Blogovi

User's Tags

светислав стојановић 's Entries

14 blogs
  • 09 Nov 2014
    састав на тему . . .медицинску требало је мени ево пар деценија да схватим какоје Пикасов таленат уствари последица његове болести , дислексије.то је оно , да вас потсетим ;-кад се бркају слова при читању/писању ( специјално б & п ) па смисао речи такових може да поприми шаљиву несмисао ,-губи се сконцентрација па се делује растрешен, ко тепих,-смачиње се слика уоку ,па видиш уствари. . . .штатисе причини , тјст. све некако недоречено изгледа . . .апропо овога могу само мислити како је непар голуждравих проститутки у природи изгледао .гарант лепотице беху ,а ево како их услика Шпанац, пре  107 јесени.  дотуче ме тек сазнање ,потом, да је и мој фавоуред леонардо да винчи злопатио од те исте бољке ,домога. и стварно када му се прелистају (копије) цртежа које је Он обилато текстом надограђивао да се уочити ,ко успе, недостатак појединих слова у речима , те речи прекореда послагане, обашка што је све читљиво само уз огледалце ( шапнимикажи).сад се питам каколи је изгледала ђоконда ,да не беше уствари оваква  а уметнику ,с грешком, се учинила као што је ми данас видимо.ма ко зна?е сад је питање да ли је та појава код појединца/ке бољка- неки померај у глави, или пак , наговештај талента ?логопеди у дилеми истинској и данас.алберт што је оженио милеву марићеву изновасада ,беше такође инфициран том посебношћу ,но му то није засметало да му се укаже релативитет у теоретској форми.добро и поменута милева је то малко припомогла виолинисти, пише.едисон алва ,кои нам осветли тмину ноћну ,веле, такођер се злопатио целог живота са дислексијом - ил су му фалиле речи да се изрази ,ил уопште није могао да се сети о чему је мислио .а патентирао баш подоста но вииина . . .и шта рећи. дал под старе дане да почнем трокирати у разговору ,бивати растројен ,бркати слова у неком слудореку постираним што на текстове умишљам да личе, чему сте сведоци, како би се за стопу примакао величинама.или, да алалим ту трудноћу из простог разлога , јер окасних да признат ( и шире ) постанем. дилемами сад.
  • састав на тему . . .медицинску требало је мени ево пар деценија да схватим какоје Пикасов таленат уствари последица његове болести , дислексије.то је оно , да вас потсетим ;-кад се бркају слова при читању/писању ( специјално б & п ) па смисао речи такових може да поприми шаљиву несмисао ,-губи се сконцентрација па се делује растрешен, ко тепих,-смачиње се слика уоку ,па видиш уствари. . . .штатисе причини , тјст. све некако недоречено изгледа . . .апропо овога могу само мислити како је непар голуждравих проститутки у природи изгледао .гарант лепотице беху ,а ево како их услика Шпанац, пре  107 јесени.  дотуче ме тек сазнање ,потом, да је и мој фавоуред леонардо да винчи злопатио од те исте бољке ,домога. и стварно када му се прелистају (копије) цртежа које је Он обилато текстом надограђивао да се уочити ,ко успе, недостатак појединих слова у речима , те речи прекореда послагане, обашка што је све читљиво само уз огледалце ( шапнимикажи).сад се питам каколи је изгледала ђоконда ,да не беше уствари оваква  а уметнику ,с грешком, се учинила као што је ми данас видимо.ма ко зна?е сад је питање да ли је та појава код појединца/ке бољка- неки померај у глави, или пак , наговештај талента ?логопеди у дилеми истинској и данас.алберт што је оженио милеву марићеву изновасада ,беше такође инфициран том посебношћу ,но му то није засметало да му се укаже релативитет у теоретској форми.добро и поменута милева је то малко припомогла виолинисти, пише.едисон алва ,кои нам осветли тмину ноћну ,веле, такођер се злопатио целог живота са дислексијом - ил су му фалиле речи да се изрази ,ил уопште није могао да се сети о чему је мислио .а патентирао баш подоста но вииина . . .и шта рећи. дал под старе дане да почнем трокирати у разговору ,бивати растројен ,бркати слова у неком слудореку постираним што на текстове умишљам да личе, чему сте сведоци, како би се за стопу примакао величинама.или, да алалим ту трудноћу из простог разлога , јер окасних да признат ( и шире ) постанем. дилемами сад.
    Nov 09, 2014 1198
  • 30 Oct 2013
    дневнички запис . . . састав на тему . . . ћуди женске   јутрос над валетом наоблака, лака. сунце проба да изађе , само што смакло 6 , чловим на тераси, мој омиљени salamba sirsasana yoga положај , тако опушта живце и органе за пробаву ,измешасе све у телу , па ајд ' мо из почетка . дан одмора ми претстоји. занимљиво изгледа Haritage City испод мене , овако ,унатрашке.обешени кровови зграда те црквени торњеви прете да бућну у таласе Медитерана простртог унедоглед ,  около , таласастог , плавог ,а подно свега облаци превиру ко' кипућа вода .   Ту и тамо који голуб пролеће , леђно , тежећи себи знаном исходишту. касније пијем чај са Робертом , комшиницом , сунце баш опекло , а облацима ни трага , па се сунчамо у лежаљкама на заједничкој тераси те чаврљамо ,док нам музика Моцарт-овог 9 тог клавирског концерта ,мазно смета разговору . Вели: - водићу Те да видиш како се злопатим на реконструкцији фреске из 18 века у AubergedeCastille,пола радног времена висим из корпе наглавачке. - ако радиш у сукњи долазим већ сутра да завирујем , ја шаљив. - е знаш шта , дала би ти да пробаш онако са свим лупама , четкицама међу зубима и бојама а рокови до завршетка кратки, професора ми већ блага нервоза походи, узвраћа . - па незаборави да су у истом положају били и они који су је пре тристо година креирали ,плус су морали скеле да дижу за тај посао док ти возаш корпу крана једним прстом и доступан ти је сваки педаљ паноа у моменту. и њих , бивше , су притискали рокови, јер црквени оци су били заинтересовани да што пре виде своје замисли готове , те да се хвале Грандмастеру , недам се. - е ти јеси вазда информисан , ни да си их гледао, дури се. - а ко зна, филозофски ћу ја , јесмо се нас двое већ једном  усагласили да смо, могуће, реинкарнати бившег живља , па сам можда баш ја био тај кои ти је, ево сада, обезбедио плату осликавајући давно тај зид , а? - е ако јеси , хвала Ти , помирљиво ће , онда долазиш да видиш посао? - ма свакако макар га и у хеланкама радила. - ти ,назови , мушки , уз осмех ће - опа - шта опа  , па ево и сада сам у танги па невидим да ми буљиш у ноге, додаје. - ма нијеми то ужитак , него онако док се ненадаш тоје инспиративно нама песницима. - мислиш то је болесно у вама мушкима ,част изузетцима - па добро јеси и сама нагласила да кад мушко не реагује на жену мора да има неку грешку . - свакако , јесам па шта?, кочоперно ће - пааааааааааа . . . ништа , помирљиво ћу. утом заглушујући топовски пуцњи из утврде Ст. Елмо огласише подне .                         - могла би ме позвати данас на ручак , нудим се , каваљерски.                             - што да не , ал' Ти припремаш - па, доообро угодни су ми тренутци проведени уз ту жену у касним тридесетим годинама,  рестаураторку, која ево већ деценију у валети по праграму унеско-а враћа првобитни сјај уметничким делима . ко данас се  присећам маја 1998 када ми је закуцала на врата апартмана - ћао, ја сам роберта твоја нова комшиница Наполитанка из имућне трговачке породице од малена усмерена уметности никада није ни била у дилеми чиме ће се у животу бавити. Врстан цртач одустала је још на трећој години академије од каријере сликарке када је упознала дело рафаела закључивши сујетна да га никада неможе достићи , но обожавати га може и отада млати по музејима света небили ама баш свако рафаелово платно опипала оком, А што себи финансијски може да дозволи посебно од како је, има томе, одбранила магистарски рад на тему kjaroskuro  те потом  била позвана у тим архитекте Ренца Пијана са којим и данас сарађује. Ту скоро се вратила из циљаног обиласка националне галерије у вашингтону коју је посетила да би се нагледала слике свети ђорђе и змај -  рафаеловог првенца из године1506 коју је од уметника старог тек 23 г наручио војвода од урбина гвидобалдо монтефелтра богати кондотијер а за енглеског краља хенрија но.7 (додуше) као замену за орден подвезице највишег витешког ордена у енглеској. Невелика форматом слика је драгуљ како због самог светог ђорђа ,свеца којег је в. Тешко спознати и одгонетнути зарад његове тужне судбине , тако и зарад уистину чудесне судбине која је ту слику пратила од самог настанка .некада је припадала ( само да поменем оне значајније), хенрију седмом, па сину му хенрију осмом, потом чарлсу првом, па катарини великој , онда је кружила међу  колекционарима европом , да би је  из збирке ермитажа стаљин продао америчком министру финансија ендру мелону 1931 у време када је америка грцала након  слома на берзи. Да би се потом искупио за уочених непримерених делатности са финансијама током дугог низа година г. мелон је одлучио да своју богату збирку слика поклони америчком народу у форми националне галерије која је отворена у вашингтону 1941. поменута слика се данас тамо налази у соби бр 20. . . А рафаел. Кад о њему тема започне робертине очи се оросе. Жали му судбину што је у цвету младости умро на дан својега 37 рдана након метеорског успеха  на папском двору у ватикану, а по речима биографа вазариа . . . након болести изазване похотним животом - ни за једном није одолео да се не окрене и не само то, наглашава роберта, уосталом ту си му сличан.   Упс.
  • дневнички запис . . . састав на тему . . . ћуди женске   јутрос над валетом наоблака, лака. сунце проба да изађе , само што смакло 6 , чловим на тераси, мој омиљени salamba sirsasana yoga положај , тако опушта живце и органе за пробаву ,измешасе све у телу , па ајд ' мо из почетка . дан одмора ми претстоји. занимљиво изгледа Haritage City испод мене , овако ,унатрашке.обешени кровови зграда те црквени торњеви прете да бућну у таласе Медитерана простртог унедоглед ,  около , таласастог , плавог ,а подно свега облаци превиру ко' кипућа вода .   Ту и тамо који голуб пролеће , леђно , тежећи себи знаном исходишту. касније пијем чај са Робертом , комшиницом , сунце баш опекло , а облацима ни трага , па се сунчамо у лежаљкама на заједничкој тераси те чаврљамо ,док нам музика Моцарт-овог 9 тог клавирског концерта ,мазно смета разговору . Вели: - водићу Те да видиш како се злопатим на реконструкцији фреске из 18 века у AubergedeCastille,пола радног времена висим из корпе наглавачке. - ако радиш у сукњи долазим већ сутра да завирујем , ја шаљив. - е знаш шта , дала би ти да пробаш онако са свим лупама , четкицама међу зубима и бојама а рокови до завршетка кратки, професора ми већ блага нервоза походи, узвраћа . - па незаборави да су у истом положају били и они који су је пре тристо година креирали ,плус су морали скеле да дижу за тај посао док ти возаш корпу крана једним прстом и доступан ти је сваки педаљ паноа у моменту. и њих , бивше , су притискали рокови, јер црквени оци су били заинтересовани да што пре виде своје замисли готове , те да се хвале Грандмастеру , недам се. - е ти јеси вазда информисан , ни да си их гледао, дури се. - а ко зна, филозофски ћу ја , јесмо се нас двое већ једном  усагласили да смо, могуће, реинкарнати бившег живља , па сам можда баш ја био тај кои ти је, ево сада, обезбедио плату осликавајући давно тај зид , а? - е ако јеси , хвала Ти , помирљиво ће , онда долазиш да видиш посао? - ма свакако макар га и у хеланкама радила. - ти ,назови , мушки , уз осмех ће - опа - шта опа  , па ево и сада сам у танги па невидим да ми буљиш у ноге, додаје. - ма нијеми то ужитак , него онако док се ненадаш тоје инспиративно нама песницима. - мислиш то је болесно у вама мушкима ,част изузетцима - па добро јеси и сама нагласила да кад мушко не реагује на жену мора да има неку грешку . - свакако , јесам па шта?, кочоперно ће - пааааааааааа . . . ништа , помирљиво ћу. утом заглушујући топовски пуцњи из утврде Ст. Елмо огласише подне .                         - могла би ме позвати данас на ручак , нудим се , каваљерски.                             - што да не , ал' Ти припремаш - па, доообро угодни су ми тренутци проведени уз ту жену у касним тридесетим годинама,  рестаураторку, која ево већ деценију у валети по праграму унеско-а враћа првобитни сјај уметничким делима . ко данас се  присећам маја 1998 када ми је закуцала на врата апартмана - ћао, ја сам роберта твоја нова комшиница Наполитанка из имућне трговачке породице од малена усмерена уметности никада није ни била у дилеми чиме ће се у животу бавити. Врстан цртач одустала је још на трећој години академије од каријере сликарке када је упознала дело рафаела закључивши сујетна да га никада неможе достићи , но обожавати га може и отада млати по музејима света небили ама баш свако рафаелово платно опипала оком, А што себи финансијски може да дозволи посебно од како је, има томе, одбранила магистарски рад на тему kjaroskuro  те потом  била позвана у тим архитекте Ренца Пијана са којим и данас сарађује. Ту скоро се вратила из циљаног обиласка националне галерије у вашингтону коју је посетила да би се нагледала слике свети ђорђе и змај -  рафаеловог првенца из године1506 коју је од уметника старог тек 23 г наручио војвода од урбина гвидобалдо монтефелтра богати кондотијер а за енглеског краља хенрија но.7 (додуше) као замену за орден подвезице највишег витешког ордена у енглеској. Невелика форматом слика је драгуљ како због самог светог ђорђа ,свеца којег је в. Тешко спознати и одгонетнути зарад његове тужне судбине , тако и зарад уистину чудесне судбине која је ту слику пратила од самог настанка .некада је припадала ( само да поменем оне значајније), хенрију седмом, па сину му хенрију осмом, потом чарлсу првом, па катарини великој , онда је кружила међу  колекционарима европом , да би је  из збирке ермитажа стаљин продао америчком министру финансија ендру мелону 1931 у време када је америка грцала након  слома на берзи. Да би се потом искупио за уочених непримерених делатности са финансијама током дугог низа година г. мелон је одлучио да своју богату збирку слика поклони америчком народу у форми националне галерије која је отворена у вашингтону 1941. поменута слика се данас тамо налази у соби бр 20. . . А рафаел. Кад о њему тема започне робертине очи се оросе. Жали му судбину што је у цвету младости умро на дан својега 37 рдана након метеорског успеха  на папском двору у ватикану, а по речима биографа вазариа . . . након болести изазване похотним животом - ни за једном није одолео да се не окрене и не само то, наглашава роберта, уосталом ту си му сличан.   Упс.
    Oct 30, 2013 966
  • 24 Oct 2013
    (унуцима Алиси и Денису)     не сањам пределе неке далеке бременит их је овај дивни свет ено га лево меандер реке а вид' уз обалу водени цвет   у мени нема бивше горчине живот ми пружио нова открића поглед не тежи да стигне даљине смирићу немире крај драгих бића   маштања нестварног полако губе дражи што мааме к'о пејзаж оголео из потаје гледам двоје што се љубе ко зна, можда сам и ја некад волео
  • (унуцима Алиси и Денису)     не сањам пределе неке далеке бременит их је овај дивни свет ено га лево меандер реке а вид' уз обалу водени цвет   у мени нема бивше горчине живот ми пружио нова открића поглед не тежи да стигне даљине смирићу немире крај драгих бића   маштања нестварног полако губе дражи што мааме к'о пејзаж оголео из потаје гледам двоје што се љубе ко зна, можда сам и ја некад волео
    Oct 24, 2013 851
  • 16 Oct 2013
    док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање,    ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога,   иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој.   или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?
  • док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање,    ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога,   иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој.   или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?
    Oct 16, 2013 781
  • 15 Oct 2013
    недугачак састав на тему . . музејолошку валету волим ,валету обожавам, њезинсам постао зависник, комотно би ме local council могао ко водича посокацима упослити , набази љубавној би то радијо, јер ме слудила начисто ко унеком трансусам, посебно кад ноћ смакне средину јер ко уме да чује, валета (званично, A World Heritage City), но за нас становнике, A City of Bells, Jells & Smells, уме маштовито да лаже.предуслов је поноћ,те да слушалац има обавезно друштво углави. оне друге, бистроглаве, кои у сваком моменту знају гдесу у оквиру галаксије,загребаће копљаник грандмастера пјера де ла валете папирним ноктом пооку, па ће суза настала као последица тог чина, размазати пејзаж, те му дати неку одвратност и језу у ушима, док кукњава сужњева заточених вековима у тамницама подно зидина града, не учини дасе уљези безглаво врате у стварност.засваки случај, да се има на уму.оним првим, нама, кои слуте дешавања бивша, а појам реинкарнације им нествара осећаја бљутавости у усној шупљини, граће отворити душу као мажена проститутка, сва, дојаја, предата свом пажњи склоном јахачу, те поменути историју, ту лажљивицу, која  . . . . вид мене ,погубихсе чим овалети кренем дивана , него  . . . . . ајмо теми најављеној . прекосокака нешироког где  у палати Gauci гњездо свих,  налази се зграда National Museum of Fine Arts. репрезентативно здање броји неких 250 августа сећања. некад престижна палата малтешког ноблеса, која је иза подебеле капије од знатижељника успешно крила породичне интиме, задњих тридесетак августа спада у једну од најпосећенијих у валети из простог разлога што у миру својих одаја пружа неопходне услове за делатност тако едукативно битне институције. тематски разврстане целине, како по стилу, тако ипо времену настајања, заљубљеницима ове врсте личне надоградње посве успешно шире скученост хоризоната личних.неки дан, пак, ужурбаност, те полиција.пријављена на велика звона, крађа.наиме, у чуду су упитали једни посетиоци, дежурног у одајама, за разлог празнине  рустик рама  у одељењу знаменитих, а без неопходне пропратне информације. пиш међу поменутим настаде када се и дежурни упита . . исто.он, кои то причувава.док си реко ома позвани су стручњаци који констатоваше да је портрет 7 десетог Гранд Мастераof the Sovereign Military Hospitaller Order of St. John, of Jerusalem of Rhodes and of Malta, Емануел Де Рохан Де Полдуц -а, уље на платну из а.д. 1780, елегантно и натенане, закључише зналци анализирајући рез на остатку платна нуз рам, одлепршало.е сад, портрета Значајног има још.у овом случају фрка се надигла . . зарад сликара малтеза који је портрет урадио.Giusepe Grech,неоспорни таленат, настављач школе каравађове уради у својем кратком животном трајању само овај портрет и још се боја није ни осушила на њему, у 24 животној години оде . . . . Творцу на истину.кажу.оста портрет да сећа на обојицу. посебно сликара.поводом догађаја у локалном The Times -у ликовни критичар A.Mizzi осу дрвље+камење на квалитет обезбеђења националног блага.како се полуинформисаним предају на чување непроцењивости, да поменути углавном дремају на радном месту ( а шта друго и чинит' имje у миру и ладовини музејског простора , ово ја приметих), те да Малта, сваке године све више трпи од организоване крађе уметнина и да је крајње време да . . . негушим вас више. а посетиоца музеумских, у вреле летње дане, овде, стварно мноштво.и све и више. па ти сад одреди неваспитаног. чик !
  • недугачак састав на тему . . музејолошку валету волим ,валету обожавам, њезинсам постао зависник, комотно би ме local council могао ко водича посокацима упослити , набази љубавној би то радијо, јер ме слудила начисто ко унеком трансусам, посебно кад ноћ смакне средину јер ко уме да чује, валета (званично, A World Heritage City), но за нас становнике, A City of Bells, Jells & Smells, уме маштовито да лаже.предуслов је поноћ,те да слушалац има обавезно друштво углави. оне друге, бистроглаве, кои у сваком моменту знају гдесу у оквиру галаксије,загребаће копљаник грандмастера пјера де ла валете папирним ноктом пооку, па ће суза настала као последица тог чина, размазати пејзаж, те му дати неку одвратност и језу у ушима, док кукњава сужњева заточених вековима у тамницама подно зидина града, не учини дасе уљези безглаво врате у стварност.засваки случај, да се има на уму.оним првим, нама, кои слуте дешавања бивша, а појам реинкарнације им нествара осећаја бљутавости у усној шупљини, граће отворити душу као мажена проститутка, сва, дојаја, предата свом пажњи склоном јахачу, те поменути историју, ту лажљивицу, која  . . . . вид мене ,погубихсе чим овалети кренем дивана , него  . . . . . ајмо теми најављеној . прекосокака нешироког где  у палати Gauci гњездо свих,  налази се зграда National Museum of Fine Arts. репрезентативно здање броји неких 250 августа сећања. некад престижна палата малтешког ноблеса, која је иза подебеле капије од знатижељника успешно крила породичне интиме, задњих тридесетак августа спада у једну од најпосећенијих у валети из простог разлога што у миру својих одаја пружа неопходне услове за делатност тако едукативно битне институције. тематски разврстане целине, како по стилу, тако ипо времену настајања, заљубљеницима ове врсте личне надоградње посве успешно шире скученост хоризоната личних.неки дан, пак, ужурбаност, те полиција.пријављена на велика звона, крађа.наиме, у чуду су упитали једни посетиоци, дежурног у одајама, за разлог празнине  рустик рама  у одељењу знаменитих, а без неопходне пропратне информације. пиш међу поменутим настаде када се и дежурни упита . . исто.он, кои то причувава.док си реко ома позвани су стручњаци који констатоваше да је портрет 7 десетог Гранд Мастераof the Sovereign Military Hospitaller Order of St. John, of Jerusalem of Rhodes and of Malta, Емануел Де Рохан Де Полдуц -а, уље на платну из а.д. 1780, елегантно и натенане, закључише зналци анализирајући рез на остатку платна нуз рам, одлепршало.е сад, портрета Значајног има још.у овом случају фрка се надигла . . зарад сликара малтеза који је портрет урадио.Giusepe Grech,неоспорни таленат, настављач школе каравађове уради у својем кратком животном трајању само овај портрет и још се боја није ни осушила на њему, у 24 животној години оде . . . . Творцу на истину.кажу.оста портрет да сећа на обојицу. посебно сликара.поводом догађаја у локалном The Times -у ликовни критичар A.Mizzi осу дрвље+камење на квалитет обезбеђења националног блага.како се полуинформисаним предају на чување непроцењивости, да поменути углавном дремају на радном месту ( а шта друго и чинит' имje у миру и ладовини музејског простора , ово ја приметих), те да Малта, сваке године све више трпи од организоване крађе уметнина и да је крајње време да . . . негушим вас више. а посетиоца музеумских, у вреле летње дане, овде, стварно мноштво.и све и више. па ти сад одреди неваспитаног. чик !
    Oct 15, 2013 798
  • 13 Oct 2013
    искричавост мојих духовних немира доводи ме  у сулудо стање тежња к новом упорно ме дира вртим се укруг, поразно сазнање   у генима осећам сисата једра не држи ме место а даљине мааме немири кидају ,судба старог кедра очигледно желим из духовне таме   при сусрету лажне наде будим све ме чешће затиче кајање мало желим , а још мање нудим једном речју . . . истиче трајање
  • искричавост мојих духовних немира доводи ме  у сулудо стање тежња к новом упорно ме дира вртим се укруг, поразно сазнање   у генима осећам сисата једра не држи ме место а даљине мааме немири кидају ,судба старог кедра очигледно желим из духовне таме   при сусрету лажне наде будим све ме чешће затиче кајање мало желим , а још мање нудим једном речју . . . истиче трајање
    Oct 13, 2013 913
  • 07 Oct 2013
    склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
  • склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
    Oct 07, 2013 864
  • 07 Oct 2013
    Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета   Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она   Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета моја
  • Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета   Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она   Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета моја
    Oct 07, 2013 1660
  • 05 Oct 2013
    Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет   голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет   рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет   љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди свет
  • Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет   голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет   рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет   љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди свет
    Oct 05, 2013 6895
  • 04 Oct 2013
    у векове загледан протекле историја . . свуда око мене често крочим у прастара здања те у њима ја назирем с(ј)ене сјаја бившег . . .однело га време све мачеве, витезе, принцезе одвезоше разиграни вранци упрегнути у небеске чезе сад духови . . ако је вероват јарцају се одајама празним урушене таванице зјапе све одише порукама разним што се своде : живот је ништаван мало јеси . . . а заувек ниси о тананој нити случајности Судбина нам , пресретнима, виси
  • у векове загледан протекле историја . . свуда око мене често крочим у прастара здања те у њима ја назирем с(ј)ене сјаја бившег . . .однело га време све мачеве, витезе, принцезе одвезоше разиграни вранци упрегнути у небеске чезе сад духови . . ако је вероват јарцају се одајама празним урушене таванице зјапе све одише порукама разним што се своде : живот је ништаван мало јеси . . . а заувек ниси о тананој нити случајности Судбина нам , пресретнима, виси
    Oct 04, 2013 841