Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 472
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
130 blogs
  • 24 Sep 2021
    Deca
    Hajde da danas i od danas da volimo decu više Hajde danas  i od danas da budemo najstrpljiviji sa njima Hajde danas  i od danas  da sve posvetimo njihovim malim glavicama Hajde danas  da shvatimo da nas gledaju kao prave role-modele da shvatimo da su oni naši mali pratioci da su oni naša krv plod naše ljubavi naše pažnje našeg strpljenja našeg poverenja. Hajde danas  i od danas da budemo petsto puta bolji roditelji onakvi  kakve bi samo mogli poželeti hajde  da ne budemo tvrdoglavi da ne tvrdimo pazar da ne budemo slepi i zatvoreni već da slušamo i učimo ne samo od starijih  već i od svoje dece jer nas oni tako meni tako šareni tako uporni tako maštoviti mogu  mnogo čemu  naučiti.   Hajde da danas i od danas učimo od njih.
    2385 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Deca
    Hajde da danas i od danas da volimo decu više Hajde danas  i od danas da budemo najstrpljiviji sa njima Hajde danas  i od danas  da sve posvetimo njihovim malim glavicama Hajde danas  da shvatimo da nas gledaju kao prave role-modele da shvatimo da su oni naši mali pratioci da su oni naša krv plod naše ljubavi naše pažnje našeg strpljenja našeg poverenja. Hajde danas  i od danas da budemo petsto puta bolji roditelji onakvi  kakve bi samo mogli poželeti hajde  da ne budemo tvrdoglavi da ne tvrdimo pazar da ne budemo slepi i zatvoreni već da slušamo i učimo ne samo od starijih  već i od svoje dece jer nas oni tako meni tako šareni tako uporni tako maštoviti mogu  mnogo čemu  naučiti.   Hajde da danas i od danas učimo od njih.
    Sep 24, 2021 2385
  • 23 Jun 2021
    Pogrešan
    Voće Hladno i pitko vino Miris narandže Tražićeš na drugim mestima U senkama noćnih prolaza U mirisima posle kiše U sveže pokošenoj travi U tami koja dolazi posle mirnog dana U prostoru koji je postao prazan I tek sada čitaš onako kako treba Polako A ne 3 reda odjednom Teško dišeš Teško ti je Crna slova bole Razmazuju se po beloj pozadini  Oštro Tek sada si shvatio Pustio si  Da se vinova loza tvog bremena Oplete oko mene Pustio si Da me vrhovi iglica borovih izbodu Pustio si  Sve ono što nikada nisi želeo Dozvolio si  Da mene tako vrelu zamrzneš Držao me pod kristalnim staklenim pipcima Kontrolisao gde me trnovi ruže bodu  I konačno pustio  Da me povrede. Stene, oštri i špicasti vrhovi  Neka budu ono što će ostati posle Jer ne možeš ti Protiv vulkanske odlučnosti Protiv vaspitanja gromova Protiv vetra u kosi I zvezda u očima Nećeš uspeti svaki put kad probaš Nejak postaješ Nemoćan I grešiš, grešiš, grešiš Kao i svi Koji moju volju izazivaju u boj Jer ja mogu  Sve što ne možeš ni da zamisliš Sada kada klečiš ispred moje ogoljenosti Koja uvek beše tu Kada me konačno razumeš Ali prekasno Kada pokušavaš da izgovoriš reč, dve Ali prekasno Kada pokušavaš da kažeš da neću uspeti Ne čujem Jer Voće si rukama zgnječio Pitko vino si bez uživanja popio Miris narandže nisi ni primetio I u najvećem plamenu Nudio si mi vino . . A ja vino Nikada nisam volela.
    2670 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Pogrešan
    Voće Hladno i pitko vino Miris narandže Tražićeš na drugim mestima U senkama noćnih prolaza U mirisima posle kiše U sveže pokošenoj travi U tami koja dolazi posle mirnog dana U prostoru koji je postao prazan I tek sada čitaš onako kako treba Polako A ne 3 reda odjednom Teško dišeš Teško ti je Crna slova bole Razmazuju se po beloj pozadini  Oštro Tek sada si shvatio Pustio si  Da se vinova loza tvog bremena Oplete oko mene Pustio si Da me vrhovi iglica borovih izbodu Pustio si  Sve ono što nikada nisi želeo Dozvolio si  Da mene tako vrelu zamrzneš Držao me pod kristalnim staklenim pipcima Kontrolisao gde me trnovi ruže bodu  I konačno pustio  Da me povrede. Stene, oštri i špicasti vrhovi  Neka budu ono što će ostati posle Jer ne možeš ti Protiv vulkanske odlučnosti Protiv vaspitanja gromova Protiv vetra u kosi I zvezda u očima Nećeš uspeti svaki put kad probaš Nejak postaješ Nemoćan I grešiš, grešiš, grešiš Kao i svi Koji moju volju izazivaju u boj Jer ja mogu  Sve što ne možeš ni da zamisliš Sada kada klečiš ispred moje ogoljenosti Koja uvek beše tu Kada me konačno razumeš Ali prekasno Kada pokušavaš da izgovoriš reč, dve Ali prekasno Kada pokušavaš da kažeš da neću uspeti Ne čujem Jer Voće si rukama zgnječio Pitko vino si bez uživanja popio Miris narandže nisi ni primetio I u najvećem plamenu Nudio si mi vino . . A ja vino Nikada nisam volela.
    Jun 23, 2021 2670
  • 23 Jun 2021
    Svet je jedno čudno mesto
    ''Svet je jedno čudno mesto Mi smo čudni Stopala su nam uvrnutog izgleda Leđa su nam kriva Neko večito dobacuje da se ispravimo A niko ne objašnjava značaj kičme Kao stuba odbrane Kao linije gde se skladišti samopoštovanje Kao čvrstine koja nosi najteže terete Da sam to znala ranije Ne bih tako grešila Ne bi morao niko da me savetuje Sada bih čuvala Likvor i koštanu srž i kičmenu moždinu Sve pršljenove Meka tkiva Jer  Svet je čudno mesto Mi smo čudni I  Niko ovde ne želi da ti razbije glavu Svi žele da ti ošišaju pramen sa glave Ili da ti  Slome Kičmu.''                 Hvala ti Ivana
    2832 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Svet je jedno čudno mesto
    ''Svet je jedno čudno mesto Mi smo čudni Stopala su nam uvrnutog izgleda Leđa su nam kriva Neko večito dobacuje da se ispravimo A niko ne objašnjava značaj kičme Kao stuba odbrane Kao linije gde se skladišti samopoštovanje Kao čvrstine koja nosi najteže terete Da sam to znala ranije Ne bih tako grešila Ne bi morao niko da me savetuje Sada bih čuvala Likvor i koštanu srž i kičmenu moždinu Sve pršljenove Meka tkiva Jer  Svet je čudno mesto Mi smo čudni I  Niko ovde ne želi da ti razbije glavu Svi žele da ti ošišaju pramen sa glave Ili da ti  Slome Kičmu.''                 Hvala ti Ivana
    Jun 23, 2021 2832
  • 27 May 2021
    Učitelj
    Starac sedi u parku, prilazi mu mladić koji ga pita:"Da li me se sećate?"A starac kaže da ga se ne seća. Tada mu mladić kaže da mu je bio učenik, a učitelj pita:„Šta radiš, čime se baviš u životu?“Mladić odgovara:„Pa, postao sam učitelj.“"Ah, divno, poput mene?" reče starac."Pa da. U stvari, postao sam učitelj jer ste me inspirisali da budem poput vas.“Starac, radoznao, pita mladića  kada i kako je odlučio da postane učitelj. A mladić mu ispriča sledeću priču:„Jednog dana je ušao moj drug, takođe učenik, sa lepim novim satom, a ja sam odlučio da ga želim i ukrao sam ga, izvadio sam mu sat iz džepa", reče mladić i nastavi:"Ubrzo nakon toga, moj drug je zapazio da mu je sat nestao i odmah vam se požalio."Onda ste došli ​​u učionicu i rekli:"Ovom učeniku je danas ukraden sat tokom nastave. Ko god da ga je ukrao, ​​molim da ga vrati.""Nisam ga vratio jer nisam želeo. Tada ste zatvorili vrata i rekli nam svima da ustanemo i da ćete nas pretražiti, jedno po jedno, po džepovima, dok sat ne bude pronađen.Ali, rekli ste nam da zatvorimo oči, jer biste tražili njegov sat samo ako bismo svi imali zatvorene oči.Tako smo i učinili, i išli ste od učenika do učenika, od džepa do džepa, a kad ste prepipali moj džep, našli ste sat i uzeli ga.Nastavili ste pretraživati džepove svih nas i kada ste završili, rekli ste da otvorimo oči. Imamo sat.Ništa niste rekli i nikada niste spomenuli tu epizodu. Nikada niste rekli ko je ukrao sat. Tog dana ste zauvek spasili moje dostojanstvo. Bio je to najsramniji dan u mom životu.Na taj dan kada je moje dostojanstvo spašeno odlučio sam da ne postanem lopov, loša osoba. Nikada ništa niste rekli, niti me izgrdili, ili odveli u stranu da biste mi dali moralnu lekciju, ali jasno sam primio vašu poruku.Zahvaljujući vama sam razumio šta pravi vaspitač treba da radi. Da li se sećate tog događaja, profesore?"A profesor reče:"Sećam se situacije, ukradenog sata, koji sam tražio u džepu svih, ali nisam se sećao vas, jer sam takođe zatvarao oči dok sam ga tražio" Ovo je suština nastave - ako nekoga morate poniziti da bi ste ga naučili, ne znate kako da predajete.
    2850 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Učitelj
    Starac sedi u parku, prilazi mu mladić koji ga pita:"Da li me se sećate?"A starac kaže da ga se ne seća. Tada mu mladić kaže da mu je bio učenik, a učitelj pita:„Šta radiš, čime se baviš u životu?“Mladić odgovara:„Pa, postao sam učitelj.“"Ah, divno, poput mene?" reče starac."Pa da. U stvari, postao sam učitelj jer ste me inspirisali da budem poput vas.“Starac, radoznao, pita mladića  kada i kako je odlučio da postane učitelj. A mladić mu ispriča sledeću priču:„Jednog dana je ušao moj drug, takođe učenik, sa lepim novim satom, a ja sam odlučio da ga želim i ukrao sam ga, izvadio sam mu sat iz džepa", reče mladić i nastavi:"Ubrzo nakon toga, moj drug je zapazio da mu je sat nestao i odmah vam se požalio."Onda ste došli ​​u učionicu i rekli:"Ovom učeniku je danas ukraden sat tokom nastave. Ko god da ga je ukrao, ​​molim da ga vrati.""Nisam ga vratio jer nisam želeo. Tada ste zatvorili vrata i rekli nam svima da ustanemo i da ćete nas pretražiti, jedno po jedno, po džepovima, dok sat ne bude pronađen.Ali, rekli ste nam da zatvorimo oči, jer biste tražili njegov sat samo ako bismo svi imali zatvorene oči.Tako smo i učinili, i išli ste od učenika do učenika, od džepa do džepa, a kad ste prepipali moj džep, našli ste sat i uzeli ga.Nastavili ste pretraživati džepove svih nas i kada ste završili, rekli ste da otvorimo oči. Imamo sat.Ništa niste rekli i nikada niste spomenuli tu epizodu. Nikada niste rekli ko je ukrao sat. Tog dana ste zauvek spasili moje dostojanstvo. Bio je to najsramniji dan u mom životu.Na taj dan kada je moje dostojanstvo spašeno odlučio sam da ne postanem lopov, loša osoba. Nikada ništa niste rekli, niti me izgrdili, ili odveli u stranu da biste mi dali moralnu lekciju, ali jasno sam primio vašu poruku.Zahvaljujući vama sam razumio šta pravi vaspitač treba da radi. Da li se sećate tog događaja, profesore?"A profesor reče:"Sećam se situacije, ukradenog sata, koji sam tražio u džepu svih, ali nisam se sećao vas, jer sam takođe zatvarao oči dok sam ga tražio" Ovo je suština nastave - ako nekoga morate poniziti da bi ste ga naučili, ne znate kako da predajete.
    May 27, 2021 2850
  • 30 Jul 2020
    Stav O Stavovima
    Stav o stavovima Razmotavanje aktivizma kao vanmehaničkog delovanja i usporavanja civilizacije.   Da bi se oformio čvrst stav o nečemu potrebno je izučiti tematiku temeljno pa onda oformiti utemeljeno mišljenje. Većina mišljenje formira se na osnovu predrasuda i polutačnih informacija i osobe su spremne za te stavove sve uraditi . Svađati se čak i sa bližnjima koji ne misle isto. Aktivizam je posledica usijanih glava koji kreću za idejama i mišljenjima drugih ljudi. Čovek bez stavova koji relativizuje sve ima prečišćen i svež um u kom cveta najlepše cveće ali se ne servira tj ne propagira nešto što cveta što je evoluirajuće , što se menja. Promeniti nešto je veliki uspeh i ne dostiže se lako. Navike su nešto po čemu funkcionišemo i sve dok smo deo mehanizma koji podmazano pokreće sve oko nas dobro je. Da se vratimo na stavove. Postoje teze teorije teoreme hipoteze antiteze definicije principi zakoni duhovna načela, moralni kodeks nauka o svakoj mogućoj tematici koja je dovoljno misteriozna za istraživače smisla i ljude nemirnog duha koji ponuđeno uzimaju u obzir ali koriste i blagodeti prirode i društva kako bi što bolje bili integrisani i efikasni kao pojedinac ali i kao reprezent zajednice u kojoj živimo. Mi kao ljudska vrsta nismo zaslužili da nas dele razdvajaju udaljuju različitošću kulture običaja mentaliteta verskih i opštih ubeđenja. Moglo bi se reći da sam globalista što možda i jeste tačno samo što ja ne znam ništa o toj ideologiji pa ne mogu potvrditi da jesam , dakle susreo sam se sa pojavom zvana predrasuda. Ljudska civilizacija je kolektiv koji je uzajamno povezan na razne načine i upućeni smo jedni na druge kako bi širili svest a ne sužavali je opasnim rečenicama upozorenjima zabranama ili ometanju razvoja ljudkse vrste u smeru svemira u kom su tolike galaksije zvezde planete sistemi koje nam daju izazov da otkrivamo nove tehnologije i dostignuća. Prosvetljenost je stanje u kom je um oslobođen od strahova koliko god je to moguće i može preneti svetlo na druge osobe motivacijom i usmeravanjem. U čemu je rešenje sukoba, u edukaciji u proširenju znanja i poštovanja drugoga. Da želim da osvojim elokvencijom ali pre svega želim da pobegnem iz mračnih svetova mržnje zlobe nerazumevanja i omalovažavanja. Sa uzajamnim poštovanjem uvažavanjem razmišljanjem uzajamnom interakcijom doći do rešenja problema. Za svaki problem ne postoji jedno već više rešenja samo što ljudi kriju svoje znanje i na debatama plašeći se i povlačeći u sebe gde pored čiste harmonije sa prirodom dolazi do disharmonije sa društvom tj većim delom. Plasirajuči slobodarske ideje na toboganu života naćićemo se u kolektivnoj svesti u kojoj dominira svetlost tj Božanska priroda.
    1928 Objavio/la Saša
  • By Saša
    Stav O Stavovima
    Stav o stavovima Razmotavanje aktivizma kao vanmehaničkog delovanja i usporavanja civilizacije.   Da bi se oformio čvrst stav o nečemu potrebno je izučiti tematiku temeljno pa onda oformiti utemeljeno mišljenje. Većina mišljenje formira se na osnovu predrasuda i polutačnih informacija i osobe su spremne za te stavove sve uraditi . Svađati se čak i sa bližnjima koji ne misle isto. Aktivizam je posledica usijanih glava koji kreću za idejama i mišljenjima drugih ljudi. Čovek bez stavova koji relativizuje sve ima prečišćen i svež um u kom cveta najlepše cveće ali se ne servira tj ne propagira nešto što cveta što je evoluirajuće , što se menja. Promeniti nešto je veliki uspeh i ne dostiže se lako. Navike su nešto po čemu funkcionišemo i sve dok smo deo mehanizma koji podmazano pokreće sve oko nas dobro je. Da se vratimo na stavove. Postoje teze teorije teoreme hipoteze antiteze definicije principi zakoni duhovna načela, moralni kodeks nauka o svakoj mogućoj tematici koja je dovoljno misteriozna za istraživače smisla i ljude nemirnog duha koji ponuđeno uzimaju u obzir ali koriste i blagodeti prirode i društva kako bi što bolje bili integrisani i efikasni kao pojedinac ali i kao reprezent zajednice u kojoj živimo. Mi kao ljudska vrsta nismo zaslužili da nas dele razdvajaju udaljuju različitošću kulture običaja mentaliteta verskih i opštih ubeđenja. Moglo bi se reći da sam globalista što možda i jeste tačno samo što ja ne znam ništa o toj ideologiji pa ne mogu potvrditi da jesam , dakle susreo sam se sa pojavom zvana predrasuda. Ljudska civilizacija je kolektiv koji je uzajamno povezan na razne načine i upućeni smo jedni na druge kako bi širili svest a ne sužavali je opasnim rečenicama upozorenjima zabranama ili ometanju razvoja ljudkse vrste u smeru svemira u kom su tolike galaksije zvezde planete sistemi koje nam daju izazov da otkrivamo nove tehnologije i dostignuća. Prosvetljenost je stanje u kom je um oslobođen od strahova koliko god je to moguće i može preneti svetlo na druge osobe motivacijom i usmeravanjem. U čemu je rešenje sukoba, u edukaciji u proširenju znanja i poštovanja drugoga. Da želim da osvojim elokvencijom ali pre svega želim da pobegnem iz mračnih svetova mržnje zlobe nerazumevanja i omalovažavanja. Sa uzajamnim poštovanjem uvažavanjem razmišljanjem uzajamnom interakcijom doći do rešenja problema. Za svaki problem ne postoji jedno već više rešenja samo što ljudi kriju svoje znanje i na debatama plašeći se i povlačeći u sebe gde pored čiste harmonije sa prirodom dolazi do disharmonije sa društvom tj većim delom. Plasirajuči slobodarske ideje na toboganu života naćićemo se u kolektivnoj svesti u kojoj dominira svetlost tj Božanska priroda.
    Jul 30, 2020 1928
  • 12 Jul 2020
    Ah, te maske
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    1871 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Ah, te maske
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    Jul 12, 2020 1871
  • 06 Apr 2020
    ....
    Umru prijatelji umru roditelji a u tebi izrastu totemi. Izrastu u guši. Neki te dobro zaseku svojim krilima i zubima pa ostanu zakačeni za nepca, jednjak... Ne pomeraju se. Tvoje lice ne bude kao ranije. Tvoj glas i vrat ne stoje gde i nekada. Težak je protok vetra među granama i daskama naređanim u čoveku. Kao na đubrištu. Polako obuzimaju uspomene. Ono što je prošlo se budi. Otpočinje put. Toliku tugu ništa ne može potrti. Ni moltva ni alkohol. Ta svedenost pokreta i i količina daha, dojučerašnju naivu guta najlakši zalogaj. Od tada, pa u nedogled, na mesto negdašnjih snova dolazi iščekivanje. Čežnja. Beda vremena koja kuca dosadno kao jutarnji alarm i poziva te nazad i napred simultano. Gde si, kad ćeš, zašto smo... Ne zanima me. Do juče me je zanimalo. Danas me ne zanima. Sutra, hajde da se čujemo sutra. Danas možda potraje zauvek. Ne mogu baš ništa da obećam. Molim vas da ne mislite da sam gad. Ma, uostalom mislite šta hoćete. Danas me ne zanima šta mislite. Uopšte me ne zanimaju životi. I to bi bio ideal a svaki je ideal incident. Svako odustajanje kamen u očima. Sve biste vi vezali kanapom oko ruke i zauzdavali, a nema škole o drugom. Ne mogu se drugi klasifikovati kad je i za stoku to previše. Niko je ne pita. Niko ragu ne pita. Čoveku treba dati sunca. Sunca njemu treba. I milovanja, da. Ne modelijate. Samo nešto dajte. Dajte ako imate. Ako nemate, nema veze. Samo nemojte da ispadne da je nešto više, od svega što jeste, moglo da ispadne. Od danas ne mogu više. Molim vas! Da li mogu slobodno ući i razgledati? Sa sobom nosim kofer. Nosim štap. Veštačku nogu. Veštačku glavu. Može. Sve može. Odgovaram. Nema problema, samo, znajte nisam tu. I nemam ime. I imam manje nego što mislite da je uljudno. Tako je, razotkrivam se. Razumete. Totemi zadiru svojim krakom po mom dušniku i tu više nema mesta za još jedan par nozdrva, očiju, ruku od pomoći. Treba sad da nahranim sve te životinje. Moram da zalijem vrt. Vrtlog. Samo ne znam odakle. Kao da sam presušio. Presahlo je. Početak je bio onda kada mi se nedavno zgadilo sve ali ne, onako, kao uvreda - prolazno i otapajuće, bilo je tako da su sve boli utihnule i sve što je bilo nešto je postalo sve. Vratilo se svome izvoru. Istrpeti bol izumiranja je ništa u odnosu na bol i ništavilo poricanja. Zato priznajem. Ne mogu podneti blagu i mlaku podršku šake. Ne bih takvu ni usudu poverio. Kao ni dve ćorave mačke na uglu. S. Stojanović
    2427 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    ....
    Umru prijatelji umru roditelji a u tebi izrastu totemi. Izrastu u guši. Neki te dobro zaseku svojim krilima i zubima pa ostanu zakačeni za nepca, jednjak... Ne pomeraju se. Tvoje lice ne bude kao ranije. Tvoj glas i vrat ne stoje gde i nekada. Težak je protok vetra među granama i daskama naređanim u čoveku. Kao na đubrištu. Polako obuzimaju uspomene. Ono što je prošlo se budi. Otpočinje put. Toliku tugu ništa ne može potrti. Ni moltva ni alkohol. Ta svedenost pokreta i i količina daha, dojučerašnju naivu guta najlakši zalogaj. Od tada, pa u nedogled, na mesto negdašnjih snova dolazi iščekivanje. Čežnja. Beda vremena koja kuca dosadno kao jutarnji alarm i poziva te nazad i napred simultano. Gde si, kad ćeš, zašto smo... Ne zanima me. Do juče me je zanimalo. Danas me ne zanima. Sutra, hajde da se čujemo sutra. Danas možda potraje zauvek. Ne mogu baš ništa da obećam. Molim vas da ne mislite da sam gad. Ma, uostalom mislite šta hoćete. Danas me ne zanima šta mislite. Uopšte me ne zanimaju životi. I to bi bio ideal a svaki je ideal incident. Svako odustajanje kamen u očima. Sve biste vi vezali kanapom oko ruke i zauzdavali, a nema škole o drugom. Ne mogu se drugi klasifikovati kad je i za stoku to previše. Niko je ne pita. Niko ragu ne pita. Čoveku treba dati sunca. Sunca njemu treba. I milovanja, da. Ne modelijate. Samo nešto dajte. Dajte ako imate. Ako nemate, nema veze. Samo nemojte da ispadne da je nešto više, od svega što jeste, moglo da ispadne. Od danas ne mogu više. Molim vas! Da li mogu slobodno ući i razgledati? Sa sobom nosim kofer. Nosim štap. Veštačku nogu. Veštačku glavu. Može. Sve može. Odgovaram. Nema problema, samo, znajte nisam tu. I nemam ime. I imam manje nego što mislite da je uljudno. Tako je, razotkrivam se. Razumete. Totemi zadiru svojim krakom po mom dušniku i tu više nema mesta za još jedan par nozdrva, očiju, ruku od pomoći. Treba sad da nahranim sve te životinje. Moram da zalijem vrt. Vrtlog. Samo ne znam odakle. Kao da sam presušio. Presahlo je. Početak je bio onda kada mi se nedavno zgadilo sve ali ne, onako, kao uvreda - prolazno i otapajuće, bilo je tako da su sve boli utihnule i sve što je bilo nešto je postalo sve. Vratilo se svome izvoru. Istrpeti bol izumiranja je ništa u odnosu na bol i ništavilo poricanja. Zato priznajem. Ne mogu podneti blagu i mlaku podršku šake. Ne bih takvu ni usudu poverio. Kao ni dve ćorave mačke na uglu. S. Stojanović
    Apr 06, 2020 2427
  • 23 Jan 2020
    Pile moje..
    Pile moje, ne gledaj nikada levo ni desno, osim kad prelaziš ulicu. Sa strane stoje bolji i gori, jedni će ti ubiti samopouzdanje, drugi veru. Nemoj ćutati pred nepravdom, niti lajati na slabije. Ma koliko da je sličnih, ti si jedinstven, poštuj to. Ne spavaj sa upaljenom lampom, navikavaj oči na mrak. U mraku se bolje vidi srcem, očinji vid lažljiv je, prevrtljiv. Ne veruj slepo u svaku lepu reč, pusti da prođje vreme, umesto da čekaš da dođe. Vreme je uvek tu, mi ponekad nismo. Pile moje, mnogo toga ti ne umem reći, al znam gde stoji nevidljivo kamenje za saplitanje, padala sam, znam koji su izvori zatvoreni, otrovala sam se, znam kako se ustaje, uspravna sam. Ne slušaj me uvek, samo kad tiho govorim. Moja je buka istresanje muke, a ćutanje najčešća istina. Neka te imaju, imaj i ti njih, al uvek čuvaj seme svoje ličnosti u gvozdenoj kutiji na dnu srca, da uvek možeš ponovo da nikneš, jer lomiće te. Od ljudi nema zaklona. Ne laži sebe. Druge ćeš već lagati, u želji da ih spaseš ili da ih oteraš. Sebe ćeš samo istinom spasti. Pile moje, veruj. U bilo šta što osetiš duboko pod kožom kao svoje, jer vera je vodilja, a dok koračaš, živ si. Grdiće te, grliće te, zasmejaće te, rasplakaće te. Budi posramljen, umiljat, radostan, tužan, dozvoli da ti svaka ljudska emocija oboji deo srca, samo veruj, da niko osim tebe ne ume tvojim putem, da nikog osim tebe Gospod nije tvojim teretom upregao, niti obasjao istom svetlošću kojom obasjava tebe. Sve što činiš, čini po svojoj savesti, ne po uzoru na druge. Jer to u tvojim očima, to je dobrota, čak i kad se budeš rvao s demonima, veruj mi, sreća je samo kad si svoj, šta god bili oni oko tebe, pile moje...
    2239 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Pile moje..
    Pile moje, ne gledaj nikada levo ni desno, osim kad prelaziš ulicu. Sa strane stoje bolji i gori, jedni će ti ubiti samopouzdanje, drugi veru. Nemoj ćutati pred nepravdom, niti lajati na slabije. Ma koliko da je sličnih, ti si jedinstven, poštuj to. Ne spavaj sa upaljenom lampom, navikavaj oči na mrak. U mraku se bolje vidi srcem, očinji vid lažljiv je, prevrtljiv. Ne veruj slepo u svaku lepu reč, pusti da prođje vreme, umesto da čekaš da dođe. Vreme je uvek tu, mi ponekad nismo. Pile moje, mnogo toga ti ne umem reći, al znam gde stoji nevidljivo kamenje za saplitanje, padala sam, znam koji su izvori zatvoreni, otrovala sam se, znam kako se ustaje, uspravna sam. Ne slušaj me uvek, samo kad tiho govorim. Moja je buka istresanje muke, a ćutanje najčešća istina. Neka te imaju, imaj i ti njih, al uvek čuvaj seme svoje ličnosti u gvozdenoj kutiji na dnu srca, da uvek možeš ponovo da nikneš, jer lomiće te. Od ljudi nema zaklona. Ne laži sebe. Druge ćeš već lagati, u želji da ih spaseš ili da ih oteraš. Sebe ćeš samo istinom spasti. Pile moje, veruj. U bilo šta što osetiš duboko pod kožom kao svoje, jer vera je vodilja, a dok koračaš, živ si. Grdiće te, grliće te, zasmejaće te, rasplakaće te. Budi posramljen, umiljat, radostan, tužan, dozvoli da ti svaka ljudska emocija oboji deo srca, samo veruj, da niko osim tebe ne ume tvojim putem, da nikog osim tebe Gospod nije tvojim teretom upregao, niti obasjao istom svetlošću kojom obasjava tebe. Sve što činiš, čini po svojoj savesti, ne po uzoru na druge. Jer to u tvojim očima, to je dobrota, čak i kad se budeš rvao s demonima, veruj mi, sreća je samo kad si svoj, šta god bili oni oko tebe, pile moje...
    Jan 23, 2020 2239
  • 22 Jan 2020
    Mirišeš
    ''Mirišeš   Na oktobar Lepiš se za prste Za bokove Padam, želim da padam Boli me od sreće u grudima Ti me držiš  Čvrsto Sklanjaš mi kosu iza ušiju Nežan si dok ti prsti drhte Šapućeš Noćas si moja deformacija Gladan si života Krhki  Otkucaji  Dva srca Razdvojena kožom Ljubav je ovaj sekund Kunem se Zauvek, dodaješ.''   - Ana Gord
    2194 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Mirišeš
    ''Mirišeš   Na oktobar Lepiš se za prste Za bokove Padam, želim da padam Boli me od sreće u grudima Ti me držiš  Čvrsto Sklanjaš mi kosu iza ušiju Nežan si dok ti prsti drhte Šapućeš Noćas si moja deformacija Gladan si života Krhki  Otkucaji  Dva srca Razdvojena kožom Ljubav je ovaj sekund Kunem se Zauvek, dodaješ.''   - Ana Gord
    Jan 22, 2020 2194
  • 22 Jan 2020
    Dodir
    ''Dodir koji nedostaje Da umiri Utiša Smanji Nemire Dodir koji nedostaje Da uspori vreme Izbriše bore Dileme i probleme Da te razbudi Razvrdri Raznese Dodir koji nedostaje Leti i zimi U jutru i po noći Na suncu i na snegu Kad se pliva i kad se skija Kad se smeje i kad se jeca Kad se poleće i kad se sleće U specijalnim prilikama I neprilikama. Dodir koji nedostaje  Na svim pregibima i nagibima  Ispod vrata, Na usnama, Na kolenima. Dodir koji miriše na mandarinu Ruzmarin i ružu. Na detinjstvo, praznike i najmilije. Onaj od kojeg se koži vraćaju Oblik Jedrina I sjaj. Dodir koji nedostaje za  Oporavak Ozdravljenje Preobražaj. Onaj - samo tvoj - dodir...''
    2235 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Dodir
    ''Dodir koji nedostaje Da umiri Utiša Smanji Nemire Dodir koji nedostaje Da uspori vreme Izbriše bore Dileme i probleme Da te razbudi Razvrdri Raznese Dodir koji nedostaje Leti i zimi U jutru i po noći Na suncu i na snegu Kad se pliva i kad se skija Kad se smeje i kad se jeca Kad se poleće i kad se sleće U specijalnim prilikama I neprilikama. Dodir koji nedostaje  Na svim pregibima i nagibima  Ispod vrata, Na usnama, Na kolenima. Dodir koji miriše na mandarinu Ruzmarin i ružu. Na detinjstvo, praznike i najmilije. Onaj od kojeg se koži vraćaju Oblik Jedrina I sjaj. Dodir koji nedostaje za  Oporavak Ozdravljenje Preobražaj. Onaj - samo tvoj - dodir...''
    Jan 22, 2020 2235