дневнички запис . . . састав на тему . . . ћуди женске
јутрос над валетом наоблака, лака. сунце проба да изађе , само што смакло 6 , чловим на тераси, мој омиљени salamba sirsasana yoga положај , тако опушта живце и органе за пробаву ,измешасе све у телу , па ајд ' мо из почетка .
дан одмора ми претстоји.
занимљиво изгледа Haritage City испод мене , овако ,унатрашке.обешени кровови зграда те црквени торњеви прете да бућну у таласе Медитерана простртог унедоглед , около , таласастог , плавог ,а подно свега облаци превиру ко' кипућа вода .
Ту и тамо који голуб пролеће , леђно , тежећи себи знаном исходишту.
касније пијем чај са Робертом , комшиницом , сунце баш опекло , а облацима ни трага , па се сунчамо у лежаљкама на заједничкој тераси те чаврљамо ,док нам музика Моцарт-овог 9 тог клавирског концерта ,мазно смета разговору .
Вели:
- водићу Те да видиш како се злопатим на реконструкцији фреске из 18 века у AubergedeCastille,пола радног времена висим из корпе наглавачке.
- ако радиш у сукњи долазим већ сутра да завирујем , ја шаљив.
- е знаш шта , дала би ти да пробаш онако са свим лупама , четкицама међу зубима и бојама а рокови до завршетка кратки, професора ми већ блага нервоза походи, узвраћа .
- па незаборави да су у истом положају били и они који су је пре тристо година
креирали ,плус су морали скеле да дижу за тај посао док ти возаш корпу крана једним прстом и доступан ти је сваки педаљ паноа у моменту. и њих , бивше , су притискали рокови, јер црквени оци су били заинтересовани да што пре виде своје замисли готове , те да се хвале Грандмастеру , недам се.
- е ти јеси вазда информисан , ни да си их гледао, дури се.
- а ко зна, филозофски ћу ја , јесмо се нас двое већ једном усагласили да смо, могуће, реинкарнати бившег живља , па сам можда баш ја био тај кои ти је, ево сада, обезбедио плату осликавајући давно тај зид , а?
- е ако јеси , хвала Ти , помирљиво ће , онда долазиш да видиш посао?
- ма свакако макар га и у хеланкама радила.
- ти ,назови , мушки , уз осмех ће
- опа
- шта опа , па ево и сада сам у танги па невидим да ми буљиш у ноге, додаје.
- ма нијеми то ужитак , него онако док се ненадаш тоје инспиративно нама песницима.
- мислиш то је болесно у вама мушкима ,част изузетцима
- па добро јеси и сама нагласила да кад мушко не реагује на жену мора да има неку грешку .
- свакако , јесам па шта?, кочоперно ће
- пааааааааааа . . . ништа , помирљиво ћу.
утом заглушујући топовски пуцњи из утврде Ст. Елмо огласише подне .
- могла би ме позвати данас на ручак , нудим се , каваљерски.
- што да не , ал' Ти припремаш
- па, доообро
угодни су ми тренутци проведени уз ту жену у касним тридесетим годинама, рестаураторку, која ево већ деценију у валети по праграму унеско-а враћа првобитни сјај уметничким делима . ко данас се присећам маја 1998 када ми је закуцала на врата апартмана
- ћао, ја сам роберта твоја нова комшиница
Наполитанка из имућне трговачке породице од малена усмерена уметности никада није ни била у дилеми чиме ће се у животу бавити. Врстан цртач одустала је још на трећој години академије од каријере сликарке када је упознала дело рафаела закључивши сујетна да га никада неможе достићи , но обожавати га може и отада млати по музејима света небили ама баш свако рафаелово платно опипала оком,
А што себи финансијски може да дозволи посебно од како је, има томе, одбранила магистарски рад на тему kjaroskuro те потом била позвана у тим архитекте Ренца Пијана са којим и данас сарађује.
Ту скоро се вратила из циљаног обиласка националне галерије у вашингтону коју је посетила да би се нагледала слике
свети ђорђе и змај - рафаеловог првенца из године1506 коју је од уметника старог тек 23 г наручио војвода од урбина гвидобалдо монтефелтра богати кондотијер а за енглеског краља хенрија но.7 (додуше) као замену за орден подвезице највишег витешког ордена у енглеској. Невелика форматом слика је драгуљ како због самог светог ђорђа ,свеца којег је в. Тешко спознати и одгонетнути зарад његове тужне судбине , тако и зарад уистину чудесне судбине која је ту слику пратила од самог настанка .некада је припадала ( само да поменем оне значајније), хенрију седмом, па сину му хенрију осмом, потом чарлсу првом, па катарини великој , онда је кружила међу колекционарима европом , да би је из збирке ермитажа стаљин продао америчком министру финансија ендру мелону 1931 у време када је америка грцала након слома на берзи. Да би се потом искупио за уочених непримерених делатности са финансијама током дугог низа година г. мелон је одлучио да своју богату збирку слика поклони америчком народу у форми националне галерије која је отворена у вашингтону 1941. поменута слика се данас тамо налази у соби бр 20. . .
А рафаел.
Кад о њему тема започне робертине очи се оросе. Жали му судбину што је у цвету младости умро на дан својега 37 рдана након метеорског успеха на папском двору у ватикану, а по речима биографа вазариа . . . након болести изазване похотним животом
- ни за једном није одолео да се не окрене и не само то, наглашава роберта, уосталом ту си му сличан.
Упс.