Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
472Blogs
-
54Active Bloggers
468 blogs
-
Montenegro tamo neke godine, more – prvi put posle 8 godina More, jadan, crnogorsko - da dođeš I nauživaš se kao da ti je poslednje letovanje ikada (ovo je sa reklame, da se razumemo). Posle puno godina, dođoh (službemo, jer drugačije ne bih) i smestih se u polupraznu kuću (pola prazno znači da nije bilo ni jedne jedine žene, sve sami montenigeri klasikusi). Sama ova činjenica implicirala je svakodnevne višestruke posete obližnjem restoranu u cilju podmirivanja sopstvenog napaćenog sistema za preživljavanje (čitaj - stomak). Činjenica koja je implicirana prethodnim, implicirala je i sledeće saznanje koje ću podeliti sa vama… obilje slobodnog vremena čekajući Godoa.. ili Godolju (kelnerica je bila žensko, bar bih rekao da je tako, poučen iskustvima iz čuvene rečenice pomenute u filmu ). Sve ovo je, naravno, bilo protkano neizvesnošću šta će se desiti kad pomenuta medjed konačno stigne sa tanjirom… (retko je bilo više od jednog tanjira).. treba to nositi… Da se “po jutru dan poznaje”, dokazao je još ulazak u autobus na aerodromu, kada sam primetio da su u pitanju izuzetno dobri i novi autobusi SA KLIMOM. Odmah mi pade na pamet da nešto ne valja, a to se i obistinilo kada je "ljubazna" organizatora rekla da u hotelu koji smo uplatili nema mesta zbog iznenada zakazanog kongresa neuropsihijatara, pa će nas bez dodatnih troškova smestiti u sličan hotel. Značenje reči “sličan” bilo je u tome što se nalazio na sličnom mestu, par kilometara dalje i što je imao još manje vode nego prvobitno planirani (na recepciji su nam rekli da je juče voda stigla oba puta na vreme). Da, to je ona voda koja obično teče kroz česmu… Naravno, bilo je tu i nekih drugih sličnosti koje nismo mogli baš temeljno da proverimo… na primer, kada su nam sa ponosom pokazivali sobe, u prvoj koju su otvorili, na krevetu se nalazilo parče tavanice, a u drugoj je sasvim slučajno od promaje otpao prozor baš u momentu kad smo mi naišli… Pa dobro, dešava se to, eto, maler poterao. A i šta će nam prozori i tavanica u Montenegro, tu nema ni kiše ni vetra… idila belosvetska… Naravno, izabrao bih sve samo ne to, pa tako završih u kući iz prvih redova ove priče. Prvi doručak u pomenutom restoranu je ličio na novi vodvilj. U širokom izboru (dva) omleta, ja sam poručio onaj sa sirom, za razliku od nekih mojih sapatnika koji su uzeli drugu opciju (sa slaninom). Posle izvesnog vremena, Godolja se pojavila bacajući tanjir, onako, sa dobrih pola metra visine, u fazonu, dobio si ovo kad već moram da ti donesem. Iako mi omlet nije baš omiljeno jelo, pokušao sam da nađem taj pomenuti sir, onako pažljivo, da ne primeti Godolja, preturajući po lagano zagoreloj masi (vireći komšijama u tanjir i prepoznajući nešto što je čak i ličilo na neku slaninu)…. Posto i pored najbolje namere nisam uspeo da prepoznam nešto što bi ukazivalo na tragove prisustva sira, upitao sam, pazeći na udaljenost iz bezbednih razloga, gde je ovde sir. Na to sam dobio odgovor: “Hejde jadan, šta zakeraš. Pa prošlo je, nema”. Kasnije tog dana sam shvatio da taj izraz “prošlo je” znači da je nestalo. Ah da, nije to sve… na opšti smeh posle te izjave, lagano odlazeći mečkica je onako preko ramena odbrusila: “ajd jedi tuuuu, vidiš da ti se svi smejuuu”. Od svega je ipak najbolje bilo što sam uspeo da sabijem u grlo to sve i nestanem pre ponovnog pojavljivanja dotične dame… hmm.. dame… Srećom, NIJESAM je više viđao tih dana. Valjda joj je sledeća smena počinjala sledeće nedelje. I tako, okružen nekom čudnom prazninom, koju su povremeno prekidali krici iz obližnjeg hotela kada su ljudi shvatili da tog dana voda ipak nije došla oba puta, desilo se da imam vremena da presaberem neke utiske o boravku u CG, pa je ponešto ostalo i da se baci na ovaj sajber papir. Setih se nekih razmišljana moje prijateljice koja je tvrdila da bi ovde došla da radi godinu dana, da se obogati “ka čovek” i posle da ima za ceo zhivot. Nije verovala koliko ljudi ovde komotno i lepo žive. Barem se tako chini. Muškarci imaju jahte, čamce, Hammere za automobile, ronilačka odela sa full opremom. Žene imaju mesečne plate od po 1500 eura (čak i pomenuta mečkica, dakle kelnerica a ne neki mercedes), ne razmišljaju ni o čemu, pa kad zakupe stan, kupe auto i plate kiriju mesečno, još im ostane 1000 eura da žive kao kraljice. Razmišljala je, kad se uda za crnogorca, ima auto Land Rovera za koji može da zakači onu jahtu od 5000 kubika, dobije sasvim sigurno bar jednu vilu, kojoj bi, naravno dala ime po sebi, pošto bi vec, je l’te – bila kraljica…. I to ne bilo kakvu vilu, nego vilu sa kompletnim video i audio nadzorom, video interfonom, baštu, tj dvorishte sa komplet alarmnom centralom, detektorima pokreta, zvuka, razbijenog stakla, disanja, grickanja noktiju, struganja peta… Idaelna varijanta joj je bila da joj muž, sasvim slučajno, bude kuvar, čime bi ona stvarno postala žena kralj. Razmišljam ja… Da mi je da dodjem ovde na godinu dana, da radim ko crnac (da ne kazhem crnogorac) da zaradim za sve to, i josh da mi ostane… Pih… Gde ćeš lepše… A znate li šta kažu ovde? Srbija – ah, da to je ono mesto na kome možeš da crnčiš doživotno a i dalje ne možeš da priuštiš auto sa pet brzina i stan sa dve sobe. Crna gora – ah, da to je ono mesto gde dođeš i već si bogat. Pa što bi onda bilo šta radio??? Heh, samo godinu dana… Samo godinu dana… Ala ih je bogato udao onaj Milo…. A more? Ma koje more…1792 Objavio/la Chupko Chupavi
-
Montenegro tamo neke godine, more – prvi put posle 8 godina More, jadan, crnogorsko - da dođeš I nauživaš se kao da ti je poslednje letovanje ikada (ovo je sa reklame, da se razumemo). Posle puno godina, dođoh (službemo, jer drugačije ne bih) i smestih se u polupraznu kuću (pola prazno znači da nije bilo ni jedne jedine žene, sve sami montenigeri klasikusi). Sama ova činjenica implicirala je svakodnevne višestruke posete obližnjem restoranu u cilju podmirivanja sopstvenog napaćenog sistema za preživljavanje (čitaj - stomak). Činjenica koja je implicirana prethodnim, implicirala je i sledeće saznanje koje ću podeliti sa vama… obilje slobodnog vremena čekajući Godoa.. ili Godolju (kelnerica je bila žensko, bar bih rekao da je tako, poučen iskustvima iz čuvene rečenice pomenute u filmu ). Sve ovo je, naravno, bilo protkano neizvesnošću šta će se desiti kad pomenuta medjed konačno stigne sa tanjirom… (retko je bilo više od jednog tanjira).. treba to nositi… Da se “po jutru dan poznaje”, dokazao je još ulazak u autobus na aerodromu, kada sam primetio da su u pitanju izuzetno dobri i novi autobusi SA KLIMOM. Odmah mi pade na pamet da nešto ne valja, a to se i obistinilo kada je "ljubazna" organizatora rekla da u hotelu koji smo uplatili nema mesta zbog iznenada zakazanog kongresa neuropsihijatara, pa će nas bez dodatnih troškova smestiti u sličan hotel. Značenje reči “sličan” bilo je u tome što se nalazio na sličnom mestu, par kilometara dalje i što je imao još manje vode nego prvobitno planirani (na recepciji su nam rekli da je juče voda stigla oba puta na vreme). Da, to je ona voda koja obično teče kroz česmu… Naravno, bilo je tu i nekih drugih sličnosti koje nismo mogli baš temeljno da proverimo… na primer, kada su nam sa ponosom pokazivali sobe, u prvoj koju su otvorili, na krevetu se nalazilo parče tavanice, a u drugoj je sasvim slučajno od promaje otpao prozor baš u momentu kad smo mi naišli… Pa dobro, dešava se to, eto, maler poterao. A i šta će nam prozori i tavanica u Montenegro, tu nema ni kiše ni vetra… idila belosvetska… Naravno, izabrao bih sve samo ne to, pa tako završih u kući iz prvih redova ove priče. Prvi doručak u pomenutom restoranu je ličio na novi vodvilj. U širokom izboru (dva) omleta, ja sam poručio onaj sa sirom, za razliku od nekih mojih sapatnika koji su uzeli drugu opciju (sa slaninom). Posle izvesnog vremena, Godolja se pojavila bacajući tanjir, onako, sa dobrih pola metra visine, u fazonu, dobio si ovo kad već moram da ti donesem. Iako mi omlet nije baš omiljeno jelo, pokušao sam da nađem taj pomenuti sir, onako pažljivo, da ne primeti Godolja, preturajući po lagano zagoreloj masi (vireći komšijama u tanjir i prepoznajući nešto što je čak i ličilo na neku slaninu)…. Posto i pored najbolje namere nisam uspeo da prepoznam nešto što bi ukazivalo na tragove prisustva sira, upitao sam, pazeći na udaljenost iz bezbednih razloga, gde je ovde sir. Na to sam dobio odgovor: “Hejde jadan, šta zakeraš. Pa prošlo je, nema”. Kasnije tog dana sam shvatio da taj izraz “prošlo je” znači da je nestalo. Ah da, nije to sve… na opšti smeh posle te izjave, lagano odlazeći mečkica je onako preko ramena odbrusila: “ajd jedi tuuuu, vidiš da ti se svi smejuuu”. Od svega je ipak najbolje bilo što sam uspeo da sabijem u grlo to sve i nestanem pre ponovnog pojavljivanja dotične dame… hmm.. dame… Srećom, NIJESAM je više viđao tih dana. Valjda joj je sledeća smena počinjala sledeće nedelje. I tako, okružen nekom čudnom prazninom, koju su povremeno prekidali krici iz obližnjeg hotela kada su ljudi shvatili da tog dana voda ipak nije došla oba puta, desilo se da imam vremena da presaberem neke utiske o boravku u CG, pa je ponešto ostalo i da se baci na ovaj sajber papir. Setih se nekih razmišljana moje prijateljice koja je tvrdila da bi ovde došla da radi godinu dana, da se obogati “ka čovek” i posle da ima za ceo zhivot. Nije verovala koliko ljudi ovde komotno i lepo žive. Barem se tako chini. Muškarci imaju jahte, čamce, Hammere za automobile, ronilačka odela sa full opremom. Žene imaju mesečne plate od po 1500 eura (čak i pomenuta mečkica, dakle kelnerica a ne neki mercedes), ne razmišljaju ni o čemu, pa kad zakupe stan, kupe auto i plate kiriju mesečno, još im ostane 1000 eura da žive kao kraljice. Razmišljala je, kad se uda za crnogorca, ima auto Land Rovera za koji može da zakači onu jahtu od 5000 kubika, dobije sasvim sigurno bar jednu vilu, kojoj bi, naravno dala ime po sebi, pošto bi vec, je l’te – bila kraljica…. I to ne bilo kakvu vilu, nego vilu sa kompletnim video i audio nadzorom, video interfonom, baštu, tj dvorishte sa komplet alarmnom centralom, detektorima pokreta, zvuka, razbijenog stakla, disanja, grickanja noktiju, struganja peta… Idaelna varijanta joj je bila da joj muž, sasvim slučajno, bude kuvar, čime bi ona stvarno postala žena kralj. Razmišljam ja… Da mi je da dodjem ovde na godinu dana, da radim ko crnac (da ne kazhem crnogorac) da zaradim za sve to, i josh da mi ostane… Pih… Gde ćeš lepše… A znate li šta kažu ovde? Srbija – ah, da to je ono mesto na kome možeš da crnčiš doživotno a i dalje ne možeš da priuštiš auto sa pet brzina i stan sa dve sobe. Crna gora – ah, da to je ono mesto gde dođeš i već si bogat. Pa što bi onda bilo šta radio??? Heh, samo godinu dana… Samo godinu dana… Ala ih je bogato udao onaj Milo…. A more? Ma koje more…Sep 30, 2015 1792
-
Nova godina, nove želje i nade, nova obećanja i stara očekivanja; da bude srećnije i bolje! Sa istim ljudima, nepromijenjenim ćudima, starim navikama i u sve lošijim prilikama... I ne trudim se više da razumijem kako to da kod razmjene toliko silne pameti i "pozitivne" energije, toliko lijepih i iskrenih želja, toliko ljubavi i razumijevanja, tolerancije i medjusobnog uvažavanja - nekako nam nikako - ne ide...!? Život i jeste presabiranje, a samo kreteni nikada nemaju nikakvo rješenje. Svoje preostale i neokrnjene ponose, stoga, čuvam u najtoplijim dijelovima duše, i ponekad ih, kada je to neizbježno, podijelim, ali samo sa najbližim i najdražim. Isto je i sa srećom, sa kojom, i inače, ne treba bezobrazno i drsko mahati u ovim vremenima sve učestalijih i sve većih nesreća. Mjera je u svemu nužna da bi se očuvali nepomućenost uma i mir u duši. Moja je baždarena činjenicom da nikome i nikada, pa i onima koji su mi "o glavi radili", ni u snu nisam pomislio zlo, a kamo li učinio tako nešto. Oni su samo magla i dim u koji su se sami preobrazili, bez mojeg uticaja i zalaganja. O dobrim ljudima i njihovim dobrim djelima (prema meni samome , a i drugima), mogao bih, kada bih umio, knjigu napisati. I nije me sram da se ponosim sa takvima. Naprotiv! Siguran sam, baš u mjeri u kojom sam spreman snositi i posljedice ako griješim, da veoma razlikujem dobro i zlo, kao i ljude sa ove ili one strane čovječnosti. Ne volim trač, ogovaranje, licemjerje i laž, ne trpim bilo kakvo nasilje i prostakluk, a prezirem one koji te pljunu i opale žestoku šamarčinu, kao potvrdu "naklonosti", i kada podigneš ruku da obrišeš njihov smrad sa svooga lica, nadignu buku do neba kako ih ti, eto, napadaš i tučeš. Takvi su, uglavnom, nalik na kerove koji počinju lajati čim začuju lavež drugih pasa, i nemaju svoje mišljenje, čast i dostojanstvo. Ali, čak ni karakter psa. I ove godine, uprkos svemu, nisam postao niko drugi, ni drugačiji. Samo sam, na moje zadovoljstvo, stariji za još jednu godinu i neka iskustva. Nisam u sukobu sa samim sobom i svima drugima koji još uvijek drže do elementarne pristojnosti u društvenim odnosima, a što je još važnije - ni sa fizičkim zdravljem. O onom mentalnom imati stav u ovim ludim vremenima je čista - metafizika. Upravo zbog naličja i u najljepšim željama, bez kojeg nema ni pravog lica, za dobro zdravlje je preporučljivo da prvo porazmislimo o sebi samima! Sretna i uspješna Nova godina! Naročito onima koje raduje i tudja sreća.1106 Objavio/la Aleksa B.
-
By Aleksa B. Nova godina, nove želje i nade, nova obećanja i stara očekivanja; da bude srećnije i bolje! Sa istim ljudima, nepromijenjenim ćudima, starim navikama i u sve lošijim prilikama... I ne trudim se više da razumijem kako to da kod razmjene toliko silne pameti i "pozitivne" energije, toliko lijepih i iskrenih želja, toliko ljubavi i razumijevanja, tolerancije i medjusobnog uvažavanja - nekako nam nikako - ne ide...!? Život i jeste presabiranje, a samo kreteni nikada nemaju nikakvo rješenje. Svoje preostale i neokrnjene ponose, stoga, čuvam u najtoplijim dijelovima duše, i ponekad ih, kada je to neizbježno, podijelim, ali samo sa najbližim i najdražim. Isto je i sa srećom, sa kojom, i inače, ne treba bezobrazno i drsko mahati u ovim vremenima sve učestalijih i sve većih nesreća. Mjera je u svemu nužna da bi se očuvali nepomućenost uma i mir u duši. Moja je baždarena činjenicom da nikome i nikada, pa i onima koji su mi "o glavi radili", ni u snu nisam pomislio zlo, a kamo li učinio tako nešto. Oni su samo magla i dim u koji su se sami preobrazili, bez mojeg uticaja i zalaganja. O dobrim ljudima i njihovim dobrim djelima (prema meni samome , a i drugima), mogao bih, kada bih umio, knjigu napisati. I nije me sram da se ponosim sa takvima. Naprotiv! Siguran sam, baš u mjeri u kojom sam spreman snositi i posljedice ako griješim, da veoma razlikujem dobro i zlo, kao i ljude sa ove ili one strane čovječnosti. Ne volim trač, ogovaranje, licemjerje i laž, ne trpim bilo kakvo nasilje i prostakluk, a prezirem one koji te pljunu i opale žestoku šamarčinu, kao potvrdu "naklonosti", i kada podigneš ruku da obrišeš njihov smrad sa svooga lica, nadignu buku do neba kako ih ti, eto, napadaš i tučeš. Takvi su, uglavnom, nalik na kerove koji počinju lajati čim začuju lavež drugih pasa, i nemaju svoje mišljenje, čast i dostojanstvo. Ali, čak ni karakter psa. I ove godine, uprkos svemu, nisam postao niko drugi, ni drugačiji. Samo sam, na moje zadovoljstvo, stariji za još jednu godinu i neka iskustva. Nisam u sukobu sa samim sobom i svima drugima koji još uvijek drže do elementarne pristojnosti u društvenim odnosima, a što je još važnije - ni sa fizičkim zdravljem. O onom mentalnom imati stav u ovim ludim vremenima je čista - metafizika. Upravo zbog naličja i u najljepšim željama, bez kojeg nema ni pravog lica, za dobro zdravlje je preporučljivo da prvo porazmislimo o sebi samima! Sretna i uspješna Nova godina! Naročito onima koje raduje i tudja sreća.Dec 25, 2013 1106 -
Bili smo na dečijem rodjendanu. Vesela družina dok..se nije pojavila jedna majka i pred svima izjavila:Moje dete je mali bastardTo nije bio kraj njene priče o tome kako joj je dete neposlušno i brdo negativnosti, a sve to začinjeno sa još više pogrdnih imena od kojih neka i ne mogu da ponovimDeca su slušala..roditelji su slušali. Majka je sve to pričala sa dozom humora, pokušavajući da na račun toga osvoji potvrdno ponašanje prisutnihZapanjeno sam slušala. Na sve to sam se samo kiselo osmehivala.Meni je naime jako teško da shvatim kad roditelji opisuju svoju decu na taj način.Naše misli su , iako ne razmišljamo o tome, vrlo moćan alat.Ako su naše misli negativne onda ih vrlo lako pretočimo i u ponašanje.Znači ako decu već zovemo pogrdnim imenima , brzo če se desiti da ih tako i tretiramo.Poslednje što želimo predstavljajući svoju decu je da ostali , naročito deca koja ih ne poznaju, unapred već steknu takvo mišljenje o njima!Razumem ja da biti roditelj nije lak zadatak, nekad moramo dati oduška stresu , koji to može izazvati.Ali svakako grupa ljudi i dece na nekoj zabavi nije mesto za to.Mnogo bolje je naći osobu koju dobro poznajete i koja poznaje vaše dete i sa njom popričati.Ne govorite o svojoj deci negativno u smislu, idiot, majmun, krava, tvrdoglav, nepodnošljiv, grozan i slično.Vaše reči deca pamte i ona postaju njihov unutrašnji glas. Vrlo jednostavno..zamislite da čujete nekoga koga volite da pred svima daje takve izjave. To bi bolelo zar ne?2606 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Bili smo na dečijem rodjendanu. Vesela družina dok..se nije pojavila jedna majka i pred svima izjavila:Moje dete je mali bastardTo nije bio kraj njene priče o tome kako joj je dete neposlušno i brdo negativnosti, a sve to začinjeno sa još više pogrdnih imena od kojih neka i ne mogu da ponovimDeca su slušala..roditelji su slušali. Majka je sve to pričala sa dozom humora, pokušavajući da na račun toga osvoji potvrdno ponašanje prisutnihZapanjeno sam slušala. Na sve to sam se samo kiselo osmehivala.Meni je naime jako teško da shvatim kad roditelji opisuju svoju decu na taj način.Naše misli su , iako ne razmišljamo o tome, vrlo moćan alat.Ako su naše misli negativne onda ih vrlo lako pretočimo i u ponašanje.Znači ako decu već zovemo pogrdnim imenima , brzo če se desiti da ih tako i tretiramo.Poslednje što želimo predstavljajući svoju decu je da ostali , naročito deca koja ih ne poznaju, unapred već steknu takvo mišljenje o njima!Razumem ja da biti roditelj nije lak zadatak, nekad moramo dati oduška stresu , koji to može izazvati.Ali svakako grupa ljudi i dece na nekoj zabavi nije mesto za to.Mnogo bolje je naći osobu koju dobro poznajete i koja poznaje vaše dete i sa njom popričati.Ne govorite o svojoj deci negativno u smislu, idiot, majmun, krava, tvrdoglav, nepodnošljiv, grozan i slično.Vaše reči deca pamte i ona postaju njihov unutrašnji glas. Vrlo jednostavno..zamislite da čujete nekoga koga volite da pred svima daje takve izjave. To bi bolelo zar ne?Oct 11, 2015 2606
-
Svake godine se na razne načine dovijam, kako da za moju klinku za ove praznike pred kraj godine, kada osim nje,sestričina i Gospodin poreznik trlja ruke kako će me opelješiti ,a Belogrlići zbog toga što u familiji imaju i kiwije koji eto slave svoje i naše Božiče i Nove Godine,baš rastegnu budzet da nema dalje. Obradovah se tamo negde u Septembru ,kad je lokalni Supermarket,(inače poznat i vrlo rasprostranjen lanac Supermarketa na Novom Zelandu) pokrenuo jednu lepu i najvažnije besplatnu akciju.Svaki put kada potrošite odredjenu sumu, dobijete na poklon po nešto za dečiju prodavnicu.Naravno i prodavnicu,koja je od kartona ali dosta stabilna i baš lepo dekorisana.Sve artikle u mini zdanju, koje manje više kupuje prosečno domaćinstvo i kasu koja bučno odsvira kad provučete CC ili Fly Buys karticu.Ima i skener i tipke za ukucavanje cena.Korpicu supermarketsku.Sve u svemu ima sve, za sate igranja prodavca. Sad ko me poznaje, zna da ja minimalno idem u supermarket ,jer skoro sve za ishranu proizvodim sama,a višak često menjam sa mesarom.pekarom,pržionicom kafe itd-Srećom mlada sam mama ,pa imam dosta drugarica koje još nemaju decu i dobile su zadatak da ovo (kad je već besplatno ), sakupe za mene. I tako obradovah Cali neizmerno i postah njen najbolji kupac.Bio je samo jedan problem. Novac nije bio deo dila.Nema problema,kreiram ja Cali dolare,sve sa njenom slikom i odštampam. Ne lezi vraže, odemo juče Cali ,brat i ja u Supermarket i on joj tu još svašta nakupuje.I kakva je brbljiva ona se hvali jednom čoveku koji je stajao iza nas u redu na kasi.Ja se okrenem i Gospodin je bio ,niko drugi nego policajac (vrlo bitan detalj za nastavak priče).On je upita da li ona ima novac da to sve plati. U prodavnici je bila užasna gužva i graja.I dugaaaačak red ispred kase. Ona mu odgovori: ' Ne znam ja da li ujka ima dovoljno ali to nije problem.Moja mama štampa pare'!!!! Odjednom u redu ispred i iza nas zavlada tišina i ja se zabezeknuh od pogleda policajca u mene na tu izjavu.Cali srećom prekinu tu situaciju pokazavši onome, koji se već držao za lisice, papirnatu novčanicu sa gornje slike.Malko zgužvanu ali prepoznatljivo iz moje štamparije novca.Svi se sa olakšanjem (neki možda i razočaranjem) nasmejaše.Pa vi sad vidite šta se može desiti kad Mama štampa pare. p.s Ovo bi i kod vas bila odlična marketing ideja za neki lanac supermarketa ,a i za nekog ko bi pravio sve te male artikle koji nose oznaku i ime supermarketa.Ovde se to razgrabilo kao alva.3396 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Svake godine se na razne načine dovijam, kako da za moju klinku za ove praznike pred kraj godine, kada osim nje,sestričina i Gospodin poreznik trlja ruke kako će me opelješiti ,a Belogrlići zbog toga što u familiji imaju i kiwije koji eto slave svoje i naše Božiče i Nove Godine,baš rastegnu budzet da nema dalje. Obradovah se tamo negde u Septembru ,kad je lokalni Supermarket,(inače poznat i vrlo rasprostranjen lanac Supermarketa na Novom Zelandu) pokrenuo jednu lepu i najvažnije besplatnu akciju.Svaki put kada potrošite odredjenu sumu, dobijete na poklon po nešto za dečiju prodavnicu.Naravno i prodavnicu,koja je od kartona ali dosta stabilna i baš lepo dekorisana.Sve artikle u mini zdanju, koje manje više kupuje prosečno domaćinstvo i kasu koja bučno odsvira kad provučete CC ili Fly Buys karticu.Ima i skener i tipke za ukucavanje cena.Korpicu supermarketsku.Sve u svemu ima sve, za sate igranja prodavca. Sad ko me poznaje, zna da ja minimalno idem u supermarket ,jer skoro sve za ishranu proizvodim sama,a višak često menjam sa mesarom.pekarom,pržionicom kafe itd-Srećom mlada sam mama ,pa imam dosta drugarica koje još nemaju decu i dobile su zadatak da ovo (kad je već besplatno ), sakupe za mene. I tako obradovah Cali neizmerno i postah njen najbolji kupac.Bio je samo jedan problem. Novac nije bio deo dila.Nema problema,kreiram ja Cali dolare,sve sa njenom slikom i odštampam. Ne lezi vraže, odemo juče Cali ,brat i ja u Supermarket i on joj tu još svašta nakupuje.I kakva je brbljiva ona se hvali jednom čoveku koji je stajao iza nas u redu na kasi.Ja se okrenem i Gospodin je bio ,niko drugi nego policajac (vrlo bitan detalj za nastavak priče).On je upita da li ona ima novac da to sve plati. U prodavnici je bila užasna gužva i graja.I dugaaaačak red ispred kase. Ona mu odgovori: ' Ne znam ja da li ujka ima dovoljno ali to nije problem.Moja mama štampa pare'!!!! Odjednom u redu ispred i iza nas zavlada tišina i ja se zabezeknuh od pogleda policajca u mene na tu izjavu.Cali srećom prekinu tu situaciju pokazavši onome, koji se već držao za lisice, papirnatu novčanicu sa gornje slike.Malko zgužvanu ali prepoznatljivo iz moje štamparije novca.Svi se sa olakšanjem (neki možda i razočaranjem) nasmejaše.Pa vi sad vidite šta se može desiti kad Mama štampa pare. p.s Ovo bi i kod vas bila odlična marketing ideja za neki lanac supermarketa ,a i za nekog ko bi pravio sve te male artikle koji nose oznaku i ime supermarketa.Ovde se to razgrabilo kao alva.Dec 28, 2013 3396
-
Eh kako se nekad ljubilo... Jovan Jovanović Zmaj Eufrosini , jesen 1861.Uvek sam se čudio kad je ko pisao pismo tamo gde bi se rečima izraziti mogao. Sad vidim da nisamMila godpođice Ružo,imao pravo. Sad bolje vidim da ima stvari, koje seni rečima i pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajiti, prećutati, nikako. Vi čitajući sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili ili ste se možda malo zastideli osećajući da Vam sasvim nepovoljno nije.Ako se mrgodite, derite pismo taki. Molim Vas nemojte dalje čitati, što i da znate gde pomoći ne možete,poderite ga taki, pa zaboravite, da ste ga ikad dobili,zaboravite sasvim. Vi ćete lako, a ja kako uzmogu. Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopistva)i na ovu stranu prešli, to sedite pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim njeno, pa ako je i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i miliji biti, to mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako, kako se samo evanđelje ljubi... .Budite mi zdravi - sam se čudom čudim odkud sam nehotice ovo poljubio.Eufrosina Jovanu Jovanoviću ZmajuPoštovani gospodine,Kad sam Vaše pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu došlo. Dugo sam se mučila, oću li detinjudužnost prestupiti i bez materinog znanja želju Vam ispuniti,najposle odvažim se uveriti Vas da je srce još sasvim moje,da čije bi bilo, kad sve dosad nisam znala da se može komepokloniti, slušala sam više puta al osećala i verovala nisam.Ruža2869 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Eh kako se nekad ljubilo... Jovan Jovanović Zmaj Eufrosini , jesen 1861.Uvek sam se čudio kad je ko pisao pismo tamo gde bi se rečima izraziti mogao. Sad vidim da nisamMila godpođice Ružo,imao pravo. Sad bolje vidim da ima stvari, koje seni rečima i pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajiti, prećutati, nikako. Vi čitajući sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili ili ste se možda malo zastideli osećajući da Vam sasvim nepovoljno nije.Ako se mrgodite, derite pismo taki. Molim Vas nemojte dalje čitati, što i da znate gde pomoći ne možete,poderite ga taki, pa zaboravite, da ste ga ikad dobili,zaboravite sasvim. Vi ćete lako, a ja kako uzmogu. Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopistva)i na ovu stranu prešli, to sedite pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim njeno, pa ako je i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i miliji biti, to mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako, kako se samo evanđelje ljubi... .Budite mi zdravi - sam se čudom čudim odkud sam nehotice ovo poljubio.Eufrosina Jovanu Jovanoviću ZmajuPoštovani gospodine,Kad sam Vaše pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu došlo. Dugo sam se mučila, oću li detinjudužnost prestupiti i bez materinog znanja želju Vam ispuniti,najposle odvažim se uveriti Vas da je srce još sasvim moje,da čije bi bilo, kad sve dosad nisam znala da se može komepokloniti, slušala sam više puta al osećala i verovala nisam.RužaAug 13, 2013 2869
-
Дневникми листајући (састав на тему . . . шетну) ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес мајици да ми уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе ) те рутавос екстрема (кото воле) кад већ коса ме неће утом 1 мој климави исписник ,малтез, те ома на сва уста по влади националиста развуче.чито вели уновинама да је лебац поскупио.а & вода. -чекај о чему причаш, помирљивоћу -ма и они ко лабуристи само обећавају а кад и изаберемо ома лажу исто, распаљенће - ма мора да си чито старе новине ,тешимга - ма какви старе донео ми син он и купује па ми кад му се накупе довезе и онда у клозету лепо намиру се информишем оновостима ,указује - ипак мислим да је датум био малко старији нањима,инсистирам - па шта ако је ибијо ,важно је да лажу ,упоран - ха, политичари ко политићари , велим да не ћутим,а видим ћао памети код мојега исписника ,јер поменуте насушне потребе (хлеб,вода)има две године како им цена мирује.богами новине беху неке са брадом - шећер ме нагазијо изгледа , наставља,само лочем воду а онда пишкам јер и простата ми отказује полако,тако да те нечуди ако скренем у камењар намоменат - ма само дај себи одушка а немарим и да ти се придружим по питању уринирања ,прихаватам - чега , гледаме упитно - ма то да и заједно онако удујету отресемо свако свог за себе ,појашњавам - ааааааа,тако реци,слабије и чујем, прихвата прдуцкајући - чујем оћете дупе ,шалим се,добро да мирис ветрић рибама одува - ма морам зато се и шетам увече да лепо излуфтирам црева па онда спавам угодно ништа ме не подупире изнутра, детаљанће - то ти је паметно јер ако сам себи не угађаш коће утом њих три са ногама до врата ,голишавих стомачића ,немице ,на њиовом језику се кикоћу све се палме зањима окрећу ,обиђошенас устампеду - ето јеси их запазио,немисле како ће им бубрези зазепсти тако младим па кад остаре ето проблема, поучноће - ма ове генерације непланирају да остаре ,живи се сада ,а сутра , када је то ,питајусе ,ја појашњавам - е извини нешто ме заврће стомак идем кући ,напречацће, те сврну у његов сокак потпрашених пета . . . . гледам око себе никог на променади проређени трчачи ,радни данје, па ија кретох ка стану разгибавајућисе као,успут. сокак узан, тротоар немош се мимоићи, а ја откако ме је има томе 1 несавесан возач бијо размазо на пешачком прелазу па попих хоспитала пар месеци искрљан нипокоју цену више коловозом неходам него се обазриво крећем тротоаром ко и овог пута но посебно водећи рачуна о истуреним кованим решеткама на прозорима куућа да их не очешем.утом у исти сокак нека весела група женскаћа бану по бучностим закључујем да су малко насисане, певају ,кад оно јапанке, ко бонбонице севају бутке и подикоји сисић, па ми се у мимоходу насмејане обраћају нањином а ја каваљерски им узвраћам нанашем балканском па се кад прођоше окренух да их мушки одмерим одназад и утом . . звиз челом у једну од поменутих решетки. Свици изочију кренуше а и осетих топлину крви која ми се оросила на повисоком челу. И шта сад изађем укомаду истана са благословом миле ми Таште острвљене, а враћам се разбијеног чела и крвав након непуног сата оцуствовања истана. Уистину нетреба ме пуштати самог никуд, а посебно . . . . уизлазак ноћни.6022 Objavio/la светислав стојановић
-
Дневникми листајући (састав на тему . . . шетну) ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес мајици да ми уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе ) те рутавос екстрема (кото воле) кад већ коса ме неће утом 1 мој климави исписник ,малтез, те ома на сва уста по влади националиста развуче.чито вели уновинама да је лебац поскупио.а & вода. -чекај о чему причаш, помирљивоћу -ма и они ко лабуристи само обећавају а кад и изаберемо ома лажу исто, распаљенће - ма мора да си чито старе новине ,тешимга - ма какви старе донео ми син он и купује па ми кад му се накупе довезе и онда у клозету лепо намиру се информишем оновостима ,указује - ипак мислим да је датум био малко старији нањима,инсистирам - па шта ако је ибијо ,важно је да лажу ,упоран - ха, политичари ко политићари , велим да не ћутим,а видим ћао памети код мојега исписника ,јер поменуте насушне потребе (хлеб,вода)има две године како им цена мирује.богами новине беху неке са брадом - шећер ме нагазијо изгледа , наставља,само лочем воду а онда пишкам јер и простата ми отказује полако,тако да те нечуди ако скренем у камењар намоменат - ма само дај себи одушка а немарим и да ти се придружим по питању уринирања ,прихаватам - чега , гледаме упитно - ма то да и заједно онако удујету отресемо свако свог за себе ,појашњавам - ааааааа,тако реци,слабије и чујем, прихвата прдуцкајући - чујем оћете дупе ,шалим се,добро да мирис ветрић рибама одува - ма морам зато се и шетам увече да лепо излуфтирам црева па онда спавам угодно ништа ме не подупире изнутра, детаљанће - то ти је паметно јер ако сам себи не угађаш коће утом њих три са ногама до врата ,голишавих стомачића ,немице ,на њиовом језику се кикоћу све се палме зањима окрећу ,обиђошенас устампеду - ето јеси их запазио,немисле како ће им бубрези зазепсти тако младим па кад остаре ето проблема, поучноће - ма ове генерације непланирају да остаре ,живи се сада ,а сутра , када је то ,питајусе ,ја појашњавам - е извини нешто ме заврће стомак идем кући ,напречацће, те сврну у његов сокак потпрашених пета . . . . гледам око себе никог на променади проређени трчачи ,радни данје, па ија кретох ка стану разгибавајућисе као,успут. сокак узан, тротоар немош се мимоићи, а ја откако ме је има томе 1 несавесан возач бијо размазо на пешачком прелазу па попих хоспитала пар месеци искрљан нипокоју цену више коловозом неходам него се обазриво крећем тротоаром ко и овог пута но посебно водећи рачуна о истуреним кованим решеткама на прозорима куућа да их не очешем.утом у исти сокак нека весела група женскаћа бану по бучностим закључујем да су малко насисане, певају ,кад оно јапанке, ко бонбонице севају бутке и подикоји сисић, па ми се у мимоходу насмејане обраћају нањином а ја каваљерски им узвраћам нанашем балканском па се кад прођоше окренух да их мушки одмерим одназад и утом . . звиз челом у једну од поменутих решетки. Свици изочију кренуше а и осетих топлину крви која ми се оросила на повисоком челу. И шта сад изађем укомаду истана са благословом миле ми Таште острвљене, а враћам се разбијеног чела и крвав након непуног сата оцуствовања истана. Уистину нетреба ме пуштати самог никуд, а посебно . . . . уизлазак ноћни.Dec 29, 2013 6022
-
Evo iskobeljah se malo od od gužvancije kod Belogrlića,da Vam za kraj godine dojavim da ove godine ne pravim nikakve Novogodišnje rezolucije.Na moje saopštenje Lana se zamislila i upitala me A da napavimo zajedničke.Tu me tek uhvati panika.Jer ona sigurno tamo negde pri vrhu ima:Da idem češće na gimnastiku.Pravo da vam kažem igram, ono amaterski, fudbal i to je jedina gimnastika kojom želim da se bavim.Druga disciplina je gimnastika sa mojim devojčicama,sportovi tipa,krkače,vrtenje u krug,žmurke,jurenje oko kuće i sl.Najomiljenija disciplina mi je kad sednemo da igramo neku od igrica. Gledajući unazad shvatio sam da većina rezolucija živi koliko i prvi ili drugi januar u novoj godini. Tako, koja je svrha svega toga, kad znam sigurno da nikad neću 1.Naučiti da kuvam 2.Provesti više vremena u čitanju knjiga,znate to su one napisane sa koricama 3.Prestati da kritikujem moju sestru zato što se ne udaje 4.Naučiti japanski da bar malo razumem o čemu dva Japanca u firmi mi po ceo dan diskutuju 5.Putovati više.Ne hvala ja sam više onaj tip koji voli da bude blizu kuće 6. Prestati da pušim , mogu možda samo početi ,jer sam nepušač I zapelo mi ovde .Koje četiri još neću.ne mogu se setiti,možda su ipak važne. Svejedno .Kao što rekoh .Ja više neću! Da vas ne gnjavim duže.Možda ste usred poslova savijanja sarme po receptu nase Cace ,salveta po Bibinom receptu,Pomoravkine torte sa višnjama ili pripremanju prasenceta ,koje je verovatno preveliko da stane u rernu. Samo da vam poželim u svoje i moje mi familije ime,zdravlja i više sreće u novoj godini,više empatije za bližnjega svoga i miran život. Do druženja,odjavljujem se i odoh u hladovino na jedno pivce.Mislim mogu nije mi u rezoluciji da neću više da pijem.Živeli!1901 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Evo iskobeljah se malo od od gužvancije kod Belogrlića,da Vam za kraj godine dojavim da ove godine ne pravim nikakve Novogodišnje rezolucije.Na moje saopštenje Lana se zamislila i upitala me A da napavimo zajedničke.Tu me tek uhvati panika.Jer ona sigurno tamo negde pri vrhu ima:Da idem češće na gimnastiku.Pravo da vam kažem igram, ono amaterski, fudbal i to je jedina gimnastika kojom želim da se bavim.Druga disciplina je gimnastika sa mojim devojčicama,sportovi tipa,krkače,vrtenje u krug,žmurke,jurenje oko kuće i sl.Najomiljenija disciplina mi je kad sednemo da igramo neku od igrica. Gledajući unazad shvatio sam da većina rezolucija živi koliko i prvi ili drugi januar u novoj godini. Tako, koja je svrha svega toga, kad znam sigurno da nikad neću 1.Naučiti da kuvam 2.Provesti više vremena u čitanju knjiga,znate to su one napisane sa koricama 3.Prestati da kritikujem moju sestru zato što se ne udaje 4.Naučiti japanski da bar malo razumem o čemu dva Japanca u firmi mi po ceo dan diskutuju 5.Putovati više.Ne hvala ja sam više onaj tip koji voli da bude blizu kuće 6. Prestati da pušim , mogu možda samo početi ,jer sam nepušač I zapelo mi ovde .Koje četiri još neću.ne mogu se setiti,možda su ipak važne. Svejedno .Kao što rekoh .Ja više neću! Da vas ne gnjavim duže.Možda ste usred poslova savijanja sarme po receptu nase Cace ,salveta po Bibinom receptu,Pomoravkine torte sa višnjama ili pripremanju prasenceta ,koje je verovatno preveliko da stane u rernu. Samo da vam poželim u svoje i moje mi familije ime,zdravlja i više sreće u novoj godini,više empatije za bližnjega svoga i miran život. Do druženja,odjavljujem se i odoh u hladovino na jedno pivce.Mislim mogu nije mi u rezoluciji da neću više da pijem.Živeli!Dec 29, 2013 1901
-
издневниками малтешког . . . . усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак, срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах. ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда паметно збори. а женско.2649 Objavio/la светислав стојановић
-
издневниками малтешког . . . . усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак, срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах. ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда паметно збори. а женско.Jan 02, 2014 2649
-
Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Jedna reč zna da pobegne, pa onda smrkne se, munja sprži te,zagrmi te, suza potekne. Želim da nestanu sve stvari prolazne, Želim da prođe sve, da spustimo zavese. Korak dalje već daleko je, kad hodaš pa se sapleteš i okreneš se, Jer teško preboliš te reči ledene, što tražile su samo onog ko te poznaje. Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Mogu najslađe reči da napišem misleći na tebe, Ali odakle da počnem, kad me iza toga nešto grebe. Koči me, čupa, udara, težnja je sve veća ''Oprosti mi ljubavi što dolazim bez cveća''. Ugasi svetlo, poželi želju, ja ti želim sreću, Čim se pomene ljubav, suze ti same kreću. Spojila nas je ta 'mala haljina bela' I odaljila draga, jer između nas je Evropa cela. Gledaj gore, biće bolje, imaš taj sjaj u očima, Daje ti snagu kad loše je, kad ne spavaš noćima. Oslušni osmehe, čekaju te, da se posvetiš samo njima, Pa zar nije to bolje nego da se gušiš u sopstvenom oblaku dima? Ljudi govore kad te žele – ah, te lažne varnice, Život nije put – eto tako – samo od stanice do stanice. Digni glavu ne pristaj na kraj – pričam ti o sreći, Ko ne razume, reci mu: Izvoli, odlazi! Kreći! Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.1380 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Jedna reč zna da pobegne, pa onda smrkne se, munja sprži te,zagrmi te, suza potekne. Želim da nestanu sve stvari prolazne, Želim da prođe sve, da spustimo zavese. Korak dalje već daleko je, kad hodaš pa se sapleteš i okreneš se, Jer teško preboliš te reči ledene, što tražile su samo onog ko te poznaje. Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može. Mogu najslađe reči da napišem misleći na tebe, Ali odakle da počnem, kad me iza toga nešto grebe. Koči me, čupa, udara, težnja je sve veća ''Oprosti mi ljubavi što dolazim bez cveća''. Ugasi svetlo, poželi želju, ja ti želim sreću, Čim se pomene ljubav, suze ti same kreću. Spojila nas je ta 'mala haljina bela' I odaljila draga, jer između nas je Evropa cela. Gledaj gore, biće bolje, imaš taj sjaj u očima, Daje ti snagu kad loše je, kad ne spavaš noćima. Oslušni osmehe, čekaju te, da se posvetiš samo njima, Pa zar nije to bolje nego da se gušiš u sopstvenom oblaku dima? Ljudi govore kad te žele – ah, te lažne varnice, Život nije put – eto tako – samo od stanice do stanice. Digni glavu ne pristaj na kraj – pričam ti o sreći, Ko ne razume, reci mu: Izvoli, odlazi! Kreći! Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.Dec 20, 2015 1380 -
Polako se vraćam sa premijere filma. I dok sedim u autobusu razmišljam o najlepšem srpskom filmu koji sam ikad odgledala. To je baš taj "Kad ljubav zakasni". Dinamična radnja sa puno emocija, čežnje, ljubavi, koje su propraćene ljubomorom i problemom današnjice među mladima. Razmišljam o tom problemu, koji se nikad neće rešiti sve dok ima takvih muškaraca. Najveći problem je što ženi definitivno treba muškarac. Žena je stvorena da bi bila voljena, pa stoga mislim da je MALO muškaraca koji će probudivši ljubav u ženi imati nameru ljubav i da joj uzvrati. Isto tako nikada neću shvatiti zašto 50% pecaroša ulovljenu ribu vraćaju u reku? Zašto je dave na vazduhu? Onda dolazim do zaključka: igraju se da bi ispali dobri pecaroši pred drugima. Isto i sa muškarcima, poigravaju se sa ženskim osećanjima, sačekaju da se devojka zaljubi u njih, a onda ih ostave da pate i da jure za njima. Isto tako oni misle da su šmekeri u društvu. A žena? Žena je u stanju da se brzo zaljubi, ako je on navede. Dovoljan je samo mali drugačiji znak kojim će ona shvatiti da je on poseban, a da su svi drugi isti. U stvari, to često budu samo trikovi. Da ne grešim dušu, takve trikove mnogo dobro poznaju i devojke, ali su to uglavnom one devojke koje su imale iskustva sa takvim muškarcima. "Znam ja takve kao ti. Vraćaju se samo kada osete da ih zaboravljaš. Onda te ponovo navuku na sebe, i opet pobegnu. Takvi nikada ne ostaju zauvek." Read more: http://citatisastavi.blogspot.com/#ixzz2pWd48xGr1439 Objavio/la Ana Kotur
-
By Ana Kotur Polako se vraćam sa premijere filma. I dok sedim u autobusu razmišljam o najlepšem srpskom filmu koji sam ikad odgledala. To je baš taj "Kad ljubav zakasni". Dinamična radnja sa puno emocija, čežnje, ljubavi, koje su propraćene ljubomorom i problemom današnjice među mladima. Razmišljam o tom problemu, koji se nikad neće rešiti sve dok ima takvih muškaraca. Najveći problem je što ženi definitivno treba muškarac. Žena je stvorena da bi bila voljena, pa stoga mislim da je MALO muškaraca koji će probudivši ljubav u ženi imati nameru ljubav i da joj uzvrati. Isto tako nikada neću shvatiti zašto 50% pecaroša ulovljenu ribu vraćaju u reku? Zašto je dave na vazduhu? Onda dolazim do zaključka: igraju se da bi ispali dobri pecaroši pred drugima. Isto i sa muškarcima, poigravaju se sa ženskim osećanjima, sačekaju da se devojka zaljubi u njih, a onda ih ostave da pate i da jure za njima. Isto tako oni misle da su šmekeri u društvu. A žena? Žena je u stanju da se brzo zaljubi, ako je on navede. Dovoljan je samo mali drugačiji znak kojim će ona shvatiti da je on poseban, a da su svi drugi isti. U stvari, to često budu samo trikovi. Da ne grešim dušu, takve trikove mnogo dobro poznaju i devojke, ali su to uglavnom one devojke koje su imale iskustva sa takvim muškarcima. "Znam ja takve kao ti. Vraćaju se samo kada osete da ih zaboravljaš. Onda te ponovo navuku na sebe, i opet pobegnu. Takvi nikada ne ostaju zauvek." Read more: http://citatisastavi.blogspot.com/#ixzz2pWd48xGrJan 05, 2014 1439
