Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 472
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
468 blogs
  • 11 Feb 2018
    Ljubav i prijateljstvo
    Sretneš nekoga. Slučajno ili namerno. I zavoliš. Opet, neko gore nađe razloge za to. Misliš, ne znam o tebi ništa. Ni ti o meni. Mi smo potpuni stranci. Ljudi jesu jedni drugima stranci u ovom svetu. Ljudi o ljudima ne znaju ništa, a mogli bi da znaju sve. Ne moramo da se srećemo i razgovaramo godinama. Ne moramo ni da budemo sasvim bliski prijatelji da bi znali nešto o ovom drugom.   Ne možemo naći dovoljno dobre maske da bi skrili sami sebe. Samim tim ako pokušamo staviti masku, dosta govorimo o sebi. Ne umemo mi ljudi da budemo toliko misteriozni i nepoznati, koliko nas pogled ili osmeh može odati. Zato, ne budi siguran da ne znam ništa o tebi. Ne znam ko su ti roditelji, sa koliko si godina prohodao, ko ti je najbolji prijatelj iz detinjstva, koju hranu ili muziku najviše voliš, ali ipak znam neke stvari. Neko si srcu drag. Ne znam koje stvari te mogu povrediti i ne znam koliko ti je teško da te stvari prihvataš. Ali znam da niko od nas nije savršen.   Nisam suviše dobra osoba da samo gledam dobre strane u čoveku, a nisam ni suviše loša da gledam samo loše strane. Samo sam neko ko zna i jedno i drugo da prihvati bezuslovno. Priznajem, većina deli ljude na dobre i loše, ako se ljudi mogu tako deliti. Ali je činjenica da svi trebaju prijatelje. Pogotovo loši ljudi. Oni trebaju nekoga ko će ih usmeriti na pravi put, a dobri trebaju ljude koji im nikad neće dati da skrenu sa pravog puta. Kako god, biti nečiji prijatelj i biti nekome prijatelj mislim da je nešto najuzvišenije što se desi u životu. Prihvatiti i voleti ljude onakve kakvi jesu. Jer i ljubav koja nije potkrepljena prijateljstvom nije ljubav, a prijateljstvo bez ljubavi ne postoji. A ja sam, kao nikad u životu, spremna da Volim. Tebe. Takvog kakav jesi.
    1879 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Ljubav i prijateljstvo
    Sretneš nekoga. Slučajno ili namerno. I zavoliš. Opet, neko gore nađe razloge za to. Misliš, ne znam o tebi ništa. Ni ti o meni. Mi smo potpuni stranci. Ljudi jesu jedni drugima stranci u ovom svetu. Ljudi o ljudima ne znaju ništa, a mogli bi da znaju sve. Ne moramo da se srećemo i razgovaramo godinama. Ne moramo ni da budemo sasvim bliski prijatelji da bi znali nešto o ovom drugom.   Ne možemo naći dovoljno dobre maske da bi skrili sami sebe. Samim tim ako pokušamo staviti masku, dosta govorimo o sebi. Ne umemo mi ljudi da budemo toliko misteriozni i nepoznati, koliko nas pogled ili osmeh može odati. Zato, ne budi siguran da ne znam ništa o tebi. Ne znam ko su ti roditelji, sa koliko si godina prohodao, ko ti je najbolji prijatelj iz detinjstva, koju hranu ili muziku najviše voliš, ali ipak znam neke stvari. Neko si srcu drag. Ne znam koje stvari te mogu povrediti i ne znam koliko ti je teško da te stvari prihvataš. Ali znam da niko od nas nije savršen.   Nisam suviše dobra osoba da samo gledam dobre strane u čoveku, a nisam ni suviše loša da gledam samo loše strane. Samo sam neko ko zna i jedno i drugo da prihvati bezuslovno. Priznajem, većina deli ljude na dobre i loše, ako se ljudi mogu tako deliti. Ali je činjenica da svi trebaju prijatelje. Pogotovo loši ljudi. Oni trebaju nekoga ko će ih usmeriti na pravi put, a dobri trebaju ljude koji im nikad neće dati da skrenu sa pravog puta. Kako god, biti nečiji prijatelj i biti nekome prijatelj mislim da je nešto najuzvišenije što se desi u životu. Prihvatiti i voleti ljude onakve kakvi jesu. Jer i ljubav koja nije potkrepljena prijateljstvom nije ljubav, a prijateljstvo bez ljubavi ne postoji. A ja sam, kao nikad u životu, spremna da Volim. Tebe. Takvog kakav jesi.
    Feb 11, 2018 1879
  • 04 Oct 2013
    сабљом замах, претећи
    - Cвет,пакуј се и пливај на Гозо (острво доMалте ) да им будеш од помоћи,Овде ионако само касниш на посао вијајући женске ,ко да незнам ,вели ми пре неки дан љубљени Газда. Опала ,прс’ уоко, доообро ,немарим ,сагласих се . . те изместих боравак.радило се,ние да ние.наиме већ пар година се средњевековна утврда Форт Шамбреј адаптира у хотел са звездицама.е то је сада приведено крају , ентеријер је у једном делу већ комплетиран , а осташе да се ураде приступни путeви ,па ето мени посла. . . Једно пак вече заглависмо подуже радно ангажовани па предложи Пословођа тамошњи да одемо до њега женаму ће нам подгрејати зечији паприкаш ,од неки дан остало имао повеће друштво , фарму зека гаје. Остали испрве прихватише ,а ија се сагласих да се не замерим позиву одсрца иако преферирам вегетеријанску исхрану,а посебно што пред кревет никад неједем чврсто ,но штаје тује.шта казати,кућа домаћинска,по асталу свега ,па се здадосмо да неувредимо домаћицу.немош рећи,зека у сосу . . има смисла.ко још уме и да попије након . . .богме и ја се заситих ,утом одмаче и поноћ па се разиђосмо да полежемо јер нови радни дан сам што ние крено.по својој жељи сместих се у већ завршеном хотелском делу што зврји празан, у соби адаптираној, но старој пар векова чији прозор гледа ка пучини докле ми помесечини стиже поглед слабовиди,а испод,литица педесетак метара и хук запљускујућег мора остење.језиво, тектек.постеља имитације антике ,са балдахином, светла пригушена из углова,а завеса ветром љуљана на моменте пропусти зраку месеца усобу,а он, шаљив на трен осветли повећу сериграфију на зиду оивичену рустик рамом те мотивом средњевековним . . . година је 1565 а Тургут Реис велики турски генерал са силесијом бродовља и хиљадама ратника опседа пар стотина витезова без страха од навале предвођене војсковођом који се одазивао на име Јеан Парисот да ла Валета, закатанчених изнутра у утврди Сан Елмо (подно данашње Валете). Утом и сан би уоко хтео ал стомакми пун,претурам се омамљен од оне сунуте по чаше винца умене ,игра се поменути месец зраком кроз лелујаву завесу ,бљеска онај ратни приказ са зида и у моменту избрках јаву и полусан у већ начетој ми глави ,бивше и садање и одједном зачух грају, топовска грувања,пљуска море околно, звиждућу ђулад која промаше циља бућкајући око мене по кревету ,вапај оних из преврнутих чамаца што мами их дно онако претоварене оружјем и онда крајем ока крај узглавља спазих једног искеженог у наступу агресије очију избезумљених са окрвављеном сабљом у замаху надамном и ушесима му некако зечјим ми личе . . . - Јес’ ти луд,јеботе ,чујем себе безгласног ,па ја сам само Посматрач из потоњих векова ,јебо вашу кавгу ,извини што гледам, ал Он нехаје ,глув – идејом навођен ,а сабља у замаху претећем суну ми ка врату ,јооој мени,ненаоружаном ,зар овако да окончам ,готово је видим ,нема шта,ово ми је неславан крај по свему судећи а ни приступни пут хотелу неурадисмо ,помислих Задатку предан . . .кад утом . . . - Свет,Свет ,седам је чекамо те ,касниш по обичају, прође ми крозуши познати глас и тргнух се , престрављен.гола вода ,пипам се по телу ,у комаду сам ,љуља се завеса,а зрака сунца јутарњег обасја једног на сериграфији,кад оно исти који ме хтеде сасећи,како у чамцу преврћућем ,сабљом избезумљено млати . . . И тада полубунован одлуку неопозиву донесох и заклех се себи да ,зеке и вино никад више нећу трошити пред спавање. За зекице’секице ,нетврдим, јер на моменат умислих додир шаком по коврџавом крзну ,јој мени умало преживљеном ,те закључих ,рескирати вреди. Ипак.
    1876 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    сабљом замах, претећи
    - Cвет,пакуј се и пливај на Гозо (острво доMалте ) да им будеш од помоћи,Овде ионако само касниш на посао вијајући женске ,ко да незнам ,вели ми пре неки дан љубљени Газда. Опала ,прс’ уоко, доообро ,немарим ,сагласих се . . те изместих боравак.радило се,ние да ние.наиме већ пар година се средњевековна утврда Форт Шамбреј адаптира у хотел са звездицама.е то је сада приведено крају , ентеријер је у једном делу већ комплетиран , а осташе да се ураде приступни путeви ,па ето мени посла. . . Једно пак вече заглависмо подуже радно ангажовани па предложи Пословођа тамошњи да одемо до њега женаму ће нам подгрејати зечији паприкаш ,од неки дан остало имао повеће друштво , фарму зека гаје. Остали испрве прихватише ,а ија се сагласих да се не замерим позиву одсрца иако преферирам вегетеријанску исхрану,а посебно што пред кревет никад неједем чврсто ,но штаје тује.шта казати,кућа домаћинска,по асталу свега ,па се здадосмо да неувредимо домаћицу.немош рећи,зека у сосу . . има смисла.ко још уме и да попије након . . .богме и ја се заситих ,утом одмаче и поноћ па се разиђосмо да полежемо јер нови радни дан сам што ние крено.по својој жељи сместих се у већ завршеном хотелском делу што зврји празан, у соби адаптираној, но старој пар векова чији прозор гледа ка пучини докле ми помесечини стиже поглед слабовиди,а испод,литица педесетак метара и хук запљускујућег мора остење.језиво, тектек.постеља имитације антике ,са балдахином, светла пригушена из углова,а завеса ветром љуљана на моменте пропусти зраку месеца усобу,а он, шаљив на трен осветли повећу сериграфију на зиду оивичену рустик рамом те мотивом средњевековним . . . година је 1565 а Тургут Реис велики турски генерал са силесијом бродовља и хиљадама ратника опседа пар стотина витезова без страха од навале предвођене војсковођом који се одазивао на име Јеан Парисот да ла Валета, закатанчених изнутра у утврди Сан Елмо (подно данашње Валете). Утом и сан би уоко хтео ал стомакми пун,претурам се омамљен од оне сунуте по чаше винца умене ,игра се поменути месец зраком кроз лелујаву завесу ,бљеска онај ратни приказ са зида и у моменту избрках јаву и полусан у већ начетој ми глави ,бивше и садање и одједном зачух грају, топовска грувања,пљуска море околно, звиждућу ђулад која промаше циља бућкајући око мене по кревету ,вапај оних из преврнутих чамаца што мами их дно онако претоварене оружјем и онда крајем ока крај узглавља спазих једног искеженог у наступу агресије очију избезумљених са окрвављеном сабљом у замаху надамном и ушесима му некако зечјим ми личе . . . - Јес’ ти луд,јеботе ,чујем себе безгласног ,па ја сам само Посматрач из потоњих векова ,јебо вашу кавгу ,извини што гледам, ал Он нехаје ,глув – идејом навођен ,а сабља у замаху претећем суну ми ка врату ,јооој мени,ненаоружаном ,зар овако да окончам ,готово је видим ,нема шта,ово ми је неславан крај по свему судећи а ни приступни пут хотелу неурадисмо ,помислих Задатку предан . . .кад утом . . . - Свет,Свет ,седам је чекамо те ,касниш по обичају, прође ми крозуши познати глас и тргнух се , престрављен.гола вода ,пипам се по телу ,у комаду сам ,љуља се завеса,а зрака сунца јутарњег обасја једног на сериграфији,кад оно исти који ме хтеде сасећи,како у чамцу преврћућем ,сабљом избезумљено млати . . . И тада полубунован одлуку неопозиву донесох и заклех се себи да ,зеке и вино никад више нећу трошити пред спавање. За зекице’секице ,нетврдим, јер на моменат умислих додир шаком по коврџавом крзну ,јој мени умало преживљеном ,те закључих ,рескирати вреди. Ипак.
    Oct 04, 2013 1876
  • 22 Jan 2020
    Vreme
    ''Da sam se ja pitala Naši razgovori bi još trajali Menjali bi se samo dani Sobe i ulice Kafanski stolovi Izlozi I prolaznici. Da sam se ja pitala Ti bi bio moja  Prva i poslednja stanica I ne bi bilo potrebe  Napuštati snove  Ni zbog čega. Da sam se ja pitala Sve pesme bi otišle  U najtamniju šuzmu  A mi bismo zauvek hodali Jedno kraj drugog.''   -Brankica Veljković
    1874 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Vreme
    ''Da sam se ja pitala Naši razgovori bi još trajali Menjali bi se samo dani Sobe i ulice Kafanski stolovi Izlozi I prolaznici. Da sam se ja pitala Ti bi bio moja  Prva i poslednja stanica I ne bi bilo potrebe  Napuštati snove  Ni zbog čega. Da sam se ja pitala Sve pesme bi otišle  U najtamniju šuzmu  A mi bismo zauvek hodali Jedno kraj drugog.''   -Brankica Veljković
    Jan 22, 2020 1874
  • 08 Dec 2014
    Zandar karo
      Da li znate kako su izgledale prvobitne karte?! Kazu da su Francuzi prvobitne karte sa slikama obelezavali imenima, istorijskih licnosti ili herojima iz legendi i mitova, koje su predstavljale. Ovo je jedna od verzija koja se svuda pominje... Kralj tref je Aleksandar Veliki (makedonski kralj, cuveni osvajac koji je stvorio carstvo od Grcke do Indije) Kralj herc predstavlja Karla Velikog ("Otac Evrope", lat. Carolus Magnus, fr. Charlemagne, nem. Karl der Große) Kralj pik je kralj David (Kralj Izraela i Judeje koji je ujedinio 12 izraelskih plemena, junak koji je ubio Golijata kamenom iz pracke) Kralj karo je Julije Cezar (lat. Gaius Iulius Ceasar, najslavniji rimski vojskovodja, politicar, pisac, diktator) Dama tref je Argina (iskrivljen oblik imena Argeja, mitoloska princeza iz Arga ili anagram reči regina (lat. kraljica)) Dama herc je udovica Judit (hebr. Yehudit biblijska licnost koja je iskoristila svoju lepotu i lukavstvo da odsece glavu asirskom vojskovodji Holofernu i time spasila jevrejski narod od propasti) Dama karo je Rahila (druga zena proroka Muhameda) Dama pik je Atena (grcka boginja mudrosti, ono sto je u grckoj mitologiji Atena to je u rimskoj Minerva a u egipatskoj Neit, grc. Ἀθηνᾶ, Athēnâ ili Ἀθήνη) Zandar tref je Juda Makavejski (jevrejski svestenik, heroj jevrejske pobune protiv vladavine Seleukida, jedan od najvecih ratnika u jevrejskoj istoriji) Zandar herc je La Ir (Etienne de Vignolles, saborac Jovanke Orleanke ( Jeanne d`Arc))Zandar pik je Holger Danske (legendarni lik koji se pominje u ciklusu pesama "Geste de Doon de Mayence" mada se ne zna tacno ko je i sta je bio, fr. Ogier le Danois ) Zandar karo je grcki heroj Hektor (starogrc. Eκτωρ... trojanski princ, sin trojanskog kralja Prijama, ovekovecen u Homerovoj Ilijadi)     I jos malo zanimljivosti: -52 karte u spilu predstavljaju 52 nedelje u godini -12 karata sa slikom ...12 meseci -zbir svih karata (racunajuci keca kao 1, a zandara, damu i kralja kao 11, 12 i 13 je 364 (+ jedan dzoker 365)) predstavlja broj dana u godini. -4 razlicita znaka...4 godisnja doba -2 boje, crno-crveno predstavljaju noc i dan.      
    1865 Objavio/la Paradox
  • By Paradox
    Zandar karo
      Da li znate kako su izgledale prvobitne karte?! Kazu da su Francuzi prvobitne karte sa slikama obelezavali imenima, istorijskih licnosti ili herojima iz legendi i mitova, koje su predstavljale. Ovo je jedna od verzija koja se svuda pominje... Kralj tref je Aleksandar Veliki (makedonski kralj, cuveni osvajac koji je stvorio carstvo od Grcke do Indije) Kralj herc predstavlja Karla Velikog ("Otac Evrope", lat. Carolus Magnus, fr. Charlemagne, nem. Karl der Große) Kralj pik je kralj David (Kralj Izraela i Judeje koji je ujedinio 12 izraelskih plemena, junak koji je ubio Golijata kamenom iz pracke) Kralj karo je Julije Cezar (lat. Gaius Iulius Ceasar, najslavniji rimski vojskovodja, politicar, pisac, diktator) Dama tref je Argina (iskrivljen oblik imena Argeja, mitoloska princeza iz Arga ili anagram reči regina (lat. kraljica)) Dama herc je udovica Judit (hebr. Yehudit biblijska licnost koja je iskoristila svoju lepotu i lukavstvo da odsece glavu asirskom vojskovodji Holofernu i time spasila jevrejski narod od propasti) Dama karo je Rahila (druga zena proroka Muhameda) Dama pik je Atena (grcka boginja mudrosti, ono sto je u grckoj mitologiji Atena to je u rimskoj Minerva a u egipatskoj Neit, grc. Ἀθηνᾶ, Athēnâ ili Ἀθήνη) Zandar tref je Juda Makavejski (jevrejski svestenik, heroj jevrejske pobune protiv vladavine Seleukida, jedan od najvecih ratnika u jevrejskoj istoriji) Zandar herc je La Ir (Etienne de Vignolles, saborac Jovanke Orleanke ( Jeanne d`Arc))Zandar pik je Holger Danske (legendarni lik koji se pominje u ciklusu pesama "Geste de Doon de Mayence" mada se ne zna tacno ko je i sta je bio, fr. Ogier le Danois ) Zandar karo je grcki heroj Hektor (starogrc. Eκτωρ... trojanski princ, sin trojanskog kralja Prijama, ovekovecen u Homerovoj Ilijadi)     I jos malo zanimljivosti: -52 karte u spilu predstavljaju 52 nedelje u godini -12 karata sa slikom ...12 meseci -zbir svih karata (racunajuci keca kao 1, a zandara, damu i kralja kao 11, 12 i 13 je 364 (+ jedan dzoker 365)) predstavlja broj dana u godini. -4 razlicita znaka...4 godisnja doba -2 boje, crno-crveno predstavljaju noc i dan.      
    Dec 08, 2014 1865
  • 02 Dec 2015
    Džeri
    To je bio najgori dan u mom životu. Džerijeva smrt. Ujutro kada sam ušla u sobu, Džeri nije, kao uvek skočio meni u susret, nije se odazivao kad sam ga zvala. U sobi je vladala neobična tišina. Takva tišina da sam se uplašila. Pomislila sam da možda nije u ovoj sobi, pa sam počela da ga tražim u drugim sobama, ali Džerija nije bilo. Vratila sam se, napravila par koraka i ... videla. Neprirodno savijen u klupko, Džeri je ležao kraj kauča. Brzo sam pozvala mamuu, ali uzalud. Već je bio mrtav. Ne mogu opisati kako sam se osećala. Kapi suza su krenule da padaju na njegovo beživotno telo. Padaju i padaju... Prizor malog mešanca od samo tri godine u mom naručju, nikada neću zaboraviti. Narednih dana, meseci....osećala sam se vrlo usamljeno i nemo, ravnodušno. Nema više malog riđeg Džerija i injegovih nepotpunih uzdisaja i izdisaja. Nisam imala s kim da se igram, da idem u šetnju, sama sa svojim mislima. I dan – danas mnogo mi nedostaje taj veran pas, njegova poslušnost, razdraganost, živahnost, zahvalnost i njegov iskren pogled. Bojana Berdić – 14.04.2007 – domaći iz srpskog – Izmišljena priča.
    1863 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Džeri
    To je bio najgori dan u mom životu. Džerijeva smrt. Ujutro kada sam ušla u sobu, Džeri nije, kao uvek skočio meni u susret, nije se odazivao kad sam ga zvala. U sobi je vladala neobična tišina. Takva tišina da sam se uplašila. Pomislila sam da možda nije u ovoj sobi, pa sam počela da ga tražim u drugim sobama, ali Džerija nije bilo. Vratila sam se, napravila par koraka i ... videla. Neprirodno savijen u klupko, Džeri je ležao kraj kauča. Brzo sam pozvala mamuu, ali uzalud. Već je bio mrtav. Ne mogu opisati kako sam se osećala. Kapi suza su krenule da padaju na njegovo beživotno telo. Padaju i padaju... Prizor malog mešanca od samo tri godine u mom naručju, nikada neću zaboraviti. Narednih dana, meseci....osećala sam se vrlo usamljeno i nemo, ravnodušno. Nema više malog riđeg Džerija i injegovih nepotpunih uzdisaja i izdisaja. Nisam imala s kim da se igram, da idem u šetnju, sama sa svojim mislima. I dan – danas mnogo mi nedostaje taj veran pas, njegova poslušnost, razdraganost, živahnost, zahvalnost i njegov iskren pogled. Bojana Berdić – 14.04.2007 – domaći iz srpskog – Izmišljena priča.
    Dec 02, 2015 1863
  • 07 Sep 2013
    Jedan kosmicki minut
    Brasno postaviti u jednoj posudi, dodati kasikicu soli, dve case mlake vode....   U pozadini stihovi (obavezno)   ...i smisljam slatke prevare, a djavo se ne predaje....     Mislim, kako nauciti nekog da voli ? Postoji recept?   Kako, kad svi mi imamo knjigicu, ako ne u unustrasnjem dzepu ....onda je to blizu dzepa...   Mesec mi je svedok, da ja nista vise na svetu ne bih voleo ovog trena, osim da slusamo tisinu
    1844 Objavio/la Pepe Le Pew
  • By Pepe Le Pew
    Jedan kosmicki minut
    Brasno postaviti u jednoj posudi, dodati kasikicu soli, dve case mlake vode....   U pozadini stihovi (obavezno)   ...i smisljam slatke prevare, a djavo se ne predaje....     Mislim, kako nauciti nekog da voli ? Postoji recept?   Kako, kad svi mi imamo knjigicu, ako ne u unustrasnjem dzepu ....onda je to blizu dzepa...   Mesec mi je svedok, da ja nista vise na svetu ne bih voleo ovog trena, osim da slusamo tisinu
    Sep 07, 2013 1844
  • 30 Jul 2020
    Stav O Stavovima
    Stav o stavovima Razmotavanje aktivizma kao vanmehaničkog delovanja i usporavanja civilizacije.   Da bi se oformio čvrst stav o nečemu potrebno je izučiti tematiku temeljno pa onda oformiti utemeljeno mišljenje. Većina mišljenje formira se na osnovu predrasuda i polutačnih informacija i osobe su spremne za te stavove sve uraditi . Svađati se čak i sa bližnjima koji ne misle isto. Aktivizam je posledica usijanih glava koji kreću za idejama i mišljenjima drugih ljudi. Čovek bez stavova koji relativizuje sve ima prečišćen i svež um u kom cveta najlepše cveće ali se ne servira tj ne propagira nešto što cveta što je evoluirajuće , što se menja. Promeniti nešto je veliki uspeh i ne dostiže se lako. Navike su nešto po čemu funkcionišemo i sve dok smo deo mehanizma koji podmazano pokreće sve oko nas dobro je. Da se vratimo na stavove. Postoje teze teorije teoreme hipoteze antiteze definicije principi zakoni duhovna načela, moralni kodeks nauka o svakoj mogućoj tematici koja je dovoljno misteriozna za istraživače smisla i ljude nemirnog duha koji ponuđeno uzimaju u obzir ali koriste i blagodeti prirode i društva kako bi što bolje bili integrisani i efikasni kao pojedinac ali i kao reprezent zajednice u kojoj živimo. Mi kao ljudska vrsta nismo zaslužili da nas dele razdvajaju udaljuju različitošću kulture običaja mentaliteta verskih i opštih ubeđenja. Moglo bi se reći da sam globalista što možda i jeste tačno samo što ja ne znam ništa o toj ideologiji pa ne mogu potvrditi da jesam , dakle susreo sam se sa pojavom zvana predrasuda. Ljudska civilizacija je kolektiv koji je uzajamno povezan na razne načine i upućeni smo jedni na druge kako bi širili svest a ne sužavali je opasnim rečenicama upozorenjima zabranama ili ometanju razvoja ljudkse vrste u smeru svemira u kom su tolike galaksije zvezde planete sistemi koje nam daju izazov da otkrivamo nove tehnologije i dostignuća. Prosvetljenost je stanje u kom je um oslobođen od strahova koliko god je to moguće i može preneti svetlo na druge osobe motivacijom i usmeravanjem. U čemu je rešenje sukoba, u edukaciji u proširenju znanja i poštovanja drugoga. Da želim da osvojim elokvencijom ali pre svega želim da pobegnem iz mračnih svetova mržnje zlobe nerazumevanja i omalovažavanja. Sa uzajamnim poštovanjem uvažavanjem razmišljanjem uzajamnom interakcijom doći do rešenja problema. Za svaki problem ne postoji jedno već više rešenja samo što ljudi kriju svoje znanje i na debatama plašeći se i povlačeći u sebe gde pored čiste harmonije sa prirodom dolazi do disharmonije sa društvom tj većim delom. Plasirajuči slobodarske ideje na toboganu života naćićemo se u kolektivnoj svesti u kojoj dominira svetlost tj Božanska priroda.
    1835 Objavio/la Saša
  • By Saša
    Stav O Stavovima
    Stav o stavovima Razmotavanje aktivizma kao vanmehaničkog delovanja i usporavanja civilizacije.   Da bi se oformio čvrst stav o nečemu potrebno je izučiti tematiku temeljno pa onda oformiti utemeljeno mišljenje. Većina mišljenje formira se na osnovu predrasuda i polutačnih informacija i osobe su spremne za te stavove sve uraditi . Svađati se čak i sa bližnjima koji ne misle isto. Aktivizam je posledica usijanih glava koji kreću za idejama i mišljenjima drugih ljudi. Čovek bez stavova koji relativizuje sve ima prečišćen i svež um u kom cveta najlepše cveće ali se ne servira tj ne propagira nešto što cveta što je evoluirajuće , što se menja. Promeniti nešto je veliki uspeh i ne dostiže se lako. Navike su nešto po čemu funkcionišemo i sve dok smo deo mehanizma koji podmazano pokreće sve oko nas dobro je. Da se vratimo na stavove. Postoje teze teorije teoreme hipoteze antiteze definicije principi zakoni duhovna načela, moralni kodeks nauka o svakoj mogućoj tematici koja je dovoljno misteriozna za istraživače smisla i ljude nemirnog duha koji ponuđeno uzimaju u obzir ali koriste i blagodeti prirode i društva kako bi što bolje bili integrisani i efikasni kao pojedinac ali i kao reprezent zajednice u kojoj živimo. Mi kao ljudska vrsta nismo zaslužili da nas dele razdvajaju udaljuju različitošću kulture običaja mentaliteta verskih i opštih ubeđenja. Moglo bi se reći da sam globalista što možda i jeste tačno samo što ja ne znam ništa o toj ideologiji pa ne mogu potvrditi da jesam , dakle susreo sam se sa pojavom zvana predrasuda. Ljudska civilizacija je kolektiv koji je uzajamno povezan na razne načine i upućeni smo jedni na druge kako bi širili svest a ne sužavali je opasnim rečenicama upozorenjima zabranama ili ometanju razvoja ljudkse vrste u smeru svemira u kom su tolike galaksije zvezde planete sistemi koje nam daju izazov da otkrivamo nove tehnologije i dostignuća. Prosvetljenost je stanje u kom je um oslobođen od strahova koliko god je to moguće i može preneti svetlo na druge osobe motivacijom i usmeravanjem. U čemu je rešenje sukoba, u edukaciji u proširenju znanja i poštovanja drugoga. Da želim da osvojim elokvencijom ali pre svega želim da pobegnem iz mračnih svetova mržnje zlobe nerazumevanja i omalovažavanja. Sa uzajamnim poštovanjem uvažavanjem razmišljanjem uzajamnom interakcijom doći do rešenja problema. Za svaki problem ne postoji jedno već više rešenja samo što ljudi kriju svoje znanje i na debatama plašeći se i povlačeći u sebe gde pored čiste harmonije sa prirodom dolazi do disharmonije sa društvom tj većim delom. Plasirajuči slobodarske ideje na toboganu života naćićemo se u kolektivnoj svesti u kojoj dominira svetlost tj Božanska priroda.
    Jul 30, 2020 1835
  • 22 Oct 2016
    Juče, danas, sutra...
    Put vodi kroz sredinu, kroz centar prostora i vremena. Bespotrebno je živeti u prošlosti, opasno je živeti u budućnosti. Najpametniji izbor je sadašnjost. Ali šta je sadašnjost? Sadašnjost je taj put. Put od prošlosti ka budućnosti. Ulica sadašnjosti je krivudava i duga, prepuna neočekivanih opasnosti. Ako pogledamo unazad, setićemo se nekih od njih. Na zidu visi razglednica iz Srbije, sa letovanja u Paklu. U budućnost se ne usuđujemo da gledamo, plašeći se za svoj život i dušu. A ipak moramo napred, kroz večni trenutak sadašnjosti. Teško je izbeći zlo u sadašnjosti. Možda smo ga u prošlosti izbegli, ili ćemo u budućnosti. Ali sada, neuporedivo je teže. U sadašnjosti sve traje jedan trenutak - ljubav, mašta, sreća, sudbina, pogode nas i ostave. A treba ih zadržati. Ima i strašnih stvari, koje ostavljaju ožiljke i rane. Nesreća je u tome što se loše stvari ne mogu predvideti - na ulici sadašnjosti ne postoje znakovi, a prepuno je krivina... Rutina dogme gasi plamen u nama. Vatra tinja, umesto da plamti. Jedra naših misli ispunjavaju se samo slabim vihorima, uprkos upornim prizivanjima oluje. Slepe ulice sa strane puta mame, zovu, nude prividne moći. Nikada ne treba skrenuti sa puta, sa pravog puta, koji vodi iz bilo kakve prošlosti u sjajnu budućnost. Treba stremiti najboljim ciljevima, najlepšim vrlinama, najvišim planinama, čak i ako u nama postoji strah od visine. Živeti za trenutak, to je sve što postoji za mene, moj ideal. A na kraju, kada više ne bude bilo budućnosti, kada sve postane prašina, kada sve ostane zapisano u velikoj knjizi prošlosti, kada se osvrnem za sobom u tu nepreglednost - želim da moje srce ne zna za tugu.
    1832 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Juče, danas, sutra...
    Put vodi kroz sredinu, kroz centar prostora i vremena. Bespotrebno je živeti u prošlosti, opasno je živeti u budućnosti. Najpametniji izbor je sadašnjost. Ali šta je sadašnjost? Sadašnjost je taj put. Put od prošlosti ka budućnosti. Ulica sadašnjosti je krivudava i duga, prepuna neočekivanih opasnosti. Ako pogledamo unazad, setićemo se nekih od njih. Na zidu visi razglednica iz Srbije, sa letovanja u Paklu. U budućnost se ne usuđujemo da gledamo, plašeći se za svoj život i dušu. A ipak moramo napred, kroz večni trenutak sadašnjosti. Teško je izbeći zlo u sadašnjosti. Možda smo ga u prošlosti izbegli, ili ćemo u budućnosti. Ali sada, neuporedivo je teže. U sadašnjosti sve traje jedan trenutak - ljubav, mašta, sreća, sudbina, pogode nas i ostave. A treba ih zadržati. Ima i strašnih stvari, koje ostavljaju ožiljke i rane. Nesreća je u tome što se loše stvari ne mogu predvideti - na ulici sadašnjosti ne postoje znakovi, a prepuno je krivina... Rutina dogme gasi plamen u nama. Vatra tinja, umesto da plamti. Jedra naših misli ispunjavaju se samo slabim vihorima, uprkos upornim prizivanjima oluje. Slepe ulice sa strane puta mame, zovu, nude prividne moći. Nikada ne treba skrenuti sa puta, sa pravog puta, koji vodi iz bilo kakve prošlosti u sjajnu budućnost. Treba stremiti najboljim ciljevima, najlepšim vrlinama, najvišim planinama, čak i ako u nama postoji strah od visine. Živeti za trenutak, to je sve što postoji za mene, moj ideal. A na kraju, kada više ne bude bilo budućnosti, kada sve postane prašina, kada sve ostane zapisano u velikoj knjizi prošlosti, kada se osvrnem za sobom u tu nepreglednost - želim da moje srce ne zna za tugu.
    Oct 22, 2016 1832
  • 27 Nov 2014
    Udaljenost
    Udaljenost... Svakog dana udaljenost od drugih je sve veća.Dok moj brod odmiče iz sata u sat, ostajem sama sa pučinom ispred sebe. I tako dani prolaze, kao kroz maglu prepoznajem druge kao neke sjene. Umjesto da plovim, Ja plutam i ne znam svoje odredište. Sve moje blijedi, nestaje, gubi se osjećaj, nestaju boje...Nestaju i uspomene koje sam čuvala kao kamenčiće u boji neke imaginarne obale. U gluhoj tišini koja nema nikakav zvuk, moj glas nema nikakav odjek. Sve što dohvatim postaje nešto neodređeno, bezlično i sve mijenja svoj oblik...Pokušavam da uhvatim neko poznato lice, pogled, ali ne mogu. Moja stvarnost je kao magla u kojoj se samo naziru lica drugih...Još samo je ostao san koji nudi nadu, zaborav... San koji će donijeti novi dan i novi početak ... možda već sutra.  
    1825 Objavio/la Ramona mo
  • By Ramona mo
    Udaljenost
    Udaljenost... Svakog dana udaljenost od drugih je sve veća.Dok moj brod odmiče iz sata u sat, ostajem sama sa pučinom ispred sebe. I tako dani prolaze, kao kroz maglu prepoznajem druge kao neke sjene. Umjesto da plovim, Ja plutam i ne znam svoje odredište. Sve moje blijedi, nestaje, gubi se osjećaj, nestaju boje...Nestaju i uspomene koje sam čuvala kao kamenčiće u boji neke imaginarne obale. U gluhoj tišini koja nema nikakav zvuk, moj glas nema nikakav odjek. Sve što dohvatim postaje nešto neodređeno, bezlično i sve mijenja svoj oblik...Pokušavam da uhvatim neko poznato lice, pogled, ali ne mogu. Moja stvarnost je kao magla u kojoj se samo naziru lica drugih...Još samo je ostao san koji nudi nadu, zaborav... San koji će donijeti novi dan i novi početak ... možda već sutra.  
    Nov 27, 2014 1825
  • 29 Oct 2013
    и створи . . Творац
    састав на тему . . археолошку спримесом    да невелика, историјским садржајима бременита, плута melitae (малта) вазда у истом месту, окружена плаветнилом воде, познатоје.судбина, случај, шта ли, усмери ме к њој и евоме доконог, трајем. како ми је археологија хоби, наилазим на безброј фосила собзиром да су острвске стене  претежно седиментног порекла.у једној таквој уочих пар инча дуг фосил кости ребрастог облика, који обрадих, и сада је део моје овдашње збирке. међутим, сатом бившом коском, у мој живот увукао се неки немир, кои ме, склоног маштању и приповедању усмери ка могућој алтернативи настанка имена наше Прамајке. нетреба сметнути с ума да се Melitae  укотвила у тежишту медитеранског басена, пупку старог света, па је као локација ове приповетке  . . . посве  могууућа. Елем, кишно неко јутро, никакво, рођено за јеб, кад би се имало кога, приједу се Адаму чворкова јаја.уочи он на повисоком дрвету гнездо, онако виси скраја. у та времена чворци нису били геџави, ко данас, били су ко пиргаве морке, па су им и муда била заносних димензија. наравно мердевине још нису биле осмишљене, а о телецелу ни говора да позове Творца својег да му помогне у савлађивању висинске разликје.него, узвере се Адам укрошњу и таман да зграби чворка зајаја, једна недовољно димензионисана грана на коју се ослонио, кврц, и поменути, безјаја, суну суноврату, пуче оледину и обезнанисе.утом Творац, иако преокупиран стваралаштвом (свет и друге ситнице), уочи на психомонитору Адама како се излежава утрави. телетранспорује се на локацију и све указује да је дијалог међњима овако текао- опет забушаваш, Адаме, а радне обавезе- ма кое црно забушавање, хтеде да компарише Адам али се присети да боје још нису издефинисане- сјебах се са дрвета, но се обсети да ни јеб као радња није утановљен- и сав се покрљах-опа бато, сад ћу ја да те комплетирам, Адаме,  волео је Творац да га зове тим именом, јер док га је стварао вазда му је на уму била узречица, а да му дам нос, а да му дам уши, а да му дам . . .елем, завуче Творац руку уАдама и стручно констатова само једно скљано ребро, те извади крхотине и баци и утраву- дишсе Адаме опет си океј- свака част, сервилно ће Адама, него да те замолим, кад си већ овде, направи ми неког да ми припрема храну, да се окотога недрндам, те да ажурније могу да реализујем радне обавезе.- биће проблема чим вас више буде, указа Творац- ма не бригешај, суну Адам, ја ћу се лако прилагодити тој особи, а ако се баш буде дрчила, у моменту се присетиу праве речи, креснућује- дообро, немарим,на Твој ризик и заједничку последицу, одлучи Творац, па се на тренутак замисли . . . . . изгледаће ко ити, но са малим телесним разликама, сад се и Творац присети нових термина, имаће рецимо две сисе да има зашта да се уватиш кате, рецимо налеђи носи преко потока, а имаће и рупу међу ногама да ми не одбруси коти, заболе ме кривак, кад јој будем задао неки посао, а ја баш све чујем. него да одрадимо посао, додај ми истраве парче тих твојих одбачених сломљености.дохвати Адам комад крхотине и пружи Творцу. учини Овај себи знан гест и . . гле чуда- Ево, рече Творац, тражиоси , добијосито Ево, након множине миленија јотовања и палатализације поста и оста Ева. наставак описа догађања која потом уследише,    мислим, био би смор за читаоце, а  искрено и сумњам да би моја скромна маштовитост била устању да  колоплетни  главозбуњ званично назван историја , текстом, иоле  поуздано,  дочарам. 
    1823 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    и створи . . Творац
    састав на тему . . археолошку спримесом    да невелика, историјским садржајима бременита, плута melitae (малта) вазда у истом месту, окружена плаветнилом воде, познатоје.судбина, случај, шта ли, усмери ме к њој и евоме доконог, трајем. како ми је археологија хоби, наилазим на безброј фосила собзиром да су острвске стене  претежно седиментног порекла.у једној таквој уочих пар инча дуг фосил кости ребрастог облика, који обрадих, и сада је део моје овдашње збирке. међутим, сатом бившом коском, у мој живот увукао се неки немир, кои ме, склоног маштању и приповедању усмери ка могућој алтернативи настанка имена наше Прамајке. нетреба сметнути с ума да се Melitae  укотвила у тежишту медитеранског басена, пупку старог света, па је као локација ове приповетке  . . . посве  могууућа. Елем, кишно неко јутро, никакво, рођено за јеб, кад би се имало кога, приједу се Адаму чворкова јаја.уочи он на повисоком дрвету гнездо, онако виси скраја. у та времена чворци нису били геџави, ко данас, били су ко пиргаве морке, па су им и муда била заносних димензија. наравно мердевине још нису биле осмишљене, а о телецелу ни говора да позове Творца својег да му помогне у савлађивању висинске разликје.него, узвере се Адам укрошњу и таман да зграби чворка зајаја, једна недовољно димензионисана грана на коју се ослонио, кврц, и поменути, безјаја, суну суноврату, пуче оледину и обезнанисе.утом Творац, иако преокупиран стваралаштвом (свет и друге ситнице), уочи на психомонитору Адама како се излежава утрави. телетранспорује се на локацију и све указује да је дијалог међњима овако текао- опет забушаваш, Адаме, а радне обавезе- ма кое црно забушавање, хтеде да компарише Адам али се присети да боје још нису издефинисане- сјебах се са дрвета, но се обсети да ни јеб као радња није утановљен- и сав се покрљах-опа бато, сад ћу ја да те комплетирам, Адаме,  волео је Творац да га зове тим именом, јер док га је стварао вазда му је на уму била узречица, а да му дам нос, а да му дам уши, а да му дам . . .елем, завуче Творац руку уАдама и стручно констатова само једно скљано ребро, те извади крхотине и баци и утраву- дишсе Адаме опет си океј- свака част, сервилно ће Адама, него да те замолим, кад си већ овде, направи ми неког да ми припрема храну, да се окотога недрндам, те да ажурније могу да реализујем радне обавезе.- биће проблема чим вас више буде, указа Творац- ма не бригешај, суну Адам, ја ћу се лако прилагодити тој особи, а ако се баш буде дрчила, у моменту се присетиу праве речи, креснућује- дообро, немарим,на Твој ризик и заједничку последицу, одлучи Творац, па се на тренутак замисли . . . . . изгледаће ко ити, но са малим телесним разликама, сад се и Творац присети нових термина, имаће рецимо две сисе да има зашта да се уватиш кате, рецимо налеђи носи преко потока, а имаће и рупу међу ногама да ми не одбруси коти, заболе ме кривак, кад јој будем задао неки посао, а ја баш све чујем. него да одрадимо посао, додај ми истраве парче тих твојих одбачених сломљености.дохвати Адам комад крхотине и пружи Творцу. учини Овај себи знан гест и . . гле чуда- Ево, рече Творац, тражиоси , добијосито Ево, након множине миленија јотовања и палатализације поста и оста Ева. наставак описа догађања која потом уследише,    мислим, био би смор за читаоце, а  искрено и сумњам да би моја скромна маштовитост била устању да  колоплетни  главозбуњ званично назван историја , текстом, иоле  поуздано,  дочарам. 
    Oct 29, 2013 1823