Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
472Blogs
-
54Active Bloggers
468 blogs
-
Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni a još čudnije kako često baš to malo nedostaje. Ono što nas raduje,uglavnom se nalazi u samom iščekivanju.To su trenuci koji zivot čine toplijim, dušu vesele i ispunjuju srce svakog čoveka. Po tome ih obično i pamtimo. Po nekada te niti nikada ni ne dočekamo. Često se upitam da li se neke stvari možda ne dogode usled ogromne želje, da li jednostavno sagore u plamenu znatiželje?Jedno mi je sasvim izvesno, a to je da su to uglavnom obične i jednostavne stvari. Nečiji mio osmeh, toplina u očima i blaga reč, zaraduju nas toliko da od ispunjenosti imamo osećaj da ćemo dodirnuti nebo. Kao da se ponekada sam Gospod spusti u naše srce, darujući nam radost.Čovekova duša pati i boluje usled nametnutih kriterujuma, koji orobljavaju. Okovi su svuda u prostoru koji nas okružuje a vrlo često ih dobrovoljno stavljamo na sebe. Laž je zamenila istinu, međutim ona nikada ne može biti ništa osim laži , pa čak ni dobar plagijat. Ona jednostavno „šepa“ za istinom i nikada joj čak ni blizu ne prilazi.Jedini problem je u tome da li je prepoznajemo. Da li moramo da je prihvatimo, premda nam je ona uvek (opet lažno) prihvatljivija? Ljudi moji ! Previše je , kako bi se to žargonski reklo“ fola“, mađioničarenja i sitnih iluzija sa kojima se neprekidno susrećemo. To je bujica koja nosi sve pred sobom i koju jedino brana podignuta u ime nekog višeg ideala, iznikla iz dubine našeg bića može zaustaviti, a ta brana je upravo i sama naša volja, naša sloboda izbora. Ovaj hladni rat, koji se vodi u surovoj borbi za rešenjem egzistencijalnih problema prekida se onog trenutka kada sami to poželimo. Kada uvidimo besmisao sve te jurnjave ni za čim, i shvatimo koliko samo gubimo sa svojim prevelikim ambicijama.Koliko ljudi povredimo, bliskih, nepoznatih, vođeni samo jednim ciljom koji se zove – uspeti. A zbog čega? Ne znamo. Ali obično to nije razlog zbog koga odustajemo. Razlog je zgarište u nama samima,praznina koju osećamo i sama savest koja beskompromisno opominje i zahteva.Čežnja nas ponovo vraća da se osetimo ljudima. Žal za nekim prošlim danima kada smo se radovali ,voleli i bili ispunjeni. Sve se to tada petvara u jedan bolni vapaj, vapaj koji oporavlja. To je krik za životom, kakav nam je u biti dat gde celokupna naša ličnost dolazi do izražaja i moli za samo jedno a to je, ljubav. To je kap koja nikada ne preliva čašu. To je pozadina svih lepih gestova i uteha svih patnji i bola, mrva sreće koja je u stanju da apsorbuje more tuge, zrno soli koje daje ukus životu. To je najveća „sitnica“ zbog koje vredi živeti.Ona nam daje silu da radujemo druge jer kako kaže Didro „Najsrećniji je onaj čovek koji je učinio srećnima najviše drugih ljudi“.Daje nam osećaj da znamo kada smo potrebni našem prijatelju samo da bismo ga saslušali, obodrili. Ona je naša učiteljica,naš preobražaj.Ona se raduje u nama za svaku sitnicu i slavi je svojim vedrim osmehom.Daje nam da osetimo punoću života, kroz te trenutke i sitnice od kojih je satkan. Ipak ,mišljenja sam , da je vrlo često,i nemoguće da nam se do detalja ispuni sve ono što očekujemo.Prvo što smo u svojim zahtevima često iracionalni, a drugo što verovatno mnogo toga što želimo često ni za nas same nije dobro. Mnogo je stvari koje ne zavise isključivo od nas.Ali naravno , čoveku uvek preostaje da se nada i veruje, jer kako bi to rekao Đorđe Balašević „ ... Neko to odgore vidi sve“.Ono što je definitivno na nama je da bessebično treba sebe da dajemo drugima i da ih radujemo a za nas će se već pobrinuti neko drugi.Osmeh i lepa reč zaista nekome mogu spasti život , zato ne gubimo vreme.1817 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni a još čudnije kako često baš to malo nedostaje. Ono što nas raduje,uglavnom se nalazi u samom iščekivanju.To su trenuci koji zivot čine toplijim, dušu vesele i ispunjuju srce svakog čoveka. Po tome ih obično i pamtimo. Po nekada te niti nikada ni ne dočekamo. Često se upitam da li se neke stvari možda ne dogode usled ogromne želje, da li jednostavno sagore u plamenu znatiželje?Jedno mi je sasvim izvesno, a to je da su to uglavnom obične i jednostavne stvari. Nečiji mio osmeh, toplina u očima i blaga reč, zaraduju nas toliko da od ispunjenosti imamo osećaj da ćemo dodirnuti nebo. Kao da se ponekada sam Gospod spusti u naše srce, darujući nam radost.Čovekova duša pati i boluje usled nametnutih kriterujuma, koji orobljavaju. Okovi su svuda u prostoru koji nas okružuje a vrlo često ih dobrovoljno stavljamo na sebe. Laž je zamenila istinu, međutim ona nikada ne može biti ništa osim laži , pa čak ni dobar plagijat. Ona jednostavno „šepa“ za istinom i nikada joj čak ni blizu ne prilazi.Jedini problem je u tome da li je prepoznajemo. Da li moramo da je prihvatimo, premda nam je ona uvek (opet lažno) prihvatljivija? Ljudi moji ! Previše je , kako bi se to žargonski reklo“ fola“, mađioničarenja i sitnih iluzija sa kojima se neprekidno susrećemo. To je bujica koja nosi sve pred sobom i koju jedino brana podignuta u ime nekog višeg ideala, iznikla iz dubine našeg bića može zaustaviti, a ta brana je upravo i sama naša volja, naša sloboda izbora. Ovaj hladni rat, koji se vodi u surovoj borbi za rešenjem egzistencijalnih problema prekida se onog trenutka kada sami to poželimo. Kada uvidimo besmisao sve te jurnjave ni za čim, i shvatimo koliko samo gubimo sa svojim prevelikim ambicijama.Koliko ljudi povredimo, bliskih, nepoznatih, vođeni samo jednim ciljom koji se zove – uspeti. A zbog čega? Ne znamo. Ali obično to nije razlog zbog koga odustajemo. Razlog je zgarište u nama samima,praznina koju osećamo i sama savest koja beskompromisno opominje i zahteva.Čežnja nas ponovo vraća da se osetimo ljudima. Žal za nekim prošlim danima kada smo se radovali ,voleli i bili ispunjeni. Sve se to tada petvara u jedan bolni vapaj, vapaj koji oporavlja. To je krik za životom, kakav nam je u biti dat gde celokupna naša ličnost dolazi do izražaja i moli za samo jedno a to je, ljubav. To je kap koja nikada ne preliva čašu. To je pozadina svih lepih gestova i uteha svih patnji i bola, mrva sreće koja je u stanju da apsorbuje more tuge, zrno soli koje daje ukus životu. To je najveća „sitnica“ zbog koje vredi živeti.Ona nam daje silu da radujemo druge jer kako kaže Didro „Najsrećniji je onaj čovek koji je učinio srećnima najviše drugih ljudi“.Daje nam osećaj da znamo kada smo potrebni našem prijatelju samo da bismo ga saslušali, obodrili. Ona je naša učiteljica,naš preobražaj.Ona se raduje u nama za svaku sitnicu i slavi je svojim vedrim osmehom.Daje nam da osetimo punoću života, kroz te trenutke i sitnice od kojih je satkan. Ipak ,mišljenja sam , da je vrlo često,i nemoguće da nam se do detalja ispuni sve ono što očekujemo.Prvo što smo u svojim zahtevima često iracionalni, a drugo što verovatno mnogo toga što želimo često ni za nas same nije dobro. Mnogo je stvari koje ne zavise isključivo od nas.Ali naravno , čoveku uvek preostaje da se nada i veruje, jer kako bi to rekao Đorđe Balašević „ ... Neko to odgore vidi sve“.Ono što je definitivno na nama je da bessebično treba sebe da dajemo drugima i da ih radujemo a za nas će se već pobrinuti neko drugi.Osmeh i lepa reč zaista nekome mogu spasti život , zato ne gubimo vreme.Aug 31, 2015 1817 -
Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je DOSADA zevnula treći put, LUDOST je uvek tako luda, predložila: `Hajde da se igramo skrivalice! Ko se najbolje sakrije,pobednik je medju osećanjima.` INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je ne mogavši prećutati upitala:`Skrivalice, kakva je to igra?` `To je jedna igra, započela je objašnjavajući LUDOST, u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim brojanje, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik`. ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada ništa nije interesovalo. Ali, nisu se svi hteli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a zašto bi se skrivala, ionako uvek na kraju, svi propadnu. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije taj koji se setio i predložio igru. OPREZ nije hteo da reskira. Jedan...dva...tri....', počela je brojati LUDOST. Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. VELIKODUŠNOST se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za nekog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla skrovište,ali samo za sebe! LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije važno. Kada je LUDOST izbrojavala 999.999, LJUBAV još nije pronašla skrovište, jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. 'Milion'! - povikala je LUDOST i započela potragu. Prvo je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako raspravlja o teologiji sa Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz kratera od straha. Slučajno su se tu našle i ZAVIST i naravno USPEH, a SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skloništa koje se pokazalo da je pčelinja košnica. Od tolikog traženja LUDOST je ožednela, i tako je u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU. Sa SUMNJOM je bilo jos lakše, jer ona se nije mogla odlučiti za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu. Tako je LUDOST, malo-pomalo, pronašla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgubljenoj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopšte ičega igrali. Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine, i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti, počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se čuo bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je LJUBAVI oči, LUDOST nije znala šta da učini. Pronašla je pobednika, osećanje nad osećanjima, ali LJUBAV je postala slepa.Plakala je LUDOST i molila LJUBAV da joj oprosti. Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz LJUBAV i da joj pomaže. Tako je LJUBAV ostala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a LUDOST, je prati gde god ide.1813 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je DOSADA zevnula treći put, LUDOST je uvek tako luda, predložila: `Hajde da se igramo skrivalice! Ko se najbolje sakrije,pobednik je medju osećanjima.` INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je ne mogavši prećutati upitala:`Skrivalice, kakva je to igra?` `To je jedna igra, započela je objašnjavajući LUDOST, u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim brojanje, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik`. ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada ništa nije interesovalo. Ali, nisu se svi hteli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a zašto bi se skrivala, ionako uvek na kraju, svi propadnu. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije taj koji se setio i predložio igru. OPREZ nije hteo da reskira. Jedan...dva...tri....', počela je brojati LUDOST. Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. VELIKODUŠNOST se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za nekog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla skrovište,ali samo za sebe! LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije važno. Kada je LUDOST izbrojavala 999.999, LJUBAV još nije pronašla skrovište, jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. 'Milion'! - povikala je LUDOST i započela potragu. Prvo je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako raspravlja o teologiji sa Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz kratera od straha. Slučajno su se tu našle i ZAVIST i naravno USPEH, a SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skloništa koje se pokazalo da je pčelinja košnica. Od tolikog traženja LUDOST je ožednela, i tako je u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU. Sa SUMNJOM je bilo jos lakše, jer ona se nije mogla odlučiti za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu. Tako je LUDOST, malo-pomalo, pronašla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgubljenoj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopšte ičega igrali. Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine, i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti, počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se čuo bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je LJUBAVI oči, LUDOST nije znala šta da učini. Pronašla je pobednika, osećanje nad osećanjima, ali LJUBAV je postala slepa.Plakala je LUDOST i molila LJUBAV da joj oprosti. Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz LJUBAV i da joj pomaže. Tako je LJUBAV ostala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a LUDOST, je prati gde god ide.Jan 05, 2014 1813
-
састав на тему . . . судбина те обично примети кад не обраћаш пажњу двојбе више неима . случајем , разрешена је вековна дилема унашој фамилији .историја је (та лажљивица) указала прстом Судбину записану у генима ,а од тога се уистину неможе клиснути, знате и сами.по јебљивост, веома наглашена у мојему случају ,а неретка нам посебност у чега се уверих листајући породичне књиге , јер моји су вазда ,припадајући грађанском слоју ,били склони писаној речи , тјст остављању трага о себи, својим врлинама ,достигнућима ,али и манама ,потомству. елем . прашни по кожним корицама причају ти дневници о бурним историјским догађањима у којима су моји претци чиндбеник били ,како мушки ал' тако, бо гуми, и они са полном грешком - женски ,да и неименујем и бруку ми Фамилије на видело износим. . . . . незнам штаје са К. већ недељама само ћути када се из молитве у Цркви врати седи у врту & зјапу зденца муку своју поверава . . . . читам запис мог 22 (званичног)претка годинаје 1455, мај. локалитет уз Дунав , утврда на стени (али већ) са обележјима грађанске урбанизације : касарна, Црква ,манастир,променада, те пар приватних стамбених целина у којима становаше официрски кадар са породицама и посилним. . . . . . поглед на Север и мочварно земљиште прекопута (локацију будућег новогсада,прим. аутора) често је, пише мој предак М. официр, била визура у којој је поменута преткињами К. ,млађана му жена , уживала. листам даље, запис након 2 месеца: . . . . . двојбе нема К. је трудна ,али на који начин, када ме ордонанс лечи од стерилности прахом од истуцаних глогиња јер су сати јахања коња по бестрагијама оставили трага у мошницама мојим. авај, да ме можда К.не вара ,али са киме . додуше, веома је привржена новоме Свештенику млађаном Родригу али, далеко било . . . и ту би Вам ја са цитирањем записа прекинуо јер оно што следи - на могуће ће указати. наиме читах да је новосацки археолог г.Бунарџић, изјавио како постоје подаци да је током 15 в у Цркви на локалитету данашње Петроварадинске тврђаве у којој су служили цистерцити - католички монашки ред , службовао (будући) римски папа Алехандер 6 (Родриго Борџија ванбрачни отац Цезара & Лукрецие - кое ,узјош двое, напумпа римској господични Vanozzi), фришко ишколован након студија у Болоњи.о њему се богами подоста зна ,немиран неки бејаше ,а Цркви окренут. јел могуће да смо Лукрециа, опсесија мојих пубертетских мастурбација ија род, додуше смакнут, ал род. ако је истина, а сличи ми јаако, онда разлози мојих наскокљивости на супротстављени пол више су него јасни. додуше разводњила се крвца Родригова током 21 генерацие.миксеви разноразних учинише свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка Борџие, сем, потребноје поменути , окретности заженским. нисам ово помињао до сада да не испадне хвала а и има томе, стриц ми имењак (тренутно +), који је деценијама ријо понашем родовнику те успут тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету Немањића на моју све упорнију сумњу да се западу треба окренути ако мислимо осветлити наше претке ,показао ми је једном плеснив свежањ натрулих пергамената у форми писама тек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети реч Mila . - ево несумњам да ће ти ово сазнање сада дати машти навољу да се идаље заносиш са прецимати Борџијама , сећам се где ми потсмешљиво указа. успут је још нагласио да је то садржај ковчега његовог сукурђела С. који је исти наследијо од својега чукундеде А.,а овај опет од Л.својег беле пчеле који је записао,то читах, да је већ тада био сав трошан и мирисао набуђ. сем тог ,Mila, остали текст поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху никакви. и онда по ко зна који пут листајући литературу оБорџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала Борџије ,Лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Adrijani Mila . и тај податак ми беше довољан да почнем рити по породичним дневницима и уистину наиђох на запис да ми је она давнашња рођакиња К. која се у манастиру на данашњој петроварадинској тврђави повр новасада насамо, иако удата, виђала са поменутим Родригом имала друугу нераздвојну, рођакињу Родригову која му је била домаћица.звали су је Mila. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу сЛукрециом . уствари слутим вас како у неверици вртите главом на ово прочитано. Мис'им шоо? да,и ово да незаборавим рећи,поменутами преткиња К. фебруара 1456 је родила сина Ф.1802 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . . судбина те обично примети кад не обраћаш пажњу двојбе више неима . случајем , разрешена је вековна дилема унашој фамилији .историја је (та лажљивица) указала прстом Судбину записану у генима ,а од тога се уистину неможе клиснути, знате и сами.по јебљивост, веома наглашена у мојему случају ,а неретка нам посебност у чега се уверих листајући породичне књиге , јер моји су вазда ,припадајући грађанском слоју ,били склони писаној речи , тјст остављању трага о себи, својим врлинама ,достигнућима ,али и манама ,потомству. елем . прашни по кожним корицама причају ти дневници о бурним историјским догађањима у којима су моји претци чиндбеник били ,како мушки ал' тако, бо гуми, и они са полном грешком - женски ,да и неименујем и бруку ми Фамилије на видело износим. . . . . незнам штаје са К. већ недељама само ћути када се из молитве у Цркви врати седи у врту & зјапу зденца муку своју поверава . . . . читам запис мог 22 (званичног)претка годинаје 1455, мај. локалитет уз Дунав , утврда на стени (али већ) са обележјима грађанске урбанизације : касарна, Црква ,манастир,променада, те пар приватних стамбених целина у којима становаше официрски кадар са породицама и посилним. . . . . . поглед на Север и мочварно земљиште прекопута (локацију будућег новогсада,прим. аутора) често је, пише мој предак М. официр, била визура у којој је поменута преткињами К. ,млађана му жена , уживала. листам даље, запис након 2 месеца: . . . . . двојбе нема К. је трудна ,али на који начин, када ме ордонанс лечи од стерилности прахом од истуцаних глогиња јер су сати јахања коња по бестрагијама оставили трага у мошницама мојим. авај, да ме можда К.не вара ,али са киме . додуше, веома је привржена новоме Свештенику млађаном Родригу али, далеко било . . . и ту би Вам ја са цитирањем записа прекинуо јер оно што следи - на могуће ће указати. наиме читах да је новосацки археолог г.Бунарџић, изјавио како постоје подаци да је током 15 в у Цркви на локалитету данашње Петроварадинске тврђаве у којој су служили цистерцити - католички монашки ред , службовао (будући) римски папа Алехандер 6 (Родриго Борџија ванбрачни отац Цезара & Лукрецие - кое ,узјош двое, напумпа римској господични Vanozzi), фришко ишколован након студија у Болоњи.о њему се богами подоста зна ,немиран неки бејаше ,а Цркви окренут. јел могуће да смо Лукрециа, опсесија мојих пубертетских мастурбација ија род, додуше смакнут, ал род. ако је истина, а сличи ми јаако, онда разлози мојих наскокљивости на супротстављени пол више су него јасни. додуше разводњила се крвца Родригова током 21 генерацие.миксеви разноразних учинише свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка Борџие, сем, потребноје поменути , окретности заженским. нисам ово помињао до сада да не испадне хвала а и има томе, стриц ми имењак (тренутно +), који је деценијама ријо понашем родовнику те успут тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету Немањића на моју све упорнију сумњу да се западу треба окренути ако мислимо осветлити наше претке ,показао ми је једном плеснив свежањ натрулих пергамената у форми писама тек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети реч Mila . - ево несумњам да ће ти ово сазнање сада дати машти навољу да се идаље заносиш са прецимати Борџијама , сећам се где ми потсмешљиво указа. успут је још нагласио да је то садржај ковчега његовог сукурђела С. који је исти наследијо од својега чукундеде А.,а овај опет од Л.својег беле пчеле који је записао,то читах, да је већ тада био сав трошан и мирисао набуђ. сем тог ,Mila, остали текст поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху никакви. и онда по ко зна који пут листајући литературу оБорџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала Борџије ,Лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Adrijani Mila . и тај податак ми беше довољан да почнем рити по породичним дневницима и уистину наиђох на запис да ми је она давнашња рођакиња К. која се у манастиру на данашњој петроварадинској тврђави повр новасада насамо, иако удата, виђала са поменутим Родригом имала друугу нераздвојну, рођакињу Родригову која му је била домаћица.звали су је Mila. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу сЛукрециом . уствари слутим вас како у неверици вртите главом на ово прочитано. Мис'им шоо? да,и ово да незаборавим рећи,поменутами преткиња К. фебруара 1456 је родила сина Ф.Nov 04, 2013 1802
-
-Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu. - Mama te je još kao malu/og naučila da "promaja ubija". - Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara. -Tvoja baka nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan. - Govorili su ti da će da ti poraste rep ako piješ kafu kad si mali . - Plašili su te Babarogom. - Tvoja mama ima sve lekove koji bi mogli "zatrebati". - Mama ti ne da hladnu vodu da piješ kada si znojav. - Roditelji ti stalno govore :"...kad sam ja bio u tvojim godinama... - Kada ti rečenica :"Nemoj se toliko smejati, zaplakaćeš. - Ako sediš blizu TV-a izgubićeš vid. - Živiš u zemlji gde je "batina iz raja izašla". - Mama trči za tobom da obučeš potkošulju. - Kada dobiješ poklone koji ti se ne sviđaju, čuvaš ih za poklon nekom drugom -DVD, video, daljinski su ti pokriveni folijom, da ne pada prašina po njima. -Na svim svadbama je uglavnom isti meni: "supa, sarma, pečenje, kupus salata, torte". - Tvoja mama seče hleb na kriške debljine 5cm. - Svako ima bezbroj kumova. - Jedan hleb se pojede za ručak. - Rakija se pije pre doručka za "cirkulaciju". - Imaš vunene čarape koje ti je isplela baka. - Roditelji prebacuju kanal kada su scene ljubljenja na TV-u. - Kada te savetuju, počinju sa "Ja to za tvoje dobro..." - Roditelji ubedljivo izgovaraju "Nije što je moj/moja ali je zaista .... - Vrlo često se na svadbama zaplače, a na nekim sahranama se čuje i smeh -Kad god su ti roditelji rekli:" Videćemo", nije bilo ništa od toga.1799 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa -Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu. - Mama te je još kao malu/og naučila da "promaja ubija". - Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara. -Tvoja baka nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan. - Govorili su ti da će da ti poraste rep ako piješ kafu kad si mali . - Plašili su te Babarogom. - Tvoja mama ima sve lekove koji bi mogli "zatrebati". - Mama ti ne da hladnu vodu da piješ kada si znojav. - Roditelji ti stalno govore :"...kad sam ja bio u tvojim godinama... - Kada ti rečenica :"Nemoj se toliko smejati, zaplakaćeš. - Ako sediš blizu TV-a izgubićeš vid. - Živiš u zemlji gde je "batina iz raja izašla". - Mama trči za tobom da obučeš potkošulju. - Kada dobiješ poklone koji ti se ne sviđaju, čuvaš ih za poklon nekom drugom -DVD, video, daljinski su ti pokriveni folijom, da ne pada prašina po njima. -Na svim svadbama je uglavnom isti meni: "supa, sarma, pečenje, kupus salata, torte". - Tvoja mama seče hleb na kriške debljine 5cm. - Svako ima bezbroj kumova. - Jedan hleb se pojede za ručak. - Rakija se pije pre doručka za "cirkulaciju". - Imaš vunene čarape koje ti je isplela baka. - Roditelji prebacuju kanal kada su scene ljubljenja na TV-u. - Kada te savetuju, počinju sa "Ja to za tvoje dobro..." - Roditelji ubedljivo izgovaraju "Nije što je moj/moja ali je zaista .... - Vrlo često se na svadbama zaplače, a na nekim sahranama se čuje i smeh -Kad god su ti roditelji rekli:" Videćemo", nije bilo ništa od toga.Aug 29, 2013 1799
-
Uvek se pitam... Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga ne očekuju da će ljubav trajati zauvekZamislite sledeću scenu: zavaljen u udobnosti svoje dnevne sobe, bračni par gleda film u kome glavni junak živi u predgrađu sa porodicom, potom odlazi u grad na posao i zaljubljuje se u svoju koleginicu. „Šta propuštam”, pita se mladi čovek dok krajičkom oka konstatuje svoju bolju polovinu u izbledeloj trenerci sa nemarno skupljenom kosom i počinje da mašta o koleginici iz kadrovskog odeljenja.„Da li nešto propuštam?“, pita se mlada majka dok gleda romantičnog ljubavnika na malom ekranu i krajičkom oka konstatuje svog izabranika kako popunjava tiket za loto u pauzi za reklame.Ovu anegdotu rado prepričava profesor dr Tatjana Stefanović Stanojević sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, kada govori o fenomenu ljubavi u savremenom društvu. A kada sa svojim studentima razgovara o tome da li je ljubav za njih sinonim za „sigurnu luku” ili filmsku romansu, dolazi do zaključka da većina njih ne očekuje da će ljubav trajati večno i da ona ima rok trajanja.– Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga oni ne očekuju da će ljubav trajati do kraja života. Zbog toga smatram da je 21. vek – vek romanse u kome mladi očekuju da budu stalno „ludi od ljubavi”, žive bez burme i u životu promene nekoliko partnera kako bi stalno živeli tu romansu. Kada maštaju o ljubavi, oni očekuju filmsku priču, strast i vatromet emocija. Na početku te „filmske ljubavi” obično se rode i deca, ali zaplet počinje kada mladi supružnici shvate da zaljubljenost fiziološki traje 18 meseci, a ne 18 godina, koliko je potrebno da se to dete izvede u punoletstvo. A kada očaranost idealizovanim partnerom pređe u razočaranost zbog spoznaje da on nije junak sa bioskopskog platna, počinjemo da razmišljamo o prevari – jer svi junaci holivudskih filmova to rade”, objašnjava dr Tatjana Stefanović Stanojević. Psihoterapeut dr Zoran Milivojević primećuje da su emotivne veze i brakovi starije generacije postojaniji. Jer, mladi imaju narcisoidni mentalitet, hedonistički odnos prema životu i stav da ostali postoje da bi zadovoljili njihove potrebe. U prilog toj tezi svedoči i veliki broj razvoda mladih bračnih parova – najčešće u prvoj godini braka. „Mi stalno idealizujemo ljubav i imamo ideju da partner treba da bude nepresušni izvor prijatnih emocija i da on postoji samo da bi nas učinio srećnim. Taj koncept ljubavnog hedonizma usvajamo veoma rano kroz bajke u kojima ljudi žive srećno i zadovoljno do kraja života. Filmovi produžavaju tu iluziju i mi se zaista nadamo da će se naši životi odvijati po filmskom scenariju – mislimo da za svakoga od nas postoji idealna polovina i da ćemo sa njom biti srećni do kraja života. I kada je nađemo zaista doživimo tu sreću – ali kratko. Jer, zaljubljenost traje dok idealizujemo partnera. Iz stanja očaranosti vrlo brzo se prebacimo u stanje razočaranosti – ljudi teraju partnera da se ponaša kao na početku veze i tako nastaje mit o sedam godina ljubavi, vernosti ili braka. Kada zaljubljenost prođe i skinemo ružičaste naočari, ili prihvatamo partnera takvog kakav on zaista jeste ili ga ostavljamo”, objašnjava dr Milivojević. Save1799 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Uvek se pitam... Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga ne očekuju da će ljubav trajati zauvekZamislite sledeću scenu: zavaljen u udobnosti svoje dnevne sobe, bračni par gleda film u kome glavni junak živi u predgrađu sa porodicom, potom odlazi u grad na posao i zaljubljuje se u svoju koleginicu. „Šta propuštam”, pita se mladi čovek dok krajičkom oka konstatuje svoju bolju polovinu u izbledeloj trenerci sa nemarno skupljenom kosom i počinje da mašta o koleginici iz kadrovskog odeljenja.„Da li nešto propuštam?“, pita se mlada majka dok gleda romantičnog ljubavnika na malom ekranu i krajičkom oka konstatuje svog izabranika kako popunjava tiket za loto u pauzi za reklame.Ovu anegdotu rado prepričava profesor dr Tatjana Stefanović Stanojević sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, kada govori o fenomenu ljubavi u savremenom društvu. A kada sa svojim studentima razgovara o tome da li je ljubav za njih sinonim za „sigurnu luku” ili filmsku romansu, dolazi do zaključka da većina njih ne očekuje da će ljubav trajati večno i da ona ima rok trajanja.– Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga oni ne očekuju da će ljubav trajati do kraja života. Zbog toga smatram da je 21. vek – vek romanse u kome mladi očekuju da budu stalno „ludi od ljubavi”, žive bez burme i u životu promene nekoliko partnera kako bi stalno živeli tu romansu. Kada maštaju o ljubavi, oni očekuju filmsku priču, strast i vatromet emocija. Na početku te „filmske ljubavi” obično se rode i deca, ali zaplet počinje kada mladi supružnici shvate da zaljubljenost fiziološki traje 18 meseci, a ne 18 godina, koliko je potrebno da se to dete izvede u punoletstvo. A kada očaranost idealizovanim partnerom pređe u razočaranost zbog spoznaje da on nije junak sa bioskopskog platna, počinjemo da razmišljamo o prevari – jer svi junaci holivudskih filmova to rade”, objašnjava dr Tatjana Stefanović Stanojević. Psihoterapeut dr Zoran Milivojević primećuje da su emotivne veze i brakovi starije generacije postojaniji. Jer, mladi imaju narcisoidni mentalitet, hedonistički odnos prema životu i stav da ostali postoje da bi zadovoljili njihove potrebe. U prilog toj tezi svedoči i veliki broj razvoda mladih bračnih parova – najčešće u prvoj godini braka. „Mi stalno idealizujemo ljubav i imamo ideju da partner treba da bude nepresušni izvor prijatnih emocija i da on postoji samo da bi nas učinio srećnim. Taj koncept ljubavnog hedonizma usvajamo veoma rano kroz bajke u kojima ljudi žive srećno i zadovoljno do kraja života. Filmovi produžavaju tu iluziju i mi se zaista nadamo da će se naši životi odvijati po filmskom scenariju – mislimo da za svakoga od nas postoji idealna polovina i da ćemo sa njom biti srećni do kraja života. I kada je nađemo zaista doživimo tu sreću – ali kratko. Jer, zaljubljenost traje dok idealizujemo partnera. Iz stanja očaranosti vrlo brzo se prebacimo u stanje razočaranosti – ljudi teraju partnera da se ponaša kao na početku veze i tako nastaje mit o sedam godina ljubavi, vernosti ili braka. Kada zaljubljenost prođe i skinemo ružičaste naočari, ili prihvatamo partnera takvog kakav on zaista jeste ili ga ostavljamo”, objašnjava dr Milivojević. SaveMar 11, 2017 1799 -
Da li je moguće provesti se sa 200 din u Novom Sadu? Znamo da je za dobar provod potrebno, uglavnom puno para ali s obzirom na prirodu mog posla, te da mi se pruža mogućnost da čujem i vidim pravo lice mnogih, otkriću vam tajne mnogih Fensi Novosađanki! Muškarci, ako se pronađete u ovom tekstu, verujte, nije problem u vama već u našim damama koje šljašte i gotovo da su nedodirljive. Lud provod u Novom Sadu bez mnogo popijenog alkohola je gotovo nemoguće zamisliti, a to znači da morate imati para, posebno ako ste muško. No, sa druge strane su naše dame koje izgledaju neverovatno lepo, zavodljivo i njima nije hladno čak i kada je - 10. Da li dame piju? Piju više nego muškarci a u većini slučajeva je reč o maloletnicama koje vikendom podivljaju. Ali, da se vratim na pitanje iz naslova. Godinama sam radio samo noćnu smenu, posebno sam voleo vikend jer je tada bilo mnogo više posla što je bila prilika da se upoznam sa navikama naših sugrađana, u ovom tekstu sugrađanki. Uglavnom bi otišao na adresu po stranku gde bi mi ušla u taxi veoma lepa i sređena devojka, potom vozimo na drugu adresu a za to vreme se devojka uglavnom sređuje tj proverava šminku. Kada u taxi uđe i druga stranka, onda kreće razgovor između dve prijateljice koje kuju planove za još jednu ludu i nezaboravnu noć. '' Koliko para imaš? '' - upita jedna od njih. '' Imam samo 200 din '' - odgovara druga. Uz kihot, se nadovezuje prva i odgovara: '' Ma, nema veze, skontaću se ja sa nekim Garijem i on će plaćati cugu i meni i tebi.'' Ovo nije usamljen slučaj u našem gradu; to je čak redovna pojava vikendom a sirotinje je sve više dok je trka za glamurom sve veća. Tako da dragi muškarci, ako ste stekli utisak da vas je neka Lepotica samo iskoristila za jedno veče u klubu, da se ona i njene prijateljice, dobro i jeftino provedu, imate pravo, niste pogrešili! Ipak, nije zlato sve što sija! To su samo neke navike današnjih devojaka ( ne svih ) a vi muškarci, pamet u glavu i ne dozvolite da vas iskoriste! Ako vam se dopao ovaj tekst, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na -facebooku ili drugim socijalnim mrežama, Hvala! http://taxinovisad.blogspot.com/1798 Objavio/la Ćazim Salihi
-
By Ćazim Salihi Da li je moguće provesti se sa 200 din u Novom Sadu? Znamo da je za dobar provod potrebno, uglavnom puno para ali s obzirom na prirodu mog posla, te da mi se pruža mogućnost da čujem i vidim pravo lice mnogih, otkriću vam tajne mnogih Fensi Novosađanki! Muškarci, ako se pronađete u ovom tekstu, verujte, nije problem u vama već u našim damama koje šljašte i gotovo da su nedodirljive. Lud provod u Novom Sadu bez mnogo popijenog alkohola je gotovo nemoguće zamisliti, a to znači da morate imati para, posebno ako ste muško. No, sa druge strane su naše dame koje izgledaju neverovatno lepo, zavodljivo i njima nije hladno čak i kada je - 10. Da li dame piju? Piju više nego muškarci a u većini slučajeva je reč o maloletnicama koje vikendom podivljaju. Ali, da se vratim na pitanje iz naslova. Godinama sam radio samo noćnu smenu, posebno sam voleo vikend jer je tada bilo mnogo više posla što je bila prilika da se upoznam sa navikama naših sugrađana, u ovom tekstu sugrađanki. Uglavnom bi otišao na adresu po stranku gde bi mi ušla u taxi veoma lepa i sređena devojka, potom vozimo na drugu adresu a za to vreme se devojka uglavnom sređuje tj proverava šminku. Kada u taxi uđe i druga stranka, onda kreće razgovor između dve prijateljice koje kuju planove za još jednu ludu i nezaboravnu noć. '' Koliko para imaš? '' - upita jedna od njih. '' Imam samo 200 din '' - odgovara druga. Uz kihot, se nadovezuje prva i odgovara: '' Ma, nema veze, skontaću se ja sa nekim Garijem i on će plaćati cugu i meni i tebi.'' Ovo nije usamljen slučaj u našem gradu; to je čak redovna pojava vikendom a sirotinje je sve više dok je trka za glamurom sve veća. Tako da dragi muškarci, ako ste stekli utisak da vas je neka Lepotica samo iskoristila za jedno veče u klubu, da se ona i njene prijateljice, dobro i jeftino provedu, imate pravo, niste pogrešili! Ipak, nije zlato sve što sija! To su samo neke navike današnjih devojaka ( ne svih ) a vi muškarci, pamet u glavu i ne dozvolite da vas iskoriste! Ako vam se dopao ovaj tekst, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na -facebooku ili drugim socijalnim mrežama, Hvala! http://taxinovisad.blogspot.com/Jan 03, 2014 1798 -
Fraza platonska ljubav potiče od italijanskog filozofa Marsilija Fičina (1433-1499), glavnog protagoniste platonizma i neoplatonizma u renesansnoj Firenci. Njegovi komentari Platonove „Gozbe“ smatraju se izvorom sintagme „platonska ljubav“. Ona podrazumeva ljubav koja ne teži seksualnom iskazivanju nego se zadovoljava razumevanjem, a to je najčešće forma ljubavi zaljubljenih koji nemaju intimne odnose. Psihoterapijska praksa je pokazala da je platonska ljubav među polovima mnogo češća nego što se to misli. Ona se posebno iskazuje kod seksualno inhibiranih i strašljivih osoba, koji potiskuju osećanja povezana sa svojim seksualnim potrebama, a želju za seksualnim odnosom pretvaraju u različite forme idealizovanja ljubavi i odnosa sa osobom suprotnog pola. Socijalno fobične osobe - osobe koje strepe od kontakata sa drugim ljudima - posebno socijalno fobični muškarci, zorno pokazuju da zapravo platonska ljubav predstavlja neurotsku kompenzaciju. Zbog paralizirajućeg straha od žena i seksualnih aktivnosti, oni provode godine pokazujući veliku naklonost prema svojoj izabranici, ali nikada ne pokušavaju da od toga naprave pravu ljubavnu i seksualnu vezu. Save1789 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Fraza platonska ljubav potiče od italijanskog filozofa Marsilija Fičina (1433-1499), glavnog protagoniste platonizma i neoplatonizma u renesansnoj Firenci. Njegovi komentari Platonove „Gozbe“ smatraju se izvorom sintagme „platonska ljubav“. Ona podrazumeva ljubav koja ne teži seksualnom iskazivanju nego se zadovoljava razumevanjem, a to je najčešće forma ljubavi zaljubljenih koji nemaju intimne odnose. Psihoterapijska praksa je pokazala da je platonska ljubav među polovima mnogo češća nego što se to misli. Ona se posebno iskazuje kod seksualno inhibiranih i strašljivih osoba, koji potiskuju osećanja povezana sa svojim seksualnim potrebama, a želju za seksualnim odnosom pretvaraju u različite forme idealizovanja ljubavi i odnosa sa osobom suprotnog pola. Socijalno fobične osobe - osobe koje strepe od kontakata sa drugim ljudima - posebno socijalno fobični muškarci, zorno pokazuju da zapravo platonska ljubav predstavlja neurotsku kompenzaciju. Zbog paralizirajućeg straha od žena i seksualnih aktivnosti, oni provode godine pokazujući veliku naklonost prema svojoj izabranici, ali nikada ne pokušavaju da od toga naprave pravu ljubavnu i seksualnu vezu. SaveMar 10, 2017 1789
-
Montenegro tamo neke godine, more – prvi put posle 8 godina More, jadan, crnogorsko - da dođeš I nauživaš se kao da ti je poslednje letovanje ikada (ovo je sa reklame, da se razumemo). Posle puno godina, dođoh (službemo, jer drugačije ne bih) i smestih se u polupraznu kuću (pola prazno znači da nije bilo ni jedne jedine žene, sve sami montenigeri klasikusi). Sama ova činjenica implicirala je svakodnevne višestruke posete obližnjem restoranu u cilju podmirivanja sopstvenog napaćenog sistema za preživljavanje (čitaj - stomak). Činjenica koja je implicirana prethodnim, implicirala je i sledeće saznanje koje ću podeliti sa vama… obilje slobodnog vremena čekajući Godoa.. ili Godolju (kelnerica je bila žensko, bar bih rekao da je tako, poučen iskustvima iz čuvene rečenice pomenute u filmu ). Sve ovo je, naravno, bilo protkano neizvesnošću šta će se desiti kad pomenuta medjed konačno stigne sa tanjirom… (retko je bilo više od jednog tanjira).. treba to nositi… Da se “po jutru dan poznaje”, dokazao je još ulazak u autobus na aerodromu, kada sam primetio da su u pitanju izuzetno dobri i novi autobusi SA KLIMOM. Odmah mi pade na pamet da nešto ne valja, a to se i obistinilo kada je "ljubazna" organizatora rekla da u hotelu koji smo uplatili nema mesta zbog iznenada zakazanog kongresa neuropsihijatara, pa će nas bez dodatnih troškova smestiti u sličan hotel. Značenje reči “sličan” bilo je u tome što se nalazio na sličnom mestu, par kilometara dalje i što je imao još manje vode nego prvobitno planirani (na recepciji su nam rekli da je juče voda stigla oba puta na vreme). Da, to je ona voda koja obično teče kroz česmu… Naravno, bilo je tu i nekih drugih sličnosti koje nismo mogli baš temeljno da proverimo… na primer, kada su nam sa ponosom pokazivali sobe, u prvoj koju su otvorili, na krevetu se nalazilo parče tavanice, a u drugoj je sasvim slučajno od promaje otpao prozor baš u momentu kad smo mi naišli… Pa dobro, dešava se to, eto, maler poterao. A i šta će nam prozori i tavanica u Montenegro, tu nema ni kiše ni vetra… idila belosvetska… Naravno, izabrao bih sve samo ne to, pa tako završih u kući iz prvih redova ove priče. Prvi doručak u pomenutom restoranu je ličio na novi vodvilj. U širokom izboru (dva) omleta, ja sam poručio onaj sa sirom, za razliku od nekih mojih sapatnika koji su uzeli drugu opciju (sa slaninom). Posle izvesnog vremena, Godolja se pojavila bacajući tanjir, onako, sa dobrih pola metra visine, u fazonu, dobio si ovo kad već moram da ti donesem. Iako mi omlet nije baš omiljeno jelo, pokušao sam da nađem taj pomenuti sir, onako pažljivo, da ne primeti Godolja, preturajući po lagano zagoreloj masi (vireći komšijama u tanjir i prepoznajući nešto što je čak i ličilo na neku slaninu)…. Posto i pored najbolje namere nisam uspeo da prepoznam nešto što bi ukazivalo na tragove prisustva sira, upitao sam, pazeći na udaljenost iz bezbednih razloga, gde je ovde sir. Na to sam dobio odgovor: “Hejde jadan, šta zakeraš. Pa prošlo je, nema”. Kasnije tog dana sam shvatio da taj izraz “prošlo je” znači da je nestalo. Ah da, nije to sve… na opšti smeh posle te izjave, lagano odlazeći mečkica je onako preko ramena odbrusila: “ajd jedi tuuuu, vidiš da ti se svi smejuuu”. Od svega je ipak najbolje bilo što sam uspeo da sabijem u grlo to sve i nestanem pre ponovnog pojavljivanja dotične dame… hmm.. dame… Srećom, NIJESAM je više viđao tih dana. Valjda joj je sledeća smena počinjala sledeće nedelje. I tako, okružen nekom čudnom prazninom, koju su povremeno prekidali krici iz obližnjeg hotela kada su ljudi shvatili da tog dana voda ipak nije došla oba puta, desilo se da imam vremena da presaberem neke utiske o boravku u CG, pa je ponešto ostalo i da se baci na ovaj sajber papir. Setih se nekih razmišljana moje prijateljice koja je tvrdila da bi ovde došla da radi godinu dana, da se obogati “ka čovek” i posle da ima za ceo zhivot. Nije verovala koliko ljudi ovde komotno i lepo žive. Barem se tako chini. Muškarci imaju jahte, čamce, Hammere za automobile, ronilačka odela sa full opremom. Žene imaju mesečne plate od po 1500 eura (čak i pomenuta mečkica, dakle kelnerica a ne neki mercedes), ne razmišljaju ni o čemu, pa kad zakupe stan, kupe auto i plate kiriju mesečno, još im ostane 1000 eura da žive kao kraljice. Razmišljala je, kad se uda za crnogorca, ima auto Land Rovera za koji može da zakači onu jahtu od 5000 kubika, dobije sasvim sigurno bar jednu vilu, kojoj bi, naravno dala ime po sebi, pošto bi vec, je l’te – bila kraljica…. I to ne bilo kakvu vilu, nego vilu sa kompletnim video i audio nadzorom, video interfonom, baštu, tj dvorishte sa komplet alarmnom centralom, detektorima pokreta, zvuka, razbijenog stakla, disanja, grickanja noktiju, struganja peta… Idaelna varijanta joj je bila da joj muž, sasvim slučajno, bude kuvar, čime bi ona stvarno postala žena kralj. Razmišljam ja… Da mi je da dodjem ovde na godinu dana, da radim ko crnac (da ne kazhem crnogorac) da zaradim za sve to, i josh da mi ostane… Pih… Gde ćeš lepše… A znate li šta kažu ovde? Srbija – ah, da to je ono mesto na kome možeš da crnčiš doživotno a i dalje ne možeš da priuštiš auto sa pet brzina i stan sa dve sobe. Crna gora – ah, da to je ono mesto gde dođeš i već si bogat. Pa što bi onda bilo šta radio??? Heh, samo godinu dana… Samo godinu dana… Ala ih je bogato udao onaj Milo…. A more? Ma koje more…1787 Objavio/la Chupko Chupavi
-
Montenegro tamo neke godine, more – prvi put posle 8 godina More, jadan, crnogorsko - da dođeš I nauživaš se kao da ti je poslednje letovanje ikada (ovo je sa reklame, da se razumemo). Posle puno godina, dođoh (službemo, jer drugačije ne bih) i smestih se u polupraznu kuću (pola prazno znači da nije bilo ni jedne jedine žene, sve sami montenigeri klasikusi). Sama ova činjenica implicirala je svakodnevne višestruke posete obližnjem restoranu u cilju podmirivanja sopstvenog napaćenog sistema za preživljavanje (čitaj - stomak). Činjenica koja je implicirana prethodnim, implicirala je i sledeće saznanje koje ću podeliti sa vama… obilje slobodnog vremena čekajući Godoa.. ili Godolju (kelnerica je bila žensko, bar bih rekao da je tako, poučen iskustvima iz čuvene rečenice pomenute u filmu ). Sve ovo je, naravno, bilo protkano neizvesnošću šta će se desiti kad pomenuta medjed konačno stigne sa tanjirom… (retko je bilo više od jednog tanjira).. treba to nositi… Da se “po jutru dan poznaje”, dokazao je još ulazak u autobus na aerodromu, kada sam primetio da su u pitanju izuzetno dobri i novi autobusi SA KLIMOM. Odmah mi pade na pamet da nešto ne valja, a to se i obistinilo kada je "ljubazna" organizatora rekla da u hotelu koji smo uplatili nema mesta zbog iznenada zakazanog kongresa neuropsihijatara, pa će nas bez dodatnih troškova smestiti u sličan hotel. Značenje reči “sličan” bilo je u tome što se nalazio na sličnom mestu, par kilometara dalje i što je imao još manje vode nego prvobitno planirani (na recepciji su nam rekli da je juče voda stigla oba puta na vreme). Da, to je ona voda koja obično teče kroz česmu… Naravno, bilo je tu i nekih drugih sličnosti koje nismo mogli baš temeljno da proverimo… na primer, kada su nam sa ponosom pokazivali sobe, u prvoj koju su otvorili, na krevetu se nalazilo parče tavanice, a u drugoj je sasvim slučajno od promaje otpao prozor baš u momentu kad smo mi naišli… Pa dobro, dešava se to, eto, maler poterao. A i šta će nam prozori i tavanica u Montenegro, tu nema ni kiše ni vetra… idila belosvetska… Naravno, izabrao bih sve samo ne to, pa tako završih u kući iz prvih redova ove priče. Prvi doručak u pomenutom restoranu je ličio na novi vodvilj. U širokom izboru (dva) omleta, ja sam poručio onaj sa sirom, za razliku od nekih mojih sapatnika koji su uzeli drugu opciju (sa slaninom). Posle izvesnog vremena, Godolja se pojavila bacajući tanjir, onako, sa dobrih pola metra visine, u fazonu, dobio si ovo kad već moram da ti donesem. Iako mi omlet nije baš omiljeno jelo, pokušao sam da nađem taj pomenuti sir, onako pažljivo, da ne primeti Godolja, preturajući po lagano zagoreloj masi (vireći komšijama u tanjir i prepoznajući nešto što je čak i ličilo na neku slaninu)…. Posto i pored najbolje namere nisam uspeo da prepoznam nešto što bi ukazivalo na tragove prisustva sira, upitao sam, pazeći na udaljenost iz bezbednih razloga, gde je ovde sir. Na to sam dobio odgovor: “Hejde jadan, šta zakeraš. Pa prošlo je, nema”. Kasnije tog dana sam shvatio da taj izraz “prošlo je” znači da je nestalo. Ah da, nije to sve… na opšti smeh posle te izjave, lagano odlazeći mečkica je onako preko ramena odbrusila: “ajd jedi tuuuu, vidiš da ti se svi smejuuu”. Od svega je ipak najbolje bilo što sam uspeo da sabijem u grlo to sve i nestanem pre ponovnog pojavljivanja dotične dame… hmm.. dame… Srećom, NIJESAM je više viđao tih dana. Valjda joj je sledeća smena počinjala sledeće nedelje. I tako, okružen nekom čudnom prazninom, koju su povremeno prekidali krici iz obližnjeg hotela kada su ljudi shvatili da tog dana voda ipak nije došla oba puta, desilo se da imam vremena da presaberem neke utiske o boravku u CG, pa je ponešto ostalo i da se baci na ovaj sajber papir. Setih se nekih razmišljana moje prijateljice koja je tvrdila da bi ovde došla da radi godinu dana, da se obogati “ka čovek” i posle da ima za ceo zhivot. Nije verovala koliko ljudi ovde komotno i lepo žive. Barem se tako chini. Muškarci imaju jahte, čamce, Hammere za automobile, ronilačka odela sa full opremom. Žene imaju mesečne plate od po 1500 eura (čak i pomenuta mečkica, dakle kelnerica a ne neki mercedes), ne razmišljaju ni o čemu, pa kad zakupe stan, kupe auto i plate kiriju mesečno, još im ostane 1000 eura da žive kao kraljice. Razmišljala je, kad se uda za crnogorca, ima auto Land Rovera za koji može da zakači onu jahtu od 5000 kubika, dobije sasvim sigurno bar jednu vilu, kojoj bi, naravno dala ime po sebi, pošto bi vec, je l’te – bila kraljica…. I to ne bilo kakvu vilu, nego vilu sa kompletnim video i audio nadzorom, video interfonom, baštu, tj dvorishte sa komplet alarmnom centralom, detektorima pokreta, zvuka, razbijenog stakla, disanja, grickanja noktiju, struganja peta… Idaelna varijanta joj je bila da joj muž, sasvim slučajno, bude kuvar, čime bi ona stvarno postala žena kralj. Razmišljam ja… Da mi je da dodjem ovde na godinu dana, da radim ko crnac (da ne kazhem crnogorac) da zaradim za sve to, i josh da mi ostane… Pih… Gde ćeš lepše… A znate li šta kažu ovde? Srbija – ah, da to je ono mesto na kome možeš da crnčiš doživotno a i dalje ne možeš da priuštiš auto sa pet brzina i stan sa dve sobe. Crna gora – ah, da to je ono mesto gde dođeš i već si bogat. Pa što bi onda bilo šta radio??? Heh, samo godinu dana… Samo godinu dana… Ala ih je bogato udao onaj Milo…. A more? Ma koje more…Sep 30, 2015 1787
-
Nikada se ne treba svadjati, polemisati, objasnjavati... vreme, vreme je najveci i najbolji saveznik smirenja... ono sto je od Boga opstace, ono sto nije propasce... svako ima svoj oziljak u grudima koji boli i odavno me zaboli sta misli sira drustvena zajednica, to je problem onih koji se za njihovu naklonost bore i koji su tom hiru predani... necu svakoj dangubi da obrazlazem svoje misli i poteze jer ako ista znam onda znam da budem sama.. sve nas ceka dubok grob i visoko nebo...1786 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Nikada se ne treba svadjati, polemisati, objasnjavati... vreme, vreme je najveci i najbolji saveznik smirenja... ono sto je od Boga opstace, ono sto nije propasce... svako ima svoj oziljak u grudima koji boli i odavno me zaboli sta misli sira drustvena zajednica, to je problem onih koji se za njihovu naklonost bore i koji su tom hiru predani... necu svakoj dangubi da obrazlazem svoje misli i poteze jer ako ista znam onda znam da budem sama.. sve nas ceka dubok grob i visoko nebo...Dec 20, 2019 1786
-
Zastani na trenutak i smiri svoje misli.Reši se napetosti I pogledaj oko sebe.Šta vidiš?Vidiš svet prepun lepote.Vidiš život prepun mogućnosti.Vidiš snove kako se rađaju, rastu i ostvaruju.Da, ima i izazova.Da, ima i tuge.Da, ima nasilja i mržnje.Ali mnogo više ima ljubavi,obrote i radosti.Budućnost je neizvesna.A to znači da ne postoje ograničenja u vezi toga.Kako je lepom i radosnom možeš učiniti. Znaj ono što imaš, imaš sada.A ovo sada je baš onako kao što i treba da bude.Tvoje je vreme da živiš.Razmisli kako je samo vredna stvar tvoj život I koliko si samo srećan što ga imaš.Baš sada.Baš sada je svaka nervoza koja te opterećuje zbog budućnosti samo obična iluzija.Pusti je. Pusti da izbledi pod talasima lepote i savršenstva.Najbolja stvar koju možeš uraditi za svoju budućnost je da živiš sa svim što imaš u sadašnjosti.Baš sada, u mogućnosti si da stvaraš pravu, dugoročnu vrednost za svet u kojem živiš.Kako to možeš ostvariti?Prateći svoje srce.Tako što ćeš biti ono što zaista jesi.Možda si odlutao od sebe. Sad je vreme da se vratiš kući.Duboko u svom srcu znaš da si ovde s nekim razlogom.Bol koji osećaš je ta svrha, razlog za življenje Koji stalno traži način da se oslobodi.Kada se to desi, bićeš življi više nego što si ikada mogao zamisliti.Udahni lepotu oko sebe,Lepotu i bogatstvo življenja. To je tvoj poklon.To je tvoje bogatstvo.A tvoje je da bi ga živeo, iskusio i ispunio. Baš sada...1785 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Zastani na trenutak i smiri svoje misli.Reši se napetosti I pogledaj oko sebe.Šta vidiš?Vidiš svet prepun lepote.Vidiš život prepun mogućnosti.Vidiš snove kako se rađaju, rastu i ostvaruju.Da, ima i izazova.Da, ima i tuge.Da, ima nasilja i mržnje.Ali mnogo više ima ljubavi,obrote i radosti.Budućnost je neizvesna.A to znači da ne postoje ograničenja u vezi toga.Kako je lepom i radosnom možeš učiniti. Znaj ono što imaš, imaš sada.A ovo sada je baš onako kao što i treba da bude.Tvoje je vreme da živiš.Razmisli kako je samo vredna stvar tvoj život I koliko si samo srećan što ga imaš.Baš sada.Baš sada je svaka nervoza koja te opterećuje zbog budućnosti samo obična iluzija.Pusti je. Pusti da izbledi pod talasima lepote i savršenstva.Najbolja stvar koju možeš uraditi za svoju budućnost je da živiš sa svim što imaš u sadašnjosti.Baš sada, u mogućnosti si da stvaraš pravu, dugoročnu vrednost za svet u kojem živiš.Kako to možeš ostvariti?Prateći svoje srce.Tako što ćeš biti ono što zaista jesi.Možda si odlutao od sebe. Sad je vreme da se vratiš kući.Duboko u svom srcu znaš da si ovde s nekim razlogom.Bol koji osećaš je ta svrha, razlog za življenje Koji stalno traži način da se oslobodi.Kada se to desi, bićeš življi više nego što si ikada mogao zamisliti.Udahni lepotu oko sebe,Lepotu i bogatstvo življenja. To je tvoj poklon.To je tvoje bogatstvo.A tvoje je da bi ga živeo, iskusio i ispunio. Baš sada...Sep 28, 2016 1785
