Pretraži blogove
Kategorije
468 blogs
-
Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди свет9288 Objavio/la светислав стојановић
-
Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди светOct 05, 2013 9288
-
у векове загледан протекле историја . . свуда око мене често крочим у прастара здања те у њима ја назирем с(ј)ене сјаја бившег . . .однело га време све мачеве, витезе, принцезе одвезоше разиграни вранци упрегнути у небеске чезе сад духови . . ако је вероват јарцају се одајама празним урушене таванице зјапе све одише порукама разним што се своде : живот је ништаван мало јеси . . . а заувек ниси о тананој нити случајности Судбина нам , пресретнима, виси2077 Objavio/la светислав стојановић
-
у векове загледан протекле историја . . свуда око мене често крочим у прастара здања те у њима ја назирем с(ј)ене сјаја бившег . . .однело га време све мачеве, витезе, принцезе одвезоше разиграни вранци упрегнути у небеске чезе сад духови . . ако је вероват јарцају се одајама празним урушене таванице зјапе све одише порукама разним што се своде : живот је ништаван мало јеси . . . а заувек ниси о тананој нити случајности Судбина нам , пресретнима, висиOct 04, 2013 2077
-
- Cвет,пакуј се и пливај на Гозо (острво доMалте ) да им будеш од помоћи,Овде ионако само касниш на посао вијајући женске ,ко да незнам ,вели ми пре неки дан љубљени Газда. Опала ,прс’ уоко, доообро ,немарим ,сагласих се . . те изместих боравак.радило се,ние да ние.наиме већ пар година се средњевековна утврда Форт Шамбреј адаптира у хотел са звездицама.е то је сада приведено крају , ентеријер је у једном делу већ комплетиран , а осташе да се ураде приступни путeви ,па ето мени посла. . . Једно пак вече заглависмо подуже радно ангажовани па предложи Пословођа тамошњи да одемо до њега женаму ће нам подгрејати зечији паприкаш ,од неки дан остало имао повеће друштво , фарму зека гаје. Остали испрве прихватише ,а ија се сагласих да се не замерим позиву одсрца иако преферирам вегетеријанску исхрану,а посебно што пред кревет никад неједем чврсто ,но штаје тује.шта казати,кућа домаћинска,по асталу свега ,па се здадосмо да неувредимо домаћицу.немош рећи,зека у сосу . . има смисла.ко још уме и да попије након . . .богме и ја се заситих ,утом одмаче и поноћ па се разиђосмо да полежемо јер нови радни дан сам што ние крено.по својој жељи сместих се у већ завршеном хотелском делу што зврји празан, у соби адаптираној, но старој пар векова чији прозор гледа ка пучини докле ми помесечини стиже поглед слабовиди,а испод,литица педесетак метара и хук запљускујућег мора остење.језиво, тектек.постеља имитације антике ,са балдахином, светла пригушена из углова,а завеса ветром љуљана на моменте пропусти зраку месеца усобу,а он, шаљив на трен осветли повећу сериграфију на зиду оивичену рустик рамом те мотивом средњевековним . . . година је 1565 а Тургут Реис велики турски генерал са силесијом бродовља и хиљадама ратника опседа пар стотина витезова без страха од навале предвођене војсковођом који се одазивао на име Јеан Парисот да ла Валета, закатанчених изнутра у утврди Сан Елмо (подно данашње Валете). Утом и сан би уоко хтео ал стомакми пун,претурам се омамљен од оне сунуте по чаше винца умене ,игра се поменути месец зраком кроз лелујаву завесу ,бљеска онај ратни приказ са зида и у моменту избрках јаву и полусан у већ начетој ми глави ,бивше и садање и одједном зачух грају, топовска грувања,пљуска море околно, звиждућу ђулад која промаше циља бућкајући око мене по кревету ,вапај оних из преврнутих чамаца што мами их дно онако претоварене оружјем и онда крајем ока крај узглавља спазих једног искеженог у наступу агресије очију избезумљених са окрвављеном сабљом у замаху надамном и ушесима му некако зечјим ми личе . . . - Јес’ ти луд,јеботе ,чујем себе безгласног ,па ја сам само Посматрач из потоњих векова ,јебо вашу кавгу ,извини што гледам, ал Он нехаје ,глув – идејом навођен ,а сабља у замаху претећем суну ми ка врату ,јооој мени,ненаоружаном ,зар овако да окончам ,готово је видим ,нема шта,ово ми је неславан крај по свему судећи а ни приступни пут хотелу неурадисмо ,помислих Задатку предан . . .кад утом . . . - Свет,Свет ,седам је чекамо те ,касниш по обичају, прође ми крозуши познати глас и тргнух се , престрављен.гола вода ,пипам се по телу ,у комаду сам ,љуља се завеса,а зрака сунца јутарњег обасја једног на сериграфији,кад оно исти који ме хтеде сасећи,како у чамцу преврћућем ,сабљом избезумљено млати . . . И тада полубунован одлуку неопозиву донесох и заклех се себи да ,зеке и вино никад више нећу трошити пред спавање. За зекице’секице ,нетврдим, јер на моменат умислих додир шаком по коврџавом крзну ,јој мени умало преживљеном ,те закључих ,рескирати вреди. Ипак.1873 Objavio/la светислав стојановић
-
- Cвет,пакуј се и пливај на Гозо (острво доMалте ) да им будеш од помоћи,Овде ионако само касниш на посао вијајући женске ,ко да незнам ,вели ми пре неки дан љубљени Газда. Опала ,прс’ уоко, доообро ,немарим ,сагласих се . . те изместих боравак.радило се,ние да ние.наиме већ пар година се средњевековна утврда Форт Шамбреј адаптира у хотел са звездицама.е то је сада приведено крају , ентеријер је у једном делу већ комплетиран , а осташе да се ураде приступни путeви ,па ето мени посла. . . Једно пак вече заглависмо подуже радно ангажовани па предложи Пословођа тамошњи да одемо до њега женаму ће нам подгрејати зечији паприкаш ,од неки дан остало имао повеће друштво , фарму зека гаје. Остали испрве прихватише ,а ија се сагласих да се не замерим позиву одсрца иако преферирам вегетеријанску исхрану,а посебно што пред кревет никад неједем чврсто ,но штаје тује.шта казати,кућа домаћинска,по асталу свега ,па се здадосмо да неувредимо домаћицу.немош рећи,зека у сосу . . има смисла.ко још уме и да попије након . . .богме и ја се заситих ,утом одмаче и поноћ па се разиђосмо да полежемо јер нови радни дан сам што ние крено.по својој жељи сместих се у већ завршеном хотелском делу што зврји празан, у соби адаптираној, но старој пар векова чији прозор гледа ка пучини докле ми помесечини стиже поглед слабовиди,а испод,литица педесетак метара и хук запљускујућег мора остење.језиво, тектек.постеља имитације антике ,са балдахином, светла пригушена из углова,а завеса ветром љуљана на моменте пропусти зраку месеца усобу,а он, шаљив на трен осветли повећу сериграфију на зиду оивичену рустик рамом те мотивом средњевековним . . . година је 1565 а Тургут Реис велики турски генерал са силесијом бродовља и хиљадама ратника опседа пар стотина витезова без страха од навале предвођене војсковођом који се одазивао на име Јеан Парисот да ла Валета, закатанчених изнутра у утврди Сан Елмо (подно данашње Валете). Утом и сан би уоко хтео ал стомакми пун,претурам се омамљен од оне сунуте по чаше винца умене ,игра се поменути месец зраком кроз лелујаву завесу ,бљеска онај ратни приказ са зида и у моменту избрках јаву и полусан у већ начетој ми глави ,бивше и садање и одједном зачух грају, топовска грувања,пљуска море околно, звиждућу ђулад која промаше циља бућкајући око мене по кревету ,вапај оних из преврнутих чамаца што мами их дно онако претоварене оружјем и онда крајем ока крај узглавља спазих једног искеженог у наступу агресије очију избезумљених са окрвављеном сабљом у замаху надамном и ушесима му некако зечјим ми личе . . . - Јес’ ти луд,јеботе ,чујем себе безгласног ,па ја сам само Посматрач из потоњих векова ,јебо вашу кавгу ,извини што гледам, ал Он нехаје ,глув – идејом навођен ,а сабља у замаху претећем суну ми ка врату ,јооој мени,ненаоружаном ,зар овако да окончам ,готово је видим ,нема шта,ово ми је неславан крај по свему судећи а ни приступни пут хотелу неурадисмо ,помислих Задатку предан . . .кад утом . . . - Свет,Свет ,седам је чекамо те ,касниш по обичају, прође ми крозуши познати глас и тргнух се , престрављен.гола вода ,пипам се по телу ,у комаду сам ,љуља се завеса,а зрака сунца јутарњег обасја једног на сериграфији,кад оно исти који ме хтеде сасећи,како у чамцу преврћућем ,сабљом избезумљено млати . . . И тада полубунован одлуку неопозиву донесох и заклех се себи да ,зеке и вино никад више нећу трошити пред спавање. За зекице’секице ,нетврдим, јер на моменат умислих додир шаком по коврџавом крзну ,јој мени умало преживљеном ,те закључих ,рескирати вреди. Ипак.Oct 04, 2013 1873
-
"Imam čudna shvatanja ljubavi, očekivao sam od nje možda suviše, koliko čovjek i ne može da pruži. Bilo mi je to potrebno, osjećao sam se čudno u posljednje vrijeme, nesređen, razglobljen, počeo sam da gubim vezu sa svijetom, mučilo me osjećanje suvišnosti, trebalo je da neko zaboravi sebe radi mene, izliječilo bi me. A ona to nije mogla, ne da nije htjela, već nije mogla, suviše je samostalna, suviše osjeća sebe da bi živjela u sjenci. Voljela me, ali nekako s mjerom koju je strogo određivala, uvijek se vidjela granica. Bili smo nezadovoljni oboje, ona mojim nezadovoljstvom, ja njenom odmjerenošću."2221 Objavio/la SeRgEj -
-
By SeRgEj - "Imam čudna shvatanja ljubavi, očekivao sam od nje možda suviše, koliko čovjek i ne može da pruži. Bilo mi je to potrebno, osjećao sam se čudno u posljednje vrijeme, nesređen, razglobljen, počeo sam da gubim vezu sa svijetom, mučilo me osjećanje suvišnosti, trebalo je da neko zaboravi sebe radi mene, izliječilo bi me. A ona to nije mogla, ne da nije htjela, već nije mogla, suviše je samostalna, suviše osjeća sebe da bi živjela u sjenci. Voljela me, ali nekako s mjerom koju je strogo određivala, uvijek se vidjela granica. Bili smo nezadovoljni oboje, ona mojim nezadovoljstvom, ja njenom odmjerenošću."Oct 04, 2013 2221 -
Žena mi je u Banji. Naravno da mi nedostaje. Pišem joj redovno. Kao dokaz prilažem svoje poslednje pismo. Ljubavi moja, hvala ti za tvoje divno pismo. Naravno da je kod kuće sve u redu. Ne brini ništa. I sam se čudim kako mi polazi od ruke, sve bolje i bolje ovo kuvanje. Juče sam pekao krompir. Odem u radnju da kupim hleb i kad se vratih emajl na dnu šerpe izgoreo. Nisam imao pojma da je tako slabo napravljena. Ne brini, dim sam izluftirao, samo nam je mačka crna kao gavran. Moraš mi dojaviti koliko dugo se kuvaju jaja.Nećeš verovati ali posle 2 sata kuvanja, još uvek nisu bila meka! Da, i javi mi da li se mleko koje je zagorelo može još koristiti? Ili da ga sačuvam dok ti dodješ? Jel se tebi nekad desilo da ti prljavi sudovi proizvedu budj? Ne mogu da verujem da se to desilo za tako kratko vreme tvoga odsustva.Tek su prosle dve nedelje.U četvrtak sam zaboravio da zaključam stan.Mora da je neko bio u njemu, jer nedostaju neke vredne stvari.Ali novac nije izvor sreće,kao što ti uvek kažeš.Vidim da je i orman za odelo prazan ali sigurno nije mnogo bilo u njemu, jer ti uvek kažeš da nemaš ništa da obučeš. Juče odem da nahranim zečeve i padne mi sveća u spavaćoj sobi.Kako brzo izgore krevet i pola tvog persijskog tepiha...Nema veze spavam na kauču, a tepih je ionako antika, kako ti kažeš. E još da ti kažem da komšinica Mileva ne priča sa mnom, jer sam najzad smogao hrabrosti da joj kažem kao sto si toliko puta rekla da treba, da ti je dosadilo kako ona uvek u vreme ručka kuca na vrata i ne možemo da ručamo na miru od njenog mljackanja.Mislim da me nije udarila samo zato što sam veći od nje ali rekoh ti da znaš da je se čuvaš kad dodješ. Samo se ti srce moje na miru i bez brige banjaj. Ljubi te tvoj Zmu p.s vidim ovde je kulinarska sekcija dosta jaka ali sve to komplikovano za mene .Pa ako slučajno kuvarice pročitaju ovo ja bih neki savet za prostiji recept.Probao sam na netu ali odem na neku čini mi se bugarsku stranicu i naidjem na recepte za ovo: Паламуд на фурна и Багети - Вероника! Сандвич с курицей и домашним майонезом2188 Objavio/la Zelimir Belogrlic
-
Žena mi je u Banji. Naravno da mi nedostaje. Pišem joj redovno. Kao dokaz prilažem svoje poslednje pismo. Ljubavi moja, hvala ti za tvoje divno pismo. Naravno da je kod kuće sve u redu. Ne brini ništa. I sam se čudim kako mi polazi od ruke, sve bolje i bolje ovo kuvanje. Juče sam pekao krompir. Odem u radnju da kupim hleb i kad se vratih emajl na dnu šerpe izgoreo. Nisam imao pojma da je tako slabo napravljena. Ne brini, dim sam izluftirao, samo nam je mačka crna kao gavran. Moraš mi dojaviti koliko dugo se kuvaju jaja.Nećeš verovati ali posle 2 sata kuvanja, još uvek nisu bila meka! Da, i javi mi da li se mleko koje je zagorelo može još koristiti? Ili da ga sačuvam dok ti dodješ? Jel se tebi nekad desilo da ti prljavi sudovi proizvedu budj? Ne mogu da verujem da se to desilo za tako kratko vreme tvoga odsustva.Tek su prosle dve nedelje.U četvrtak sam zaboravio da zaključam stan.Mora da je neko bio u njemu, jer nedostaju neke vredne stvari.Ali novac nije izvor sreće,kao što ti uvek kažeš.Vidim da je i orman za odelo prazan ali sigurno nije mnogo bilo u njemu, jer ti uvek kažeš da nemaš ništa da obučeš. Juče odem da nahranim zečeve i padne mi sveća u spavaćoj sobi.Kako brzo izgore krevet i pola tvog persijskog tepiha...Nema veze spavam na kauču, a tepih je ionako antika, kako ti kažeš. E još da ti kažem da komšinica Mileva ne priča sa mnom, jer sam najzad smogao hrabrosti da joj kažem kao sto si toliko puta rekla da treba, da ti je dosadilo kako ona uvek u vreme ručka kuca na vrata i ne možemo da ručamo na miru od njenog mljackanja.Mislim da me nije udarila samo zato što sam veći od nje ali rekoh ti da znaš da je se čuvaš kad dodješ. Samo se ti srce moje na miru i bez brige banjaj. Ljubi te tvoj Zmu p.s vidim ovde je kulinarska sekcija dosta jaka ali sve to komplikovano za mene .Pa ako slučajno kuvarice pročitaju ovo ja bih neki savet za prostiji recept.Probao sam na netu ali odem na neku čini mi se bugarsku stranicu i naidjem na recepte za ovo: Паламуд на фурна и Багети - Вероника! Сандвич с курицей и домашним майонезомOct 04, 2013 2188
-
све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата. ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу . па ви сад ви’ те . . .3686 Objavio/la светислав стојановић
-
све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата. ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу . па ви сад ви’ те . . .Oct 03, 2013 3686
-
јутро ме је пренуло иснова слатких снова и постеље меке те бупнуло у загрљај дана да ме носе догађања реке међ’ слапове и брзаке хитре мноштво стена ко џонбе на путу мимохода те уснулих риба ево слушам корњачицу жуту где пијуком зауставља понор кркобуша. . . штатигајазнам нигде чамца или бар медуза нешто слутим , отпливаћу сам са собом у мраку безумља шантишколе љубак цупкоход ваљда ће ме ушћем провозати у сепију олакиран брод ?1658 Objavio/la светислав стојановић
-
јутро ме је пренуло иснова слатких снова и постеље меке те бупнуло у загрљај дана да ме носе догађања реке међ’ слапове и брзаке хитре мноштво стена ко џонбе на путу мимохода те уснулих риба ево слушам корњачицу жуту где пијуком зауставља понор кркобуша. . . штатигајазнам нигде чамца или бар медуза нешто слутим , отпливаћу сам са собом у мраку безумља шантишколе љубак цупкоход ваљда ће ме ушћем провозати у сепију олакиран брод ?Oct 03, 2013 1658
-
ћутањем склапам уморне капке примичеш ми се ко' вече тавно, тебе сам желео чудно и немо ал’ бешему, промаче давно, чега се ми то играсмо и зашто ? живота подоста оста иза мене, учим искуство дружења стишином па ме у ноћи буде успомене, ко' кварна светлост што оку смета. И откуд Тебе . . .где ме сад наађе умишљен ево . . . . . назирем Ти лик ко обрис по дну . . .потонуле лађе.1929 Objavio/la светислав стојановић
-
ћутањем склапам уморне капке примичеш ми се ко' вече тавно, тебе сам желео чудно и немо ал’ бешему, промаче давно, чега се ми то играсмо и зашто ? живота подоста оста иза мене, учим искуство дружења стишином па ме у ноћи буде успомене, ко' кварна светлост што оку смета. И откуд Тебе . . .где ме сад наађе умишљен ево . . . . . назирем Ти лик ко обрис по дну . . .потонуле лађе.Oct 02, 2013 1929
-
састав на тему . . . улога брачне у ванбрачној вези - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично. - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу. А онда и Ј. некако преузе иницијативу. - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим. Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955. - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи. потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај недорек лажљиви . срећом, сиду још непронађоше . . . елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче. Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике. Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш се временом, небрини Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад . а и остарилосе ,упс.1976 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . . улога брачне у ванбрачној вези - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично. - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу. А онда и Ј. некако преузе иницијативу. - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим. Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955. - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи. потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај недорек лажљиви . срећом, сиду још непронађоше . . . елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче. Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике. Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш се временом, небрини Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад . а и остарилосе ,упс.Oct 02, 2013 1976
-
Čovek je radio u pošti, a posao mu je bio da sortira pisma čije adrese su bile nejasne. Jednoga dana u ruke mu dođe pismo koje je drhtavom rukom bilo upućeno Bogu. On pomisli: Bolje da ja ovo otvorim da vidim o čemu se radi. Otvori pismo, a u njemu piše: "Dragi Bože, ja sam 83 godine stara udovica i živim od vrlo male penzije. Juče mi je neko ukrao tašnu. U njoj sam imala još samo 10.000 dinara, koje sam čuvala do iduće penzije. Iduće nedelje je Dan Majki, na koji sam pozvala nekoliko prijatelja. Bez tog novca ne mogu da kupim hranu. Nemam porodicu da bih se nekom obratila za pomoć i ti si dragi Bože moja jedina i poslednja nada." Radnik u pošti se jako rastužio čitajući pismo ove starice i pokazao je svojim kolegama. Svi su se rastužili i rešili da sakupe nešto novca i pošalju starici. Sakupe 9600 dinara i pošalju. Radnici u pošti su baš imali lep osećaj zbog ovog dobrog dela. Prodje Dan Majki i gle posle nekoliko dana evo opet pisma napisanog Bogu. A u njemu piše: "Dragi Bože, kako se ikada mogu dovoljno zahvaliti za tvoju pomoć? Zahvaljujući tvom dobročinstvu bila sam u mogućnosti da napravim lepu večeru za svoje prijatelje kojima sam ispričala o tvom dobrom delu. Samo da te obavestim da je u pismu falilo 400 dinara. Nemam sumnje da su to uzele one lopuže iz Pošte!2287 Objavio/la Zelimir Belogrlic
-
Čovek je radio u pošti, a posao mu je bio da sortira pisma čije adrese su bile nejasne. Jednoga dana u ruke mu dođe pismo koje je drhtavom rukom bilo upućeno Bogu. On pomisli: Bolje da ja ovo otvorim da vidim o čemu se radi. Otvori pismo, a u njemu piše: "Dragi Bože, ja sam 83 godine stara udovica i živim od vrlo male penzije. Juče mi je neko ukrao tašnu. U njoj sam imala još samo 10.000 dinara, koje sam čuvala do iduće penzije. Iduće nedelje je Dan Majki, na koji sam pozvala nekoliko prijatelja. Bez tog novca ne mogu da kupim hranu. Nemam porodicu da bih se nekom obratila za pomoć i ti si dragi Bože moja jedina i poslednja nada." Radnik u pošti se jako rastužio čitajući pismo ove starice i pokazao je svojim kolegama. Svi su se rastužili i rešili da sakupe nešto novca i pošalju starici. Sakupe 9600 dinara i pošalju. Radnici u pošti su baš imali lep osećaj zbog ovog dobrog dela. Prodje Dan Majki i gle posle nekoliko dana evo opet pisma napisanog Bogu. A u njemu piše: "Dragi Bože, kako se ikada mogu dovoljno zahvaliti za tvoju pomoć? Zahvaljujući tvom dobročinstvu bila sam u mogućnosti da napravim lepu večeru za svoje prijatelje kojima sam ispričala o tvom dobrom delu. Samo da te obavestim da je u pismu falilo 400 dinara. Nemam sumnje da su to uzele one lopuže iz Pošte!Oct 02, 2013 2287
