Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
472Blogs
-
54Active Bloggers
468 blogs
-
Ponekad padnemo svi na kolena poljuljani uzaludnim nadanjima, razocarani neostvarenim zudnjama shvatajuci koliko su dometi nasih snaga tek cestica svemira beskrajnosti malena. Gazimo tada sebe i sve izmisljene ideale svesni da snovima se ne bezi od reale gusimo jecaje, nemo poraz priznajemo... brodom zelja u luku samoce pristajemo. Retke su ruke sto zele da pociste te muke lakse je svima da vas okace na kuke zato hrabrosti treba smoci masku navuci, od sveta sakriti oci. Pad na kolena dostojanstveno krvlju zaliti pred svetom ni jednu suzu tuge proliti jer nema nesrece od toga vece kada vam zivima dusmani pale svece. Samotno vremenom rane zalizati poraze na trofejnu ogrlicu nanizati i kao ratnici staroga kova nikada ne odustati od svojih snova.1593 Objavio/la SeRgEj -
-
By SeRgEj - Ponekad padnemo svi na kolena poljuljani uzaludnim nadanjima, razocarani neostvarenim zudnjama shvatajuci koliko su dometi nasih snaga tek cestica svemira beskrajnosti malena. Gazimo tada sebe i sve izmisljene ideale svesni da snovima se ne bezi od reale gusimo jecaje, nemo poraz priznajemo... brodom zelja u luku samoce pristajemo. Retke su ruke sto zele da pociste te muke lakse je svima da vas okace na kuke zato hrabrosti treba smoci masku navuci, od sveta sakriti oci. Pad na kolena dostojanstveno krvlju zaliti pred svetom ni jednu suzu tuge proliti jer nema nesrece od toga vece kada vam zivima dusmani pale svece. Samotno vremenom rane zalizati poraze na trofejnu ogrlicu nanizati i kao ratnici staroga kova nikada ne odustati od svojih snova.Aug 19, 2013 1593 -
- Da li je tebi uopšte jasno da se ti i ja non-stop svađamo oko nečega?Gotovo sve vreme se svađamo. - A ti? Voliš li višnje?! - Da. Mnogo. Kakve to sad ima veze? - A ispljuneš li koštice kada ih jedeš?!- Da, naravno!!! - E isto tako je i u ljubavi…NAUČI DA PLJUJEŠ KOŠTICE, A ISTOVREMENO I DA VOLIŠ VIŠNJE….!!1131 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa - Da li je tebi uopšte jasno da se ti i ja non-stop svađamo oko nečega?Gotovo sve vreme se svađamo. - A ti? Voliš li višnje?! - Da. Mnogo. Kakve to sad ima veze? - A ispljuneš li koštice kada ih jedeš?!- Da, naravno!!! - E isto tako je i u ljubavi…NAUČI DA PLJUJEŠ KOŠTICE, A ISTOVREMENO I DA VOLIŠ VIŠNJE….!!May 04, 2016 1131 -
Tekst koji vredi pročitati - Vanredna učenica Jovanka - tekst preuzet sa bloga mojkardiolog - Čitam u novinama priče o našim političarima koji su u poznim godinama, kroz rad i uz rad, kako se to nekad govorilo, završili fakultete ali ne mogu da se sete na kom su odseku diplomirali, koji su magistrirali ili doktorirali i došli do diploma za kraće vreme nego što je običnom čoveku potrebno da završi auto školu i dođe do vozačke dozvole, a iz ličnog iskustva znam kakve i kolike pritiske na profesore i direktore srednjih škola vrše đački roditelji, naročito oni koji imaju “vezu“ sa nekim na nekom „visokom mestu“. Sve ove gorke stvari podsetile su me na jedan događaj od pre tačno šesdeset godina. 1955. godine bio sam učenik petog razreda Druge mešovite gimnazije na Banovom Brdu u Beogradu. Te i sledeće godine, vanredna učenica gimnazije bila je Jovanka Broz. Da, Jovanka, supruga Josipa Broza Tita. E, sad, za mlađe čitaoce treba reći ko je bio taj čovek. O njemu su napisane desetine i desetine knjiga, ali, sasvim kratko on je tih godina bio predsednik Jugoslavije, maršal Jugoslavije, vrhovni zapovednik Jugoslovenske Narodne Armije, tada jedne od najjačih u Evropi, generalni sekretar, Komunističke partije Jugoslavije, nosilac tri ordena narodnog heroja Jugoslavije i svih ostalih jugoslovenskih ordena, počasni član ili doktor desetina Akademija nauka..... Njegovo ime su nosili Titograd, Titov Veles, Titovo Užice, Titov Drvar, Titovo Velenje....., glavne ulice u skoro svim gradovima Jugoslavije, stotine škola, rudnika, fabrika..... O njemu se pevalo u narodnim i zabavnim pesmama, njegova slika je bila na prvoj strani u svim bukvarima, njegovi govori i njegove svakodnevne aktivnosti su bili na prvim stranama svih novina..... U svim republikama je imao na raspolaganju najmanje po jednu ogromnu vilu, imao je svoje ostrvo Vangu sa ogromnim parkom i ličnim zoološkim vrtom. Imao je svoj „Plavi voz“ kojim je krstario po Jugi i veliki brod „Galeb“, kojim je, po nekoliko meseci, krstario po svetskim morima i okeanima, o čemu smo mi bili redovno obaveštavani preko „Filmskih žurnala“, koji su prikazivani u svim bioskopima pre početka svakog filma. Uživao je ogroman ugled širom sveta. Na ravnoj nozi, a najčešće i malo više od toga, razgovarao je sa engleskom kraljicom, sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, sa prvim čovekom Sovjetskog Saveza... Gosti, u Beogradu i na Vangi, su mu bili kraljevi, carevi, državnici, najčuveniji svetski glumci, pisci... Da skratimo priču, u Jugoslaviji, on je bio „Bog i batina“: ono što on kaže, istog trenutka se pretvaralo u zakon za više od dva miliona čalanova komunističke partije, a preko njih i za sve ostale građane Jugoslavije, a za one kojima se to što je on rekao, makar i sasvim malo nije sviđalo, a oni bili neoprezni pa to nekome i rekli, bilo je više mesta „za razmišljanje“, od kojih je najpoznatiji bio zatvor na Golom Otoku. A supruga TOG čoveka je, držeći se svih stavki Zakona o srednjim školama Srbije, po istoj proceduri i na isti način kao i sve druge vanredne učenice i učenici, polagala redom ispite iz svih predmeta sedmog, pa, iduće godine, osmog razreda gimnazije. (To su danas treći i četvrti razred gimnazije.) Desilo se da sam je jednom prilikom lično video. Stigla je automobilom koji je šofer parkirao u blizini glavnog ulaza u današnji hotel „Šumadija“. Šofer je ostao u kolima, a Jovanka, sa torbom u ruci, obučena u skromnu crnu haljinu, zajedno sa još jednom mlađom ženom, je pešice išla Ščerbinovom ulicom, ka glavnom ulazu u današnju osmogodišnju školu „Josif Pančić“, u kojoj je tada bila i gimnazija. Nas nekoliko „drugara iz kraja“ smo sedeli na jednom malom zidiću, delu ograde neke kuće, i svima nam je bilo veoma interesantno da, na nekoliko koraka udaljenosti, vidimo, danas bismo rekli, „prvu drugaricu“ Jugoslavije. Neko je glasno uzviknuo njeno ime, ona se, onako u prolazu, okrenula ka nama, osmehnula se i diskretno nam mahnula rukom. Vremenom je činjenica da je Jovanka Broz vanredna učenica naše škole postalo nešto sasvim obično, na šta niko nije obraćao neku posebnu pažnju. A onda, 1956. godine, kao bomba je odjeknula vest: MAKSA OBORIO JOVANKU. Maksa je bio naš profesor matematike Bogoljub Stanojević. To je bio jedan tih, povučen čovek za koga je, tako smo mi mislili, u životu postojala samo MATEMATIKA. Uvek lepo očešljan i uredan, nosio je, koliko se sećam, uvek jedno isto, skromno ali brižljivo ispeglano odelo, belu košulju i kravatu. Na nogama, savršeno čiste cipele, na nosu male naočare u okruglim okvirima. Niko se nikada nije žalio na njegovu ocenu, ocenjivao je tako tačno i tako pošteno da je Sveti arhangel Mihailo mogao da ga uzme za pomoćnika. U to vreme dvojka je bila ono što je danas jedinica – neprelazna ocena, i svima u školi, i nama đacima i našim profesorima, bilo je savršeno jasno da Jovanka nije znala za više od 2,49 (makar 2,50) i da nije imala nikakve šanse da dobije prelaznu ocenu, makar neku trojčicu. Ali... ona je bila NJEGOVA supruga. Pre par meseci, naš ministar finansija, kada mu, po pravilima službe, u pošti traže ličnu kartu, kaže službenici: „Znate li vi ko sam JA?“. Jovanka, kad je čula da nije položila ispit, nije rekla ništa, ustala je, pozdravila članove komisije i – otišla kući. U sledećem ispitnom roku je položila ispit. Nije mi poznato da li je neko nešto zamerao Maksi, tek u tom sledećem roku, on, na svoj lični zahtev, nije bio u ispitnoj komisiji, ali je, na našu veliku radost, ostao u našoj školi, a par godina kasnije je prešao u ministarstvo prosvete, gde je radio kao školski nadzornik za matematiku i gde je dočekao penziju. Danas, kada se, posle tolikih godina, setim svojih dragih profesora iz Druge mešovite gimnazije, pomislim kako mi danas živimo u nekoj drugoj zemlji, u zemlji u kojoj ne žive ljudi poput Makse, koji će na ispitu da obore onog koji ne zna, makar da mu je Bog otac, i poput Jovanke, koja nije rekla „Znate li vi ko sam JA“ , mada je bila udata za Boga. Објавио Moj kardiolog - kompletan tekst preuzet sa bloga www.mojkardiolog.com -1934 Objavio/la VolimoNet
-
By VolimoNet Tekst koji vredi pročitati - Vanredna učenica Jovanka - tekst preuzet sa bloga mojkardiolog - Čitam u novinama priče o našim političarima koji su u poznim godinama, kroz rad i uz rad, kako se to nekad govorilo, završili fakultete ali ne mogu da se sete na kom su odseku diplomirali, koji su magistrirali ili doktorirali i došli do diploma za kraće vreme nego što je običnom čoveku potrebno da završi auto školu i dođe do vozačke dozvole, a iz ličnog iskustva znam kakve i kolike pritiske na profesore i direktore srednjih škola vrše đački roditelji, naročito oni koji imaju “vezu“ sa nekim na nekom „visokom mestu“. Sve ove gorke stvari podsetile su me na jedan događaj od pre tačno šesdeset godina. 1955. godine bio sam učenik petog razreda Druge mešovite gimnazije na Banovom Brdu u Beogradu. Te i sledeće godine, vanredna učenica gimnazije bila je Jovanka Broz. Da, Jovanka, supruga Josipa Broza Tita. E, sad, za mlađe čitaoce treba reći ko je bio taj čovek. O njemu su napisane desetine i desetine knjiga, ali, sasvim kratko on je tih godina bio predsednik Jugoslavije, maršal Jugoslavije, vrhovni zapovednik Jugoslovenske Narodne Armije, tada jedne od najjačih u Evropi, generalni sekretar, Komunističke partije Jugoslavije, nosilac tri ordena narodnog heroja Jugoslavije i svih ostalih jugoslovenskih ordena, počasni član ili doktor desetina Akademija nauka..... Njegovo ime su nosili Titograd, Titov Veles, Titovo Užice, Titov Drvar, Titovo Velenje....., glavne ulice u skoro svim gradovima Jugoslavije, stotine škola, rudnika, fabrika..... O njemu se pevalo u narodnim i zabavnim pesmama, njegova slika je bila na prvoj strani u svim bukvarima, njegovi govori i njegove svakodnevne aktivnosti su bili na prvim stranama svih novina..... U svim republikama je imao na raspolaganju najmanje po jednu ogromnu vilu, imao je svoje ostrvo Vangu sa ogromnim parkom i ličnim zoološkim vrtom. Imao je svoj „Plavi voz“ kojim je krstario po Jugi i veliki brod „Galeb“, kojim je, po nekoliko meseci, krstario po svetskim morima i okeanima, o čemu smo mi bili redovno obaveštavani preko „Filmskih žurnala“, koji su prikazivani u svim bioskopima pre početka svakog filma. Uživao je ogroman ugled širom sveta. Na ravnoj nozi, a najčešće i malo više od toga, razgovarao je sa engleskom kraljicom, sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, sa prvim čovekom Sovjetskog Saveza... Gosti, u Beogradu i na Vangi, su mu bili kraljevi, carevi, državnici, najčuveniji svetski glumci, pisci... Da skratimo priču, u Jugoslaviji, on je bio „Bog i batina“: ono što on kaže, istog trenutka se pretvaralo u zakon za više od dva miliona čalanova komunističke partije, a preko njih i za sve ostale građane Jugoslavije, a za one kojima se to što je on rekao, makar i sasvim malo nije sviđalo, a oni bili neoprezni pa to nekome i rekli, bilo je više mesta „za razmišljanje“, od kojih je najpoznatiji bio zatvor na Golom Otoku. A supruga TOG čoveka je, držeći se svih stavki Zakona o srednjim školama Srbije, po istoj proceduri i na isti način kao i sve druge vanredne učenice i učenici, polagala redom ispite iz svih predmeta sedmog, pa, iduće godine, osmog razreda gimnazije. (To su danas treći i četvrti razred gimnazije.) Desilo se da sam je jednom prilikom lično video. Stigla je automobilom koji je šofer parkirao u blizini glavnog ulaza u današnji hotel „Šumadija“. Šofer je ostao u kolima, a Jovanka, sa torbom u ruci, obučena u skromnu crnu haljinu, zajedno sa još jednom mlađom ženom, je pešice išla Ščerbinovom ulicom, ka glavnom ulazu u današnju osmogodišnju školu „Josif Pančić“, u kojoj je tada bila i gimnazija. Nas nekoliko „drugara iz kraja“ smo sedeli na jednom malom zidiću, delu ograde neke kuće, i svima nam je bilo veoma interesantno da, na nekoliko koraka udaljenosti, vidimo, danas bismo rekli, „prvu drugaricu“ Jugoslavije. Neko je glasno uzviknuo njeno ime, ona se, onako u prolazu, okrenula ka nama, osmehnula se i diskretno nam mahnula rukom. Vremenom je činjenica da je Jovanka Broz vanredna učenica naše škole postalo nešto sasvim obično, na šta niko nije obraćao neku posebnu pažnju. A onda, 1956. godine, kao bomba je odjeknula vest: MAKSA OBORIO JOVANKU. Maksa je bio naš profesor matematike Bogoljub Stanojević. To je bio jedan tih, povučen čovek za koga je, tako smo mi mislili, u životu postojala samo MATEMATIKA. Uvek lepo očešljan i uredan, nosio je, koliko se sećam, uvek jedno isto, skromno ali brižljivo ispeglano odelo, belu košulju i kravatu. Na nogama, savršeno čiste cipele, na nosu male naočare u okruglim okvirima. Niko se nikada nije žalio na njegovu ocenu, ocenjivao je tako tačno i tako pošteno da je Sveti arhangel Mihailo mogao da ga uzme za pomoćnika. U to vreme dvojka je bila ono što je danas jedinica – neprelazna ocena, i svima u školi, i nama đacima i našim profesorima, bilo je savršeno jasno da Jovanka nije znala za više od 2,49 (makar 2,50) i da nije imala nikakve šanse da dobije prelaznu ocenu, makar neku trojčicu. Ali... ona je bila NJEGOVA supruga. Pre par meseci, naš ministar finansija, kada mu, po pravilima službe, u pošti traže ličnu kartu, kaže službenici: „Znate li vi ko sam JA?“. Jovanka, kad je čula da nije položila ispit, nije rekla ništa, ustala je, pozdravila članove komisije i – otišla kući. U sledećem ispitnom roku je položila ispit. Nije mi poznato da li je neko nešto zamerao Maksi, tek u tom sledećem roku, on, na svoj lični zahtev, nije bio u ispitnoj komisiji, ali je, na našu veliku radost, ostao u našoj školi, a par godina kasnije je prešao u ministarstvo prosvete, gde je radio kao školski nadzornik za matematiku i gde je dočekao penziju. Danas, kada se, posle tolikih godina, setim svojih dragih profesora iz Druge mešovite gimnazije, pomislim kako mi danas živimo u nekoj drugoj zemlji, u zemlji u kojoj ne žive ljudi poput Makse, koji će na ispitu da obore onog koji ne zna, makar da mu je Bog otac, i poput Jovanke, koja nije rekla „Znate li vi ko sam JA“ , mada je bila udata za Boga. Објавио Moj kardiolog - kompletan tekst preuzet sa bloga www.mojkardiolog.com -May 09, 2016 1934 -
Prolaze godine. Da li si ikada zastao u trenutku i skontao kako se menjaš iz godine u godinu? Svake godine ponoviš neku aktivnost ili doživiš neku avanturu kao i prošle godine. Svaki put je doživiš drugačije… Trudila sam se da se zatvorim u svoj mozak što je duže to bilo moguće i popričam sa njim, kako bih videla kako funkcioniše, kako se to on promenio. Stalo mi je do toga da se menjam, da šokiram svojom pojavom svake godine drugačije, neočekivano. Informacija je najbolja kad je neočekivana. Pokušavam da razumem kako su to ljudi zreliji, šta ih to karakteriše. Da li kada ćutiš? Ili kada mnogo pričaš? Zavisi… Da li kada se menjaš isuviše brzo da bi mogao da ostaviš neki trajni utisak, kako bi te svaki put doživeli drugačije?Odlučila sam…Kako godine prolaze ja ću sve manje govoriti i pričati. Mislim da je tako najbolje. Jednom ću nestati. Neće postojati utisak koji ću ostaviti kako bih bila zapamćena. Posle godina i godina robovanja u sopstvenom mozgu mislim da će doći krajnje vreme kada ću udariti pesnicom na nemu zbirku sopstvenog postojanja i ostaviti nemu publiku. Za to vreme, slušaću. Slušaću misli, priče, stavove, sagledavaću živote iz drugih uglova, menjati perspektive i urezivaću svaku pametnu misao u autobiografiju svog života. Lični način gledišta podeliću sa svima. Napraviću eksploziju, koja ostavlja pozitivne posledice. Možda će manje njih toliko pričati nepotrebne stvari, činjenice će postati veoma važne, a najmanje reči. I svi ćemo živeti srećno i zadovoljno do kraja života.Muk. Oslušni svoje disanje, još nekad osim kad spavaš.Dobro jutro.2217 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Prolaze godine. Da li si ikada zastao u trenutku i skontao kako se menjaš iz godine u godinu? Svake godine ponoviš neku aktivnost ili doživiš neku avanturu kao i prošle godine. Svaki put je doživiš drugačije… Trudila sam se da se zatvorim u svoj mozak što je duže to bilo moguće i popričam sa njim, kako bih videla kako funkcioniše, kako se to on promenio. Stalo mi je do toga da se menjam, da šokiram svojom pojavom svake godine drugačije, neočekivano. Informacija je najbolja kad je neočekivana. Pokušavam da razumem kako su to ljudi zreliji, šta ih to karakteriše. Da li kada ćutiš? Ili kada mnogo pričaš? Zavisi… Da li kada se menjaš isuviše brzo da bi mogao da ostaviš neki trajni utisak, kako bi te svaki put doživeli drugačije?Odlučila sam…Kako godine prolaze ja ću sve manje govoriti i pričati. Mislim da je tako najbolje. Jednom ću nestati. Neće postojati utisak koji ću ostaviti kako bih bila zapamćena. Posle godina i godina robovanja u sopstvenom mozgu mislim da će doći krajnje vreme kada ću udariti pesnicom na nemu zbirku sopstvenog postojanja i ostaviti nemu publiku. Za to vreme, slušaću. Slušaću misli, priče, stavove, sagledavaću živote iz drugih uglova, menjati perspektive i urezivaću svaku pametnu misao u autobiografiju svog života. Lični način gledišta podeliću sa svima. Napraviću eksploziju, koja ostavlja pozitivne posledice. Možda će manje njih toliko pričati nepotrebne stvari, činjenice će postati veoma važne, a najmanje reči. I svi ćemo živeti srećno i zadovoljno do kraja života.Muk. Oslušni svoje disanje, još nekad osim kad spavaš.Dobro jutro.Jul 20, 2013 2217 -
U staroj Grčkoj Sokrat je imao reputaciju da održava znanje na veoma visokom nivou. Jednog dana sreo je svog poznanika koji ga je pitao „Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?“ „Sačekaj malo“, Sokrat je odgovorio. „Pre nego što mi kažeš bilo šta o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da proveriš da li to treba da mi kažeš. Prvi kriterijum provere neka bude istina. Da li si apsolutno siguran da je to što želiš da mi kažeš istina?“ „Pa nisam“, reče čovek, „zapravo samo sam čuo to o njemu i ….“ „U redu“, rekao je Sokrat. „Znači, ne znamo da li je to istina ili ne. Hajde sada da ispitamo drugi kriterijum, kriterijum dobrote. Da li želiš da mi kažeš nešto dobro o mom prijatelju?“ „Uh… Ne, naprotiv…“ „Dakle“, Sokrat je nastavio, „želiš da mi kažeš nešto loše o mom prijatelju, a nisi siguran da li je to istina. Ostao je još jedan kriterijum, kriterijum korisnosti. Da li će mi ono što ćeš mi reći o mom prijatelju koristiti?“ „Ne, ne baš.“ Na kraju, Sokrat je zaključio: „Želiš da mi kažeš nešto što nije ni istinito ni dobro ni korisno. Zašto bi mi onda to uopšte govorio?“1318 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa U staroj Grčkoj Sokrat je imao reputaciju da održava znanje na veoma visokom nivou. Jednog dana sreo je svog poznanika koji ga je pitao „Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?“ „Sačekaj malo“, Sokrat je odgovorio. „Pre nego što mi kažeš bilo šta o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da proveriš da li to treba da mi kažeš. Prvi kriterijum provere neka bude istina. Da li si apsolutno siguran da je to što želiš da mi kažeš istina?“ „Pa nisam“, reče čovek, „zapravo samo sam čuo to o njemu i ….“ „U redu“, rekao je Sokrat. „Znači, ne znamo da li je to istina ili ne. Hajde sada da ispitamo drugi kriterijum, kriterijum dobrote. Da li želiš da mi kažeš nešto dobro o mom prijatelju?“ „Uh… Ne, naprotiv…“ „Dakle“, Sokrat je nastavio, „želiš da mi kažeš nešto loše o mom prijatelju, a nisi siguran da li je to istina. Ostao je još jedan kriterijum, kriterijum korisnosti. Da li će mi ono što ćeš mi reći o mom prijatelju koristiti?“ „Ne, ne baš.“ Na kraju, Sokrat je zaključio: „Želiš da mi kažeš nešto što nije ni istinito ni dobro ni korisno. Zašto bi mi onda to uopšte govorio?“Aug 21, 2013 1318
-
Evo najzad teme koju najvise volim! MATEMATIKA! Možda zvuči smešno, ali zaista je matematika jedna od stvari o kojoj obožavam da pričam i diskutujem sa ljudima, čak i sa onima koji je ne vole. Svaki put kada neko pomene matematiku, u društvu se nađe neko kome padne mrak na oči i počne da priča o tome kako je to strašna nauka, koja postoji samo da bi nam zagorčala život, dok nikome do sada koga sam upoznala (a da je ne voli) nije palo na pamet da je baš matematika ta koja može da nam olakša život… Da počnemo od činjenice da je matematika pre svega grana filozofije koja označava nauku, logiku i rutinsko učenje. Kada se vratimo na sam početak, ona je trebala da olakša ljudima koji se bave trgovinom. Kasnije je postala deo svakodnevice, ali ne zbog toga da bi nam zagorčala život već baš da bi nam olakšala isti. Podeliću sa Vama moj način gledišta. Posmatrajmo ove dve stvari: ŽIVOT MATEMATIKA u životu imamo: u matematici: PROBLEM ZADATAK u životu imamo u matematici imamo MILION načina MILION načina da rešimo problem. da rešimo zadatak. U oba slučaja SAMO JEDAN NAČIN je PRAVI! Ili smo rešili zadatak tačno do kraja ili je zadatak netačan. Ili smo rešili problem u životu ili ga nismo rešili, već odložili. Zar ne? Jako je prosto prelomiti tu činjenicu u glavi i tako u jednom trenutku matematika postaje nešto što je zaista važno! Svaka oblast iz matematike znači nešto, reflektuje se na naš mozak na neki čudan način. Od kako sam naučila da radim tu matematiku sistematično, rutinski, da ne pravim greške, tako sam počela i u životu mnogo manje stvari da odlažem, sve rešavam sada i odmah… Mnogo situacija uspevam da predvidim, ali to nije toliko važno koliko da svaki korak koji napravimo treba da bude tačan. Mnogo manje vremena sam izgubila od kako sam prvi put sela da radim matematiku i koliko sam je više radila toliko nisam htela da prestanem, samo sam bila uporna, nastavljala do kraja i nikad ne bih digla ruke na pola posla. Što se tiče energije, da li shvatate koliko više energije izgubimo razmišljajući o tome zašto nam nešto treba u životu (kao na primer matematika). Nije matematika samo nauka koja nas tera da usavršimo gledanje na probleme, već i sa psihološke strane utiče na nas. Osećaj je neverovatan kada znate da ste korak bliže rešenju koje ste tako dugo tražili. Tužna je priča moje generacije. Većina živi u ubeđenju da nam ništa u životu ne treba i da je škola samo ulica. Koliko samo ima onih uspešnih ljudi koji su upisali fakultete da bi se borili sa naukom, da bi iznosili nove ideje – MALO! Svako može da kaže svoje mišljenje, i u kafiću i u autobusu i u parku, ali koliko njih je pristalo da od njega napravi nešto bolje? Da promeni nešto? Studenata ima raznih! I onih koji stalno idu linijom manjeg otpora i onih koji sve prihvataju zdravo za gotovo i onih koji su tu silom stvari, ali hvala bogu na onima koji nose tu potrebnu energiju u sebi da promene nešto. Eto ja sam pokušala da promenim Vaš način gledanja na matematiku. Koliko je ona u stvari divna! Pa svuda u svetu je ISTA! Jezika ima raznih, istoriju da ne pominjem, tradicija, religije, i ostalog. Matematika je svuda ista, kao i sve što ima veze sa njom! Posle ćemo da pričamo o nalaženju posla bilo gde u inostranstvu, dobro plaćenih poslova, a zašto? Zato što retko ko hoće da ide putem kojim se ređe ide!!! Jedan dan, jedan zadatak! Hajde da uvedemo smenu, da vidimo kako će svet izgledati kada na svakom koraku možemo da saznamo nešto novo, ali na ONOM nivou! J4689 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Evo najzad teme koju najvise volim! MATEMATIKA! Možda zvuči smešno, ali zaista je matematika jedna od stvari o kojoj obožavam da pričam i diskutujem sa ljudima, čak i sa onima koji je ne vole. Svaki put kada neko pomene matematiku, u društvu se nađe neko kome padne mrak na oči i počne da priča o tome kako je to strašna nauka, koja postoji samo da bi nam zagorčala život, dok nikome do sada koga sam upoznala (a da je ne voli) nije palo na pamet da je baš matematika ta koja može da nam olakša život… Da počnemo od činjenice da je matematika pre svega grana filozofije koja označava nauku, logiku i rutinsko učenje. Kada se vratimo na sam početak, ona je trebala da olakša ljudima koji se bave trgovinom. Kasnije je postala deo svakodnevice, ali ne zbog toga da bi nam zagorčala život već baš da bi nam olakšala isti. Podeliću sa Vama moj način gledišta. Posmatrajmo ove dve stvari: ŽIVOT MATEMATIKA u životu imamo: u matematici: PROBLEM ZADATAK u životu imamo u matematici imamo MILION načina MILION načina da rešimo problem. da rešimo zadatak. U oba slučaja SAMO JEDAN NAČIN je PRAVI! Ili smo rešili zadatak tačno do kraja ili je zadatak netačan. Ili smo rešili problem u životu ili ga nismo rešili, već odložili. Zar ne? Jako je prosto prelomiti tu činjenicu u glavi i tako u jednom trenutku matematika postaje nešto što je zaista važno! Svaka oblast iz matematike znači nešto, reflektuje se na naš mozak na neki čudan način. Od kako sam naučila da radim tu matematiku sistematično, rutinski, da ne pravim greške, tako sam počela i u životu mnogo manje stvari da odlažem, sve rešavam sada i odmah… Mnogo situacija uspevam da predvidim, ali to nije toliko važno koliko da svaki korak koji napravimo treba da bude tačan. Mnogo manje vremena sam izgubila od kako sam prvi put sela da radim matematiku i koliko sam je više radila toliko nisam htela da prestanem, samo sam bila uporna, nastavljala do kraja i nikad ne bih digla ruke na pola posla. Što se tiče energije, da li shvatate koliko više energije izgubimo razmišljajući o tome zašto nam nešto treba u životu (kao na primer matematika). Nije matematika samo nauka koja nas tera da usavršimo gledanje na probleme, već i sa psihološke strane utiče na nas. Osećaj je neverovatan kada znate da ste korak bliže rešenju koje ste tako dugo tražili. Tužna je priča moje generacije. Većina živi u ubeđenju da nam ništa u životu ne treba i da je škola samo ulica. Koliko samo ima onih uspešnih ljudi koji su upisali fakultete da bi se borili sa naukom, da bi iznosili nove ideje – MALO! Svako može da kaže svoje mišljenje, i u kafiću i u autobusu i u parku, ali koliko njih je pristalo da od njega napravi nešto bolje? Da promeni nešto? Studenata ima raznih! I onih koji stalno idu linijom manjeg otpora i onih koji sve prihvataju zdravo za gotovo i onih koji su tu silom stvari, ali hvala bogu na onima koji nose tu potrebnu energiju u sebi da promene nešto. Eto ja sam pokušala da promenim Vaš način gledanja na matematiku. Koliko je ona u stvari divna! Pa svuda u svetu je ISTA! Jezika ima raznih, istoriju da ne pominjem, tradicija, religije, i ostalog. Matematika je svuda ista, kao i sve što ima veze sa njom! Posle ćemo da pričamo o nalaženju posla bilo gde u inostranstvu, dobro plaćenih poslova, a zašto? Zato što retko ko hoće da ide putem kojim se ređe ide!!! Jedan dan, jedan zadatak! Hajde da uvedemo smenu, da vidimo kako će svet izgledati kada na svakom koraku možemo da saznamo nešto novo, ali na ONOM nivou! JFeb 06, 2014 4689
-
Moja struka je pomalo specificina, zahteva da se se dobro prouci sistem pre no sto se napise program za njega. Pa dakle da pogledamo taj Srpski izborni sistem. Izadjete na glasanje, glasate za nekog, taj neko recimo predje cenzus i tako ga predje da dobije vecinu. Tako neko formira parlament osnuje vladu i vlada. Divno! moze li lepse? Vecina se pita! Svi srecni i zadovoljni. E sad da obrnemo stvar onakvu kakva realnije jeste. Ako ste partijski placenik-vojnik, ispunjavate naredjenja, glasate i radite gde treba, sta treba, kako treba - po nalogu. Vi nemate licnost, vama vlada licnost partije a u Srpskom miljeu zapravo u vama nastaje i razvija se neki mali vodja koga mrzite i obozavate u isto vreme. Mozda dobijete neko mesto i platicu a cesce je da to nece da bude bas tako. Srbija beskrupulozno politicki eksploatise. Nemo da placete sto se ispali naivni. Osim naravno ako ne spadate u beskrupuloznu vrstu. Intresantno kad gledam sve te koji agituju za neku politicku licnost svi od reda spadaju bas u tu beskrupuloznu vrstu - prodali bi rodjenu babu za malo pumpanja licnog ega. Ako niste partijski placenik mozda ste licnost od znacaja: na primer znate kako se od blata pravi pita (barem na TV-u). Vi ne morate da glasate, vi ste vec vrbovani od strane svih (svima treba pita od blata), skoro sigurno imate posao, jedino sto cete morati u svakom slucaju da se mnogo najedete tog blata za vrlo malo parce pite. Mozda ste visoki partijski poverenik? Ako ste to, Vama nemam sta da objasnjavam, vi znate zasto radite to sto radite. Nikad mi nije bilo jasno kako spavate ali verujem da i spavate dobro. Dakle kad odbacimo sve ovo ostajemo vecina vas i ja, skraceno MI. Masovno glasacko telo. Kao masovno glasacko telo nalazimo se pred izborom koga od ovih gore da izaberemo? Necu da vam kazem kako cete da razmisljate koga da izaberete, Vasa stvar, ali da se podsetimo malo istorijskih opaski: ‘dva Srbina tri partije’. Opaska koja nije slucano nastala. Ako ste osoba od integriteta i morala (t.j. nije vam zinula pozadina da nesto dobijete kroz politicki sistem) vrlo brzo cete doci do zakljucka da niko iz gornje liste nije vredan davanja poverenja (narodski: ne bi mu dao dve nacrtane ovce da cuva). Sta nam preostaje? Proaktivno: Da osnujemo veliku partiju zvanu MI Reaktivno: Da ne glasamo jer nemamo za koga. Da se ne lazemo, ideja “proaktivno” je deluzija, lepo mastanje, ShBBKBB (sta bi bilo kad bi bilo) U realnosti medjutim kad se suocite sa papirom i kad nastane situacija dza ili bu, neki precrtaju sve i ispale svu svoju frustraciju, neko se prikloni nekom od ovih gornjih, neko vrati prazan papir a neko ne dodje uopste da uradi bilo sta. Postoje samo dve osnovne situacije: Il ste glasali il niste. Ako ste glasali Vas bilo kakav glas da jeste ide ili onom za koga ste glasali (za ovaj misaoni eksperiment cemo izbaciti iz sistema malverzacije zvane ‘namestanje’ ili ‘stelovanje’ izbora), dakle ako ste glasali vas glas ide nekom. Cak i ako ste ubacili prazan papir ili nacrtali muski polni organ sa krilcima, vas glas ide nekom. Ako nije konkretan neko onda su svi proporcionalno (po zakonu beli glas se deli svim politickim partijama KOJE SU PRESLE CENZUS). Dakle ako ste beli dali ste glas svima i onima sa kojima se slazete i onima sa kojima se ne slazete. Razmislite malo o ovoj cinjenici. Drugim recima BELI se slazu sa sistemom bilo kakvim. Ovo ja zovem prvi stepen marginalizacije glasackog tela MI (stepen marginalizacija glasackog tela MI => smgtmi). Drugi stepen marginalizacije nastaje kad pocne post izborna utakmica. Bez obzira kako ste glasali i za koga se glasali parlament i vlada se formira u pregovorima partija koje su presle cenzus. Ovo ja zovem drugi stepen SMGTMI. Naime u ovom procesu Vas iz grupe MI niko nista ne pita da li se slazete sa tom kombinacijom ili ne. Vi ste vec postali nebitni elemenat politickog sistema samim cinom glasanja (ili neglasanja svejedno). Otpali ste jos u klasifikacijama za prvenstvno :) Konacni i treci stepen SMGTMI nastaje svakog dana kad se uvode zakoni, primenjuju mere itd. Naime koalicija nastala u drugom stupnju SMGTMI Vam jednostavno kroji, kapu, odelo, cipele i wc solju po svom nahodjenju, naravno Vas nista ne pitaju... Vasa frustracija se nagomilava i vi opet crtate ‘ono sa krilcima’ na glasackim listicma na sledecim izborima i pitate se: da li da ipak postanem partijski vojnik? Barem mozda da imam neku platicu. Ako imate integriteta i morala, posle nekoliko ovakvih izbora Vi ste jedinka za mentalni poremecaj zvani: ‘ko nije poludeo taj nije normalan’. Prolazi Vam Vas zivot dok zivite zivot pite napravljene od blata. Jedete blato i cutite. Gundjate sebi u brk ili bradu i zapitkujete se ‘kad ce narod da se digne?’. A narod ko narod (t.j. MI), kao i Vi gundja sebi u brk ili bradu i zapitkuje se isto pitanje. Sad kad sve ovo znate, razmislite ponovo - sta cete uraditi? Da li cete besno lupiti rukom o sto i postati partijski vojnik, efektivno odbaciti svoju licnost, integritet i moral ili cete biti i ostati saksija? Ziveli!1436 Objavio/la Lj Gww
-
By Lj Gww Moja struka je pomalo specificina, zahteva da se se dobro prouci sistem pre no sto se napise program za njega. Pa dakle da pogledamo taj Srpski izborni sistem. Izadjete na glasanje, glasate za nekog, taj neko recimo predje cenzus i tako ga predje da dobije vecinu. Tako neko formira parlament osnuje vladu i vlada. Divno! moze li lepse? Vecina se pita! Svi srecni i zadovoljni. E sad da obrnemo stvar onakvu kakva realnije jeste. Ako ste partijski placenik-vojnik, ispunjavate naredjenja, glasate i radite gde treba, sta treba, kako treba - po nalogu. Vi nemate licnost, vama vlada licnost partije a u Srpskom miljeu zapravo u vama nastaje i razvija se neki mali vodja koga mrzite i obozavate u isto vreme. Mozda dobijete neko mesto i platicu a cesce je da to nece da bude bas tako. Srbija beskrupulozno politicki eksploatise. Nemo da placete sto se ispali naivni. Osim naravno ako ne spadate u beskrupuloznu vrstu. Intresantno kad gledam sve te koji agituju za neku politicku licnost svi od reda spadaju bas u tu beskrupuloznu vrstu - prodali bi rodjenu babu za malo pumpanja licnog ega. Ako niste partijski placenik mozda ste licnost od znacaja: na primer znate kako se od blata pravi pita (barem na TV-u). Vi ne morate da glasate, vi ste vec vrbovani od strane svih (svima treba pita od blata), skoro sigurno imate posao, jedino sto cete morati u svakom slucaju da se mnogo najedete tog blata za vrlo malo parce pite. Mozda ste visoki partijski poverenik? Ako ste to, Vama nemam sta da objasnjavam, vi znate zasto radite to sto radite. Nikad mi nije bilo jasno kako spavate ali verujem da i spavate dobro. Dakle kad odbacimo sve ovo ostajemo vecina vas i ja, skraceno MI. Masovno glasacko telo. Kao masovno glasacko telo nalazimo se pred izborom koga od ovih gore da izaberemo? Necu da vam kazem kako cete da razmisljate koga da izaberete, Vasa stvar, ali da se podsetimo malo istorijskih opaski: ‘dva Srbina tri partije’. Opaska koja nije slucano nastala. Ako ste osoba od integriteta i morala (t.j. nije vam zinula pozadina da nesto dobijete kroz politicki sistem) vrlo brzo cete doci do zakljucka da niko iz gornje liste nije vredan davanja poverenja (narodski: ne bi mu dao dve nacrtane ovce da cuva). Sta nam preostaje? Proaktivno: Da osnujemo veliku partiju zvanu MI Reaktivno: Da ne glasamo jer nemamo za koga. Da se ne lazemo, ideja “proaktivno” je deluzija, lepo mastanje, ShBBKBB (sta bi bilo kad bi bilo) U realnosti medjutim kad se suocite sa papirom i kad nastane situacija dza ili bu, neki precrtaju sve i ispale svu svoju frustraciju, neko se prikloni nekom od ovih gornjih, neko vrati prazan papir a neko ne dodje uopste da uradi bilo sta. Postoje samo dve osnovne situacije: Il ste glasali il niste. Ako ste glasali Vas bilo kakav glas da jeste ide ili onom za koga ste glasali (za ovaj misaoni eksperiment cemo izbaciti iz sistema malverzacije zvane ‘namestanje’ ili ‘stelovanje’ izbora), dakle ako ste glasali vas glas ide nekom. Cak i ako ste ubacili prazan papir ili nacrtali muski polni organ sa krilcima, vas glas ide nekom. Ako nije konkretan neko onda su svi proporcionalno (po zakonu beli glas se deli svim politickim partijama KOJE SU PRESLE CENZUS). Dakle ako ste beli dali ste glas svima i onima sa kojima se slazete i onima sa kojima se ne slazete. Razmislite malo o ovoj cinjenici. Drugim recima BELI se slazu sa sistemom bilo kakvim. Ovo ja zovem prvi stepen marginalizacije glasackog tela MI (stepen marginalizacija glasackog tela MI => smgtmi). Drugi stepen marginalizacije nastaje kad pocne post izborna utakmica. Bez obzira kako ste glasali i za koga se glasali parlament i vlada se formira u pregovorima partija koje su presle cenzus. Ovo ja zovem drugi stepen SMGTMI. Naime u ovom procesu Vas iz grupe MI niko nista ne pita da li se slazete sa tom kombinacijom ili ne. Vi ste vec postali nebitni elemenat politickog sistema samim cinom glasanja (ili neglasanja svejedno). Otpali ste jos u klasifikacijama za prvenstvno :) Konacni i treci stepen SMGTMI nastaje svakog dana kad se uvode zakoni, primenjuju mere itd. Naime koalicija nastala u drugom stupnju SMGTMI Vam jednostavno kroji, kapu, odelo, cipele i wc solju po svom nahodjenju, naravno Vas nista ne pitaju... Vasa frustracija se nagomilava i vi opet crtate ‘ono sa krilcima’ na glasackim listicma na sledecim izborima i pitate se: da li da ipak postanem partijski vojnik? Barem mozda da imam neku platicu. Ako imate integriteta i morala, posle nekoliko ovakvih izbora Vi ste jedinka za mentalni poremecaj zvani: ‘ko nije poludeo taj nije normalan’. Prolazi Vam Vas zivot dok zivite zivot pite napravljene od blata. Jedete blato i cutite. Gundjate sebi u brk ili bradu i zapitkujete se ‘kad ce narod da se digne?’. A narod ko narod (t.j. MI), kao i Vi gundja sebi u brk ili bradu i zapitkuje se isto pitanje. Sad kad sve ovo znate, razmislite ponovo - sta cete uraditi? Da li cete besno lupiti rukom o sto i postati partijski vojnik, efektivno odbaciti svoju licnost, integritet i moral ili cete biti i ostati saksija? Ziveli!Feb 08, 2014 1436 -
-Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu. - Mama te je još kao malu/og naučila da "promaja ubija". - Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara. -Tvoja baka nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan. - Govorili su ti da će da ti poraste rep ako piješ kafu kad si mali . - Plašili su te Babarogom. - Tvoja mama ima sve lekove koji bi mogli "zatrebati". - Mama ti ne da hladnu vodu da piješ kada si znojav. - Roditelji ti stalno govore :"...kad sam ja bio u tvojim godinama... - Kada ti rečenica :"Nemoj se toliko smejati, zaplakaćeš. - Ako sediš blizu TV-a izgubićeš vid. - Živiš u zemlji gde je "batina iz raja izašla". - Mama trči za tobom da obučeš potkošulju. - Kada dobiješ poklone koji ti se ne sviđaju, čuvaš ih za poklon nekom drugom -DVD, video, daljinski su ti pokriveni folijom, da ne pada prašina po njima. -Na svim svadbama je uglavnom isti meni: "supa, sarma, pečenje, kupus salata, torte". - Tvoja mama seče hleb na kriške debljine 5cm. - Svako ima bezbroj kumova. - Jedan hleb se pojede za ručak. - Rakija se pije pre doručka za "cirkulaciju". - Imaš vunene čarape koje ti je isplela baka. - Roditelji prebacuju kanal kada su scene ljubljenja na TV-u. - Kada te savetuju, počinju sa "Ja to za tvoje dobro..." - Roditelji ubedljivo izgovaraju "Nije što je moj/moja ali je zaista .... - Vrlo često se na svadbama zaplače, a na nekim sahranama se čuje i smeh -Kad god su ti roditelji rekli:" Videćemo", nije bilo ništa od toga.1808 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa -Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu. - Mama te je još kao malu/og naučila da "promaja ubija". - Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara. -Tvoja baka nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan. - Govorili su ti da će da ti poraste rep ako piješ kafu kad si mali . - Plašili su te Babarogom. - Tvoja mama ima sve lekove koji bi mogli "zatrebati". - Mama ti ne da hladnu vodu da piješ kada si znojav. - Roditelji ti stalno govore :"...kad sam ja bio u tvojim godinama... - Kada ti rečenica :"Nemoj se toliko smejati, zaplakaćeš. - Ako sediš blizu TV-a izgubićeš vid. - Živiš u zemlji gde je "batina iz raja izašla". - Mama trči za tobom da obučeš potkošulju. - Kada dobiješ poklone koji ti se ne sviđaju, čuvaš ih za poklon nekom drugom -DVD, video, daljinski su ti pokriveni folijom, da ne pada prašina po njima. -Na svim svadbama je uglavnom isti meni: "supa, sarma, pečenje, kupus salata, torte". - Tvoja mama seče hleb na kriške debljine 5cm. - Svako ima bezbroj kumova. - Jedan hleb se pojede za ručak. - Rakija se pije pre doručka za "cirkulaciju". - Imaš vunene čarape koje ti je isplela baka. - Roditelji prebacuju kanal kada su scene ljubljenja na TV-u. - Kada te savetuju, počinju sa "Ja to za tvoje dobro..." - Roditelji ubedljivo izgovaraju "Nije što je moj/moja ali je zaista .... - Vrlo često se na svadbama zaplače, a na nekim sahranama se čuje i smeh -Kad god su ti roditelji rekli:" Videćemo", nije bilo ništa od toga.Aug 29, 2013 1808
-
Danas se molim za sve one ljude koje sreća zaobilazi u velikom krugu. Za one koji praštaju i one koji sude, za sve što su osetili tugu. Danas se molim za sve ljude one koji ljubav nisu nikad upoznali,za sto...tine ,hiljade ili milione.. Što su sebe nekom darovali. Danas se molim i za one duše kojih se nikad niko ne seti za one što mos...tove dobrote ruše. Molim za one što bolest im preti. Danas se molim za sva bića draga kojima u duši nemiri vladaju, za sve koje je izdala snaga i za one što se više ne nadaju. Molitvom dobre želje šaljem njima, za sreću ,ljubav,za dušu punu mira. Danas se molim za svako dobro svima širom ovog beskrajnog svemira.1751 Objavio/la SeRgEj -
-
By SeRgEj - Danas se molim za sve one ljude koje sreća zaobilazi u velikom krugu. Za one koji praštaju i one koji sude, za sve što su osetili tugu. Danas se molim za sve ljude one koji ljubav nisu nikad upoznali,za sto...tine ,hiljade ili milione.. Što su sebe nekom darovali. Danas se molim i za one duše kojih se nikad niko ne seti za one što mos...tove dobrote ruše. Molim za one što bolest im preti. Danas se molim za sva bića draga kojima u duši nemiri vladaju, za sve koje je izdala snaga i za one što se više ne nadaju. Molitvom dobre želje šaljem njima, za sreću ,ljubav,za dušu punu mira. Danas se molim za svako dobro svima širom ovog beskrajnog svemira.Jul 22, 2013 1751
