Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 472
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
468 blogs
  • 12 Jan 2014
    Neka moj rob bude slobodan
      „ Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto - crvena, i crna; u to doba znao sam da u kandzama sunca leži ubojito koplje nehitnuto, da pitomom pastiru planinu pojedoše, da isti taj pastir blagonaklono i nevino gledao je na ružnorukog gmizavca kome Bledi Nobili obukoše tri miliona bundi zimskih. A Šarena Dobra Pčela raširila je svoja topla krilca i rekla : „ Nebesa moja, zašto uvek dobijam i bitke koje sam želela da izgubim? „ . A Sagorela Jagoda zatreptala je i još jednom, još samo jednom pokušala da zaustavi Začaranog Zmijolikog Pacova; a Veliki Lovac dostojanstveno je seo u drveta krošnju koja je već bila u jezivom , jarkom plamenu dok su Bledi Nobili znali da posle plamena i kiše dolazi vreme za njih. Posle kiše doći će izuzetno vreme, vreme Bledih Nobila,, Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto crvena, i crna, i baš tu, na rukama ovim gde tamna je krv bila, sada se oseća mirišljavi vazduh što izvire iz duše; i baš tu , gde mutno - crvena je krv bila, sada beličasto plava reka lagano teče, i baš tu gde crna je krv bila, dan se beli sada ugnezdio,, Dozvoli da te mirisne i čiste duče dah obuzme, pogledaj na jugoistok, dan se rađa na mojim rukama, uzmi reku iz mojih ruku, uzmi je, ti si dečak usnulih očiju, ti si Alani i jednoga dana gradićeš novi svet,, Sada ću na kolenima hodati, i otići ću daleko k Divnom Gospodaru; milost ištem, poslednja predaja ne postoji. „ Alani, šestogodišnji dečak , prekinuo je svoj monolog, ničeg više nije mogao da se seti, i nije mogao u sećanje da prizove tu jedinstvenu Priliku koja se njemu, samo njemu ukazala. Rukama se svoga lica dokopao, prekrio je lice dlanovima,, „ Žao mi je oče, samo sam ovo upamtio, mnogo mi je žao. „ - rekao je okovani dečak Alani svom okovanom Ocu Pitohujiu. Alani i Pitohuji živeli su na koncu planete, u jednoj dalekoj zemlji zvanoj Tuata In Dagda kojom gospodare Bledi Nobili. „ Jesi li u potpunosti siguran da ti se taj čovek baš takvim rečima obratio? Jesi li zaista video ruke njegove? - upitao je rob Pitohuji svog sina roba Alanija. „ Predragi moj oče, veruj mi, veruj u sve što sam ti preneo,, taj čovek je veličanstven, miran i nečujan, kretao se ka zapadu praćen suncem u zalasku. On ima oči kakve nikada nisam video,, okamenjene oči pune topline,, okamenjene stoga jer nisu želele da gledaju naopaki svet Bledih Nobila. „-uzbuđeno je govorio Alani. Sada je Pitohuji bio uzbuđen: „ Okamenjene oči, kažeš,,naravno to može biti samo On, samo On. „ „ Ko je to bio oče? Kako se zove čovek taj? Dozivao sam ga da se vrati ali on je otišao na zapad, daleko, predaleko. Zašto je otišao tako daleko? Pitohuji je uzeo dah da odgovori : „ Ne može da se navikne. „ „ Na šta to ne može da se navikne“ - zapitkivao je bez prestanka Alani. Pitohuji je uzeo dah da odgovori.   Nastaviće se...
    2665 Objavio/la maja hoffmann
  • By maja hoffmann
    Neka moj rob bude slobodan
      „ Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto - crvena, i crna; u to doba znao sam da u kandzama sunca leži ubojito koplje nehitnuto, da pitomom pastiru planinu pojedoše, da isti taj pastir blagonaklono i nevino gledao je na ružnorukog gmizavca kome Bledi Nobili obukoše tri miliona bundi zimskih. A Šarena Dobra Pčela raširila je svoja topla krilca i rekla : „ Nebesa moja, zašto uvek dobijam i bitke koje sam želela da izgubim? „ . A Sagorela Jagoda zatreptala je i još jednom, još samo jednom pokušala da zaustavi Začaranog Zmijolikog Pacova; a Veliki Lovac dostojanstveno je seo u drveta krošnju koja je već bila u jezivom , jarkom plamenu dok su Bledi Nobili znali da posle plamena i kiše dolazi vreme za njih. Posle kiše doći će izuzetno vreme, vreme Bledih Nobila,, Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto crvena, i crna, i baš tu, na rukama ovim gde tamna je krv bila, sada se oseća mirišljavi vazduh što izvire iz duše; i baš tu , gde mutno - crvena je krv bila, sada beličasto plava reka lagano teče, i baš tu gde crna je krv bila, dan se beli sada ugnezdio,, Dozvoli da te mirisne i čiste duče dah obuzme, pogledaj na jugoistok, dan se rađa na mojim rukama, uzmi reku iz mojih ruku, uzmi je, ti si dečak usnulih očiju, ti si Alani i jednoga dana gradićeš novi svet,, Sada ću na kolenima hodati, i otići ću daleko k Divnom Gospodaru; milost ištem, poslednja predaja ne postoji. „ Alani, šestogodišnji dečak , prekinuo je svoj monolog, ničeg više nije mogao da se seti, i nije mogao u sećanje da prizove tu jedinstvenu Priliku koja se njemu, samo njemu ukazala. Rukama se svoga lica dokopao, prekrio je lice dlanovima,, „ Žao mi je oče, samo sam ovo upamtio, mnogo mi je žao. „ - rekao je okovani dečak Alani svom okovanom Ocu Pitohujiu. Alani i Pitohuji živeli su na koncu planete, u jednoj dalekoj zemlji zvanoj Tuata In Dagda kojom gospodare Bledi Nobili. „ Jesi li u potpunosti siguran da ti se taj čovek baš takvim rečima obratio? Jesi li zaista video ruke njegove? - upitao je rob Pitohuji svog sina roba Alanija. „ Predragi moj oče, veruj mi, veruj u sve što sam ti preneo,, taj čovek je veličanstven, miran i nečujan, kretao se ka zapadu praćen suncem u zalasku. On ima oči kakve nikada nisam video,, okamenjene oči pune topline,, okamenjene stoga jer nisu želele da gledaju naopaki svet Bledih Nobila. „-uzbuđeno je govorio Alani. Sada je Pitohuji bio uzbuđen: „ Okamenjene oči, kažeš,,naravno to može biti samo On, samo On. „ „ Ko je to bio oče? Kako se zove čovek taj? Dozivao sam ga da se vrati ali on je otišao na zapad, daleko, predaleko. Zašto je otišao tako daleko? Pitohuji je uzeo dah da odgovori : „ Ne može da se navikne. „ „ Na šta to ne može da se navikne“ - zapitkivao je bez prestanka Alani. Pitohuji je uzeo dah da odgovori.   Nastaviće se...
    Jan 12, 2014 2665
  • 29 Sep 2020
    Prilagodi se, slomi se
    Prilagoditi se svetu znači  naterati se na bol a ja nisam takva žena ne želim da se pomirim da pristanem na obično Želim neuroze Ekstaze Krahove Otkrića Magiju Jer Kada idem protiv sebe Nanosim patnju svojoj duši Što se kasnije ocrta na koži I  Ne može se ukloniti Već podseća na tipove ožiljaka  Što svedoče Da smo pobedili  Ono što nas je povređivalo Ne interesuje me ni muškarac Koji nije dovoljno hrabar Da se nosi samnom Jer moja ženstvenost  Mora da bude Mračna Opsesivna Luda Neutoljiva I Moj muškarac  Mora da ide izvan toga Da to dostiže Da shvati Da se sjedini  Jer žena se plaši  Da je slaba Kada se muškarcu podaje A ja svome govorim Da može da me ima Jer želim da me natera na osećaj, Besmisao  Neartikulisanost  Da reka radosti protiče niz moje telo Dok mi se trzaju mišići I  Da me ostavi smirenu Kao posle ogromne oluje Koja je sve razorila A preživeli ste je Sve je to problem  Osećam mogućnost u sebi Dok svet stoji  I  Želi da budem  Limitirana Zavezana Sputana Verzija sebe S tim ne mogu da se rukujem i pečatim Ne želim da bduem  Lako definisana Lako objašnjiva Želim da budem reč  Za koju neće moći da se nađe sinonim A takav život Želim i da vodim  Uvrnut Neshvatljiv Neizmeran A više od svega Ne želim da imam krila A da mi neko govori Kako ne treba da letim Ne želim da se dovedem u rizik Da ću ikada  Poslušati Jer život Retko  I  Ljubomorno  Daje trenutke Čistog prosvetljenja A ja pazim Da te momente  Ne uplašim Ili  Pokvarim Prilagoditi se svetu Neću i ne želim Jer me zvezde vuku za kosu Ne dozvoljavajući da se smirim.  
    2660 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Prilagodi se, slomi se
    Prilagoditi se svetu znači  naterati se na bol a ja nisam takva žena ne želim da se pomirim da pristanem na obično Želim neuroze Ekstaze Krahove Otkrića Magiju Jer Kada idem protiv sebe Nanosim patnju svojoj duši Što se kasnije ocrta na koži I  Ne može se ukloniti Već podseća na tipove ožiljaka  Što svedoče Da smo pobedili  Ono što nas je povređivalo Ne interesuje me ni muškarac Koji nije dovoljno hrabar Da se nosi samnom Jer moja ženstvenost  Mora da bude Mračna Opsesivna Luda Neutoljiva I Moj muškarac  Mora da ide izvan toga Da to dostiže Da shvati Da se sjedini  Jer žena se plaši  Da je slaba Kada se muškarcu podaje A ja svome govorim Da može da me ima Jer želim da me natera na osećaj, Besmisao  Neartikulisanost  Da reka radosti protiče niz moje telo Dok mi se trzaju mišići I  Da me ostavi smirenu Kao posle ogromne oluje Koja je sve razorila A preživeli ste je Sve je to problem  Osećam mogućnost u sebi Dok svet stoji  I  Želi da budem  Limitirana Zavezana Sputana Verzija sebe S tim ne mogu da se rukujem i pečatim Ne želim da bduem  Lako definisana Lako objašnjiva Želim da budem reč  Za koju neće moći da se nađe sinonim A takav život Želim i da vodim  Uvrnut Neshvatljiv Neizmeran A više od svega Ne želim da imam krila A da mi neko govori Kako ne treba da letim Ne želim da se dovedem u rizik Da ću ikada  Poslušati Jer život Retko  I  Ljubomorno  Daje trenutke Čistog prosvetljenja A ja pazim Da te momente  Ne uplašim Ili  Pokvarim Prilagoditi se svetu Neću i ne želim Jer me zvezde vuku za kosu Ne dozvoljavajući da se smirim.  
    Sep 29, 2020 2660
  • 07 Oct 2016
    JESEN
      Dok šetam parkom, gazim uvelo lišće.  Mislim kako sa svakim uvelim listom  u nepovrat odlazi još jedna godina,  još jedna pobeda ili poraz.  I, još jedna godina bez njega.  A on, negde u tuđini, usamljen  dočekuje prve sitne pahulje.  Ako vam se učinilo da ja to o jeseni, grešite.  O ljubavi ja, a njoj ni jesen ne može ništa   Daca S.
    2657 Objavio/la Daca S.
  • By Daca S.
    JESEN
      Dok šetam parkom, gazim uvelo lišće.  Mislim kako sa svakim uvelim listom  u nepovrat odlazi još jedna godina,  još jedna pobeda ili poraz.  I, još jedna godina bez njega.  A on, negde u tuđini, usamljen  dočekuje prve sitne pahulje.  Ako vam se učinilo da ja to o jeseni, grešite.  O ljubavi ja, a njoj ni jesen ne može ništa   Daca S.
    Oct 07, 2016 2657
  • 03 Nov 2016
    Zvezde
    1 Novembar 2016,jednom samo i nikada vise.A nebo je veceras puno zvezda,nesto predivno za videti.Volim zvezde,one su Ono sto me raduje,cini mi se da bi mogla satima gledati tu pescanu plazu.Neko me u pita, jeli hladno napolju .Nije,jer ja sam previse zauzeta divljenjem i gledanjem u nebo,jer tada ne osecam hladnocu,po noci zvezde po danu avioni.Na nebu je uvek neko desavanje,samo treba posebno i pazljivo posmatrati,cak I oni najveci oblaci i najvece oluje ne mogu sakriti tu lepotu i magiju sto nebo ima.Nebo je nocas tako blizu. Na dohvat ruke.Posmatrajuci nebo puno zvezda covek lako moze da se izgubi,jer sta ima lepse od tog sjaja,cini mi se kao da svaka ona zvezda sto svetluca,e bas ta ona sto se izdvaja od ostalih i sjaji najjace,te vodi nekuda ili nekome,da Li ste I kada pomislili da svaka ta zvezda ustvari predstavlja nekoga koga smo izgubili nekoga ko nas je napustio skoro ili nekada davno..Ili su to samo na nebu putnici kroz vreme.
    2650 Objavio/la Voljena
  • By Voljena
    Zvezde
    1 Novembar 2016,jednom samo i nikada vise.A nebo je veceras puno zvezda,nesto predivno za videti.Volim zvezde,one su Ono sto me raduje,cini mi se da bi mogla satima gledati tu pescanu plazu.Neko me u pita, jeli hladno napolju .Nije,jer ja sam previse zauzeta divljenjem i gledanjem u nebo,jer tada ne osecam hladnocu,po noci zvezde po danu avioni.Na nebu je uvek neko desavanje,samo treba posebno i pazljivo posmatrati,cak I oni najveci oblaci i najvece oluje ne mogu sakriti tu lepotu i magiju sto nebo ima.Nebo je nocas tako blizu. Na dohvat ruke.Posmatrajuci nebo puno zvezda covek lako moze da se izgubi,jer sta ima lepse od tog sjaja,cini mi se kao da svaka ona zvezda sto svetluca,e bas ta ona sto se izdvaja od ostalih i sjaji najjace,te vodi nekuda ili nekome,da Li ste I kada pomislili da svaka ta zvezda ustvari predstavlja nekoga koga smo izgubili nekoga ko nas je napustio skoro ili nekada davno..Ili su to samo na nebu putnici kroz vreme.
    Nov 03, 2016 2650
  • 08 Apr 2015
    Kroz prostor Ljubavi
    Plutam u neznanjudanima i nocima,kroz prostor ljubaviposoljen zvezdama... Opija me ljubavna zelja.Kad telo ti osecam,najezim se.Zeleo bi da te stezen sto jacei da zivim...Ne samo u snovima... Misli su mi ka tebi i verujemDa me vidis u svome snu.Stalno se osecam kraj tebei zeleo bi da te imam...vidis... Postoje samo iluzije i snovikoje dan za danom zelim,a dusa-mi,cini mi se,ostaje samo sa jednim snom...NIKO NE MOZE... Ni nebo bi mesec,ni zvezde ni olujane mogu zaustaviti jednu ludu ljubavkoja muci i ubija...! Ni snovi ni zaboravni poziv ni beznadjene mogu ljubav zaustaviti...ona je ipak nadmocna!
    2638 Objavio/la Ludi Zmaj
  • By Ludi Zmaj
    Kroz prostor Ljubavi
    Plutam u neznanjudanima i nocima,kroz prostor ljubaviposoljen zvezdama... Opija me ljubavna zelja.Kad telo ti osecam,najezim se.Zeleo bi da te stezen sto jacei da zivim...Ne samo u snovima... Misli su mi ka tebi i verujemDa me vidis u svome snu.Stalno se osecam kraj tebei zeleo bi da te imam...vidis... Postoje samo iluzije i snovikoje dan za danom zelim,a dusa-mi,cini mi se,ostaje samo sa jednim snom...NIKO NE MOZE... Ni nebo bi mesec,ni zvezde ni olujane mogu zaustaviti jednu ludu ljubavkoja muci i ubija...! Ni snovi ni zaboravni poziv ni beznadjene mogu ljubav zaustaviti...ona je ipak nadmocna!
    Apr 08, 2015 2638
  • 15 Aug 2013
    Beograd mog detinjstva
    Sećanja//Beograd mog detinjstva   1997 pred odlazak Pre neki dan sedim u kafiću u mom selu (da, da imamo i kafić) i čitam na zidu ispod jedne slike:Moramo se sećati detinjstva, jer bez toga život nije kompletan. Mislim nisam još toliko stara da se ne bih sećala detinjstva ali imala sam dva potpuno različita detinjstva.Do 8e godine živeli smo u Beogradu a onda smo se iselili na Novi Zeland.  Ja bih da zapišem onaj deo iz Beograda.Toga se sećam obojeno i sa cežnjom i kad razmislih i počeh da kopam po tim sećanjima iznenadih se da nisam mogla da se setim nijednog ružnog dogadjaja.Žveli smo u soliteru na Karaburmi u ulici kojom su tutnjali autobusi . Sećam se balkona na kojem je moj tata gajio kaktuse, a mama neke začine.  Normalno zimi je tu stajalo bure za kupus. Leta su čini mi se bila duža i toplija.Zime su bile hladnije .Sećam se snega i kako škripuce pod nogama..i zamrznutih barica koje sam volela da razbijam čizmom.Secam se grudvanja ..uh kako su neke grudve zafrljačene od nekih derana bolele   .Sećam se igara iza kuće..i sećam se mnogo imena dece iz moje zgrade..Sećam se bake.. tatine mame,koja je živela kod nas. .A da, kad sad bolje razmislim često je izgledalo kao da mi živimo kod nje.Sećam se džaka brašna koji je držala iza vrata svoje spavaće sobe i kako je svako veče kuća mirisala na to brašno i kvasac.I mirisa hleba se sećam i njenih kolača a naročito se sećam pileće supe sa onim tankim rezancima koje je sama mesila i strpljivo seckala.Nikada takvu žutu supu nisam više jela ali nema ni moje bake više.. Sećam se kako smo se peli na Zvezdaru i igrali se na poljančetu.Jedne godine sam za rodjendan dobila jednu lepu drvenu kutiju.Onu , što kad je otvorite, počne da svira neka slatkasta muzika i zaigra balerina ..u krug.To je bilo pravo blago za mene a u malim fijokicama na toj kutiji čuvala sam neke ukrase za kosu, plastične mindjuse i sličice nekih likova koje sam isecala iz maminih ilustrovanih novina. Osećala sam se bogata. Sećanja su nešto, što sebi dajete na poklon.Kad prestaje detinjstvo?Kad dobiješ prvi pravi poljubac?Kad shvatiš da su bajke samo pisane priče, kad shvatiš da Deda Mraz ne postoji i da je to bila laž tvojih roditelja.Ili onda kad nema više kutije sa balerinom?  
    2635 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Beograd mog detinjstva
    Sećanja//Beograd mog detinjstva   1997 pred odlazak Pre neki dan sedim u kafiću u mom selu (da, da imamo i kafić) i čitam na zidu ispod jedne slike:Moramo se sećati detinjstva, jer bez toga život nije kompletan. Mislim nisam još toliko stara da se ne bih sećala detinjstva ali imala sam dva potpuno različita detinjstva.Do 8e godine živeli smo u Beogradu a onda smo se iselili na Novi Zeland.  Ja bih da zapišem onaj deo iz Beograda.Toga se sećam obojeno i sa cežnjom i kad razmislih i počeh da kopam po tim sećanjima iznenadih se da nisam mogla da se setim nijednog ružnog dogadjaja.Žveli smo u soliteru na Karaburmi u ulici kojom su tutnjali autobusi . Sećam se balkona na kojem je moj tata gajio kaktuse, a mama neke začine.  Normalno zimi je tu stajalo bure za kupus. Leta su čini mi se bila duža i toplija.Zime su bile hladnije .Sećam se snega i kako škripuce pod nogama..i zamrznutih barica koje sam volela da razbijam čizmom.Secam se grudvanja ..uh kako su neke grudve zafrljačene od nekih derana bolele   .Sećam se igara iza kuće..i sećam se mnogo imena dece iz moje zgrade..Sećam se bake.. tatine mame,koja je živela kod nas. .A da, kad sad bolje razmislim često je izgledalo kao da mi živimo kod nje.Sećam se džaka brašna koji je držala iza vrata svoje spavaće sobe i kako je svako veče kuća mirisala na to brašno i kvasac.I mirisa hleba se sećam i njenih kolača a naročito se sećam pileće supe sa onim tankim rezancima koje je sama mesila i strpljivo seckala.Nikada takvu žutu supu nisam više jela ali nema ni moje bake više.. Sećam se kako smo se peli na Zvezdaru i igrali se na poljančetu.Jedne godine sam za rodjendan dobila jednu lepu drvenu kutiju.Onu , što kad je otvorite, počne da svira neka slatkasta muzika i zaigra balerina ..u krug.To je bilo pravo blago za mene a u malim fijokicama na toj kutiji čuvala sam neke ukrase za kosu, plastične mindjuse i sličice nekih likova koje sam isecala iz maminih ilustrovanih novina. Osećala sam se bogata. Sećanja su nešto, što sebi dajete na poklon.Kad prestaje detinjstvo?Kad dobiješ prvi pravi poljubac?Kad shvatiš da su bajke samo pisane priče, kad shvatiš da Deda Mraz ne postoji i da je to bila laž tvojih roditelja.Ili onda kad nema više kutije sa balerinom?  
    Aug 15, 2013 2635
  • 02 Jan 2014
    и шта сад
     издневниками малтешког . . . .   усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак,  срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава  као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах.        ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда   паметно збори. а женско.
    2634 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    и шта сад
     издневниками малтешког . . . .   усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак,  срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава  као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах.        ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда   паметно збори. а женско.
    Jan 02, 2014 2634
  • 19 Feb 2014
    церек притајени
    док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање,    ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога,   иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?
    2632 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    церек притајени
    док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање,    ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога,   иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?
    Feb 19, 2014 2632
  • 07 Jun 2014
    евоме, ди штуцам
      листајући еротски ми дневник  . . . из 2008 године неки дан, 4 јуна, навршило се 210 година како је + Giacomo Girolamo Casanova  ,синоним латинског љубавника један од најколоритнијих личности Еуропе 18 века ,који је исту, у својим Мемоарима, описивао ,али с погледом из кревета.могуће да ме осетљивог на бивше датуме то усмери листању мојих непримерених забелешки и доконог ево штами  данас , сексологу-теоретичару ,погледa кратковидог,  пажњу привуче . под слоганом "Учини то за своју земљу", обзиром да нам је наталитет убунару ,група србских сексолога – научника покренула је ту скоро. свецко истраживање о сексуалном понашању, анализирајући пређашње резултате кои  недвосмислено указају да се становници србие  налазе на седмом месту листе највећих љубавника, пошто се у полне односе упуштају, у просеку, 147 пута годишње. Ожежи само!   Истраживање ће, као и ранијих година, бити обављено у више од 50 држава, када је посредством Интернета, учествовало ,веле, 50.000 особа, а становници србије су били једини представници југоисточне Европе !   Па читам . . .  Према тада прикупљеним резултатима, Французи су највећи љубавници на свету, са 167   сексуалних односа годишње. Следе Холанђани (158)   и Данци (152). Светски просек је 139 пута, а на дну листе су становници Сингапура, уз које се нашао број 110. Жене тврде да љубав воде чешће од припадника јачег пола - 144 пута годишње, у поређењу са 138 пута код мушкараца. За секс са новим партнером већ на првом састанку ( устилу, дај  ил' на . . . ако 'оћеш) , било је спремно 17 одсто испитаника, а у тој категорији водеће место имају Норвежани. Готово сваки трећи потомак Викинга је расположен за секс приликом првог сусрета, у поређењу са сваким десетим Белгијанцем и 15 одсто Шпанаца. У Индији је 60 одсто испитаница спремно  да на секс   чекају до брака.  Ај' додуше, оне са рано тамо удају па незнам баш далије фотос примерен. Што се пак  тиче необавезног секса,  половина испитаника је расположена за однос са особом са којом није у вези. Мушкарци предњаче, са 54 одсто, у односу на 42 одсто жена. Необавезан секс највише упражњавају у Норвешкој (72 одсто) и Јужној Африци (70 одсто), а најмање на Тајвану (20 одсто). Истраживање је показало да се сида сматра за озбиљан проблем, али да многи људи и даље ризикују, упражњавајући секс без заштитних средстава. Испитанике из србије и далеког Тајланда повезује податак да сваки десети никада не би користио презерватив. Скоро 40 одсто испитаника пристало би да спава са женом која одбија да користи кондом, али је на такав ризик спреман чак сваки други наш мушкарац . Када је машта у питању, две трећине испитаника прижељкују секс са славним личностима, а на врху листе су идаље Џенифер Лопез и Анђелина Џоли. Док Белгијанци, Финци и Малезијци прижељкују секс са Џенифер Лопез, становници србие предност дају лепој Анђи баш као и Аустријанци, Канађани и Американци. додуше прошао би и бред пит , указуе геј популација , али она није обухваћена овим испитивањем.  Што се тиче жеља и верности, чак 36 одсто испитаника је маштало о сексу са брачним партнером најбољег друга или другарице ( оно. . мисим, ако може, немарим). Мушкарци су мање одани пријатељима - 42 одсто припадника јачег пола је маштало о сексу са партнерком најбољег друга, у поређењу са 25 одсто жена. . . .  Не велили мудар Народ . . . све се окорупе врти , присећам се скроман ја, са чак (завидних) 365 несташних ноћи током година поодавних јер бејах активан чиндбеник у поменутој статистици, док данас, кад поменуте телесне радости кулуком постају срозаноми,  ето ондак бар дневничког  поцсета.   јер, баш је сачулатац ,тај живот, штовани Giacomo   
    2621 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    евоме, ди штуцам
      листајући еротски ми дневник  . . . из 2008 године неки дан, 4 јуна, навршило се 210 година како је + Giacomo Girolamo Casanova  ,синоним латинског љубавника један од најколоритнијих личности Еуропе 18 века ,који је исту, у својим Мемоарима, описивао ,али с погледом из кревета.могуће да ме осетљивог на бивше датуме то усмери листању мојих непримерених забелешки и доконог ево штами  данас , сексологу-теоретичару ,погледa кратковидог,  пажњу привуче . под слоганом "Учини то за своју земљу", обзиром да нам је наталитет убунару ,група србских сексолога – научника покренула је ту скоро. свецко истраживање о сексуалном понашању, анализирајући пређашње резултате кои  недвосмислено указају да се становници србие  налазе на седмом месту листе највећих љубавника, пошто се у полне односе упуштају, у просеку, 147 пута годишње. Ожежи само!   Истраживање ће, као и ранијих година, бити обављено у више од 50 држава, када је посредством Интернета, учествовало ,веле, 50.000 особа, а становници србије су били једини представници југоисточне Европе !   Па читам . . .  Према тада прикупљеним резултатима, Французи су највећи љубавници на свету, са 167   сексуалних односа годишње. Следе Холанђани (158)   и Данци (152). Светски просек је 139 пута, а на дну листе су становници Сингапура, уз које се нашао број 110. Жене тврде да љубав воде чешће од припадника јачег пола - 144 пута годишње, у поређењу са 138 пута код мушкараца. За секс са новим партнером већ на првом састанку ( устилу, дај  ил' на . . . ако 'оћеш) , било је спремно 17 одсто испитаника, а у тој категорији водеће место имају Норвежани. Готово сваки трећи потомак Викинга је расположен за секс приликом првог сусрета, у поређењу са сваким десетим Белгијанцем и 15 одсто Шпанаца. У Индији је 60 одсто испитаница спремно  да на секс   чекају до брака.  Ај' додуше, оне са рано тамо удају па незнам баш далије фотос примерен. Што се пак  тиче необавезног секса,  половина испитаника је расположена за однос са особом са којом није у вези. Мушкарци предњаче, са 54 одсто, у односу на 42 одсто жена. Необавезан секс највише упражњавају у Норвешкој (72 одсто) и Јужној Африци (70 одсто), а најмање на Тајвану (20 одсто). Истраживање је показало да се сида сматра за озбиљан проблем, али да многи људи и даље ризикују, упражњавајући секс без заштитних средстава. Испитанике из србије и далеког Тајланда повезује податак да сваки десети никада не би користио презерватив. Скоро 40 одсто испитаника пристало би да спава са женом која одбија да користи кондом, али је на такав ризик спреман чак сваки други наш мушкарац . Када је машта у питању, две трећине испитаника прижељкују секс са славним личностима, а на врху листе су идаље Џенифер Лопез и Анђелина Џоли. Док Белгијанци, Финци и Малезијци прижељкују секс са Џенифер Лопез, становници србие предност дају лепој Анђи баш као и Аустријанци, Канађани и Американци. додуше прошао би и бред пит , указуе геј популација , али она није обухваћена овим испитивањем.  Што се тиче жеља и верности, чак 36 одсто испитаника је маштало о сексу са брачним партнером најбољег друга или другарице ( оно. . мисим, ако може, немарим). Мушкарци су мање одани пријатељима - 42 одсто припадника јачег пола је маштало о сексу са партнерком најбољег друга, у поређењу са 25 одсто жена. . . .  Не велили мудар Народ . . . све се окорупе врти , присећам се скроман ја, са чак (завидних) 365 несташних ноћи током година поодавних јер бејах активан чиндбеник у поменутој статистици, док данас, кад поменуте телесне радости кулуком постају срозаноми,  ето ондак бар дневничког  поцсета.   јер, баш је сачулатац ,тај живот, штовани Giacomo   
    Jun 07, 2014 2621
  • 11 Oct 2015
    Ne nazivajte decu ružnim imenima
    Bili smo na dečijem rodjendanu. Vesela družina dok..se nije pojavila jedna majka i pred svima izjavila:Moje dete je mali bastardTo nije bio kraj njene priče o tome kako joj je dete neposlušno i brdo negativnosti, a sve to začinjeno sa još više pogrdnih imena od kojih neka i ne mogu da ponovimDeca su slušala..roditelji su slušali. Majka je sve to pričala sa dozom humora, pokušavajući da na račun toga osvoji potvrdno ponašanje prisutnihZapanjeno sam slušala. Na sve to sam se samo kiselo osmehivala.Meni je naime jako teško da shvatim kad roditelji opisuju svoju decu na taj način.Naše misli su , iako ne razmišljamo o tome, vrlo moćan alat.Ako su naše misli negativne onda ih vrlo lako pretočimo i u ponašanje.Znači ako decu već zovemo pogrdnim imenima , brzo če se desiti da ih tako i tretiramo.Poslednje što želimo predstavljajući svoju decu je da ostali , naročito deca koja ih ne poznaju, unapred već steknu takvo mišljenje o njima!Razumem ja da biti roditelj nije lak zadatak, nekad moramo dati oduška stresu , koji to može izazvati.Ali svakako grupa ljudi i dece na nekoj zabavi nije mesto za to.Mnogo bolje je naći osobu koju dobro poznajete i koja poznaje vaše dete i sa njom popričati.Ne govorite o svojoj deci negativno u smislu, idiot, majmun, krava, tvrdoglav, nepodnošljiv,  grozan i slično.Vaše reči deca pamte i ona postaju njihov unutrašnji glas. Vrlo jednostavno..zamislite da čujete nekoga koga volite da pred svima daje takve izjave. To bi bolelo zar ne?    
    2598 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Ne nazivajte decu ružnim imenima
    Bili smo na dečijem rodjendanu. Vesela družina dok..se nije pojavila jedna majka i pred svima izjavila:Moje dete je mali bastardTo nije bio kraj njene priče o tome kako joj je dete neposlušno i brdo negativnosti, a sve to začinjeno sa još više pogrdnih imena od kojih neka i ne mogu da ponovimDeca su slušala..roditelji su slušali. Majka je sve to pričala sa dozom humora, pokušavajući da na račun toga osvoji potvrdno ponašanje prisutnihZapanjeno sam slušala. Na sve to sam se samo kiselo osmehivala.Meni je naime jako teško da shvatim kad roditelji opisuju svoju decu na taj način.Naše misli su , iako ne razmišljamo o tome, vrlo moćan alat.Ako su naše misli negativne onda ih vrlo lako pretočimo i u ponašanje.Znači ako decu već zovemo pogrdnim imenima , brzo če se desiti da ih tako i tretiramo.Poslednje što želimo predstavljajući svoju decu je da ostali , naročito deca koja ih ne poznaju, unapred već steknu takvo mišljenje o njima!Razumem ja da biti roditelj nije lak zadatak, nekad moramo dati oduška stresu , koji to može izazvati.Ali svakako grupa ljudi i dece na nekoj zabavi nije mesto za to.Mnogo bolje je naći osobu koju dobro poznajete i koja poznaje vaše dete i sa njom popričati.Ne govorite o svojoj deci negativno u smislu, idiot, majmun, krava, tvrdoglav, nepodnošljiv,  grozan i slično.Vaše reči deca pamte i ona postaju njihov unutrašnji glas. Vrlo jednostavno..zamislite da čujete nekoga koga volite da pred svima daje takve izjave. To bi bolelo zar ne?    
    Oct 11, 2015 2598