Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 462
    Blogs
  • 53
    Active Bloggers
126 blogs
  • 30 Jul 2020
    Stav o stavovima Razmotavanje aktivizma kao vanmehaničkog delovanja i usporavanja civilizacije.   Da bi se oformio čvrst stav o nečemu potrebno je izučiti tematiku temeljno pa onda oformiti utemeljeno mišljenje. Većina mišljenje formira se na osnovu predrasuda i polutačnih informacija i osobe su spremne za te stavove sve uraditi . Svađati se čak i sa bližnjima koji ne misle isto. Aktivizam je posledica usijanih glava koji kreću za idejama i mišljenjima drugih ljudi. Čovek bez stavova koji relativizuje sve ima prečišćen i svež um u kom cveta najlepše cveće ali se ne servira tj ne propagira nešto što cveta što je evoluirajuće , što se menja. Promeniti nešto je veliki uspeh i ne dostiže se lako. Navike su nešto po čemu funkcionišemo i sve dok smo deo mehanizma koji podmazano pokreće sve oko nas dobro je. Da se vratimo na stavove. Postoje teze teorije teoreme hipoteze antiteze definicije principi zakoni duhovna načela, moralni kodeks nauka o svakoj mogućoj tematici koja je dovoljno misteriozna za istraživače smisla i ljude nemirnog duha koji ponuđeno uzimaju u obzir ali koriste i blagodeti prirode i društva kako bi što bolje bili integrisani i efikasni kao pojedinac ali i kao reprezent zajednice u kojoj živimo. Mi kao ljudska vrsta nismo zaslužili da nas dele razdvajaju udaljuju različitošću kulture običaja mentaliteta verskih i opštih ubeđenja. Moglo bi se reći da sam globalista što možda i jeste tačno samo što ja ne znam ništa o toj ideologiji pa ne mogu potvrditi da jesam , dakle susreo sam se sa pojavom zvana predrasuda. Ljudska civilizacija je kolektiv koji je uzajamno povezan na razne načine i upućeni smo jedni na druge kako bi širili svest a ne sužavali je opasnim rečenicama upozorenjima zabranama ili ometanju razvoja ljudkse vrste u smeru svemira u kom su tolike galaksije zvezde planete sistemi koje nam daju izazov da otkrivamo nove tehnologije i dostignuća. Prosvetljenost je stanje u kom je um oslobođen od strahova koliko god je to moguće i može preneti svetlo na druge osobe motivacijom i usmeravanjem. U čemu je rešenje sukoba, u edukaciji u proširenju znanja i poštovanja drugoga. Da želim da osvojim elokvencijom ali pre svega želim da pobegnem iz mračnih svetova mržnje zlobe nerazumevanja i omalovažavanja. Sa uzajamnim poštovanjem uvažavanjem razmišljanjem uzajamnom interakcijom doći do rešenja problema. Za svaki problem ne postoji jedno već više rešenja samo što ljudi kriju svoje znanje i na debatama plašeći se i povlačeći u sebe gde pored čiste harmonije sa prirodom dolazi do disharmonije sa društvom tj većim delom. Plasirajuči slobodarske ideje na toboganu života naćićemo se u kolektivnoj svesti u kojoj dominira svetlost tj Božanska priroda.
    184 Objavio/la Saša
  • By Saša
    Stav o stavovima Razmotavanje aktivizma kao vanmehaničkog delovanja i usporavanja civilizacije.   Da bi se oformio čvrst stav o nečemu potrebno je izučiti tematiku temeljno pa onda oformiti utemeljeno mišljenje. Većina mišljenje formira se na osnovu predrasuda i polutačnih informacija i osobe su spremne za te stavove sve uraditi . Svađati se čak i sa bližnjima koji ne misle isto. Aktivizam je posledica usijanih glava koji kreću za idejama i mišljenjima drugih ljudi. Čovek bez stavova koji relativizuje sve ima prečišćen i svež um u kom cveta najlepše cveće ali se ne servira tj ne propagira nešto što cveta što je evoluirajuće , što se menja. Promeniti nešto je veliki uspeh i ne dostiže se lako. Navike su nešto po čemu funkcionišemo i sve dok smo deo mehanizma koji podmazano pokreće sve oko nas dobro je. Da se vratimo na stavove. Postoje teze teorije teoreme hipoteze antiteze definicije principi zakoni duhovna načela, moralni kodeks nauka o svakoj mogućoj tematici koja je dovoljno misteriozna za istraživače smisla i ljude nemirnog duha koji ponuđeno uzimaju u obzir ali koriste i blagodeti prirode i društva kako bi što bolje bili integrisani i efikasni kao pojedinac ali i kao reprezent zajednice u kojoj živimo. Mi kao ljudska vrsta nismo zaslužili da nas dele razdvajaju udaljuju različitošću kulture običaja mentaliteta verskih i opštih ubeđenja. Moglo bi se reći da sam globalista što možda i jeste tačno samo što ja ne znam ništa o toj ideologiji pa ne mogu potvrditi da jesam , dakle susreo sam se sa pojavom zvana predrasuda. Ljudska civilizacija je kolektiv koji je uzajamno povezan na razne načine i upućeni smo jedni na druge kako bi širili svest a ne sužavali je opasnim rečenicama upozorenjima zabranama ili ometanju razvoja ljudkse vrste u smeru svemira u kom su tolike galaksije zvezde planete sistemi koje nam daju izazov da otkrivamo nove tehnologije i dostignuća. Prosvetljenost je stanje u kom je um oslobođen od strahova koliko god je to moguće i može preneti svetlo na druge osobe motivacijom i usmeravanjem. U čemu je rešenje sukoba, u edukaciji u proširenju znanja i poštovanja drugoga. Da želim da osvojim elokvencijom ali pre svega želim da pobegnem iz mračnih svetova mržnje zlobe nerazumevanja i omalovažavanja. Sa uzajamnim poštovanjem uvažavanjem razmišljanjem uzajamnom interakcijom doći do rešenja problema. Za svaki problem ne postoji jedno već više rešenja samo što ljudi kriju svoje znanje i na debatama plašeći se i povlačeći u sebe gde pored čiste harmonije sa prirodom dolazi do disharmonije sa društvom tj većim delom. Plasirajuči slobodarske ideje na toboganu života naćićemo se u kolektivnoj svesti u kojoj dominira svetlost tj Božanska priroda.
    Jul 30, 2020 184
  • 12 Jul 2020
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    254 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    Jul 12, 2020 254
  • 06 Apr 2020
    Umru prijatelji umru roditelji a u tebi izrastu totemi. Izrastu u guši. Neki te dobro zaseku svojim krilima i zubima pa ostanu zakačeni za nepca, jednjak... Ne pomeraju se. Tvoje lice ne bude kao ranije. Tvoj glas i vrat ne stoje gde i nekada. Težak je protok vetra među granama i daskama naređanim u čoveku. Kao na đubrištu. Polako obuzimaju uspomene. Ono što je prošlo se budi. Otpočinje put. Toliku tugu ništa ne može potrti. Ni moltva ni alkohol. Ta svedenost pokreta i i količina daha, dojučerašnju naivu guta najlakši zalogaj. Od tada, pa u nedogled, na mesto negdašnjih snova dolazi iščekivanje. Čežnja. Beda vremena koja kuca dosadno kao jutarnji alarm i poziva te nazad i napred simultano. Gde si, kad ćeš, zašto smo... Ne zanima me. Do juče me je zanimalo. Danas me ne zanima. Sutra, hajde da se čujemo sutra. Danas možda potraje zauvek. Ne mogu baš ništa da obećam. Molim vas da ne mislite da sam gad. Ma, uostalom mislite šta hoćete. Danas me ne zanima šta mislite. Uopšte me ne zanimaju životi. I to bi bio ideal a svaki je ideal incident. Svako odustajanje kamen u očima. Sve biste vi vezali kanapom oko ruke i zauzdavali, a nema škole o drugom. Ne mogu se drugi klasifikovati kad je i za stoku to previše. Niko je ne pita. Niko ragu ne pita. Čoveku treba dati sunca. Sunca njemu treba. I milovanja, da. Ne modelijate. Samo nešto dajte. Dajte ako imate. Ako nemate, nema veze. Samo nemojte da ispadne da je nešto više, od svega što jeste, moglo da ispadne. Od danas ne mogu više. Molim vas! Da li mogu slobodno ući i razgledati? Sa sobom nosim kofer. Nosim štap. Veštačku nogu. Veštačku glavu. Može. Sve može. Odgovaram. Nema problema, samo, znajte nisam tu. I nemam ime. I imam manje nego što mislite da je uljudno. Tako je, razotkrivam se. Razumete. Totemi zadiru svojim krakom po mom dušniku i tu više nema mesta za još jedan par nozdrva, očiju, ruku od pomoći. Treba sad da nahranim sve te životinje. Moram da zalijem vrt. Vrtlog. Samo ne znam odakle. Kao da sam presušio. Presahlo je. Početak je bio onda kada mi se nedavno zgadilo sve ali ne, onako, kao uvreda - prolazno i otapajuće, bilo je tako da su sve boli utihnule i sve što je bilo nešto je postalo sve. Vratilo se svome izvoru. Istrpeti bol izumiranja je ništa u odnosu na bol i ništavilo poricanja. Zato priznajem. Ne mogu podneti blagu i mlaku podršku šake. Ne bih takvu ni usudu poverio. Kao ni dve ćorave mačke na uglu. S. Stojanović
    554 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Umru prijatelji umru roditelji a u tebi izrastu totemi. Izrastu u guši. Neki te dobro zaseku svojim krilima i zubima pa ostanu zakačeni za nepca, jednjak... Ne pomeraju se. Tvoje lice ne bude kao ranije. Tvoj glas i vrat ne stoje gde i nekada. Težak je protok vetra među granama i daskama naređanim u čoveku. Kao na đubrištu. Polako obuzimaju uspomene. Ono što je prošlo se budi. Otpočinje put. Toliku tugu ništa ne može potrti. Ni moltva ni alkohol. Ta svedenost pokreta i i količina daha, dojučerašnju naivu guta najlakši zalogaj. Od tada, pa u nedogled, na mesto negdašnjih snova dolazi iščekivanje. Čežnja. Beda vremena koja kuca dosadno kao jutarnji alarm i poziva te nazad i napred simultano. Gde si, kad ćeš, zašto smo... Ne zanima me. Do juče me je zanimalo. Danas me ne zanima. Sutra, hajde da se čujemo sutra. Danas možda potraje zauvek. Ne mogu baš ništa da obećam. Molim vas da ne mislite da sam gad. Ma, uostalom mislite šta hoćete. Danas me ne zanima šta mislite. Uopšte me ne zanimaju životi. I to bi bio ideal a svaki je ideal incident. Svako odustajanje kamen u očima. Sve biste vi vezali kanapom oko ruke i zauzdavali, a nema škole o drugom. Ne mogu se drugi klasifikovati kad je i za stoku to previše. Niko je ne pita. Niko ragu ne pita. Čoveku treba dati sunca. Sunca njemu treba. I milovanja, da. Ne modelijate. Samo nešto dajte. Dajte ako imate. Ako nemate, nema veze. Samo nemojte da ispadne da je nešto više, od svega što jeste, moglo da ispadne. Od danas ne mogu više. Molim vas! Da li mogu slobodno ući i razgledati? Sa sobom nosim kofer. Nosim štap. Veštačku nogu. Veštačku glavu. Može. Sve može. Odgovaram. Nema problema, samo, znajte nisam tu. I nemam ime. I imam manje nego što mislite da je uljudno. Tako je, razotkrivam se. Razumete. Totemi zadiru svojim krakom po mom dušniku i tu više nema mesta za još jedan par nozdrva, očiju, ruku od pomoći. Treba sad da nahranim sve te životinje. Moram da zalijem vrt. Vrtlog. Samo ne znam odakle. Kao da sam presušio. Presahlo je. Početak je bio onda kada mi se nedavno zgadilo sve ali ne, onako, kao uvreda - prolazno i otapajuće, bilo je tako da su sve boli utihnule i sve što je bilo nešto je postalo sve. Vratilo se svome izvoru. Istrpeti bol izumiranja je ništa u odnosu na bol i ništavilo poricanja. Zato priznajem. Ne mogu podneti blagu i mlaku podršku šake. Ne bih takvu ni usudu poverio. Kao ni dve ćorave mačke na uglu. S. Stojanović
    Apr 06, 2020 554
  • 23 Jan 2020
    Pile moje, ne gledaj nikada levo ni desno, osim kad prelaziš ulicu. Sa strane stoje bolji i gori, jedni će ti ubiti samopouzdanje, drugi veru. Nemoj ćutati pred nepravdom, niti lajati na slabije. Ma koliko da je sličnih, ti si jedinstven, poštuj to. Ne spavaj sa upaljenom lampom, navikavaj oči na mrak. U mraku se bolje vidi srcem, očinji vid lažljiv je, prevrtljiv. Ne veruj slepo u svaku lepu reč, pusti da prođje vreme, umesto da čekaš da dođe. Vreme je uvek tu, mi ponekad nismo. Pile moje, mnogo toga ti ne umem reći, al znam gde stoji nevidljivo kamenje za saplitanje, padala sam, znam koji su izvori zatvoreni, otrovala sam se, znam kako se ustaje, uspravna sam. Ne slušaj me uvek, samo kad tiho govorim. Moja je buka istresanje muke, a ćutanje najčešća istina. Neka te imaju, imaj i ti njih, al uvek čuvaj seme svoje ličnosti u gvozdenoj kutiji na dnu srca, da uvek možeš ponovo da nikneš, jer lomiće te. Od ljudi nema zaklona. Ne laži sebe. Druge ćeš već lagati, u želji da ih spaseš ili da ih oteraš. Sebe ćeš samo istinom spasti. Pile moje, veruj. U bilo šta što osetiš duboko pod kožom kao svoje, jer vera je vodilja, a dok koračaš, živ si. Grdiće te, grliće te, zasmejaće te, rasplakaće te. Budi posramljen, umiljat, radostan, tužan, dozvoli da ti svaka ljudska emocija oboji deo srca, samo veruj, da niko osim tebe ne ume tvojim putem, da nikog osim tebe Gospod nije tvojim teretom upregao, niti obasjao istom svetlošću kojom obasjava tebe. Sve što činiš, čini po svojoj savesti, ne po uzoru na druge. Jer to u tvojim očima, to je dobrota, čak i kad se budeš rvao s demonima, veruj mi, sreća je samo kad si svoj, šta god bili oni oko tebe, pile moje...
    598 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Pile moje, ne gledaj nikada levo ni desno, osim kad prelaziš ulicu. Sa strane stoje bolji i gori, jedni će ti ubiti samopouzdanje, drugi veru. Nemoj ćutati pred nepravdom, niti lajati na slabije. Ma koliko da je sličnih, ti si jedinstven, poštuj to. Ne spavaj sa upaljenom lampom, navikavaj oči na mrak. U mraku se bolje vidi srcem, očinji vid lažljiv je, prevrtljiv. Ne veruj slepo u svaku lepu reč, pusti da prođje vreme, umesto da čekaš da dođe. Vreme je uvek tu, mi ponekad nismo. Pile moje, mnogo toga ti ne umem reći, al znam gde stoji nevidljivo kamenje za saplitanje, padala sam, znam koji su izvori zatvoreni, otrovala sam se, znam kako se ustaje, uspravna sam. Ne slušaj me uvek, samo kad tiho govorim. Moja je buka istresanje muke, a ćutanje najčešća istina. Neka te imaju, imaj i ti njih, al uvek čuvaj seme svoje ličnosti u gvozdenoj kutiji na dnu srca, da uvek možeš ponovo da nikneš, jer lomiće te. Od ljudi nema zaklona. Ne laži sebe. Druge ćeš već lagati, u želji da ih spaseš ili da ih oteraš. Sebe ćeš samo istinom spasti. Pile moje, veruj. U bilo šta što osetiš duboko pod kožom kao svoje, jer vera je vodilja, a dok koračaš, živ si. Grdiće te, grliće te, zasmejaće te, rasplakaće te. Budi posramljen, umiljat, radostan, tužan, dozvoli da ti svaka ljudska emocija oboji deo srca, samo veruj, da niko osim tebe ne ume tvojim putem, da nikog osim tebe Gospod nije tvojim teretom upregao, niti obasjao istom svetlošću kojom obasjava tebe. Sve što činiš, čini po svojoj savesti, ne po uzoru na druge. Jer to u tvojim očima, to je dobrota, čak i kad se budeš rvao s demonima, veruj mi, sreća je samo kad si svoj, šta god bili oni oko tebe, pile moje...
    Jan 23, 2020 598
  • 22 Jan 2020
    ''Mirišeš   Na oktobar Lepiš se za prste Za bokove Padam, želim da padam Boli me od sreće u grudima Ti me držiš  Čvrsto Sklanjaš mi kosu iza ušiju Nežan si dok ti prsti drhte Šapućeš Noćas si moja deformacija Gladan si života Krhki  Otkucaji  Dva srca Razdvojena kožom Ljubav je ovaj sekund Kunem se Zauvek, dodaješ.''   - Ana Gord
    563 Objavio/la D Boyanna
  • ''Mirišeš   Na oktobar Lepiš se za prste Za bokove Padam, želim da padam Boli me od sreće u grudima Ti me držiš  Čvrsto Sklanjaš mi kosu iza ušiju Nežan si dok ti prsti drhte Šapućeš Noćas si moja deformacija Gladan si života Krhki  Otkucaji  Dva srca Razdvojena kožom Ljubav je ovaj sekund Kunem se Zauvek, dodaješ.''   - Ana Gord
    Jan 22, 2020 563
  • 22 Jan 2020
    ''Dodir koji nedostaje Da umiri Utiša Smanji Nemire Dodir koji nedostaje Da uspori vreme Izbriše bore Dileme i probleme Da te razbudi Razvrdri Raznese Dodir koji nedostaje Leti i zimi U jutru i po noći Na suncu i na snegu Kad se pliva i kad se skija Kad se smeje i kad se jeca Kad se poleće i kad se sleće U specijalnim prilikama I neprilikama. Dodir koji nedostaje  Na svim pregibima i nagibima  Ispod vrata, Na usnama, Na kolenima. Dodir koji miriše na mandarinu Ruzmarin i ružu. Na detinjstvo, praznike i najmilije. Onaj od kojeg se koži vraćaju Oblik Jedrina I sjaj. Dodir koji nedostaje za  Oporavak Ozdravljenje Preobražaj. Onaj - samo tvoj - dodir...''
    488 Objavio/la D Boyanna
  • ''Dodir koji nedostaje Da umiri Utiša Smanji Nemire Dodir koji nedostaje Da uspori vreme Izbriše bore Dileme i probleme Da te razbudi Razvrdri Raznese Dodir koji nedostaje Leti i zimi U jutru i po noći Na suncu i na snegu Kad se pliva i kad se skija Kad se smeje i kad se jeca Kad se poleće i kad se sleće U specijalnim prilikama I neprilikama. Dodir koji nedostaje  Na svim pregibima i nagibima  Ispod vrata, Na usnama, Na kolenima. Dodir koji miriše na mandarinu Ruzmarin i ružu. Na detinjstvo, praznike i najmilije. Onaj od kojeg se koži vraćaju Oblik Jedrina I sjaj. Dodir koji nedostaje za  Oporavak Ozdravljenje Preobražaj. Onaj - samo tvoj - dodir...''
    Jan 22, 2020 488
  • 22 Jan 2020
    ''Da sam se ja pitala Naši razgovori bi još trajali Menjali bi se samo dani Sobe i ulice Kafanski stolovi Izlozi I prolaznici. Da sam se ja pitala Ti bi bio moja  Prva i poslednja stanica I ne bi bilo potrebe  Napuštati snove  Ni zbog čega. Da sam se ja pitala Sve pesme bi otišle  U najtamniju šuzmu  A mi bismo zauvek hodali Jedno kraj drugog.''   -Brankica Veljković
    424 Objavio/la D Boyanna
  • ''Da sam se ja pitala Naši razgovori bi još trajali Menjali bi se samo dani Sobe i ulice Kafanski stolovi Izlozi I prolaznici. Da sam se ja pitala Ti bi bio moja  Prva i poslednja stanica I ne bi bilo potrebe  Napuštati snove  Ni zbog čega. Da sam se ja pitala Sve pesme bi otišle  U najtamniju šuzmu  A mi bismo zauvek hodali Jedno kraj drugog.''   -Brankica Veljković
    Jan 22, 2020 424
  • 15 Jan 2020
    Videh danas negde u šumi, u drvetu ugravirano ono ''Kakve su ti misli, takavi ti je život.''. Pomislih kako su moje super, samo kad bi hteo da pliva samnom...
    373 Objavio/la D Boyanna
  • Videh danas negde u šumi, u drvetu ugravirano ono ''Kakve su ti misli, takavi ti je život.''. Pomislih kako su moje super, samo kad bi hteo da pliva samnom...
    Jan 15, 2020 373
  • 14 Jan 2020
    Umorna sam. Umorna sam od pokušaja da uvek sve razumem,oprostim, prebolim. Umorna sam od toga da sam ja uvek tu za sve, da svima pokušavam pomoći, razumeti, a kada ja trebam nekoga, ili su zauzeti ili se prave da me slušaju. A ustvari su u svom filmu i tu su tek toliko da mogu reći da su bili uz mene. Umorna sam od svih razočarenja. Od sumnje u ljubav i prijateljstvo, od straha da ne ostanem povredjena. Od laži i lažnih obećanja koje svakodnevno čujem. Jednostavno, nekad mi je potrebno samo mir i tišina.
    372 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Umorna sam. Umorna sam od pokušaja da uvek sve razumem,oprostim, prebolim. Umorna sam od toga da sam ja uvek tu za sve, da svima pokušavam pomoći, razumeti, a kada ja trebam nekoga, ili su zauzeti ili se prave da me slušaju. A ustvari su u svom filmu i tu su tek toliko da mogu reći da su bili uz mene. Umorna sam od svih razočarenja. Od sumnje u ljubav i prijateljstvo, od straha da ne ostanem povredjena. Od laži i lažnih obećanja koje svakodnevno čujem. Jednostavno, nekad mi je potrebno samo mir i tišina.
    Jan 14, 2020 372
  • 14 Jan 2020
    Potrebno je malo znanja,Malo stepenicaMalo sinusne funkcije Da nas nauči Šta je gore, a šta dolePotrebno je malo plusa i minusaDa bismo znali razlikuIzmedju sreće i zadovoljstva.Rekla bih da je zadovoljstvo U pikovimaSreća u lukovima. Da li si srećna?Da li si srećan?
    333 Objavio/la D Boyanna
  • Potrebno je malo znanja,Malo stepenicaMalo sinusne funkcije Da nas nauči Šta je gore, a šta dolePotrebno je malo plusa i minusaDa bismo znali razlikuIzmedju sreće i zadovoljstva.Rekla bih da je zadovoljstvo U pikovimaSreća u lukovima. Da li si srećna?Da li si srećan?
    Jan 14, 2020 333