ili se popravite, jer ne žele da je neko bolji od njih, kao što su zavideli i za života. Ja ostajem onda ovde. Može, ali moraš se pročistiti od zemaljskih grehova i gluposti koje si činio na zemlji, jel vidiš one svetle dole, oni veruju u ovaj svet i oni sami nam dolaze, a vi ostali lutate i kada samo poneko zasluži mi dođemo po vas da vas spasemo a ostali pate dole, zli i dalje su zli još više samo. Vidiš onu decu prizivaju mrtve, zezaju se sa njim jer duhovi vide njihov duh - Auru i čitaju im misli jer to vide na auri i tako ih zamajavaju. Gledaj, teraju ih da ih stalno zovu i vidi kako im crpe energiju, sve njih sanjaju, muče ih u snovima, neki se zbog njih u b i j u, ovi ih nateraju, da to učine. Pa zašto ih ne spasiš? - Ne smem, a Bog, što ih ne spase? - Vi ste dole na zemlji da naučite nešto, kao što vi posmatrate vašu decu kad uče da hodaju, puštate ih da padnu pa ustanu, pa opet idu padnu, tako kroz ceo život, ako im se mnogo mešate, oni nikad neće znati šta mogu a šta ne mogu i kada ih učite sve na gotovo. Kada umrete ne mogu da se snađu u životu, tuguju za vama a vi još više za njima. Tako i Bog, je vas zatvorio u "kućicu za decu", i ko uspe da shvati da izvan te kućice ima veći i bolji prostor on izlazi i dolazi gore, ako ne, ostaje da se igra i posle života dole na zemlji jer nije naučio lekciju i shvatio da ima i nešto drugo, osim s m r t i kao kraja svega. -Jedan čovek kome sam ovo rekao, kaže: Ako života gore nema ti si gubio vreme zaluđujući se, kao i ja sa sportom ili politikom, ali, ako ga ima, ja sam mnogo u gubitku. Svakoga dana brinemo šta ćemo da jedemo, šta da obučemo, da nađemo bilo kakav ili bolji posao, tako celog života 50 -70 godina i kraj. Mislimo, da je kada umremo nema više muka, međutim muke tek dolaze, što je najgore traju nekoliko puta duže nego fizički život. U praksi sam kontaktirao sa duhovima iz rimskog perioda, turske imperije koji su još uvek zavučeni po magazama - hodnicima, pećinama, planinskim poljanama, još uvek verni svome zadatku ili nekome. Vrlo loš osećaj verujte mi. Zato ovaj Duh koji nosimo na sebi, moramo ga mnogo više čuvati i negovati nego li fizičko telo. Vrlo je lak za održavanje, ne treba mu odelo, jedno,drugo, treće, hiljadito, izašlo iz mode, nije izašlo. Ne održavaš ga skupocenom higijenom, da bi ga ulepšavao i lagao sebe i druge kako si lep preko kilograma šminke i krpica. Hranu ne bira. Jedino što je potrebno našem duhu za održavanje jesu: Lepe reči, dobra dela, lj u b a v prema svima; Izbaci iz njega egoistižne želje, komplekse koji ga truju i ubijaju. Zapamti: Prvo DAJEŠ, da bi UZEO ono što ti duhu treba. Ako dobro daješ, dobro udesetostručeno dobijaš - ako mu se ne nadaš. Dati i sa nestrpljenjem i gordošću čekati da ti se vrati isto nevalja, i ne dobija se ništa. Samo malo treba našem duhu, baviti sa samim sobom 5 minuta, kakav si u srcu i učiniti kad možeš dobro delo malo, zaslužio si život večni. - Primetili ste da u prijatnom društvu dobijete elana, u prirodi, po lepom danu isto se divno osećate. Što češće dajte svom duhu mir, ljubav. Budite tada u harmoniji sa svojim duhom i osetićete spokoj, kao da ste našli najboljeg prijatelja koga ste davno izgubili. Život usklađen sa duhom donosi sreću oboma, drugačiji postajete ispunjeni nečim što vam je odvajkada nedostajalo, bili ste dva razdvojena čoveka, dve polovine koje smetaju jedna drugoj, a sada ste celovita ličnost, jedno sa duhom.To se ne da opisati rečima, treba doživeti svoj Duh i svoje telo u jednini.
    4482 Objavio/la Ambasador
  • By Ambasador
    prilagodio tekst: Obradin Mitrović:SPIRITIZAM - SPIRITUALIZAM -
    - O ovome su govorili stari: Indijci, Vavilonci, Jevreji, Egipćani, Kinezi, Grci (Aristotel, Platon itd), šta su rekli? Da zemlja nije samo tvrda, mrtva gromada zemlje i minerala, neka bezvezna, neosetljiva, masa svega i svačega. Naprotiv, Zemlja sem što je Fizički živa ona je i DUHOVNO živa, oseća na drugačiji način nego mi, ako govorimo o pet čula, ali sa duhovne tačke Zemlja kao naša Majka oseća za svakim bićem, kao mi za svoju decu. Kada se mi naljutimo na našu decu mi sevamo od nervoze, a naša Majka Zemlja seva munjama, izliva poplave tuge, Provalu oblaka od suza, a mi to nerazumemo, kao što naše dete nerazume zašto se ljutimo na njega kada se ono samo malo nestašno igra.To ne može da radi mrtva materija, bezosećajna, hladna.To radi jedno vrlo Produhovljeno biće. Neko će reći da nije poštena, da bije u sirotinju, ali ona to upozorava i priprema se za veću bitku kada će udariti u bogate svom snagom. Zemlja zna da sa te strane dolazi pokušaj kontrole vremena i da je samo time ljute sve više i više. Sve te informacije se dobijaju kroz Taj Etar-Pneumu, obaveštavaju posebne ljude i prirodu o događajima na planeti. Preko te enrgije mi i vidimo šta neko radi u drugoj državi ili na drugom kontinentu, to postižemo kada svoj duh uskladimo sa duhom Prirode-Zemlje i sa Duhovnom energijom - Eterom. - Svaki čovek sem fizičkog tela poseduje i Duhovno telo - DUH, neplašite se niste opsednuti nekim tuđim duhom, to je vaš Duh koji vam je Stvoritelj dao.U svim religijskim knjigama se i govori da je Čovek stvoren po liku Božijem, a Bog je DUH, tako smo i mi prvo stvoreni kao Duhovna-Energetska bića, kada smo počeli da činimo svakakve gluposti, da se uzdižemo do Boga i ravnam sa njime dobili smo ovo drugo telo, kako kažu haljine od kože (mesa i kostiju). Kao Duhovna bića bili smo sretni i besmrtni bez bola i tuge.A onda sa dobijanjem Fizičkog tela, sa mukom ćemo raditi, u bolu se rađati, kratko i sa bolestima živeti i fizički umreti.Ali hvala Stvoritelju što nam je podario i taj Duh, koga nažalost mi za vreme života fizičkog mnogo mučimo, ponižavamo, a neznamo da nam je u njemu spas. Neko će reći da Duh ne postoji, jer ga nije video, da u Medicinskim knjigama to ne piše, nisu mogli u epruveti da ga izoluju, da vide kako reaguje na kiseline razne, kolika mu je fizička težina, koliko je opet fizički dugačak, od čega je sastavljen da bi ga i oni negde i nekako izmućkali, e onda bi verovali jer mogu to i oni. Međutim, njih je meni žao što ne mogu i sa time da se IGRAJU. - Ja neverne pitam, a to je i odgovor njima, da nešto izvan ovog tela POSTOJI i da neki svet izvan ovog materijalnog POSTOJI i da je mnogo više življi nego naš. Pitanje glasi: zašto sam morao da se rodim baš ovde, zašto sam mora u bolu svom i svoje majke da se rodim? Zašto sam morao godinu dana da čekam da prohodam, kada neka „glupa i bezvredna“ životinja to učini za jedan sat. Ona odmah zna gde je sisa i šta se jede a šta ne, dok čoveku 6 meseci do godinu dana silom guraju hranu i celog života nezna šta se jede a šta ne. Zašto mi treba sedam godina da bih razumeo nešto i da bih mogao da počnem da učim, a životinja „glupa“ - odmah uči. Zašto moram da učim preko 2o godina i opet ništa neznam, radim 40-50 godina, vezujući se za taj prokleti n o v a c i nikada mi nije dosta, onda odem u mirovinu bolestan i umrem, pojedu me crvi i nemame. Zar je moguće da 60-70-80 godina se mučim, stvaram kao nešto, neprevaziđen sam, savršeno biće sam i jedan crvić me poručka i od mene nema ni traga ni glasa, zaboravljen od svih, samo neka mrtva kamenčuga, ali baš mrtva, stoji iznad mene. Celog života se borim da budem ja iznad a sada je mrtav kamen iznad mene pobedio me je na kraju; PORAŽAVAJUĆE za takvu silu i veličinu zvanu ČOVEK. Na našu sreću ostaje nešto iza nas nemeterijalno, nevidljivo koje živi mnogo duže nego fizičko telo i koje može da zasluži onaj Večni život kakav je trebalo da ima, na početku stvaranja ljudskog roda. Metafizičko - Parapsihološko objašnjenje: Naša Aurora-Aura, koja nam za života štiti telo od raznih energetskih uticaja i proživi sa nama težak život, kada se odvoji od fizičkog umornog tela, bude izmrcvarena i umorna kao porodilja na porođaju, 40 dana se ona oporavlja od smrtnog porođaja, sva je zatečena novim načinom egzistencije - novim načinom života. Teško se prilagođava novonastaloj situaciji. Treba da progleda duhovnim očima, da hoda duhovnim nogama i što je najgore pita se ? ŠTA ĆU DA JEDEM.To je užas, ruka mi prolazi kroz hranu, vodu, ne mogu da otvorim vrata, naviko sam da otvaram vrata, što je najgore, vidim svoje prijatelje koji mi nisi bili prijatelji, vidim njihove crne misli iza tužnog i lažljivog pogleda. A onda još veći šok, ulicom i kroz grad najviše je bilo desetak ljudi, a sada vidim na stotine drugih, sličnih meni, pokojni, vide me i ja vidim njih, samo jure nekuda. Na duhu su mi sve rane od fizičkog tela a najdublje su mi one Psihičke - Duhovne, od dobrog - lošeg života i od drugih ljudi. Sve te rane osećam nekoliko puta jače, tuga moje rodbine mi razdera ovo novo „telo“. Šta sam propustio u onom životu, kako sam verovao lažovima, sada tako lutam sivilom koje je svuda oko mene, strašna samoća i tuga u duhu. Plačemi se ali ne mogu, vikao bih ali nema glasa, požalio bih se nekome, drugovima oko mene do toga nije stalo jer se i oni tako osećaju i besciljno provode. Vidim neke svetleće ljude imaju svetliji duh od onih drugih ljudi, znači to su oni koji se još za života bave duhovnim životom. - Pogledam na gore u svetlije sivilo, a tamo i neki svetliji duhovi, malo veći od mene i sa manje rana - rupa u duhu, mogu da l e t e prolaze i kroz zidove. Neki još višlje gore su samo kao kugle nemaju ruke i noge i lik kao ja, kao neka plazma svetleća i oni mnogo brzo prolaze pored mene i niko me ne pita niti razgovara samnom. Dole niže u podrumima vidim onog što se bacio, toliko je mali i taman, kao da se smrzao. Onaj bez noge komšija, sada ima obe noge samo je mnogo tanja od druge. Nailazi jedan svetliji od mene i lep čovek i pokazuje mi neke kuglice, kaže to su to oni z l i ljudi koji su se kao sasušili, ostala je samo mala iskrica, kaže se u narodu da ih zovu "Živaci", kaže i sada su zli napadaju ljude, kvare im po stanovim uređaje, svađaju ljude, isisavaju ljudima energiju. Takvi su i mene napadali i razboleli od zle - negativne energije, zato doktori nisu mogli ništa da učine, nisu mogli da znaju zašto i od čega se sušim? Sad mi je jasno, vidim kako jednom mlađem dečku isisavaju energiju iz grudiju, a na ocu jedan mali takav ga pritiska u glavu i ubacuje mu zračić tamni koji ovog živog tera da se svađa sa detetom, pravi mali đavolak. Pitam, mislim u sebi, ko si ti svetleći, odmah kao da dobijam sliku u sebi živu jasnu kao i ove malopre slike. Ja sam mislio da mi govori jer čujem i nečujem, čudan osećaj ali slike su kao na filmu -žive, sve što mi pokaže živo i jasno vidim. - Pokazuje mi na gore i odjednom vidim t u n e l, setih se da sam takav video kad izađoh iz tela i odmah stadoh na "zemlju" i svuda beše tama, pokaza mi taj tuneli velikom brzinom poletesmo na gore, na kraju tenela ogromna svetlost i starac u svetloj odori kao pop, samo sav svetli, kad odjednom zagrmi glasom. Pogledam usta ne miče a grmi mu glas, u oči ga pogledati ne mogu, strašno sija iz njih. Pozva me po imenu i prezimenu i po još jednom imenu, kaže mi ovaj do mene mlađi dečko, to ti je drugo i m e dobio si ga pre rođenja na zemlji i pod njime se ovde vodiš. Kao da su me ispitivali to sam osetio, svuda oko mene neki čudan prostor ima i nema zidove, stali smo negde u prostoru i kao da se razdani ispred mene i videh u sebi kako kaže; "Gledaj: moja majka trudna, otac pokojni, moje rođenje, ovaj svetli dečak pored mene kad sam beba bio, moj plač, bolesti, odrastanje, padovi, škola, operacija teška i opet ovaj svetli dečko", Moje školovanje, cure, moje zle misli, ženidba, moja deca, svađe, laži moje i mojih prijatelja nazovi, sve dok nisam u m r o sve kao na filmu. - Ogromna tuga me zahvati da puknem, to u onom životu, takvu bol nisam osetio, još kad sam video za moju decu loše vreme života njihovog htedoh da se vratim dole, ali me zadrža ovaj mladić, i reče mi u duhu: "Ne boj se, njih će kao i tebe jedan kao što sam i ja, da čuva kada je naj potrebnije. A dole ćeš patiti mnogo više nego kada si bio živ, samo ćeš na san moći da im dođeš i da tuguješ sa njima, ali ako se p o k a j e š i pročistiš ovde, moći ćeš samnom češće da ih obilaziš i da im bolje pomogneš. Video si one tamne - "crne" na zemlji kako zaluđuju one koji gledaju u šolju, ili baju sve i svašta, oni su ostali dole, oduzimaju im energiju, suše ih, zauzvrat im kažu sve ono što je na ljudskom duhu već ispisano, a budućnost ne znaju, čitaju ti misli i želje i ovima prenose. Vezani su za zemlju ti crni duhovi, jer su bili zli, crne mađije radiše, trovaše ljude, a i oni zli mali to isto rade, šalju ih ljudima, pa se pretvaraju u likove njihovih rođaka, te ih ovi sanjaju i rade ono što im kažu. Kako ima puno dole duhova - mrtvih, što ne dođu gore, zato što neveruju da ovakvo mesto postoji, što ne veruju da ima ovaj život, i da imaju duhovna tela isto kao i ona što umiru i trule. - Vidiš ovde trebaju da ispaštaju grehove i da budu kažnjeni, a dole produžavaju agoniju do sudnjega dana, zato su tako opasni i zavide vama živima ako ste dobri ili se popravite, jer ne žele da je neko bolji od njih, kao što su zavideli i za života. Ja ostajem onda ovde. Može, ali moraš se pročistiti od zemaljskih grehova i gluposti koje si činio na zemlji, jel vidiš one svetle dole, oni veruju u ovaj svet i oni sami nam dolaze, a vi ostali lutate i kada samo poneko zasluži mi dođemo po vas da vas spasemo a ostali pate dole, zli i dalje su zli još više samo. Vidiš onu decu prizivaju mrtve, zezaju se sa njim jer duhovi vide njihov duh - Auru i čitaju im misli jer to vide na auri i tako ih zamajavaju. Gledaj, teraju ih da ih stalno zovu i vidi kako im crpe energiju, sve njih sanjaju, muče ih u snovima, neki se zbog njih u b i j u, ovi ih nateraju, da to učine. Pa zašto ih ne spasiš? - Ne smem, a Bog, što ih ne spase? - Vi ste dole na zemlji da naučite nešto, kao što vi posmatrate vašu decu kad uče da hodaju, puštate ih da padnu pa ustanu, pa opet idu padnu, tako kroz ceo život, ako im se mnogo mešate, oni nikad neće znati šta mogu a šta ne mogu i kada ih učite sve na gotovo. Kada umrete ne mogu da se snađu u životu, tuguju za vama a vi još više za njima. Tako i Bog, je vas zatvorio u "kućicu za decu", i ko uspe da shvati da izvan te kućice ima veći i bolji prostor on izlazi i dolazi gore, ako ne, ostaje da se igra i posle života dole na zemlji jer nije naučio lekciju i shvatio da ima i nešto drugo, osim s m r t i kao kraja svega. -Jedan čovek kome sam ovo rekao, kaže: Ako života gore nema ti si gubio vreme zaluđujući se, kao i ja sa sportom ili politikom, ali, ako ga ima, ja sam mnogo u gubitku. Svakoga dana brinemo šta ćemo da jedemo, šta da obučemo, da nađemo bilo kakav ili bolji posao, tako celog života 50 -70 godina i kraj. Mislimo, da je kada umremo nema više muka, međutim muke tek dolaze, što je najgore traju nekoliko puta duže nego fizički život. U praksi sam kontaktirao sa duhovima iz rimskog perioda, turske imperije koji su još uvek zavučeni po magazama - hodnicima, pećinama, planinskim poljanama, još uvek verni svome zadatku ili nekome. Vrlo loš osećaj verujte mi. Zato ovaj Duh koji nosimo na sebi, moramo ga mnogo više čuvati i negovati nego li fizičko telo. Vrlo je lak za održavanje, ne treba mu odelo, jedno,drugo, treće, hiljadito, izašlo iz mode, nije izašlo. Ne održavaš ga skupocenom higijenom, da bi ga ulepšavao i lagao sebe i druge kako si lep preko kilograma šminke i krpica. Hranu ne bira. Jedino što je potrebno našem duhu za održavanje jesu: Lepe reči, dobra dela, lj u b a v prema svima; Izbaci iz njega egoistižne želje, komplekse koji ga truju i ubijaju. Zapamti: Prvo DAJEŠ, da bi UZEO ono što ti duhu treba. Ako dobro daješ, dobro udesetostručeno dobijaš - ako mu se ne nadaš. Dati i sa nestrpljenjem i gordošću čekati da ti se vrati isto nevalja, i ne dobija se ništa. Samo malo treba našem duhu, baviti sa samim sobom 5 minuta, kakav si u srcu i učiniti kad možeš dobro delo malo, zaslužio si život večni. - Primetili ste da u prijatnom društvu dobijete elana, u prirodi, po lepom danu isto se divno osećate. Što češće dajte svom duhu mir, ljubav. Budite tada u harmoniji sa svojim duhom i osetićete spokoj, kao da ste našli najboljeg prijatelja koga ste davno izgubili. Život usklađen sa duhom donosi sreću oboma, drugačiji postajete ispunjeni nečim što vam je odvajkada nedostajalo, bili ste dva razdvojena čoveka, dve polovine koje smetaju jedna drugoj, a sada ste celovita ličnost, jedno sa duhom.To se ne da opisati rečima, treba doživeti svoj Duh i svoje telo u jednini.
    Dec 15, 2013 4482
  • 15 Dec 2013
    Бивши Талибан примио Правослаље
      Бивши талибан из Авганистана примио Православље на Светој Гори...Ахмед је рођен и одрастао у авганистанском селу. Детињство проводи у сиромаштву, изучавању исламистичких свештених књига и ратовању.„Више и не памтим с киме сам све ратовао али једно знам, то је било непрестано ратовање” – присећа се Ахмед.Дуги низ година је радио код талибана. Био је фанатичан муслиман, припадник радикалног ислама. У једном тренутку више није могао да поднесе такав живот – страдање, сиромаштво, насиље, бол и смрт. Када је имао 23 година кренуо је преко непроходних планина Пакистана за Иран. Једини његов „пасош“ је био заједнички језик фарси. Две године ради без докумената и на крају стиже до крајбрежја Мале Азије у Турској, која је за њега предсатвљала капију западног раја.Пре девет година, током једне зимске ноћи, заједно са једним пријатељем, на душеку на надувување и двама веслима, уз неколико боца воде пристиже до острва Лезвос. О претстојећем путовању ка вери, Ахмед говори:„Тамо, на Лезвосу, срели смо одраслу жену у црном, забрађену марамом – мислили смо да је муслиманка са дететом. Мој пријатељ је говорио мало енглеског, али она није. Гестовима нам је показала на коју страну да идемо до асфалтног пута и дала нам нешто новца за аутобус. Стигли смо до пристаништа и сели на први брод до Пиреја. На изласку су нас зауставили. После три месеца у једном мањем емигрантском центру добијамо карте и крећемо за Атину. Тамо сам научио грчки језик и радио на различитим местима, док нисам нашао сталан посао у једној фирми за соларне ћелије. Плаћали су ме пристојно и још се и заложили за мене у Институту за социјалну бригу, после чега сам и добио документе за политички азил. Радио сам у тој Атинској фирми пуних шест година, и нисам у почетку улазио у цркву. Међутим, како сам често пролазио поред цркве, нешто ме је вукло унутра и почео сам да улазим. Постао сам спокојнији. Каса сам добро научио грчки, пожелео сам да нешто више сазнам о Христу. Најпре сам дошао до Новог Завета, али је он био на језику за мене неразумљивом (старогрчком). На крају налазим један на грчком и почињем са читањем. Од неког сам добио и филм о Исусовом животу. На персијском је био тако да сам све разумео. Оставио је на мене јак утисак а срце ми се коначно успокојило. Онда сам се решио, и одлучио да постанем Хришћанин.Напуштам Атину када се фирма затворила и селим се у провинцију. Налазим мали кварт у суседном граду. У близини је било и море. Просто обожавам грчко море! Мало пре Пасхе ове, 2013. године, решио сам да се крстим.“Те пете јунске вечери, у Хиландарској келији „Рождества Богородичиног“ Ахмед Маруда постаје хришћанин. Добија име Александар, по светом новомученику Александру Солунском, који је пострадао 1794. године и назива се „Дервишки“.
    2580 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
  • By ЗРНО ВЕРЕ
    Бивши Талибан примио Правослаље
      Бивши талибан из Авганистана примио Православље на Светој Гори...Ахмед је рођен и одрастао у авганистанском селу. Детињство проводи у сиромаштву, изучавању исламистичких свештених књига и ратовању.„Више и не памтим с киме сам све ратовао али једно знам, то је било непрестано ратовање” – присећа се Ахмед.Дуги низ година је радио код талибана. Био је фанатичан муслиман, припадник радикалног ислама. У једном тренутку више није могао да поднесе такав живот – страдање, сиромаштво, насиље, бол и смрт. Када је имао 23 година кренуо је преко непроходних планина Пакистана за Иран. Једини његов „пасош“ је био заједнички језик фарси. Две године ради без докумената и на крају стиже до крајбрежја Мале Азије у Турској, која је за њега предсатвљала капију западног раја.Пре девет година, током једне зимске ноћи, заједно са једним пријатељем, на душеку на надувување и двама веслима, уз неколико боца воде пристиже до острва Лезвос. О претстојећем путовању ка вери, Ахмед говори:„Тамо, на Лезвосу, срели смо одраслу жену у црном, забрађену марамом – мислили смо да је муслиманка са дететом. Мој пријатељ је говорио мало енглеског, али она није. Гестовима нам је показала на коју страну да идемо до асфалтног пута и дала нам нешто новца за аутобус. Стигли смо до пристаништа и сели на први брод до Пиреја. На изласку су нас зауставили. После три месеца у једном мањем емигрантском центру добијамо карте и крећемо за Атину. Тамо сам научио грчки језик и радио на различитим местима, док нисам нашао сталан посао у једној фирми за соларне ћелије. Плаћали су ме пристојно и још се и заложили за мене у Институту за социјалну бригу, после чега сам и добио документе за политички азил. Радио сам у тој Атинској фирми пуних шест година, и нисам у почетку улазио у цркву. Међутим, како сам често пролазио поред цркве, нешто ме је вукло унутра и почео сам да улазим. Постао сам спокојнији. Каса сам добро научио грчки, пожелео сам да нешто више сазнам о Христу. Најпре сам дошао до Новог Завета, али је он био на језику за мене неразумљивом (старогрчком). На крају налазим један на грчком и почињем са читањем. Од неког сам добио и филм о Исусовом животу. На персијском је био тако да сам све разумео. Оставио је на мене јак утисак а срце ми се коначно успокојило. Онда сам се решио, и одлучио да постанем Хришћанин.Напуштам Атину када се фирма затворила и селим се у провинцију. Налазим мали кварт у суседном граду. У близини је било и море. Просто обожавам грчко море! Мало пре Пасхе ове, 2013. године, решио сам да се крстим.“Те пете јунске вечери, у Хиландарској келији „Рождества Богородичиног“ Ахмед Маруда постаје хришћанин. Добија име Александар, по светом новомученику Александру Солунском, који је пострадао 1794. године и назива се „Дервишки“.
    Dec 15, 2013 2580
  • 14 Dec 2013
    Zvončići ,Zvončići.zvonite za nas..... Ho,Ho,Ho
      Naslov je pesme o Deda Mrazu.Jesu li i vas već zasvrbele ruke da ukrasite, okitite u i oko kuće kuglicama svih boja,slatkim lilihipima,andjelima od papira i štatijaznam koječime vašu jelku i vašu kuću i oko nje.Jeste li već počeli da širite miiris i zazubice okolini pečenjem raznih kolačića. A vaše raspoloženje da li je i ono u skladu sa svim tim ili se već hvatate za glavu kako da izgurate sve praznike i poklone,da svi budu veseli i zadovoljni. Moj savet ako imate decu :sve neka bude jednostavno,jelka sa što više boja i lampica,pokloni skromni ali lepo upakovani,a jelo malo drugaćije ali ne preterano.I mirna Bačka. Ako nemate decu preporučujem da prespavate ove dane.Ne da ćete se najzad  odmoriti i revitalizovati posle napornih dana,nego ćete uštedeti najmanje za toliko da odete na skijanje na Zlatibor ili suncanje u Portugalu. Ja spadam u onu prvu grupu sa decom.Da,da imam ih prilično.Moja Cali na čelu,pa deca bratovljeva,pa Caline drugarice i drugovi..sve se to  lepo sakupi i kako imamo dosta mesta u bašti rastrči,raspeva i  nasmeje do mile volje.Mi veliki sedimo,pijuckamo rujno vino i elaboriramo prošlu godinu,kad pre prodje.Deca porasla.Ne mogu ni da zamislim da Cali u Julu polazi u prvi razred! Dakle ukrasili smo  skromno Prvo smo  pekli kolače (postavicu recept)       Cali je još i vežbala tortu sa jagodama i deda mrazovima(u sredini je Pavlova(za ovo mislim ne treba recept,slika govori sve)     Onda venac na ulazna vrata koji smo sami napravili.a možete sigurno i vi sa malo truda.       I naravno jelku smo okitili.Mnoge od ukrasa smo takodje sami napravili.Srebro iz spreja čuda radi na malo kartona isečenog u šta zelite,andjele,Sneška Belića,Zvezde...       Možda ste već primetili da je drvo jelke ovde ustvari bor ali Cali ne zna za drugačije i to je njoj jelka.Ova je sa korenom i kad se završe praznici,vraća se u baštu.   Onda smo juče još dobili i pismo od Deda Mraza. Ovde postoji svašta nešto za decu ,da komuniciraju sa njim.Telefonski poziv,pisma itd.Zar nije lepo za decu koja još veruju u to.     Kao što je Deda Mraz napisao u pismu, on će doći kad Cali zaspi (naravno da onda:) Srećom ona ne zna kako su praznici lepi kad se to odvija zimi...to samo mi koji znamo zamišjamo, jer se eto i posle ovoliko godina boravka na Novom Zelandu nismo navikli Dočeku i Deda Mrazu usred leta. Ali kroz decu doživljavamo opet lepe trenutke iz uspomena Sretno i vama .Kao što rekoh prolete i ova godina ,pa vi razmislite kako ćete potrošiti buduće vreme. U zdravlje i  veselje  
    7716 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Zvončići ,Zvončići.zvonite za nas..... Ho,Ho,Ho
      Naslov je pesme o Deda Mrazu.Jesu li i vas već zasvrbele ruke da ukrasite, okitite u i oko kuće kuglicama svih boja,slatkim lilihipima,andjelima od papira i štatijaznam koječime vašu jelku i vašu kuću i oko nje.Jeste li već počeli da širite miiris i zazubice okolini pečenjem raznih kolačića. A vaše raspoloženje da li je i ono u skladu sa svim tim ili se već hvatate za glavu kako da izgurate sve praznike i poklone,da svi budu veseli i zadovoljni. Moj savet ako imate decu :sve neka bude jednostavno,jelka sa što više boja i lampica,pokloni skromni ali lepo upakovani,a jelo malo drugaćije ali ne preterano.I mirna Bačka. Ako nemate decu preporučujem da prespavate ove dane.Ne da ćete se najzad  odmoriti i revitalizovati posle napornih dana,nego ćete uštedeti najmanje za toliko da odete na skijanje na Zlatibor ili suncanje u Portugalu. Ja spadam u onu prvu grupu sa decom.Da,da imam ih prilično.Moja Cali na čelu,pa deca bratovljeva,pa Caline drugarice i drugovi..sve se to  lepo sakupi i kako imamo dosta mesta u bašti rastrči,raspeva i  nasmeje do mile volje.Mi veliki sedimo,pijuckamo rujno vino i elaboriramo prošlu godinu,kad pre prodje.Deca porasla.Ne mogu ni da zamislim da Cali u Julu polazi u prvi razred! Dakle ukrasili smo  skromno Prvo smo  pekli kolače (postavicu recept)       Cali je još i vežbala tortu sa jagodama i deda mrazovima(u sredini je Pavlova(za ovo mislim ne treba recept,slika govori sve)     Onda venac na ulazna vrata koji smo sami napravili.a možete sigurno i vi sa malo truda.       I naravno jelku smo okitili.Mnoge od ukrasa smo takodje sami napravili.Srebro iz spreja čuda radi na malo kartona isečenog u šta zelite,andjele,Sneška Belića,Zvezde...       Možda ste već primetili da je drvo jelke ovde ustvari bor ali Cali ne zna za drugačije i to je njoj jelka.Ova je sa korenom i kad se završe praznici,vraća se u baštu.   Onda smo juče još dobili i pismo od Deda Mraza. Ovde postoji svašta nešto za decu ,da komuniciraju sa njim.Telefonski poziv,pisma itd.Zar nije lepo za decu koja još veruju u to.     Kao što je Deda Mraz napisao u pismu, on će doći kad Cali zaspi (naravno da onda:) Srećom ona ne zna kako su praznici lepi kad se to odvija zimi...to samo mi koji znamo zamišjamo, jer se eto i posle ovoliko godina boravka na Novom Zelandu nismo navikli Dočeku i Deda Mrazu usred leta. Ali kroz decu doživljavamo opet lepe trenutke iz uspomena Sretno i vama .Kao što rekoh prolete i ova godina ,pa vi razmislite kako ćete potrošiti buduće vreme. U zdravlje i  veselje  
    Dec 14, 2013 7716