Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 444
    Blogs
  • 52
    Active Bloggers
442 blogs
  • 10 Mar 2017
    Ne možete zamisliti obrok bez belog hleba? Uživate da u pauzama između predavanja na faxu, na velikom odmoru ili pre posla svratite do obližnje pekare? Redovno jedete testeninu i pizzu? Nabaviti proizvode od belog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mame vas beli hleb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i testenina. Međutim, čini se da nismo svesni činjenice da je belo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakvu hranljivu vrednost. I proizvodi od belog brašna "pojačani vitaminima" nisu mnogo bolji..."belo brašno na steroidima" Cheesy Da počnemo sa nabrajanjem...ZAŠTO REĆI ODLUČNO NE BELOM BRAŠNU? Nedostatak važnih hranjivih materija Razlog za gubitak hranljive vrednosti je intenzivno "fino" mlevenje koje uklanja hranljive delove zrna. Na primer, zrno pšenice sastoji se od ovojnice( ljuske), koja je bogata vitaminima i mineralima, a od ovog sloja se ljuštenjem zrna dobijaju mekinje. Aleuronski sloj je spoljni sloj endosperma, bogat mastima, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Dodatnim "finim "mlevenjem uklanjaju se spoljni slojevi zrna (ljuska i aleuronski sloj). Šta nam ostaje "za utehu"? Endosperm je glavni deo zrna (81-83% kod pšenice). Najveći deo endosperma otpada na "zrnca skroba" (36-59%), zatim slede proteini, tj. prolamin i glutelin (7-12%) , razni ugljeni hidrati (2-3%), masti (1%) i male količine celuloze. Možda ne zvuči tako loše, mada iako je endosperm po energetskom sadržaju "visoko kotiran", po nutritivnom je "osiromašen", jer ne sadrži vitamine i minerale,a ni "zdrave" masti. Nove metode mlevenja Iz zrna koje se mlelo mlinskim kamenom, hiljadama godina se dobijalo integralno brašno. Čak je i prosejavanjem i odstranjivanjem mekinja ostalo još uvek prilično hranjivo belo brašno. Ali "uvođenjem višestrukih redova čeličnih valjaka", razbija se jezgro zrna, odvaja klica od brašna, zatim ljušti srednji sloj, dok napokon zadnji valjak ne smrvi jezgro zrna u rafinisano belo brašno. Zašto se uopšte i došlo na ideju za ovakav masakr zrna pšenice? Klica je bogata masnoćama, zbog čega se brašno može brže da užegne, dok se izbacivanjem mekinja uklanja mogućnost lakog upijanja vlage. Rezultat je trajnije brašno siromašno hranjivim sastojcima. Kraće rečeno - BAŠ NAS BRIGA ZA ZDRAVLJE NACIJE, BITAN JE PROFIT...OD ZDRAVLJA NEMA ZARADE! Grin To što nema vlakana, vitamina B, vitamina E, kalijuma, mangana, cinka, kalcijuma i bakra proizvođače ne brine. Zbog osvešćivanja potrošača, neki proizvođači naknadno obogaćuju brašno "veštačkim dodacima ishrani"-vitamini npr. , ali svi ti surogati ne mogu zameniti prirodne sastojke koje deluju u savršenoj sinergiji i balansu. Šta naši proizvođači hleba dodaju ? Vitaminski dodaci Brašno od punog zrna sadrži i beta karoten koji su važan izvor vitamina A. On pomaže u rastu i regeneraciji tkiva, posebno kod trudnica. Kad se beta karoten ukloni u procesu mlevenja, dodavanje veštačkog vitamina nije korisno, a neka istraživanja pokazuju da može i naneti i štetu, kao što je veći rizik od pojave raka. Hlor U procesu obrade dodaje se i hlor u obliku gasa, koji dodatno uništava hranljive materije, ali zato produžava vreme skladištenja, tj. trajnost. Izbeljivanje Sveže samleveno pšenično brašno je bledožute boje i daje "epljivo testo" koje se tesko oblikuje i peče. Tokom skladištenja brašno se prirodno polako izbeljuje, pa mu se "kad odstoji" poboljšavaju svojstva pečenja. Da bi se takvi procesi ubrzali, brašnu se dodaju hemijska sredstva, kao i aditivi koji poboljšavaju aktivnost kvasaca. Izbeljivanje brašna prvenstveno uključuje oksidaciju karotenoidnih pigmenata. Rezultat je kidanje konjugovanih dvostrukih veza karotenoida u manje konjugovane "bezbojne tvorevine". Sredstva za oksidaciju mogu delovati samo u izbeljivanju, u izbeljivanju i poboljšanju testa ili samo u poboljšanju testa. Često korišćeno sredstvo za izbeljivanje, benzoil peroksid deluje izbjeljivački ili obezbojivački, ali ne utiče na "svojstva pečenja" Jedan od nusprodukata ovakve obrade je i aloksan. Pomenuto jedinjenje je toksično za vaš pankreas i sa vremenom može da podstakne i pojavu dijabetesa. Drastičan krajnji rezultat Problem s belim brašnom je i taj što sa njim unosimo u telo uglavnom prostije ugljene hidrate, tj. "proste šećere". Drugim rečima, jesti "proizvode" od belog brašna slično je konzumiranju rafiniranisanog šećera – saharoze. Previše "prostih šećera u krvi" = ogromne količine insulina u krvi, ubrzo sledi nagli pad "šećera u krvi", kompenzatorna hipoglikemija. Što više belog brašna unosimo, naš pankreas će više raditi "prekovremeno", što može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.  
    805 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Ne možete zamisliti obrok bez belog hleba? Uživate da u pauzama između predavanja na faxu, na velikom odmoru ili pre posla svratite do obližnje pekare? Redovno jedete testeninu i pizzu? Nabaviti proizvode od belog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mame vas beli hleb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i testenina. Međutim, čini se da nismo svesni činjenice da je belo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakvu hranljivu vrednost. I proizvodi od belog brašna "pojačani vitaminima" nisu mnogo bolji..."belo brašno na steroidima" Cheesy Da počnemo sa nabrajanjem...ZAŠTO REĆI ODLUČNO NE BELOM BRAŠNU? Nedostatak važnih hranjivih materija Razlog za gubitak hranljive vrednosti je intenzivno "fino" mlevenje koje uklanja hranljive delove zrna. Na primer, zrno pšenice sastoji se od ovojnice( ljuske), koja je bogata vitaminima i mineralima, a od ovog sloja se ljuštenjem zrna dobijaju mekinje. Aleuronski sloj je spoljni sloj endosperma, bogat mastima, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Dodatnim "finim "mlevenjem uklanjaju se spoljni slojevi zrna (ljuska i aleuronski sloj). Šta nam ostaje "za utehu"? Endosperm je glavni deo zrna (81-83% kod pšenice). Najveći deo endosperma otpada na "zrnca skroba" (36-59%), zatim slede proteini, tj. prolamin i glutelin (7-12%) , razni ugljeni hidrati (2-3%), masti (1%) i male količine celuloze. Možda ne zvuči tako loše, mada iako je endosperm po energetskom sadržaju "visoko kotiran", po nutritivnom je "osiromašen", jer ne sadrži vitamine i minerale,a ni "zdrave" masti. Nove metode mlevenja Iz zrna koje se mlelo mlinskim kamenom, hiljadama godina se dobijalo integralno brašno. Čak je i prosejavanjem i odstranjivanjem mekinja ostalo još uvek prilično hranjivo belo brašno. Ali "uvođenjem višestrukih redova čeličnih valjaka", razbija se jezgro zrna, odvaja klica od brašna, zatim ljušti srednji sloj, dok napokon zadnji valjak ne smrvi jezgro zrna u rafinisano belo brašno. Zašto se uopšte i došlo na ideju za ovakav masakr zrna pšenice? Klica je bogata masnoćama, zbog čega se brašno može brže da užegne, dok se izbacivanjem mekinja uklanja mogućnost lakog upijanja vlage. Rezultat je trajnije brašno siromašno hranjivim sastojcima. Kraće rečeno - BAŠ NAS BRIGA ZA ZDRAVLJE NACIJE, BITAN JE PROFIT...OD ZDRAVLJA NEMA ZARADE! Grin To što nema vlakana, vitamina B, vitamina E, kalijuma, mangana, cinka, kalcijuma i bakra proizvođače ne brine. Zbog osvešćivanja potrošača, neki proizvođači naknadno obogaćuju brašno "veštačkim dodacima ishrani"-vitamini npr. , ali svi ti surogati ne mogu zameniti prirodne sastojke koje deluju u savršenoj sinergiji i balansu. Šta naši proizvođači hleba dodaju ? Vitaminski dodaci Brašno od punog zrna sadrži i beta karoten koji su važan izvor vitamina A. On pomaže u rastu i regeneraciji tkiva, posebno kod trudnica. Kad se beta karoten ukloni u procesu mlevenja, dodavanje veštačkog vitamina nije korisno, a neka istraživanja pokazuju da može i naneti i štetu, kao što je veći rizik od pojave raka. Hlor U procesu obrade dodaje se i hlor u obliku gasa, koji dodatno uništava hranljive materije, ali zato produžava vreme skladištenja, tj. trajnost. Izbeljivanje Sveže samleveno pšenično brašno je bledožute boje i daje "epljivo testo" koje se tesko oblikuje i peče. Tokom skladištenja brašno se prirodno polako izbeljuje, pa mu se "kad odstoji" poboljšavaju svojstva pečenja. Da bi se takvi procesi ubrzali, brašnu se dodaju hemijska sredstva, kao i aditivi koji poboljšavaju aktivnost kvasaca. Izbeljivanje brašna prvenstveno uključuje oksidaciju karotenoidnih pigmenata. Rezultat je kidanje konjugovanih dvostrukih veza karotenoida u manje konjugovane "bezbojne tvorevine". Sredstva za oksidaciju mogu delovati samo u izbeljivanju, u izbeljivanju i poboljšanju testa ili samo u poboljšanju testa. Često korišćeno sredstvo za izbeljivanje, benzoil peroksid deluje izbjeljivački ili obezbojivački, ali ne utiče na "svojstva pečenja" Jedan od nusprodukata ovakve obrade je i aloksan. Pomenuto jedinjenje je toksično za vaš pankreas i sa vremenom može da podstakne i pojavu dijabetesa. Drastičan krajnji rezultat Problem s belim brašnom je i taj što sa njim unosimo u telo uglavnom prostije ugljene hidrate, tj. "proste šećere". Drugim rečima, jesti "proizvode" od belog brašna slično je konzumiranju rafiniranisanog šećera – saharoze. Previše "prostih šećera u krvi" = ogromne količine insulina u krvi, ubrzo sledi nagli pad "šećera u krvi", kompenzatorna hipoglikemija. Što više belog brašna unosimo, naš pankreas će više raditi "prekovremeno", što može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.  
    Mar 10, 2017 805
  • 10 Mar 2017
    Svaki rakid boli. Nekima se dešavalo da se u paklu raskida nalaze po nekoliko puta. Teško je prihvatiti poraz, preboleti odvajanje od voljene osobe i prihvaiti činjenicu da ta osoba nije idealna za nas, kako se nama činilo. Oni koji su ostavljeni osećaju se jadno, nesrećno… Ali i osobe koje ostavljaju takođe pate, kažu stručnjaci. Raskid se ne događa odjednom i bez razloga. Ne zatvarajte oči pred istinom. Na raskid mogu ukazati sledeće situacije: Partner ne pravi planove u koje uključuje i vas; Odbija da izlazi s vama uveče; Često započinje svađu bez razloga; Nije zainteresovan za seks kao ranije.   Neke osobe se nakjon raskida zatvaraju u kuću, prestaju s druženjem, spavaju… Nasuprot njima, neke osobe svoju tugu leče stalnim izlascima, druženjima, pa čak i rizičnim ponašanjem. Psiholozi savetuju da nikada ne treba moliti za ljubav osobu koja vas je ostavila, niti pokušavati pomirenje s njom.To samo produbljuje agoniju. Umesto toga, odbolujte i krenite dalje. Evo nekoliko predloga: Pružite priliku nekoj drugoj osobi; Nemojte zvati osobu koja vas je ostavila i slati joj poruke; Nemojte tražiti da vam vrati vaše stvari; Više se družite i usmerite misli na svoju karijeru; Ne posećujte zajednička mesta i izbegavajte zajedničke prijatelje; Prestanite da razmišljate o prošlosti i ućivajte u slobodi. Vrlo je bitno da raskid prebolite i shvatite to kao još jedno iskustvo u životu koje je od vas napravilo jaču i bogatiju osobu. I posle raskida dolaze nove i možda još jače ljubavi.  
    692 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Svaki rakid boli. Nekima se dešavalo da se u paklu raskida nalaze po nekoliko puta. Teško je prihvatiti poraz, preboleti odvajanje od voljene osobe i prihvaiti činjenicu da ta osoba nije idealna za nas, kako se nama činilo. Oni koji su ostavljeni osećaju se jadno, nesrećno… Ali i osobe koje ostavljaju takođe pate, kažu stručnjaci. Raskid se ne događa odjednom i bez razloga. Ne zatvarajte oči pred istinom. Na raskid mogu ukazati sledeće situacije: Partner ne pravi planove u koje uključuje i vas; Odbija da izlazi s vama uveče; Često započinje svađu bez razloga; Nije zainteresovan za seks kao ranije.   Neke osobe se nakjon raskida zatvaraju u kuću, prestaju s druženjem, spavaju… Nasuprot njima, neke osobe svoju tugu leče stalnim izlascima, druženjima, pa čak i rizičnim ponašanjem. Psiholozi savetuju da nikada ne treba moliti za ljubav osobu koja vas je ostavila, niti pokušavati pomirenje s njom.To samo produbljuje agoniju. Umesto toga, odbolujte i krenite dalje. Evo nekoliko predloga: Pružite priliku nekoj drugoj osobi; Nemojte zvati osobu koja vas je ostavila i slati joj poruke; Nemojte tražiti da vam vrati vaše stvari; Više se družite i usmerite misli na svoju karijeru; Ne posećujte zajednička mesta i izbegavajte zajedničke prijatelje; Prestanite da razmišljate o prošlosti i ućivajte u slobodi. Vrlo je bitno da raskid prebolite i shvatite to kao još jedno iskustvo u životu koje je od vas napravilo jaču i bogatiju osobu. I posle raskida dolaze nove i možda još jače ljubavi.  
    Mar 10, 2017 692
  • 09 Mar 2017
    ..
    Bes i tuga Sta se zapravo desava i nama kad u isto vreme osetimo i bes i bol i tugu,i zasto je tada jako tesko pustiti suzu,da Li zbog ponosa egoa Ili je to jednostavno ta jacina u nama sto nam neda da padnemo.E bas tada,iste sekunde treba da verujemo u sebe vise nego ikada pre..da taj osecaj kad nam se ucini da nam se ceo svet rusi samo pokazuje i priprema nas za dalje,borbu za boljim.tada,Ako covek spusti glavu pred samim sobom tad nema vremena da vidi sve svoje mogucnosti kojih je puno,dar sto ti mozda u tom trenutku ne vidis ali zato svi drugi oko tebe vide.Ne treba covek nikada izgubiti sebe,jer bolje je pasti u tudjim ocima,nego u svojima.
    763 Objavio/la Voljena
  • By Voljena
    ..
    Bes i tuga Sta se zapravo desava i nama kad u isto vreme osetimo i bes i bol i tugu,i zasto je tada jako tesko pustiti suzu,da Li zbog ponosa egoa Ili je to jednostavno ta jacina u nama sto nam neda da padnemo.E bas tada,iste sekunde treba da verujemo u sebe vise nego ikada pre..da taj osecaj kad nam se ucini da nam se ceo svet rusi samo pokazuje i priprema nas za dalje,borbu za boljim.tada,Ako covek spusti glavu pred samim sobom tad nema vremena da vidi sve svoje mogucnosti kojih je puno,dar sto ti mozda u tom trenutku ne vidis ali zato svi drugi oko tebe vide.Ne treba covek nikada izgubiti sebe,jer bolje je pasti u tudjim ocima,nego u svojima.
    Mar 09, 2017 763
  • 10 Feb 2017
    Ona
    Nežnost je postojala, način na koji su njena usta i njena koža, same od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da samo ležimo jedno pored drugog i dišemo dok se napolju smrkava. Ta nežnost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira šta sam u tom trenutku mislio o njoj, o nama. Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako ispupčenje, kao da su se tokom godina oblikovali medjusobno… njeno telo i moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su više bili kao neshvatljive, ali neosporne činjenice, nego što su bila pitanja koja su čekala odgovor. Bilo je svejedno zašto volimo, kada smo vodili ljubav. Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja više ni sam nisam znao šta mislim o svemu tome što se desilo i svemu što se pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje večito, vrtoglavo ljuljanje izmedju sumnje i umirivanja, izmedju pitanja bez odgovora i uvenulih nada. Možda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu ništa značili sami po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde čovek može da bude ko god hoće. Možda je i ona morala da prizna da u početku nema nikakvog značaja kojim putem krenemo i ko ga prati, jer je našoj ljubavi svejedno koga voli, samo ako može slobodno da se kreće po tragovima koje ostavlja, kroz oči koje zadržava svojim pogledom dok hoda. Možda je i ona razumela da nam priča ne dolazi na tanjiru, da moramo da je pričamo sami i da nam priča postaje poznata tek kad se ispriča. Da ne možemo nikada unapred da znamo šta znači i koliko. Da priča mora da se priča dan za danom, korak po korak, bilo da je pričamo oklevajući ili odlučno, uverljivo ili sumnjičavo. Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala jednom da se zapita da li je zalutala, zar nije dozvolila da bude ponesena slučajnim granama, tokom godina u rukama pogrešnog čoveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da stremi onome čemu je utabala put svojim strpljivim koracima…
    619 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Ona
    Nežnost je postojala, način na koji su njena usta i njena koža, same od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da samo ležimo jedno pored drugog i dišemo dok se napolju smrkava. Ta nežnost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira šta sam u tom trenutku mislio o njoj, o nama. Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako ispupčenje, kao da su se tokom godina oblikovali medjusobno… njeno telo i moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su više bili kao neshvatljive, ali neosporne činjenice, nego što su bila pitanja koja su čekala odgovor. Bilo je svejedno zašto volimo, kada smo vodili ljubav. Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja više ni sam nisam znao šta mislim o svemu tome što se desilo i svemu što se pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje večito, vrtoglavo ljuljanje izmedju sumnje i umirivanja, izmedju pitanja bez odgovora i uvenulih nada. Možda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu ništa značili sami po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde čovek može da bude ko god hoće. Možda je i ona morala da prizna da u početku nema nikakvog značaja kojim putem krenemo i ko ga prati, jer je našoj ljubavi svejedno koga voli, samo ako može slobodno da se kreće po tragovima koje ostavlja, kroz oči koje zadržava svojim pogledom dok hoda. Možda je i ona razumela da nam priča ne dolazi na tanjiru, da moramo da je pričamo sami i da nam priča postaje poznata tek kad se ispriča. Da ne možemo nikada unapred da znamo šta znači i koliko. Da priča mora da se priča dan za danom, korak po korak, bilo da je pričamo oklevajući ili odlučno, uverljivo ili sumnjičavo. Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala jednom da se zapita da li je zalutala, zar nije dozvolila da bude ponesena slučajnim granama, tokom godina u rukama pogrešnog čoveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da stremi onome čemu je utabala put svojim strpljivim koracima…
    Feb 10, 2017 619
  • 04 Feb 2017
    Bez reči, bez glasa... tebi mogu reći šta osećam i vidim u duši tvoga lika. Nije da želim biti nema, a čuti svaku tvoju lepu reč... ja samo želim da ostanem ona koja u sebi stvara... a stvoriti tebe u mojim mislima bilo je pomalo... lepo... a pomalo strano. A ipak si tu, osećam te u uzdahu, u dodiru... osećam te svojim telom, i neobuzdanom strašću. Mekoća dodira tvog budi u meni najepše želje, skrivene tajne i onaj davno izgubljeni osećaj da pripadam nekom, da trebaju mi  ruke koje znaju da miluju, i znaju da uzmu ovu snagu večne strasti koja bdije u meni. I kada kažem da želim, to je istina. Ako nekada u meni ostane praznina od osećaja, nepotpne misli i hladan san, tada nisam za tebe. Tada će misli da budu daleko, nedostižne i puste... Pogledom nađi zalutali osmeh, rukama uhvati poslednji dodir, jer tako ću opet da osetim ovu vrelinu i tada ću da pustim ovaj uzdah što delim sa tobom. Ostani tu dok budem željna, dok budeš sretan u mom naručju... jer želja je pusta bez pogleda, a telo je hladno bez mekoće tuđih ruku, bez daha na mojim usnama. Želim te u snovima, a oni su stvarni koliko i moja nadanja, želje i poljupci... Ako se nekada pitaš verujem li snovima, seti se mog pogleda... jer gledajući tebe ja sam budna sanjala!    
    658 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Bez reči, bez glasa... tebi mogu reći šta osećam i vidim u duši tvoga lika. Nije da želim biti nema, a čuti svaku tvoju lepu reč... ja samo želim da ostanem ona koja u sebi stvara... a stvoriti tebe u mojim mislima bilo je pomalo... lepo... a pomalo strano. A ipak si tu, osećam te u uzdahu, u dodiru... osećam te svojim telom, i neobuzdanom strašću. Mekoća dodira tvog budi u meni najepše želje, skrivene tajne i onaj davno izgubljeni osećaj da pripadam nekom, da trebaju mi  ruke koje znaju da miluju, i znaju da uzmu ovu snagu večne strasti koja bdije u meni. I kada kažem da želim, to je istina. Ako nekada u meni ostane praznina od osećaja, nepotpne misli i hladan san, tada nisam za tebe. Tada će misli da budu daleko, nedostižne i puste... Pogledom nađi zalutali osmeh, rukama uhvati poslednji dodir, jer tako ću opet da osetim ovu vrelinu i tada ću da pustim ovaj uzdah što delim sa tobom. Ostani tu dok budem željna, dok budeš sretan u mom naručju... jer želja je pusta bez pogleda, a telo je hladno bez mekoće tuđih ruku, bez daha na mojim usnama. Želim te u snovima, a oni su stvarni koliko i moja nadanja, želje i poljupci... Ako se nekada pitaš verujem li snovima, seti se mog pogleda... jer gledajući tebe ja sam budna sanjala!    
    Feb 04, 2017 658
  • 21 Jan 2017
    Od kako sam se samoproglasila aktivistkinjom za borbu protiv onih koji ne vole matematiku, počela sam da razmišljam o potencijalnim argumentima kojima bih se ''borila'' protiv njih. I tako bih u regularnom, svakodnevnom životu pronalazila razne situacije u kojima sam bila presrećna što sam znala matematiku jer mi je to znanje pomoglo da pristupim problemu/situaciji iz pravog ugla. Ovo se pre svega odnosi na građenje strukture rešavanja problema, hijerarhije iliti reda vožnje kojim se stvari dešavaju. Verovali ili ne, razne oblasti koje smo svi nekada radili u osnovnoj ili srednjoj školi su u stvari napravljene kako bi u našim mozgovima uspostavile jedan stabilan logički sled okolnosti koji bi nas doveo do ispravnog rešenja. Te oblasti ne postoje samo da bi nam zakomplikovale život ili kako bi nekim Ajnštajnima iz NASA-e pomogle da lansiraju raketu, već da bi nas 'vaspitale' podsvesno da određene radnje obavljamo po određenom redosledu. Evo jedne zagonetke: Ako imaš u kutiji samo jednu šibicu i ulaziš u mračnu sobu u kojoj se nalaze: petrolejka, plinska svetiljka i peć na drva, šta ćeš prvo zapaliti?  Ili: U 3 noću te budi zvonjava na vratima. Došli su ti pijani prijatelji i gladni su. Imas čips, ajvar, džem i paštetu. Šta ćeš prvo da otvoriš? Prva zagonetka je laka i verovatno znate odgovor, ali na drugu 99% ljudi da pogrešan odgovor. Razlog zašto sam toliko odlučna da pišem ove tekstove o tome koliko i zašto volim matematiku jer zato što kada se tokom običnog dana nađem u situaciji da mi zatreba logika, nasmejem se i pomislim kako mi život ne bi bio podjednako sladak da se ne nađem u tim situacijama kada se nasmejem. Kada pogledate malo bolje, pogledajte koliko puta ste u toku jednog dana rešili jednačine sa dve, tri četiri nepoznate, integrale, izvode... Evo tih nekih situacija kroz tipičan običan dan: Probudio me je budilnik. Naravno da bih videla gde se nalazim pre nego što sam ga ugasila prvo sam otvorila oči. Onda sam ugasila budilnik. S obzirom da stalno menjam vreme alarma, pogledala sam koliko je u stvari sati. Preračunala koliko mi vremena treba još da spavam i skapirala da nemam više vremena za spavanje. Ustala sam i otišla u wc da operem zube. Obukla se, smućkala kafu, napunila torbu kojekakvim potrepštinama i krenula ka gradu. Nakon što sam završila sa obavezama, vratila sam se kući. Trebalo je da očistim celu kuću – veliko spremanje. Zamislite mene kako pravim plan za veliko spremanje: Presvlačim se, stavljam maramu oko glave da mi ne bi kapao znoj u oči, ređam hemijska sredstva po hronološkom redu kako ću koje da koristim, da kasnije ne bih mnogo razmišljala, stavljam gumene žute rukavice na ruke, zauzimam supermen pozu sa pesnicama na bokovima, uzdišem duboko i krećem u akciju. Presvlačenje posteljine – Ljudi moji, ovo je mozgalica i po. Kako okrenuti čaršav za jorgan tako da kada ga okreneš na tu stranu, možeš da uhvatiš sam jorgan da ispravna strana čaršava za jorgan bude napolju, a druga (unutrašnja) unutra. :D Palim veš mašinu Brisanje prašine – jer ona pada na pod. Kada bih prvo usisavala, pa brisala prašinu, to ne bi imalo smisla jer bi onda opet ta zanemarljivo mala količina prašine pala na pod i napravila dovoljan talog da se na nju neometano u zanemarljivo malom vremenskom rastojanju nataloži druga količina prašine sve dok ta količina prašine postane nezanemarljivo mala i onda Jovo nanovo. Usisavanje Brisanje podova – nakon usisavanja, kako bi se eventualni tragovi ili mrlje koje su se osušile skinuli. Luftiranje – od svih silnih hemija i svega Nakon ovako opuštenog dana bih sela popričala sa mojima, pogledala neku seriju, popila čaj i utonula u san.  ------------------------------- Dok nama matematičarima neke radnje nekad ne zvuče logično isto tako nekim filolozima, srpsko-jezičarima neke nebulozne štamparske greške paraju uši. Trebaš, trebam, trebamo, trebate = trebalo je!!! Bi ćeš = bićeš Ne moj = nemoj Downloadovanje = skidanje datoteke i skladištenje na kompjuter Forwardovanje = prosleđivanje Apdejtovanje = ažuriranje ITD itd itd...omg itd Vratimo se na moj tipičan dan. Kako bi on izgledao da ne postoji logičan sled okolnosti? Pa da vidimo...: Probudila me je posteljina. Naravno da bih videla gde se nalazim, obrisala sam prašinu, zatim sam se vratila kući i ugasila budilnik. Onda sam počela da usisavam čaj i prala zube hemijskim sredstvima. Sortirala sam hronološki sve veš mašine jer sam onda znala koliko mi je vremena ostalo da spavam gledajući seriju. Napunila sam torbu smućkanim kafama, udahnula duboko i obrisala pod.  --------------------------- Stvarno je svejedno da li ćete pogledati prvo levo ili desno, ako ne prelazite ulicu (U Evropi ili na Novom Zelandu) Setite se da je matematika grana filozofije i da neke radnje za koje svesno mislimo da su glupe, podsvesno nas grade kao racionalna, pametna bića. :D
    1033 Objavio/la D Boyanna
  • Od kako sam se samoproglasila aktivistkinjom za borbu protiv onih koji ne vole matematiku, počela sam da razmišljam o potencijalnim argumentima kojima bih se ''borila'' protiv njih. I tako bih u regularnom, svakodnevnom životu pronalazila razne situacije u kojima sam bila presrećna što sam znala matematiku jer mi je to znanje pomoglo da pristupim problemu/situaciji iz pravog ugla. Ovo se pre svega odnosi na građenje strukture rešavanja problema, hijerarhije iliti reda vožnje kojim se stvari dešavaju. Verovali ili ne, razne oblasti koje smo svi nekada radili u osnovnoj ili srednjoj školi su u stvari napravljene kako bi u našim mozgovima uspostavile jedan stabilan logički sled okolnosti koji bi nas doveo do ispravnog rešenja. Te oblasti ne postoje samo da bi nam zakomplikovale život ili kako bi nekim Ajnštajnima iz NASA-e pomogle da lansiraju raketu, već da bi nas 'vaspitale' podsvesno da određene radnje obavljamo po određenom redosledu. Evo jedne zagonetke: Ako imaš u kutiji samo jednu šibicu i ulaziš u mračnu sobu u kojoj se nalaze: petrolejka, plinska svetiljka i peć na drva, šta ćeš prvo zapaliti?  Ili: U 3 noću te budi zvonjava na vratima. Došli su ti pijani prijatelji i gladni su. Imas čips, ajvar, džem i paštetu. Šta ćeš prvo da otvoriš? Prva zagonetka je laka i verovatno znate odgovor, ali na drugu 99% ljudi da pogrešan odgovor. Razlog zašto sam toliko odlučna da pišem ove tekstove o tome koliko i zašto volim matematiku jer zato što kada se tokom običnog dana nađem u situaciji da mi zatreba logika, nasmejem se i pomislim kako mi život ne bi bio podjednako sladak da se ne nađem u tim situacijama kada se nasmejem. Kada pogledate malo bolje, pogledajte koliko puta ste u toku jednog dana rešili jednačine sa dve, tri četiri nepoznate, integrale, izvode... Evo tih nekih situacija kroz tipičan običan dan: Probudio me je budilnik. Naravno da bih videla gde se nalazim pre nego što sam ga ugasila prvo sam otvorila oči. Onda sam ugasila budilnik. S obzirom da stalno menjam vreme alarma, pogledala sam koliko je u stvari sati. Preračunala koliko mi vremena treba još da spavam i skapirala da nemam više vremena za spavanje. Ustala sam i otišla u wc da operem zube. Obukla se, smućkala kafu, napunila torbu kojekakvim potrepštinama i krenula ka gradu. Nakon što sam završila sa obavezama, vratila sam se kući. Trebalo je da očistim celu kuću – veliko spremanje. Zamislite mene kako pravim plan za veliko spremanje: Presvlačim se, stavljam maramu oko glave da mi ne bi kapao znoj u oči, ređam hemijska sredstva po hronološkom redu kako ću koje da koristim, da kasnije ne bih mnogo razmišljala, stavljam gumene žute rukavice na ruke, zauzimam supermen pozu sa pesnicama na bokovima, uzdišem duboko i krećem u akciju. Presvlačenje posteljine – Ljudi moji, ovo je mozgalica i po. Kako okrenuti čaršav za jorgan tako da kada ga okreneš na tu stranu, možeš da uhvatiš sam jorgan da ispravna strana čaršava za jorgan bude napolju, a druga (unutrašnja) unutra. :D Palim veš mašinu Brisanje prašine – jer ona pada na pod. Kada bih prvo usisavala, pa brisala prašinu, to ne bi imalo smisla jer bi onda opet ta zanemarljivo mala količina prašine pala na pod i napravila dovoljan talog da se na nju neometano u zanemarljivo malom vremenskom rastojanju nataloži druga količina prašine sve dok ta količina prašine postane nezanemarljivo mala i onda Jovo nanovo. Usisavanje Brisanje podova – nakon usisavanja, kako bi se eventualni tragovi ili mrlje koje su se osušile skinuli. Luftiranje – od svih silnih hemija i svega Nakon ovako opuštenog dana bih sela popričala sa mojima, pogledala neku seriju, popila čaj i utonula u san.  ------------------------------- Dok nama matematičarima neke radnje nekad ne zvuče logično isto tako nekim filolozima, srpsko-jezičarima neke nebulozne štamparske greške paraju uši. Trebaš, trebam, trebamo, trebate = trebalo je!!! Bi ćeš = bićeš Ne moj = nemoj Downloadovanje = skidanje datoteke i skladištenje na kompjuter Forwardovanje = prosleđivanje Apdejtovanje = ažuriranje ITD itd itd...omg itd Vratimo se na moj tipičan dan. Kako bi on izgledao da ne postoji logičan sled okolnosti? Pa da vidimo...: Probudila me je posteljina. Naravno da bih videla gde se nalazim, obrisala sam prašinu, zatim sam se vratila kući i ugasila budilnik. Onda sam počela da usisavam čaj i prala zube hemijskim sredstvima. Sortirala sam hronološki sve veš mašine jer sam onda znala koliko mi je vremena ostalo da spavam gledajući seriju. Napunila sam torbu smućkanim kafama, udahnula duboko i obrisala pod.  --------------------------- Stvarno je svejedno da li ćete pogledati prvo levo ili desno, ako ne prelazite ulicu (U Evropi ili na Novom Zelandu) Setite se da je matematika grana filozofije i da neke radnje za koje svesno mislimo da su glupe, podsvesno nas grade kao racionalna, pametna bića. :D
    Jan 21, 2017 1033
  • 21 Jan 2017
    ''Dobar dan profesore!'' -         ''E zdravo. Sedi tu sačekaj samo malo.'' Posle pet minuta buljenja u ekran kaže: ''E gde smo...šta smo...a da, ti si došla da popraviš osmicu kod mene iz elektrotehnike, jel tako?'' ''Tako je! Jedva čekam, mnogo sam učila.'' -         ''E pa znaš kako, mislim da ipak ne može više od osam, znaš...nije dobro ovo...'' (otvara moju ispitnu svesku i pokazuje prstom na zadatak) ''...ovo nije metod koji sam ja vama pokazivao.'' ''Kako nije? Ja sam ovaj zadatak učila iz sveske, nisam imala drugi način nego Vaš, sa predavanja.'' -        ''Ne, ne ovo nije način na koji sam ja predavao.'' Vadim svesku koju sam ponela za svaki slučaj, tražim taj zadatak, otvaram, stavljam je na njegov sto. -        ''Ne, ovo nije ono što sam ja radio, ne znam šta, ali ovo si ti nešto pogrešno radila sama.'' Zbunjeno gledam u njega, gledam u kolegu koji sedi u tom kabinetu, takođe čekajući svoj deo usmenog ispita. Kolega kome sam ja objašnjavala tu istu elektrotehniku par sati pred ispit. Kolega gleda u mene i mršti se u fazonu, nemam pojma o čemu pričate. ''Ali ne razumem profesore...već 3 puta izlazim na ispit, pokušavajući da popravim 8 na 10 i Vi ne želite ni da me pitate... Evo pitajte me nešto, bilo šta... Sećate se kad ste me prošli put pitali šta je magnetni fluks i sve o njemu... E pa ovog puta sam čitala o ogledima sa usamljenom metalnom konturom koja provodi struju i oko sebe pravi magnetni fluks, kako bih mogla više da odgovorim na to pitanje, zbog čega je to magnetno polje homogeno i gde su te linije koje nemaju ni početak ni kraj i zbog čega...'' -        ''Znam ja da si ti uporna, i veruj mi upornost se ceni, ali ja tebi neću dati 10.'' Kolega uskače: ''Profesore zašto maltretirate koleginicu?'' -        ''Vi se ne mešajte!'' Opa, pa on zna da persira. ''Ali ne razumem profesore... Jel Vi imate neki problem samnom, jel sam ja Vas nekako uspela da uvredim nečime?'' -        ''Znaš, ja tebe ne razumem, tako si lepa, plava, mlada devojka, koja umesto da se uda i pravi decu, ti učiš ovaj fakultet koji nije za tebe. Znaš, ti ne pripadaš ovde...'' Meni kreću suze na oči... Ne verujem šta slušam! Kolega me gleda, u fazonu 'nemoj, nije vredno'... -        ''Ne može 10.'' Počinjem da grcam od besa i suza i sve vreme pokušavam da se suzdržim, jer želim da ispadnem hrabra, da ne padnem toliko nisko da plačem u kabinetu profesora šoviniste, ali ne uspevam. Uzimam index, panično pakujem stvari, razmišljam o kolegi koji se zauzeo za mene i koga je sada profa verovatno uzeo za zub i neće ga pustiti da prođe, a šteta, baš sam mu lepo sve objasnila... Uspevam nekako da izgovorim ''Onda 8. Doviđenja!'' i napuštam njegov kabinet jednom za svagda. Krijem lice rukama od ostalih ljudi sa fakulteta, dok trčećim korakom odlazim do wc-a. Ulazim, zaključavam se i pucam! Posle 20 minuta uspevam da se utešim rečenicom da je do njega, a ne do mene i izlazim u hodnik. Ispred fakulteta srećem kolegu koji je polagao samnom, kome sam ja objašnjavala, koji puši cigaru i smeška se. Prilazim...Pitam ga kako je prošao, šta je dobio... Kaže: ''8, nije me ni pitao.'' STOP   Recimo da smo zamrzli poslednju scenu u kojoj moj kolega meni izgovara sudbodonosnu rečenicu odozgo. Sad zamislite kako se sve ovo premotava unazad sve do trenutka kada meni profesor kaže: ''Ne može 10.'' PLAY ''Ne može 10.'' Evo šta je trebalo da kažem: -        ''Kako to mislite ne može 10??? Jel to zato što sam lepa, plava, devojka, koja je odlučila da ne bude nečija žena ili nečija majka sa 20 godina, već da upiše težak fakultet i izbori se za svoja prava kao lepša manjina i izgradi sebi budućnost kakvu sama želim, a ne kakvu moj muž želi za mene??? Jel to zato što sam Vam već dokazala koliko mogu da budem uporna prijavljujući ispit i ispočetka učeći sve kako bih dobila više – što i zaslužujem? Da li zato birate da mi ne persirate? Da li mi se svaki put iza leđa smejete kada odem iz Vašeg kabineta misleći kako sam naivna i lakoverna što se džabe trudim? Da li uživate u tome? Da li Vam je sujeta toliko pojela zdrav razum?? Umesto da budete profesor o kome ću sutra sa zadovoljstvom pričati svojoj deci, kako me je motivisao da učim, Vi ste izabrali da budete najveći seronja koga se verovatno neću sećati za koju godinu? Umesto da nas motivišete, Vi birate da nas gazite jer Vam to ego govori da treba da radite. E pa neka Vam je na savesti moja osmica velika kao desetka. Ja sam barem položila. Žao mi je, ali Vi profesore, ste pali!''  
    839 Objavio/la D Boyanna
  • ''Dobar dan profesore!'' -         ''E zdravo. Sedi tu sačekaj samo malo.'' Posle pet minuta buljenja u ekran kaže: ''E gde smo...šta smo...a da, ti si došla da popraviš osmicu kod mene iz elektrotehnike, jel tako?'' ''Tako je! Jedva čekam, mnogo sam učila.'' -         ''E pa znaš kako, mislim da ipak ne može više od osam, znaš...nije dobro ovo...'' (otvara moju ispitnu svesku i pokazuje prstom na zadatak) ''...ovo nije metod koji sam ja vama pokazivao.'' ''Kako nije? Ja sam ovaj zadatak učila iz sveske, nisam imala drugi način nego Vaš, sa predavanja.'' -        ''Ne, ne ovo nije način na koji sam ja predavao.'' Vadim svesku koju sam ponela za svaki slučaj, tražim taj zadatak, otvaram, stavljam je na njegov sto. -        ''Ne, ovo nije ono što sam ja radio, ne znam šta, ali ovo si ti nešto pogrešno radila sama.'' Zbunjeno gledam u njega, gledam u kolegu koji sedi u tom kabinetu, takođe čekajući svoj deo usmenog ispita. Kolega kome sam ja objašnjavala tu istu elektrotehniku par sati pred ispit. Kolega gleda u mene i mršti se u fazonu, nemam pojma o čemu pričate. ''Ali ne razumem profesore...već 3 puta izlazim na ispit, pokušavajući da popravim 8 na 10 i Vi ne želite ni da me pitate... Evo pitajte me nešto, bilo šta... Sećate se kad ste me prošli put pitali šta je magnetni fluks i sve o njemu... E pa ovog puta sam čitala o ogledima sa usamljenom metalnom konturom koja provodi struju i oko sebe pravi magnetni fluks, kako bih mogla više da odgovorim na to pitanje, zbog čega je to magnetno polje homogeno i gde su te linije koje nemaju ni početak ni kraj i zbog čega...'' -        ''Znam ja da si ti uporna, i veruj mi upornost se ceni, ali ja tebi neću dati 10.'' Kolega uskače: ''Profesore zašto maltretirate koleginicu?'' -        ''Vi se ne mešajte!'' Opa, pa on zna da persira. ''Ali ne razumem profesore... Jel Vi imate neki problem samnom, jel sam ja Vas nekako uspela da uvredim nečime?'' -        ''Znaš, ja tebe ne razumem, tako si lepa, plava, mlada devojka, koja umesto da se uda i pravi decu, ti učiš ovaj fakultet koji nije za tebe. Znaš, ti ne pripadaš ovde...'' Meni kreću suze na oči... Ne verujem šta slušam! Kolega me gleda, u fazonu 'nemoj, nije vredno'... -        ''Ne može 10.'' Počinjem da grcam od besa i suza i sve vreme pokušavam da se suzdržim, jer želim da ispadnem hrabra, da ne padnem toliko nisko da plačem u kabinetu profesora šoviniste, ali ne uspevam. Uzimam index, panično pakujem stvari, razmišljam o kolegi koji se zauzeo za mene i koga je sada profa verovatno uzeo za zub i neće ga pustiti da prođe, a šteta, baš sam mu lepo sve objasnila... Uspevam nekako da izgovorim ''Onda 8. Doviđenja!'' i napuštam njegov kabinet jednom za svagda. Krijem lice rukama od ostalih ljudi sa fakulteta, dok trčećim korakom odlazim do wc-a. Ulazim, zaključavam se i pucam! Posle 20 minuta uspevam da se utešim rečenicom da je do njega, a ne do mene i izlazim u hodnik. Ispred fakulteta srećem kolegu koji je polagao samnom, kome sam ja objašnjavala, koji puši cigaru i smeška se. Prilazim...Pitam ga kako je prošao, šta je dobio... Kaže: ''8, nije me ni pitao.'' STOP   Recimo da smo zamrzli poslednju scenu u kojoj moj kolega meni izgovara sudbodonosnu rečenicu odozgo. Sad zamislite kako se sve ovo premotava unazad sve do trenutka kada meni profesor kaže: ''Ne može 10.'' PLAY ''Ne može 10.'' Evo šta je trebalo da kažem: -        ''Kako to mislite ne može 10??? Jel to zato što sam lepa, plava, devojka, koja je odlučila da ne bude nečija žena ili nečija majka sa 20 godina, već da upiše težak fakultet i izbori se za svoja prava kao lepša manjina i izgradi sebi budućnost kakvu sama želim, a ne kakvu moj muž želi za mene??? Jel to zato što sam Vam već dokazala koliko mogu da budem uporna prijavljujući ispit i ispočetka učeći sve kako bih dobila više – što i zaslužujem? Da li zato birate da mi ne persirate? Da li mi se svaki put iza leđa smejete kada odem iz Vašeg kabineta misleći kako sam naivna i lakoverna što se džabe trudim? Da li uživate u tome? Da li Vam je sujeta toliko pojela zdrav razum?? Umesto da budete profesor o kome ću sutra sa zadovoljstvom pričati svojoj deci, kako me je motivisao da učim, Vi ste izabrali da budete najveći seronja koga se verovatno neću sećati za koju godinu? Umesto da nas motivišete, Vi birate da nas gazite jer Vam to ego govori da treba da radite. E pa neka Vam je na savesti moja osmica velika kao desetka. Ja sam barem položila. Žao mi je, ali Vi profesore, ste pali!''  
    Jan 21, 2017 839
  • 05 Jan 2017
    Slomiće vam srce i vi ćete slamati drugima srca. Posvađaćete se s najboljim prijateljem ili se čak zaljubiti u njega. Kukaćete zbog vremena koje leti brže nego što ga možete uhvatiti. Nikad ga nećete moći zaustaviti. Zato fotografišite sve što stignete, smejte se do suza kad god možete, opraštajte ljudima njihove greške i volite kao da nikad niste bili povređeni. Činite dobro jer je to jedino merilo pametno proživljenog života. U životu ništa nije garantovano, nema predaha sa problemima i najčešće nema druge šanse koju ćete dobiti. Sve što možete je da živite život punim plućima, da kažete ljudima koje volite koliko su vam dragi, da odjebete one koji vas guše i crpe energiju. Jedino vreme kad možete uraditi nešto totalno blesavo i neponovljivo je sada. Zato prestanite ovo čitati i uradite baš to.  Srećna Nova godina !!!
    662 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Slomiće vam srce i vi ćete slamati drugima srca. Posvađaćete se s najboljim prijateljem ili se čak zaljubiti u njega. Kukaćete zbog vremena koje leti brže nego što ga možete uhvatiti. Nikad ga nećete moći zaustaviti. Zato fotografišite sve što stignete, smejte se do suza kad god možete, opraštajte ljudima njihove greške i volite kao da nikad niste bili povređeni. Činite dobro jer je to jedino merilo pametno proživljenog života. U životu ništa nije garantovano, nema predaha sa problemima i najčešće nema druge šanse koju ćete dobiti. Sve što možete je da živite život punim plućima, da kažete ljudima koje volite koliko su vam dragi, da odjebete one koji vas guše i crpe energiju. Jedino vreme kad možete uraditi nešto totalno blesavo i neponovljivo je sada. Zato prestanite ovo čitati i uradite baš to.  Srećna Nova godina !!!
    Jan 05, 2017 662
  • 27 Nov 2016
    Daljine su tu da nas podcete da negde idemo i da nas neko treba.Makar to trajalo samo kratko,par sati ili samo jedan trenutak,koji je lagano gubi izmedju vagona zivota,u guzvi putnika koji negde zure,jer ih upravo neko ceka,mozda i ne zure samo idu svojim zivotom,kako bi sagradili taj zivot sa smislom.
    919 Objavio/la Voljena
  • By Voljena
    Daljine su tu da nas podcete da negde idemo i da nas neko treba.Makar to trajalo samo kratko,par sati ili samo jedan trenutak,koji je lagano gubi izmedju vagona zivota,u guzvi putnika koji negde zure,jer ih upravo neko ceka,mozda i ne zure samo idu svojim zivotom,kako bi sagradili taj zivot sa smislom.
    Nov 27, 2016 919
  • 07 Nov 2016
        Na vreme naucilaNa vreme naucila da kada se osecam ko ispala sa kolovoza,kao da sam nesto izgubila onako usput a voz je vec krenuo.Naucila sam da prihvatim da su moje emocija i moja osecanja upravo Ono sto me cini.Mogu biti i srecna i tuzna u isto vreme.Srecna zbog drugih kada vidim njihovu radost. Zivot je mac sa ostrice dve,a ljubav je Ono sto nas izvlaci,ljubav prema sebi samima,prema svome detetu,ta bezgranicna i bezuslovna ljubav.I ljubav prema svojim najblizima..oni su ti na koje covek moze da se osloni kada mu je najteze.E bas tada kad mu dodje ona zuta minuta,kad covek ni sam sebe ne razume,ali idé napred gura ka necemu sto se zove buducnost.Radujem se jos jednim novim iskustvom.jer nikad nije kasno da se pocne ispocetka..
    1043 Objavio/la Voljena
  • By Voljena
        Na vreme naucilaNa vreme naucila da kada se osecam ko ispala sa kolovoza,kao da sam nesto izgubila onako usput a voz je vec krenuo.Naucila sam da prihvatim da su moje emocija i moja osecanja upravo Ono sto me cini.Mogu biti i srecna i tuzna u isto vreme.Srecna zbog drugih kada vidim njihovu radost. Zivot je mac sa ostrice dve,a ljubav je Ono sto nas izvlaci,ljubav prema sebi samima,prema svome detetu,ta bezgranicna i bezuslovna ljubav.I ljubav prema svojim najblizima..oni su ti na koje covek moze da se osloni kada mu je najteze.E bas tada kad mu dodje ona zuta minuta,kad covek ni sam sebe ne razume,ali idé napred gura ka necemu sto se zove buducnost.Radujem se jos jednim novim iskustvom.jer nikad nije kasno da se pocne ispocetka..
    Nov 07, 2016 1043