Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 468
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
464 blogs
  • 25 Aug 2014
    Postoji neka teorija kako je nastala paradigma...  Grupa naučnika je zatvorila u kavez 5 majmuna i na sredinu kaveza postavila merdevine sa bananama na vrhu. Svaki put kada bi se jedan majmun popeo na merdevine i pojeo banane, naučnici bi ostale majmune polili hladnom vodom! Nakon nekog vremena, svaki put kada bi se neki majmun popeo na merdevine, ostali bi ga pretukli! Kao rezultat toga, posle nekog vremena, ni jedan majmun nije smeo da se popne na merdevine! Naučnici su tada odlučili da zamijene jednog od majmuna. Taj se majmun odmah popeo na merdevine, nakon čega su ga ostali pretukli! Nakon što je nekoliko puta dobio batine, shvatio je da se ne sme penjati na merdevine, iako nije znao razlog! Drugi majmun je zamjenjen i situacija se ponovila. Prvi zamjenjeni majmun ga je takođe pretukao. Isto se dogodilo i sa trećim i sačetvrtim. Na kraju je i peti majmun zamjenjen! Tada je ostalo 5 majmuna koji nisu nikada polivani hladnom vodom, a ipak su uvek premlatili onoga koji bi se pokušao popeti uz merdevine! Kada bi bilo moguće upitati te majmune, zašto uvek premlate onog koji se proba popeti....... Kladim se da bi odgovor bio....... “Nemam pojma- tako se to valjda radi ovde.” Da li vam zvuči poznato? Verovatno se i ovog momenta mnogi pitaju - "Zašto neke stvari radimo na način na koji ih radimo, ako postoji i druga solucija?!" .. i .. na kraju... "Samo su dve stvari beskrajne: svemir i ljudska glupost. A ja nisam baš siguran za ono prvo!"                                                                                                                                                Albert Einstein
    3492 Objavio/la Chupko Chupavi
  • Postoji neka teorija kako je nastala paradigma...  Grupa naučnika je zatvorila u kavez 5 majmuna i na sredinu kaveza postavila merdevine sa bananama na vrhu. Svaki put kada bi se jedan majmun popeo na merdevine i pojeo banane, naučnici bi ostale majmune polili hladnom vodom! Nakon nekog vremena, svaki put kada bi se neki majmun popeo na merdevine, ostali bi ga pretukli! Kao rezultat toga, posle nekog vremena, ni jedan majmun nije smeo da se popne na merdevine! Naučnici su tada odlučili da zamijene jednog od majmuna. Taj se majmun odmah popeo na merdevine, nakon čega su ga ostali pretukli! Nakon što je nekoliko puta dobio batine, shvatio je da se ne sme penjati na merdevine, iako nije znao razlog! Drugi majmun je zamjenjen i situacija se ponovila. Prvi zamjenjeni majmun ga je takođe pretukao. Isto se dogodilo i sa trećim i sačetvrtim. Na kraju je i peti majmun zamjenjen! Tada je ostalo 5 majmuna koji nisu nikada polivani hladnom vodom, a ipak su uvek premlatili onoga koji bi se pokušao popeti uz merdevine! Kada bi bilo moguće upitati te majmune, zašto uvek premlate onog koji se proba popeti....... Kladim se da bi odgovor bio....... “Nemam pojma- tako se to valjda radi ovde.” Da li vam zvuči poznato? Verovatno se i ovog momenta mnogi pitaju - "Zašto neke stvari radimo na način na koji ih radimo, ako postoji i druga solucija?!" .. i .. na kraju... "Samo su dve stvari beskrajne: svemir i ljudska glupost. A ja nisam baš siguran za ono prvo!"                                                                                                                                                Albert Einstein
    Aug 25, 2014 3492
  • 28 Sep 2013
    Na autoputu Beograd- Zagreb, u Sremu, šezdesetak kilometara od Beograda, pored Save, nalazi se Sremska Mitrovica. Grad ima oko 60.000 stanovnika, a cela opština oko 100.000. Opština obuhvata i sela Divoš, Ležimir, Grgurevci, Čalma, Veliki Radinci, Martinci, Kuzmin, Gornja Zasavica, Mačvanska Mitrovica, Jarak, Nocaj i Ravnje.Sremska Mitrovica je jedan od najstarijih gradova u Evropi. Na uzvišenju zvanom Kalvarija arheolozi su otkrili tragove organizovanog života od pre sedam hiljada godina. To je grad sa tri imena (SIRMIUM, CIVITAS SANCTI DEMETRI, SREMSKA MITROVICA) i tri grba (anticki, srednjovekovni i savremeni). Veliki antički grad Sirmium koji se nalazio na mestu današnje Mitrovice, za vreme tetrarijuma bio je jedan od četiri prestonice Rimskog carstva, uz Rim, Milano i Nikomediju.U Sirmiumu koji je najpoznatiji istoricar 4. veka Amijan Marcelin nazvao "slavnom i mnogoljudnom majkom gradova" rodeno je nekoliko rimskih imperatora. U doba najveceg procvata Sirmiuma, u 3. i 4. veku, tu je postojala velika kovnica novca, raskošna carska palata, sa vodovodom i termama, hipodromom, pozorištem, amfiteatrom. Grad je zbog toga postao veliko arheološko nalazište i danas ga nazivaju "muzejom pod otvorenim nebom".   Veoma vredni spomenici predstavljaju deo svetske kulturne baštine, a neki od njih, kao Suncani sat, jedinstveni su u svetu. Gotovo na svakom cošku u gradu su iskopine, a stanovnici kažu da ovde kad malo "zadeš" ašovom pod zemlju nadeš neku antiku. To stvara probleme seljacima i graditeljima jer ako prijave da su "natrčali na nešto", moraju da obustave radove i na tom zemljištu se otvara arheološko nalazište. Legenda kaže da se u toj oblasti navodno nalazi i zlatna kapija koja još nije pronadena, pa je kad god bi se ova prica aktuelizovala, po okolnim njivama zaticano je puno lovaca na blago sa sondama za metal u rukama.   Posle niza vekova obavijenih istorijskom tamom, hunskih pokolja i požara, smenjivanja raznih vladara, grad je 1180. godine pripojen ugarskoj državi. Novo naselje dobilo je ime po srednjovekovnom manastiru Svetog Dimitrija, pa se najpre zvao Dmitrovica, a kasnije Mitrovica. Potom su se na vlasti smenjivali Turci, Ugari i Austrijanci, u doba Vojne granice Mitrovica je postala važno vojno i gradjansko naselje, a zatim i slobodan kraljevski grad sa potpunom autonomijom.Iz ovog perioda datiraju mnogi manastiri po Fruškoj gori (poseban blog cu o Fruškoj gori i manastirima).   U Prvom svetskom ratu, nakon proboja Solunskog fronta, srpska vojska je ušla u grad 5. novembra 1918. godine, i time je Mitrovica zajedno sa Sremom i Vojvodinom ušla u sastav nove jugoslovenske države.        Prvi pljačkaš banakaIz Sremske Mitrovice su i mnoge poznate ličnosti. Čuveni naši sugradjeni su glumci Petar Kralj, Mira Banjac, Borislav Pingovic, reditelj Petar Zec i Sinisa Kovačevic, čuveni arheolog Petar Miloševic, pevač "becaraca" Aleksandar Dejanovic,slikari Dragan Martinovic,Ivica Kovačic Štifla, te Mileva Maric Ajnštajn (tu se školovala)... Zanimljivo je da je odavde prvi pljackaš banaka u Titovoj Jugoslaviji, Slavko Ladjinovic o njemu cu napisati posebno blog .     Most Sv.Irinija     Centar grada                
    3459 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Na autoputu Beograd- Zagreb, u Sremu, šezdesetak kilometara od Beograda, pored Save, nalazi se Sremska Mitrovica. Grad ima oko 60.000 stanovnika, a cela opština oko 100.000. Opština obuhvata i sela Divoš, Ležimir, Grgurevci, Čalma, Veliki Radinci, Martinci, Kuzmin, Gornja Zasavica, Mačvanska Mitrovica, Jarak, Nocaj i Ravnje.Sremska Mitrovica je jedan od najstarijih gradova u Evropi. Na uzvišenju zvanom Kalvarija arheolozi su otkrili tragove organizovanog života od pre sedam hiljada godina. To je grad sa tri imena (SIRMIUM, CIVITAS SANCTI DEMETRI, SREMSKA MITROVICA) i tri grba (anticki, srednjovekovni i savremeni). Veliki antički grad Sirmium koji se nalazio na mestu današnje Mitrovice, za vreme tetrarijuma bio je jedan od četiri prestonice Rimskog carstva, uz Rim, Milano i Nikomediju.U Sirmiumu koji je najpoznatiji istoricar 4. veka Amijan Marcelin nazvao "slavnom i mnogoljudnom majkom gradova" rodeno je nekoliko rimskih imperatora. U doba najveceg procvata Sirmiuma, u 3. i 4. veku, tu je postojala velika kovnica novca, raskošna carska palata, sa vodovodom i termama, hipodromom, pozorištem, amfiteatrom. Grad je zbog toga postao veliko arheološko nalazište i danas ga nazivaju "muzejom pod otvorenim nebom".   Veoma vredni spomenici predstavljaju deo svetske kulturne baštine, a neki od njih, kao Suncani sat, jedinstveni su u svetu. Gotovo na svakom cošku u gradu su iskopine, a stanovnici kažu da ovde kad malo "zadeš" ašovom pod zemlju nadeš neku antiku. To stvara probleme seljacima i graditeljima jer ako prijave da su "natrčali na nešto", moraju da obustave radove i na tom zemljištu se otvara arheološko nalazište. Legenda kaže da se u toj oblasti navodno nalazi i zlatna kapija koja još nije pronadena, pa je kad god bi se ova prica aktuelizovala, po okolnim njivama zaticano je puno lovaca na blago sa sondama za metal u rukama.   Posle niza vekova obavijenih istorijskom tamom, hunskih pokolja i požara, smenjivanja raznih vladara, grad je 1180. godine pripojen ugarskoj državi. Novo naselje dobilo je ime po srednjovekovnom manastiru Svetog Dimitrija, pa se najpre zvao Dmitrovica, a kasnije Mitrovica. Potom su se na vlasti smenjivali Turci, Ugari i Austrijanci, u doba Vojne granice Mitrovica je postala važno vojno i gradjansko naselje, a zatim i slobodan kraljevski grad sa potpunom autonomijom.Iz ovog perioda datiraju mnogi manastiri po Fruškoj gori (poseban blog cu o Fruškoj gori i manastirima).   U Prvom svetskom ratu, nakon proboja Solunskog fronta, srpska vojska je ušla u grad 5. novembra 1918. godine, i time je Mitrovica zajedno sa Sremom i Vojvodinom ušla u sastav nove jugoslovenske države.        Prvi pljačkaš banakaIz Sremske Mitrovice su i mnoge poznate ličnosti. Čuveni naši sugradjeni su glumci Petar Kralj, Mira Banjac, Borislav Pingovic, reditelj Petar Zec i Sinisa Kovačevic, čuveni arheolog Petar Miloševic, pevač "becaraca" Aleksandar Dejanovic,slikari Dragan Martinovic,Ivica Kovačic Štifla, te Mileva Maric Ajnštajn (tu se školovala)... Zanimljivo je da je odavde prvi pljackaš banaka u Titovoj Jugoslaviji, Slavko Ladjinovic o njemu cu napisati posebno blog .     Most Sv.Irinija     Centar grada                
    Sep 28, 2013 3459
  • 24 Mar 2014
    Ako ste u dugogodišnjoj ljubavnoj vezi, veoma ste srećni i zadovoljni jedno drugim, jako vam je lepo kada ste zajedno, ali u poslednje vreme to je upravo najveći problem, da budete zajedno. Obaveze i brz tempo života ne dozvoljava vam da budete zajedno onoliko koliko želite i ne ostaje vam mnogo prostora za aktivnosti koje bi možda povratile strast i osvežila energiju veze.Činjenica je da su mnogi dugogodišnji parovi jednostavno zaboravili kako je to izlaziti i družiti se s partnerom izvan porodičnih okvira ili četiri zida. Umesto vikend izlazaka, šetnji, dane i večeri provode pred televizorom i kompjuterom. Zašto?Naravno, za to možete kriviti posao i druge obaveze, ali možda je problem u tome što je protokom vremena nestalo one romantike koja je „vladala“ u početku u veze. Ono što vam mi predlažemo jeste da barem jednom mesečno organizujete ljubavni sastanak. Kao u stara dobra vremena. Ne mora to svaki put da bude romantična večera uz sveće u preskupom restoranu. Može to biti i neobavezni ručak, vikend izlet, izlazak u bioskop ili šetnja uz sladoled.Izlazite u dvoje!Naime, upravo takvi 'sastanci' i izlasci su savršena prilika da na neutralnom terenu popričate o bilo čemu, donesete neke zajedničke odluke, zabavite se, ponovo probudite strast i jednostavno provedete vreme u atmosferi koja vam odgovara. Ako vam je teško da se uopšte odlučite za izlazak sa svojim partnerom/partnerkom, evo nekoliko saveta kakve izlaske nikako ne smete zanemariti, bilo da ste u vezi ili braku godinu dana, pet, deset ili 30 godina. Kada su u pitanju romantični izlasci, večera je verovatno prva stvar koja većini ljudi padne na pamet, što zaista nije nimalo loša opcija. Veče je za većinu ljudi vreme opuštanja, a ako se radi o vikendu, tada je možete produžiti i još kojim pićem više. Večera sa partnerom može biti vrlo lepa prilika da se opustite, nešto dobro popijete i pojedete, ali i popričate. Idite u svoj omiljeni restoran jednom mesečno ili barem jednom u dva meseca, naručite omiljena jela i uživajte. Oboje ste to zaslužili.Kada ste tek započinjali svoju vezu, bar jednom nedeljno ste odlazili u bioskop, a sada se ne sećate ni šta ste poslednje gledali ili kada? Možda će upravo kokice i bioskop biti dovoljni da se ponovo vrati više spontanosti i zabave u vašu vezu.Odlazak u bioskop nemojte planirati nedeljama unapred, nego jednostavno idite tog dana kada se setite, nađite film koji biste oboje pogledali i kupite kartu. Vrlo jednostavno! Ako imate vremena, pre ili posle bioskopa uklopite piće ili jednostavnu večeru. Biće to lep dodatak izlasku u ležernijem izdanju. Zapamtite, nije isto gledati film na televiziji, računaru i u bioskopu.Koliko puta na dan ili u nedelji ste išli „na kafu“ kada ste započeli svoju vezu? Svaki dan, nekoliko puta na dan, nekoliko puta nedeljno...? Sada, sedenje „na kafi“ je zaista redak događaj. Prošetajte gradom u kom živite ili se odvezite u susedno mesto i sedite na kafu. Najvažnije je da malo promenite okruženje. Jednom nedeljno sigurno možete odvojiti vreme za sastanak „na kafi“. Ako radite u blizu jedno drugog, ne postoji razlog zbog kog s vremena na vreme ne biste dogovorili zajednički ručak, koji ujedno može biti i romantičan. Možete dogovoriti sastanak u lokalnoj piceriji, restoranu ili jednostavno ručak obaviti na klupici u parku.Barem jedan sastanak za ručak u nedelji, koji traje pola sata ili možda koji minut više, zavisno od fleksibilnosti vašeg posla, može biti jako dobro vreme za opuštanje od aktivnosti koje vas čekaju na poslu, razgovor o nešto ležernijim temama ili planovima i obavezama koje imate nakon posla, te njihovo međusobno usklađivanje. Ako već od jutra planirate ovakav sastanak, obucite se malo lepše nego obično. Jednostavno - da partneru/partnerki date doznanja ko ga čeka za ručkom. Budite intimni! Kada ste vi umorni, on je za „akciju“, kada je on umoran vi ste za „akciju“, a za to vreme vaš intimni život pati. Zašto ne biste dogovorili malo vremena u dvoje, sa samo jednim konačnim ciljem - seksom.Možete započeti razgovorom, večerom, poslasticom... ili odmah krenuti u „akciju“. Pobrinite se da oko vas nema nikakvih smetnji koje bi mogle da vam poremete planove. Hoće li sastanak biti za vreme pauze za ručak, poslepodne ili uveče, uopšte nije bitno. Ovo je način da se ponovno povežete i na intimnom fizičkom nivou. 
    3456 Objavio/la Lara C®ft
  • Ako ste u dugogodišnjoj ljubavnoj vezi, veoma ste srećni i zadovoljni jedno drugim, jako vam je lepo kada ste zajedno, ali u poslednje vreme to je upravo najveći problem, da budete zajedno. Obaveze i brz tempo života ne dozvoljava vam da budete zajedno onoliko koliko želite i ne ostaje vam mnogo prostora za aktivnosti koje bi možda povratile strast i osvežila energiju veze.Činjenica je da su mnogi dugogodišnji parovi jednostavno zaboravili kako je to izlaziti i družiti se s partnerom izvan porodičnih okvira ili četiri zida. Umesto vikend izlazaka, šetnji, dane i večeri provode pred televizorom i kompjuterom. Zašto?Naravno, za to možete kriviti posao i druge obaveze, ali možda je problem u tome što je protokom vremena nestalo one romantike koja je „vladala“ u početku u veze. Ono što vam mi predlažemo jeste da barem jednom mesečno organizujete ljubavni sastanak. Kao u stara dobra vremena. Ne mora to svaki put da bude romantična večera uz sveće u preskupom restoranu. Može to biti i neobavezni ručak, vikend izlet, izlazak u bioskop ili šetnja uz sladoled.Izlazite u dvoje!Naime, upravo takvi 'sastanci' i izlasci su savršena prilika da na neutralnom terenu popričate o bilo čemu, donesete neke zajedničke odluke, zabavite se, ponovo probudite strast i jednostavno provedete vreme u atmosferi koja vam odgovara. Ako vam je teško da se uopšte odlučite za izlazak sa svojim partnerom/partnerkom, evo nekoliko saveta kakve izlaske nikako ne smete zanemariti, bilo da ste u vezi ili braku godinu dana, pet, deset ili 30 godina. Kada su u pitanju romantični izlasci, večera je verovatno prva stvar koja većini ljudi padne na pamet, što zaista nije nimalo loša opcija. Veče je za većinu ljudi vreme opuštanja, a ako se radi o vikendu, tada je možete produžiti i još kojim pićem više. Večera sa partnerom može biti vrlo lepa prilika da se opustite, nešto dobro popijete i pojedete, ali i popričate. Idite u svoj omiljeni restoran jednom mesečno ili barem jednom u dva meseca, naručite omiljena jela i uživajte. Oboje ste to zaslužili.Kada ste tek započinjali svoju vezu, bar jednom nedeljno ste odlazili u bioskop, a sada se ne sećate ni šta ste poslednje gledali ili kada? Možda će upravo kokice i bioskop biti dovoljni da se ponovo vrati više spontanosti i zabave u vašu vezu.Odlazak u bioskop nemojte planirati nedeljama unapred, nego jednostavno idite tog dana kada se setite, nađite film koji biste oboje pogledali i kupite kartu. Vrlo jednostavno! Ako imate vremena, pre ili posle bioskopa uklopite piće ili jednostavnu večeru. Biće to lep dodatak izlasku u ležernijem izdanju. Zapamtite, nije isto gledati film na televiziji, računaru i u bioskopu.Koliko puta na dan ili u nedelji ste išli „na kafu“ kada ste započeli svoju vezu? Svaki dan, nekoliko puta na dan, nekoliko puta nedeljno...? Sada, sedenje „na kafi“ je zaista redak događaj. Prošetajte gradom u kom živite ili se odvezite u susedno mesto i sedite na kafu. Najvažnije je da malo promenite okruženje. Jednom nedeljno sigurno možete odvojiti vreme za sastanak „na kafi“. Ako radite u blizu jedno drugog, ne postoji razlog zbog kog s vremena na vreme ne biste dogovorili zajednički ručak, koji ujedno može biti i romantičan. Možete dogovoriti sastanak u lokalnoj piceriji, restoranu ili jednostavno ručak obaviti na klupici u parku.Barem jedan sastanak za ručak u nedelji, koji traje pola sata ili možda koji minut više, zavisno od fleksibilnosti vašeg posla, može biti jako dobro vreme za opuštanje od aktivnosti koje vas čekaju na poslu, razgovor o nešto ležernijim temama ili planovima i obavezama koje imate nakon posla, te njihovo međusobno usklađivanje. Ako već od jutra planirate ovakav sastanak, obucite se malo lepše nego obično. Jednostavno - da partneru/partnerki date doznanja ko ga čeka za ručkom. Budite intimni! Kada ste vi umorni, on je za „akciju“, kada je on umoran vi ste za „akciju“, a za to vreme vaš intimni život pati. Zašto ne biste dogovorili malo vremena u dvoje, sa samo jednim konačnim ciljem - seksom.Možete započeti razgovorom, večerom, poslasticom... ili odmah krenuti u „akciju“. Pobrinite se da oko vas nema nikakvih smetnji koje bi mogle da vam poremete planove. Hoće li sastanak biti za vreme pauze za ručak, poslepodne ili uveče, uopšte nije bitno. Ovo je način da se ponovno povežete i na intimnom fizičkom nivou. 
    Mar 24, 2014 3456
  • 11 Aug 2013
    Pravimo... kozji sir     Ako volite da jedete sir ali vam ne odgovara visoki sadržaj masnoće i kalorija, onda ćete biti sretni kad otkrijete kozji sir, koji to sadrži ali u mnogo manjoj meri.Ja sam tehniku naucila od prijatelja koji imaju farmu koza gde i sami proizvode razne vrste sira i jogurt. Holandska porodica gde je baka glavni majstor, a Mišel njena unuka koju poznajem još iz osnovne skole.Ova farma ima oko 50 koza i baka Betty zna svaku imenom.Inaće ovde, samo da dodam da ja pripadam u malo osoba koje su uspele da udju u kuhinju bake Betty (posle mnogo molbi) i od nje sam naučila neke predivne recepte , kao što je npr riblji kari, ali ponajviše o azijskim začinama, jer je ona dugo živela u Indoneziji, koja je nekad bila holandska kolonija.Ali da se bacimo na pravljenje sira.U svakom slučaju ako imate mogućnosti da nabavite kozje mleko pokušajte.Ovde je kozji sir dosta skup u radnji(za mene) pa sam tim više sretna da imam Belku(moju kozu)..A moja klinka moze d apojede jogurta vise od mene.Sastojci:1/4 solje iscedjenog limuna1/2 češnjaka iseckanog belog luka Malo soliMožete dodati po želji Ruzmarin, celer,mirodjiju.. Napuni činiju srednje veličine sa kozjim mlekom.Zagrevaj postepeno dok ne dostigne temperaturu od 82 Celzija..Budite prisu   Kad dostigne do ove magicne temperature skini sa vatre i sipaj sok od limuna.Ostavi da stoji dok mleko ne počne da se zgrušava.Ne očekujte velike grudve(vidi sliku)Ovo samo kazem da ne pocnete da sipate još vise tni.Ovo bi trebalo da traje oko 15 minuta Obložite cediljku sa tankom krpom (pamucna gaza) ili jos bolje vise njih.Stavite na sud da sakupite surutku. Kutlačom sipajte mleko u cediljku.Skupite sada krpu i obesite na recimo varjaču. Ostavite da se cedi sve dok ne dobije izgled sličan rikoti .Ovo trahje 1 ' 1i po sat.                 Npr ovako: Ili ILi Ili ILi ILi Izručite u činiju i dodajte so i ako zelite začine.Može se nekoliko dana sačuvati u dobro zatvorenoj posudi u frižideru(mada kod mene nikad ne traje toliko dugo).Najukusniji je na hlebu, sa saaltom cak i sa vocem(npr sveze grilovane smokve) ili suve kajsije orasi ili ga mozete koristiti za kuvanje kao u mom receptu za Terinu od povrća.Samo još da napomenem da surutku ne bacam, pravim npr rikotu(ri-cotta prevedeno znači ,ponovo kuvano), dodajem testu kad pečem hleb(bolje naraste), ponekad dam i kerovima(dobro utiče na sjaj dlake)I uopšteno može se koristiti u većini recepta u kojima je potrebno mleko
    3412 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Pravimo... kozji sir     Ako volite da jedete sir ali vam ne odgovara visoki sadržaj masnoće i kalorija, onda ćete biti sretni kad otkrijete kozji sir, koji to sadrži ali u mnogo manjoj meri.Ja sam tehniku naucila od prijatelja koji imaju farmu koza gde i sami proizvode razne vrste sira i jogurt. Holandska porodica gde je baka glavni majstor, a Mišel njena unuka koju poznajem još iz osnovne skole.Ova farma ima oko 50 koza i baka Betty zna svaku imenom.Inaće ovde, samo da dodam da ja pripadam u malo osoba koje su uspele da udju u kuhinju bake Betty (posle mnogo molbi) i od nje sam naučila neke predivne recepte , kao što je npr riblji kari, ali ponajviše o azijskim začinama, jer je ona dugo živela u Indoneziji, koja je nekad bila holandska kolonija.Ali da se bacimo na pravljenje sira.U svakom slučaju ako imate mogućnosti da nabavite kozje mleko pokušajte.Ovde je kozji sir dosta skup u radnji(za mene) pa sam tim više sretna da imam Belku(moju kozu)..A moja klinka moze d apojede jogurta vise od mene.Sastojci:1/4 solje iscedjenog limuna1/2 češnjaka iseckanog belog luka Malo soliMožete dodati po želji Ruzmarin, celer,mirodjiju.. Napuni činiju srednje veličine sa kozjim mlekom.Zagrevaj postepeno dok ne dostigne temperaturu od 82 Celzija..Budite prisu   Kad dostigne do ove magicne temperature skini sa vatre i sipaj sok od limuna.Ostavi da stoji dok mleko ne počne da se zgrušava.Ne očekujte velike grudve(vidi sliku)Ovo samo kazem da ne pocnete da sipate još vise tni.Ovo bi trebalo da traje oko 15 minuta Obložite cediljku sa tankom krpom (pamucna gaza) ili jos bolje vise njih.Stavite na sud da sakupite surutku. Kutlačom sipajte mleko u cediljku.Skupite sada krpu i obesite na recimo varjaču. Ostavite da se cedi sve dok ne dobije izgled sličan rikoti .Ovo trahje 1 ' 1i po sat.                 Npr ovako: Ili ILi Ili ILi ILi Izručite u činiju i dodajte so i ako zelite začine.Može se nekoliko dana sačuvati u dobro zatvorenoj posudi u frižideru(mada kod mene nikad ne traje toliko dugo).Najukusniji je na hlebu, sa saaltom cak i sa vocem(npr sveze grilovane smokve) ili suve kajsije orasi ili ga mozete koristiti za kuvanje kao u mom receptu za Terinu od povrća.Samo još da napomenem da surutku ne bacam, pravim npr rikotu(ri-cotta prevedeno znači ,ponovo kuvano), dodajem testu kad pečem hleb(bolje naraste), ponekad dam i kerovima(dobro utiče na sjaj dlake)I uopšteno može se koristiti u većini recepta u kojima je potrebno mleko
    Aug 11, 2013 3412
  • 24 Mar 2014
    Već znate da je zaljubljenost magično i veselo osećanje, a naučno je dokazano da dosta dobrog čini i za vašu psihu i za vaše telo. Evo pet konkretnih razloga za ljubav, koji se ne mogu dovoditi u pitanje.  Pročitajte pet naučno dokazanih razloga da ne potcenjujete moć ljubavi, već izađete među ljude i pronađete nekog posebnog:    1. Ljubav vas čini mršavijim  To što vam nije problem da preskočite dezert kada ste zaljubljeni nije samo zbog toga što ne možete da prestanete da mislite na svog "slatkiša". Adrenalin koji se stvara u vašem telu, pored toga što vas navodi da drhtite nad pitanjima poput Da li će zvati? Da li mu se sviđam? ili Kuda ide naša veza?, suzbija i vaš apetit   2. Ljubav poboljšava pamćenje  Naučnici sa Univerziteta Pavija u Italiji otkrili su da zaljubljivanje poboljšava rast novih ćelija mozga. To objašnjava zašto se bez problema setite kako se zvao najbolji drug iz vrtića vašeg novog dečka, koga vam je usput spomenuo, iako ste na sve drugo zaboravili.  3. Ljubav poboljšava raspoloženje  Kada se zaljubite, vi ste praktično non-stop prirodno drogirani. Telo pumpa dopamin zbog koga osećate blaženstvo, optimizam i strpljenje, tj. volite ceo svet. Puni ste energije i lako se uzbudite, jer ste stalno euforični. Sa druge strane hormon vezivanja, oksitocin, širi osećaj miline i unutrašnje topline vašim telom svaki put kada vas vaš dragi dodirne, kada se mazite ili ste fizički intimni. Šta poželeti više...     4. Zbog ljubavi izgledate mlađe Da li ste znali da zaljubljenost pokreće i hormon DHEA, koji deluje protiv starenja, tako što pokreće obnavljanje ćelije u telu iznutra? Bolje od svake kreme za bore, realno govoreći. 5. Zbog ljubavi živite duže Evo dobrog razloga da se zaljubite, ali samo u onog ko će voleti i vas zauzvrat: Prema istraživanju Juta Univerziteta, oni koju su u vezi gde su osećanja uzvrećena, zdraviji su i žive duže od onih koji su sami. Naučnici smatraju da je to zbog toga što imamo više samopouzdanja zbog partnerovih uzvraćenih osećanja, što smanjuje šansu za depresiju. Sem toga, dr Vilijams, koji je radio na ovom istraživanju, primetio je još nešto: "Ljudi se ponašaju mnogo odgovornije kada su u paru. Mnogo su manje šanse da ćete ugrožavati svoj život pušenjem, povremenim opijanjem, ili opasnim navikama u ishrani, ako onaj koga volite računa na vas."
    3403 Objavio/la Lara C®ft
  • Već znate da je zaljubljenost magično i veselo osećanje, a naučno je dokazano da dosta dobrog čini i za vašu psihu i za vaše telo. Evo pet konkretnih razloga za ljubav, koji se ne mogu dovoditi u pitanje.  Pročitajte pet naučno dokazanih razloga da ne potcenjujete moć ljubavi, već izađete među ljude i pronađete nekog posebnog:    1. Ljubav vas čini mršavijim  To što vam nije problem da preskočite dezert kada ste zaljubljeni nije samo zbog toga što ne možete da prestanete da mislite na svog "slatkiša". Adrenalin koji se stvara u vašem telu, pored toga što vas navodi da drhtite nad pitanjima poput Da li će zvati? Da li mu se sviđam? ili Kuda ide naša veza?, suzbija i vaš apetit   2. Ljubav poboljšava pamćenje  Naučnici sa Univerziteta Pavija u Italiji otkrili su da zaljubljivanje poboljšava rast novih ćelija mozga. To objašnjava zašto se bez problema setite kako se zvao najbolji drug iz vrtića vašeg novog dečka, koga vam je usput spomenuo, iako ste na sve drugo zaboravili.  3. Ljubav poboljšava raspoloženje  Kada se zaljubite, vi ste praktično non-stop prirodno drogirani. Telo pumpa dopamin zbog koga osećate blaženstvo, optimizam i strpljenje, tj. volite ceo svet. Puni ste energije i lako se uzbudite, jer ste stalno euforični. Sa druge strane hormon vezivanja, oksitocin, širi osećaj miline i unutrašnje topline vašim telom svaki put kada vas vaš dragi dodirne, kada se mazite ili ste fizički intimni. Šta poželeti više...     4. Zbog ljubavi izgledate mlađe Da li ste znali da zaljubljenost pokreće i hormon DHEA, koji deluje protiv starenja, tako što pokreće obnavljanje ćelije u telu iznutra? Bolje od svake kreme za bore, realno govoreći. 5. Zbog ljubavi živite duže Evo dobrog razloga da se zaljubite, ali samo u onog ko će voleti i vas zauzvrat: Prema istraživanju Juta Univerziteta, oni koju su u vezi gde su osećanja uzvrećena, zdraviji su i žive duže od onih koji su sami. Naučnici smatraju da je to zbog toga što imamo više samopouzdanja zbog partnerovih uzvraćenih osećanja, što smanjuje šansu za depresiju. Sem toga, dr Vilijams, koji je radio na ovom istraživanju, primetio je još nešto: "Ljudi se ponašaju mnogo odgovornije kada su u paru. Mnogo su manje šanse da ćete ugrožavati svoj život pušenjem, povremenim opijanjem, ili opasnim navikama u ishrani, ako onaj koga volite računa na vas."
    Mar 24, 2014 3403
  • 18 Sep 2014
    Nekada davno, jako davno, postojalo je ostrvo, na kome su živela sva osećanja i duhovne dragocenosti ljudi: Radost, Tuga, Tačnost i druge. Zajedno sa njima živela je i Ljubav. Jednog dana, Ose’anja su primetila da ostrvo tone u okean i da će uskoro potonuti.  Sva osećanja su se ukrcala na svoje brodove i napustila ostrvo. A ljubav kao Ljubav… nije žurila… čekala je do poslednjeg trenutka. Tek kad je videla da nema nikakve nade za ostrvo, počela je da zove u pomoć.  Za plovidbu, upravo se spremao raskošni brod Bogatstva. Ljubav ga zamoli da pođe sa njim, ali  je Bogatstvo reklo da je na brodu mnogo dragocenosti, zlata, srebra i drugog,  i da za Ljubav nema mesta.  Ljubav se zatim obratila Gordosti, čiji brod je sledeći isplovljavao... Ali, kao odgovor, Ljubav je čula da će njeno prisustvo narušiti savršenstvo na brodu Gordosti.  Molbu za pomoć Ljubav je uputila i Tugi. „O, Ljubavi“ – odgovorila je Tuga, - „tako sam tužna, da moram da ostanem u usamljenosti.“  Sa ostrva je otplivala i Radost, ali je toliko bila zaneta veseljem, da čak nije ni čula molbu Ljubavi. Odjednom, Ljubav začu glas: „Dođi Ljubavi, uzeću te sa sobom.“ Ljubav ugleda sedog starca i bila je tako srećna da je zaboravila da ga pita za ime.  Kada su doplivali do kopna, Ljubav je ostala, a strac je otplovio dalje. I tek pošto je brod nestao sa vidika, Ljubav se prisetila... Pa ona nije ni zahvalila starcu! Ljubav se obratila Poznanju:  „Poznanje, reci mi, ko me je spasao?“  „To je bilo Vreme“, odgovori Poznanje.  „Vreme?“ – začudi se Ljubav, „Radi čega mi je ono pomoglo?“  Poznanje odgovori: “Samo Vreme zna i razume, koliko je u životu važna Ljubav“.
    3358 Objavio/la VolimoNet
  • Nekada davno, jako davno, postojalo je ostrvo, na kome su živela sva osećanja i duhovne dragocenosti ljudi: Radost, Tuga, Tačnost i druge. Zajedno sa njima živela je i Ljubav. Jednog dana, Ose’anja su primetila da ostrvo tone u okean i da će uskoro potonuti.  Sva osećanja su se ukrcala na svoje brodove i napustila ostrvo. A ljubav kao Ljubav… nije žurila… čekala je do poslednjeg trenutka. Tek kad je videla da nema nikakve nade za ostrvo, počela je da zove u pomoć.  Za plovidbu, upravo se spremao raskošni brod Bogatstva. Ljubav ga zamoli da pođe sa njim, ali  je Bogatstvo reklo da je na brodu mnogo dragocenosti, zlata, srebra i drugog,  i da za Ljubav nema mesta.  Ljubav se zatim obratila Gordosti, čiji brod je sledeći isplovljavao... Ali, kao odgovor, Ljubav je čula da će njeno prisustvo narušiti savršenstvo na brodu Gordosti.  Molbu za pomoć Ljubav je uputila i Tugi. „O, Ljubavi“ – odgovorila je Tuga, - „tako sam tužna, da moram da ostanem u usamljenosti.“  Sa ostrva je otplivala i Radost, ali je toliko bila zaneta veseljem, da čak nije ni čula molbu Ljubavi. Odjednom, Ljubav začu glas: „Dođi Ljubavi, uzeću te sa sobom.“ Ljubav ugleda sedog starca i bila je tako srećna da je zaboravila da ga pita za ime.  Kada su doplivali do kopna, Ljubav je ostala, a strac je otplovio dalje. I tek pošto je brod nestao sa vidika, Ljubav se prisetila... Pa ona nije ni zahvalila starcu! Ljubav se obratila Poznanju:  „Poznanje, reci mi, ko me je spasao?“  „To je bilo Vreme“, odgovori Poznanje.  „Vreme?“ – začudi se Ljubav, „Radi čega mi je ono pomoglo?“  Poznanje odgovori: “Samo Vreme zna i razume, koliko je u životu važna Ljubav“.
    Sep 18, 2014 3358
  • 13 Sep 2013
    Kutija Spasa Dakle,ja sam je tako prekrstila, a znam da će se svi koji su prezaposleni složiti samnom kad je ovde otvore i vide o čemu se radi. Jedna malda žena je pobedivši na takmičenju  Masterchef New Zealand ,odlučila da sa još nekoliko entuzijasta kad je reč o hrani (uključujući  i svoga supruga),započne ovu kompaniju. Ideja je da svake nedelje oni koji su pretplaćeni dobiju ovu Kutiju spasa koja sadrži  SVE sastojke za 5 večera za 4 -5 osoba ) ili manje ako vam je porodica manja ili živite sami. Sve to uz detaljan recept  koji je lako i brzo spremiti Kada ste se predplatili, svake nededlje vam na adresu isporuče ovu Kutiju Spasa. Proizvodi koje dobijate su najsvežiji i visokog kvaliteta. Ne znam gde živite ali sigurna sam da svuda ima ljudi koji su zainteresovani za olakšanje u kuhinji posle napornog dana. Ulaganja su minimalna jer klijenti predpaltom osiguravaju vaš fond za nabavku.Morate se naravno pridržavati poslovne etike i zaista isporučiti ono što ste obećali. Ako govorite engleski dodajem i link o ovoj kompaniji a Novom Zelandu..i naravno onima koji ne govore a želelei bi više da znaju stojim na raspolaganju za detaljnije informacije . Oni koji žive u Beogradu npr: U vašem gradu ima preko 70 stranih Ambasada... Pa onda Ministarstva, pa strana i domaća preduzeća,ma lista potencijalnih zainteresovanih je bezgranična.   Raditi na dobroj ideji je bolje nego imati dobru ideju. http://www.myfoodbag.co.nz/how-it-works      
    3291 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Kutija Spasa Dakle,ja sam je tako prekrstila, a znam da će se svi koji su prezaposleni složiti samnom kad je ovde otvore i vide o čemu se radi. Jedna malda žena je pobedivši na takmičenju  Masterchef New Zealand ,odlučila da sa još nekoliko entuzijasta kad je reč o hrani (uključujući  i svoga supruga),započne ovu kompaniju. Ideja je da svake nedelje oni koji su pretplaćeni dobiju ovu Kutiju spasa koja sadrži  SVE sastojke za 5 večera za 4 -5 osoba ) ili manje ako vam je porodica manja ili živite sami. Sve to uz detaljan recept  koji je lako i brzo spremiti Kada ste se predplatili, svake nededlje vam na adresu isporuče ovu Kutiju Spasa. Proizvodi koje dobijate su najsvežiji i visokog kvaliteta. Ne znam gde živite ali sigurna sam da svuda ima ljudi koji su zainteresovani za olakšanje u kuhinji posle napornog dana. Ulaganja su minimalna jer klijenti predpaltom osiguravaju vaš fond za nabavku.Morate se naravno pridržavati poslovne etike i zaista isporučiti ono što ste obećali. Ako govorite engleski dodajem i link o ovoj kompaniji a Novom Zelandu..i naravno onima koji ne govore a želelei bi više da znaju stojim na raspolaganju za detaljnije informacije . Oni koji žive u Beogradu npr: U vašem gradu ima preko 70 stranih Ambasada... Pa onda Ministarstva, pa strana i domaća preduzeća,ma lista potencijalnih zainteresovanih je bezgranična.   Raditi na dobroj ideji je bolje nego imati dobru ideju. http://www.myfoodbag.co.nz/how-it-works      
    Sep 13, 2013 3291
  • 03 Sep 2014
    Devedesete... Presuda i poslednji dani neke već davno zaboravljene zemlje... ili možda i nije zaboravljena? Ovih dana, kada su ponovo aktuelne igre sa loptama, mislima se vraćamo u te dane kada nam je najvažnije pitanje bilo sa koliko razlike će naši košarkaši pobediti.... i svi smo čekali duel titana, susret sa američkim drim timom. Iako do tog susreta nikad nije došlo, svi znamo da bi istorija košarke bila sasvim drugačija, a nama i danas prolaze mislima majstorije jedne od najboljih ekipa svih vremena i prvenstvo Evrope u Rimu 1991 godine kada su prosto samleli sve što se našlo na putu. Najbolja ilustracija moći je čuvena asistencija Sretenovića preko celog terena posle koje Rađa hvata loptu iznad obruča i zakucava Evropu i reprezentaciju Italije, čisto da se zna koje boje su majstori. Tada smo to zvali egzibicijom, a danas znamo da se to zove alejup... da su plavi ostali na broju, moguće da bi neke fraze u košarci danas imale sasvim drugo ime. Legendarni trener Duda Ivković vodio je repku koja i danas izaziva strahopoštovanje: Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Žarko Paspalj, Zoran Savić, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, Velimir Perasović, Jure Zdovc, Arijan Komazec, Zoran Sretenović, Zoran Jovanović.Tog juna 1991 godine redom su u mešalicu upadali Španija, Poljska, Bugarska, Francuska i u finalu već pomenuta Italija. Finale.. kao i mnoga prethodna finala... da li ste se nekad zapitali šta se dešava sa loptama kojima se finala igraju? Lopta kojom se finale u Rimu 1991 igralo, sticajem okolnosti, danas se nalazi u vlasništvu privatnog kolekcionara iz Beograda i uskoro će se naći na aukciji. Na lopti se vide potpisi svih igrača ekipe, kao i naznaka: Peci od prvaka Evrope Rim 91 .. i tako.. dok sećanja na te dane, ipak, polako blede, ova lopta ostaje nemi svedok superiornosti jedne ekipe i paradoksa da jedna zemlja koja skoro da nije ni postojala, suvereno vlada jednim od najpopularnijih sportova na planeti. U godinama koje su sledile i neprekidne šetnje od jedne do druge granice ekstrema, kada je pojam normalno živeti za nas postao samo zaboravljeni stari refren, mi smo predugo čekali, ali ipak dočekali da postanemo noćna mora drim timu, i to na njihovom terenu. u Indijanopolisu su titani pali, uz onaj legendarni komentar voditelja "moraće da pošalju neke bolje", ali to je već neka druga priča... i već neka druga.. LOPTA...     P.S. ukoliko je neko zainteresovan za loptu (cena 2000 e), osoba za kontakt je Dragan, kontakt telefon +381 64 9999 829  
    3283 Objavio/la VolimoNet
  • Devedesete... Presuda i poslednji dani neke već davno zaboravljene zemlje... ili možda i nije zaboravljena? Ovih dana, kada su ponovo aktuelne igre sa loptama, mislima se vraćamo u te dane kada nam je najvažnije pitanje bilo sa koliko razlike će naši košarkaši pobediti.... i svi smo čekali duel titana, susret sa američkim drim timom. Iako do tog susreta nikad nije došlo, svi znamo da bi istorija košarke bila sasvim drugačija, a nama i danas prolaze mislima majstorije jedne od najboljih ekipa svih vremena i prvenstvo Evrope u Rimu 1991 godine kada su prosto samleli sve što se našlo na putu. Najbolja ilustracija moći je čuvena asistencija Sretenovića preko celog terena posle koje Rađa hvata loptu iznad obruča i zakucava Evropu i reprezentaciju Italije, čisto da se zna koje boje su majstori. Tada smo to zvali egzibicijom, a danas znamo da se to zove alejup... da su plavi ostali na broju, moguće da bi neke fraze u košarci danas imale sasvim drugo ime. Legendarni trener Duda Ivković vodio je repku koja i danas izaziva strahopoštovanje: Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Žarko Paspalj, Zoran Savić, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, Velimir Perasović, Jure Zdovc, Arijan Komazec, Zoran Sretenović, Zoran Jovanović.Tog juna 1991 godine redom su u mešalicu upadali Španija, Poljska, Bugarska, Francuska i u finalu već pomenuta Italija. Finale.. kao i mnoga prethodna finala... da li ste se nekad zapitali šta se dešava sa loptama kojima se finala igraju? Lopta kojom se finale u Rimu 1991 igralo, sticajem okolnosti, danas se nalazi u vlasništvu privatnog kolekcionara iz Beograda i uskoro će se naći na aukciji. Na lopti se vide potpisi svih igrača ekipe, kao i naznaka: Peci od prvaka Evrope Rim 91 .. i tako.. dok sećanja na te dane, ipak, polako blede, ova lopta ostaje nemi svedok superiornosti jedne ekipe i paradoksa da jedna zemlja koja skoro da nije ni postojala, suvereno vlada jednim od najpopularnijih sportova na planeti. U godinama koje su sledile i neprekidne šetnje od jedne do druge granice ekstrema, kada je pojam normalno živeti za nas postao samo zaboravljeni stari refren, mi smo predugo čekali, ali ipak dočekali da postanemo noćna mora drim timu, i to na njihovom terenu. u Indijanopolisu su titani pali, uz onaj legendarni komentar voditelja "moraće da pošalju neke bolje", ali to je već neka druga priča... i već neka druga.. LOPTA...     P.S. ukoliko je neko zainteresovan za loptu (cena 2000 e), osoba za kontakt je Dragan, kontakt telefon +381 64 9999 829  
    Sep 03, 2014 3283
  • 26 Jan 2015
    Tokom decembra imali smo priliku da potpuno besplatno isprobamo najsavremeniji servis za telemedicinu. Prva platforma za telemedicinu u regionu – VisMedic, u saradnji sa beogradskom klinikom Bel Medic, tokom celog decembra pružala je usluge online konsultacija sa pacijentima potpuno besplatno, obeležavajući na taj način zvanični početak rada ove platforme za telemedicinu u Srbiji i regionu. Telemedicina nije novi pojam i za nju znamo već dugo. Već dugo postoji način da operacijama prisustvuju udaljeni lekari kojii će je voditi. U početku, u ove svrhe, korišćeni su video i satelitski linkovi, uz upotrebu izuzetno skupe i složene opreme, koju su mogle da priušte samo najopremljenije bolnice. Pojavom Interneta ovaj proces je postao jednostavniji, pošto je za prenos slike počeo da se koristi Internet, ali su i dalje uslovi za telemedicinu bili skupi – bila je potrebna specijalizovana oprema, brz Internet link i obučeni ljudi za upravljanje ovim sistemima. Iz tog razloga, telemedicina je uglavnom korišćena u skupim klinikama i koristi se najčešće samo za izuzetne slučaje. U međuvremenu kompjuteri koje imamo u našim domovima postali su sve brži, web kamera je postala deo standardne opreme koju svi imamo, a Internet linkovi su postali izuzetno brzi, čime su sve prepreke za korišćenje ovakve vrste usluga uklonjene. Time su ispunjeni uslovi za kreiranje novog oblika telemedicine, koji će biti dostpan svima. VisMedic platforma je formirana sa idejom da vrhunsku medicinsku zaštitu učini dostupnom što širem krugu pacijenata, nezavisno od njihove lokacije. U Srbiji, najkvalitetnija medicinska zaštita je rezervisana za Beograd i još nekoliko najvećih gradova u zemlji, čime su pacijenti iz unutrašnjosti prinuđeni da na preglede i konsultacije putuju, često veoma dugo i uz velike novčane troškove. Korišćenjem VisMedic platforme, pacijent je u mogućnosti da zakaže online konsultaciju sa lekarom, pošalje svu potrebnu dokumentaciju na uvid lekaru putem jednostavnog formulara i održi konsultaciju iz udobnosti svog doma, bez potrebe za odlaskom u samu medicinsku instituciju. Nakon toga, pacijent dobija mišljenje lekara na svoju mail adresu. Ovo mišljenje takođe ulazi i u online medicinski karton na VisMedic platformi, u kojem se nalaze svi dokumenti koje je pacijent stavio na uvid lekarima tokom prethodnih konsultacija, kao i sva prethodna mišljenja lekara, nastala kao rezultat prethodno održanih konsultacija.   Kompletan postupak je izuzetno jednostavan – pacijent, nakon registracije besplatnog naloga na sajtu www.vismedic.rs, putem opcije za pretragu bira lekara, bilo po imenu, bilo po potrebnoj specijalizaciji, a zatim, izabravši lekara, bira jedan od dostupnih termina koji njemu odgovara. Nakon toga, pacijent unosi razlog konsultacije, kao i sve moguće dokumente koji bi bili potrebni lekaru za datu konsultaciju. Kada dođe vreme za održavanje konsultacije, pacijent i lekar se sreću u virtualnoj ordinaciji, gde uz pomoć video linka komuniciraju kao da se nalaze u istoj prostoriji. Pacijent, po potrebi, može tokom konsultacije da pruži lekaru na uvid i dodatne dokumente, ukoliko lekar sugeriše da mu je to potrebno. Rezultat ovako održane konsultacije je mišljenje lekara, nastalo na osnovu razgovora sa pacijentom i pružene dokumentacije. VisMedic usluge se najčešće koriste za savetovanje sa lekarima u situacijama u kojima nema potrebe za fizičkim kontaktom, a posebno dobre rezultate pokazuje u situacijama kad je pacijentu potrebno drugo mišljenje lekara na osnovu postojećih nalaza i dokumentacije. VisMedic timu ovo nije prvi put da učestvuje u kreiranju jednog ovakvog servisa, pošto su učestvovali u kreiranju Clinical Fellows servisa, jednog od pionirskih servisa u oblasti telemedicine, koji pacijentima pruža uslugu drugog mišljenja na teritoriji SAD. U kreiranju ovog servisa VisMedic tim je sarađivao sa eminentnim stručnjacima sa Harvarda, Mayo klinike i drugih ustanova. Nakon završenog rada na ovom servisu, VisMedic je odlučio da servis dodatno unapredi i učini ga dostupnim građanima Srbije i regiona, čineći vrhunsku medicinsku zaštitu dostupnom svima. Ovaj servis je, pored toga što je namenjen građanima Srbije i regiona, izuzetno prilagođen i našim građanima u dijaspori, koji često imaju problem jezičke barijere u razgovorima sa lekarima na stranim jezicima. Koristeći VisMedic usluge ovi pacijenti mogu da dođu do vrhunske medicinske usluge na svom maternjem jeziku, smanjujući mogućnost da dođe do nerazumevanja u razgovoru između lekara i pacijenta na minimum. Predlažemo Vam da probate VisMedic platformu i da se sami uverite u to da ovakva vrsta usluge može da zameni mnoge odlaske kod lekara. Registrujte se potpuno besplatno na adresi www.vismedic.rs i otvorite vrata ka budućnosti medicine. Post objavljen u saradnji sa www.vismedic.rs  X
    3273 Objavio/la Volimo IT
  • Tokom decembra imali smo priliku da potpuno besplatno isprobamo najsavremeniji servis za telemedicinu. Prva platforma za telemedicinu u regionu – VisMedic, u saradnji sa beogradskom klinikom Bel Medic, tokom celog decembra pružala je usluge online konsultacija sa pacijentima potpuno besplatno, obeležavajući na taj način zvanični početak rada ove platforme za telemedicinu u Srbiji i regionu. Telemedicina nije novi pojam i za nju znamo već dugo. Već dugo postoji način da operacijama prisustvuju udaljeni lekari kojii će je voditi. U početku, u ove svrhe, korišćeni su video i satelitski linkovi, uz upotrebu izuzetno skupe i složene opreme, koju su mogle da priušte samo najopremljenije bolnice. Pojavom Interneta ovaj proces je postao jednostavniji, pošto je za prenos slike počeo da se koristi Internet, ali su i dalje uslovi za telemedicinu bili skupi – bila je potrebna specijalizovana oprema, brz Internet link i obučeni ljudi za upravljanje ovim sistemima. Iz tog razloga, telemedicina je uglavnom korišćena u skupim klinikama i koristi se najčešće samo za izuzetne slučaje. U međuvremenu kompjuteri koje imamo u našim domovima postali su sve brži, web kamera je postala deo standardne opreme koju svi imamo, a Internet linkovi su postali izuzetno brzi, čime su sve prepreke za korišćenje ovakve vrste usluga uklonjene. Time su ispunjeni uslovi za kreiranje novog oblika telemedicine, koji će biti dostpan svima. VisMedic platforma je formirana sa idejom da vrhunsku medicinsku zaštitu učini dostupnom što širem krugu pacijenata, nezavisno od njihove lokacije. U Srbiji, najkvalitetnija medicinska zaštita je rezervisana za Beograd i još nekoliko najvećih gradova u zemlji, čime su pacijenti iz unutrašnjosti prinuđeni da na preglede i konsultacije putuju, često veoma dugo i uz velike novčane troškove. Korišćenjem VisMedic platforme, pacijent je u mogućnosti da zakaže online konsultaciju sa lekarom, pošalje svu potrebnu dokumentaciju na uvid lekaru putem jednostavnog formulara i održi konsultaciju iz udobnosti svog doma, bez potrebe za odlaskom u samu medicinsku instituciju. Nakon toga, pacijent dobija mišljenje lekara na svoju mail adresu. Ovo mišljenje takođe ulazi i u online medicinski karton na VisMedic platformi, u kojem se nalaze svi dokumenti koje je pacijent stavio na uvid lekarima tokom prethodnih konsultacija, kao i sva prethodna mišljenja lekara, nastala kao rezultat prethodno održanih konsultacija.   Kompletan postupak je izuzetno jednostavan – pacijent, nakon registracije besplatnog naloga na sajtu www.vismedic.rs, putem opcije za pretragu bira lekara, bilo po imenu, bilo po potrebnoj specijalizaciji, a zatim, izabravši lekara, bira jedan od dostupnih termina koji njemu odgovara. Nakon toga, pacijent unosi razlog konsultacije, kao i sve moguće dokumente koji bi bili potrebni lekaru za datu konsultaciju. Kada dođe vreme za održavanje konsultacije, pacijent i lekar se sreću u virtualnoj ordinaciji, gde uz pomoć video linka komuniciraju kao da se nalaze u istoj prostoriji. Pacijent, po potrebi, može tokom konsultacije da pruži lekaru na uvid i dodatne dokumente, ukoliko lekar sugeriše da mu je to potrebno. Rezultat ovako održane konsultacije je mišljenje lekara, nastalo na osnovu razgovora sa pacijentom i pružene dokumentacije. VisMedic usluge se najčešće koriste za savetovanje sa lekarima u situacijama u kojima nema potrebe za fizičkim kontaktom, a posebno dobre rezultate pokazuje u situacijama kad je pacijentu potrebno drugo mišljenje lekara na osnovu postojećih nalaza i dokumentacije. VisMedic timu ovo nije prvi put da učestvuje u kreiranju jednog ovakvog servisa, pošto su učestvovali u kreiranju Clinical Fellows servisa, jednog od pionirskih servisa u oblasti telemedicine, koji pacijentima pruža uslugu drugog mišljenja na teritoriji SAD. U kreiranju ovog servisa VisMedic tim je sarađivao sa eminentnim stručnjacima sa Harvarda, Mayo klinike i drugih ustanova. Nakon završenog rada na ovom servisu, VisMedic je odlučio da servis dodatno unapredi i učini ga dostupnim građanima Srbije i regiona, čineći vrhunsku medicinsku zaštitu dostupnom svima. Ovaj servis je, pored toga što je namenjen građanima Srbije i regiona, izuzetno prilagođen i našim građanima u dijaspori, koji često imaju problem jezičke barijere u razgovorima sa lekarima na stranim jezicima. Koristeći VisMedic usluge ovi pacijenti mogu da dođu do vrhunske medicinske usluge na svom maternjem jeziku, smanjujući mogućnost da dođe do nerazumevanja u razgovoru između lekara i pacijenta na minimum. Predlažemo Vam da probate VisMedic platformu i da se sami uverite u to da ovakva vrsta usluge može da zameni mnoge odlaske kod lekara. Registrujte se potpuno besplatno na adresi www.vismedic.rs i otvorite vrata ka budućnosti medicine. Post objavljen u saradnji sa www.vismedic.rs  X
    Jan 26, 2015 3273
  • 05 Jul 2014
    Svaka kuća ima neku svoju tajnu. Brižljivo se skriva od gostiju.Svaka kuća ima jednu sobu sa koferima. Barem u jednom ima jedno pismo.U pismu je nešto što niko nesme da pročita i sazna. U pismu je jedan deo naše prošlosti koga nismo imali hrabrosti da se odreknemo. U trenucima slabosti tešimo se da niko neće zaviriti u taj stari kofer i naše uspomene.U svakom ormanu ima jedan mantil, u muntilu džep, u džepu iscepan vrh novina ili pomalo zgužvana kutija cigareta. Na njoj na brzinu napisan telefonski broj. Ime pamtimo samo mi i mesto i vreme gde smo se upoznali i šta je bilo posle. Nikad više nismo upotrebili taj broj. Služi nam kao šifra za promenu raspoloženja ili kao razlog više za braču svađu ako ga pronađe neko kome nije namenjen.Među uredno složenim starim tašnama ima jedna vizit karta koju nikome nismo pokazali.Među svim pesmama ima jedna koju naročito volimo ali se nikada nećemo odati u društvu i staviti je na gramofon.Ima jedno ime koje nas natera da se nalo okrenemo na ulici svaki put kad ga čujemo.Ima jedan film koji volimo ali koji više nikada nećemo gledati.Ne plašite se toliko za te svoje sitne tajne. I druga strana je suviše zauzeta čuvanjem sopstevnih da bi smogla snage da traži vaše.Uostalom, zar nije dovoljno to što nam je sadašnjost zajednička. Možemo makar parče proslosti da zadržimo samo za sebe.    
    3259 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Svaka kuća ima neku svoju tajnu. Brižljivo se skriva od gostiju.Svaka kuća ima jednu sobu sa koferima. Barem u jednom ima jedno pismo.U pismu je nešto što niko nesme da pročita i sazna. U pismu je jedan deo naše prošlosti koga nismo imali hrabrosti da se odreknemo. U trenucima slabosti tešimo se da niko neće zaviriti u taj stari kofer i naše uspomene.U svakom ormanu ima jedan mantil, u muntilu džep, u džepu iscepan vrh novina ili pomalo zgužvana kutija cigareta. Na njoj na brzinu napisan telefonski broj. Ime pamtimo samo mi i mesto i vreme gde smo se upoznali i šta je bilo posle. Nikad više nismo upotrebili taj broj. Služi nam kao šifra za promenu raspoloženja ili kao razlog više za braču svađu ako ga pronađe neko kome nije namenjen.Među uredno složenim starim tašnama ima jedna vizit karta koju nikome nismo pokazali.Među svim pesmama ima jedna koju naročito volimo ali se nikada nećemo odati u društvu i staviti je na gramofon.Ima jedno ime koje nas natera da se nalo okrenemo na ulici svaki put kad ga čujemo.Ima jedan film koji volimo ali koji više nikada nećemo gledati.Ne plašite se toliko za te svoje sitne tajne. I druga strana je suviše zauzeta čuvanjem sopstevnih da bi smogla snage da traži vaše.Uostalom, zar nije dovoljno to što nam je sadašnjost zajednička. Možemo makar parče proslosti da zadržimo samo za sebe.    
    Jul 05, 2014 3259