Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Moja struka je pomalo specificina, zahteva da se se dobro prouci sistem pre no sto se napise program za njega. Pa dakle da pogledamo taj Srpski izborni sistem. Izadjete na glasanje, glasate za nekog, taj neko recimo predje cenzus i tako ga predje da dobije vecinu. Tako neko formira parlament osnuje vladu i vlada. Divno! moze li lepse? Vecina se pita! Svi srecni i zadovoljni. E sad da obrnemo stvar onakvu kakva realnije jeste. Ako ste partijski placenik-vojnik, ispunjavate naredjenja, glasate i radite gde treba, sta treba, kako treba - po nalogu. Vi nemate licnost, vama vlada licnost partije a u Srpskom miljeu zapravo u vama nastaje i razvija se neki mali vodja koga mrzite i obozavate u isto vreme. Mozda dobijete neko mesto i platicu a cesce je da to nece da bude bas tako. Srbija beskrupulozno politicki eksploatise. Nemo da placete sto se ispali naivni. Osim naravno ako ne spadate u beskrupuloznu vrstu. Intresantno kad gledam sve te koji agituju za neku politicku licnost svi od reda spadaju bas u tu beskrupuloznu vrstu - prodali bi rodjenu babu za malo pumpanja licnog ega. Ako niste partijski placenik mozda ste licnost od znacaja: na primer znate kako se od blata pravi pita (barem na TV-u). Vi ne morate da glasate, vi ste vec vrbovani od strane svih (svima treba pita od blata), skoro sigurno imate posao, jedino sto cete morati u svakom slucaju da se mnogo najedete tog blata za vrlo malo parce pite. Mozda ste visoki partijski poverenik? Ako ste to, Vama nemam sta da objasnjavam, vi znate zasto radite to sto radite. Nikad mi nije bilo jasno kako spavate ali verujem da i spavate dobro. Dakle kad odbacimo sve ovo ostajemo vecina vas i ja, skraceno MI. Masovno glasacko telo. Kao masovno glasacko telo nalazimo se pred izborom koga od ovih gore da izaberemo? Necu da vam kazem kako cete da razmisljate koga da izaberete, Vasa stvar, ali da se podsetimo malo istorijskih opaski: ‘dva Srbina tri partije’. Opaska koja nije slucano nastala. Ako ste osoba od integriteta i morala (t.j. nije vam zinula pozadina da nesto dobijete kroz politicki sistem) vrlo brzo cete doci do zakljucka da niko iz gornje liste nije vredan davanja poverenja (narodski: ne bi mu dao dve nacrtane ovce da cuva). Sta nam preostaje? Proaktivno: Da osnujemo veliku partiju zvanu MI Reaktivno: Da ne glasamo jer nemamo za koga. Da se ne lazemo, ideja “proaktivno” je deluzija, lepo mastanje, ShBBKBB (sta bi bilo kad bi bilo) U realnosti medjutim kad se suocite sa papirom i kad nastane situacija dza ili bu, neki precrtaju sve i ispale svu svoju frustraciju, neko se prikloni nekom od ovih gornjih, neko vrati prazan papir a neko ne dodje uopste da uradi bilo sta. Postoje samo dve osnovne situacije: Il ste glasali il niste. Ako ste glasali Vas bilo kakav glas da jeste ide ili onom za koga ste glasali (za ovaj misaoni eksperiment cemo izbaciti iz sistema malverzacije zvane ‘namestanje’ ili ‘stelovanje’ izbora), dakle ako ste glasali vas glas ide nekom. Cak i ako ste ubacili prazan papir ili nacrtali muski polni organ sa krilcima, vas glas ide nekom. Ako nije konkretan neko onda su svi proporcionalno (po zakonu beli glas se deli svim politickim partijama KOJE SU PRESLE CENZUS). Dakle ako ste beli dali ste glas svima i onima sa kojima se slazete i onima sa kojima se ne slazete. Razmislite malo o ovoj cinjenici. Drugim recima BELI se slazu sa sistemom bilo kakvim. Ovo ja zovem prvi stepen marginalizacije glasackog tela MI (stepen marginalizacija glasackog tela MI => smgtmi). Drugi stepen marginalizacije nastaje kad pocne post izborna utakmica. Bez obzira kako ste glasali i za koga se glasali parlament i vlada se formira u pregovorima partija koje su presle cenzus. Ovo ja zovem drugi stepen SMGTMI. Naime u ovom procesu Vas iz grupe MI niko nista ne pita da li se slazete sa tom kombinacijom ili ne. Vi ste vec postali nebitni elemenat politickog sistema samim cinom glasanja (ili neglasanja svejedno). Otpali ste jos u klasifikacijama za prvenstvno :) Konacni i treci stepen SMGTMI nastaje svakog dana kad se uvode zakoni, primenjuju mere itd. Naime koalicija nastala u drugom stupnju SMGTMI Vam jednostavno kroji, kapu, odelo, cipele i wc solju po svom nahodjenju, naravno Vas nista ne pitaju... Vasa frustracija se nagomilava i vi opet crtate ‘ono sa krilcima’ na glasackim listicma na sledecim izborima i pitate se: da li da ipak postanem partijski vojnik? Barem mozda da imam neku platicu. Ako imate integriteta i morala, posle nekoliko ovakvih izbora Vi ste jedinka za mentalni poremecaj zvani: ‘ko nije poludeo taj nije normalan’. Prolazi Vam Vas zivot dok zivite zivot pite napravljene od blata. Jedete blato i cutite. Gundjate sebi u brk ili bradu i zapitkujete se ‘kad ce narod da se digne?’. A narod ko narod (t.j. MI), kao i Vi gundja sebi u brk ili bradu i zapitkuje se isto pitanje. Sad kad sve ovo znate, razmislite ponovo - sta cete uraditi? Da li cete besno lupiti rukom o sto i postati partijski vojnik, efektivno odbaciti svoju licnost, integritet i moral ili cete biti i ostati saksija? Ziveli!1582 Objavio/la Lj Gww
-
By Lj Gww Moja struka je pomalo specificina, zahteva da se se dobro prouci sistem pre no sto se napise program za njega. Pa dakle da pogledamo taj Srpski izborni sistem. Izadjete na glasanje, glasate za nekog, taj neko recimo predje cenzus i tako ga predje da dobije vecinu. Tako neko formira parlament osnuje vladu i vlada. Divno! moze li lepse? Vecina se pita! Svi srecni i zadovoljni. E sad da obrnemo stvar onakvu kakva realnije jeste. Ako ste partijski placenik-vojnik, ispunjavate naredjenja, glasate i radite gde treba, sta treba, kako treba - po nalogu. Vi nemate licnost, vama vlada licnost partije a u Srpskom miljeu zapravo u vama nastaje i razvija se neki mali vodja koga mrzite i obozavate u isto vreme. Mozda dobijete neko mesto i platicu a cesce je da to nece da bude bas tako. Srbija beskrupulozno politicki eksploatise. Nemo da placete sto se ispali naivni. Osim naravno ako ne spadate u beskrupuloznu vrstu. Intresantno kad gledam sve te koji agituju za neku politicku licnost svi od reda spadaju bas u tu beskrupuloznu vrstu - prodali bi rodjenu babu za malo pumpanja licnog ega. Ako niste partijski placenik mozda ste licnost od znacaja: na primer znate kako se od blata pravi pita (barem na TV-u). Vi ne morate da glasate, vi ste vec vrbovani od strane svih (svima treba pita od blata), skoro sigurno imate posao, jedino sto cete morati u svakom slucaju da se mnogo najedete tog blata za vrlo malo parce pite. Mozda ste visoki partijski poverenik? Ako ste to, Vama nemam sta da objasnjavam, vi znate zasto radite to sto radite. Nikad mi nije bilo jasno kako spavate ali verujem da i spavate dobro. Dakle kad odbacimo sve ovo ostajemo vecina vas i ja, skraceno MI. Masovno glasacko telo. Kao masovno glasacko telo nalazimo se pred izborom koga od ovih gore da izaberemo? Necu da vam kazem kako cete da razmisljate koga da izaberete, Vasa stvar, ali da se podsetimo malo istorijskih opaski: ‘dva Srbina tri partije’. Opaska koja nije slucano nastala. Ako ste osoba od integriteta i morala (t.j. nije vam zinula pozadina da nesto dobijete kroz politicki sistem) vrlo brzo cete doci do zakljucka da niko iz gornje liste nije vredan davanja poverenja (narodski: ne bi mu dao dve nacrtane ovce da cuva). Sta nam preostaje? Proaktivno: Da osnujemo veliku partiju zvanu MI Reaktivno: Da ne glasamo jer nemamo za koga. Da se ne lazemo, ideja “proaktivno” je deluzija, lepo mastanje, ShBBKBB (sta bi bilo kad bi bilo) U realnosti medjutim kad se suocite sa papirom i kad nastane situacija dza ili bu, neki precrtaju sve i ispale svu svoju frustraciju, neko se prikloni nekom od ovih gornjih, neko vrati prazan papir a neko ne dodje uopste da uradi bilo sta. Postoje samo dve osnovne situacije: Il ste glasali il niste. Ako ste glasali Vas bilo kakav glas da jeste ide ili onom za koga ste glasali (za ovaj misaoni eksperiment cemo izbaciti iz sistema malverzacije zvane ‘namestanje’ ili ‘stelovanje’ izbora), dakle ako ste glasali vas glas ide nekom. Cak i ako ste ubacili prazan papir ili nacrtali muski polni organ sa krilcima, vas glas ide nekom. Ako nije konkretan neko onda su svi proporcionalno (po zakonu beli glas se deli svim politickim partijama KOJE SU PRESLE CENZUS). Dakle ako ste beli dali ste glas svima i onima sa kojima se slazete i onima sa kojima se ne slazete. Razmislite malo o ovoj cinjenici. Drugim recima BELI se slazu sa sistemom bilo kakvim. Ovo ja zovem prvi stepen marginalizacije glasackog tela MI (stepen marginalizacija glasackog tela MI => smgtmi). Drugi stepen marginalizacije nastaje kad pocne post izborna utakmica. Bez obzira kako ste glasali i za koga se glasali parlament i vlada se formira u pregovorima partija koje su presle cenzus. Ovo ja zovem drugi stepen SMGTMI. Naime u ovom procesu Vas iz grupe MI niko nista ne pita da li se slazete sa tom kombinacijom ili ne. Vi ste vec postali nebitni elemenat politickog sistema samim cinom glasanja (ili neglasanja svejedno). Otpali ste jos u klasifikacijama za prvenstvno :) Konacni i treci stepen SMGTMI nastaje svakog dana kad se uvode zakoni, primenjuju mere itd. Naime koalicija nastala u drugom stupnju SMGTMI Vam jednostavno kroji, kapu, odelo, cipele i wc solju po svom nahodjenju, naravno Vas nista ne pitaju... Vasa frustracija se nagomilava i vi opet crtate ‘ono sa krilcima’ na glasackim listicma na sledecim izborima i pitate se: da li da ipak postanem partijski vojnik? Barem mozda da imam neku platicu. Ako imate integriteta i morala, posle nekoliko ovakvih izbora Vi ste jedinka za mentalni poremecaj zvani: ‘ko nije poludeo taj nije normalan’. Prolazi Vam Vas zivot dok zivite zivot pite napravljene od blata. Jedete blato i cutite. Gundjate sebi u brk ili bradu i zapitkujete se ‘kad ce narod da se digne?’. A narod ko narod (t.j. MI), kao i Vi gundja sebi u brk ili bradu i zapitkuje se isto pitanje. Sad kad sve ovo znate, razmislite ponovo - sta cete uraditi? Da li cete besno lupiti rukom o sto i postati partijski vojnik, efektivno odbaciti svoju licnost, integritet i moral ili cete biti i ostati saksija? Ziveli!Feb 08, 2014 1582 -
Znate li onu autobusku stanicu "petnaestice" iz pravca Zemuna kod TC Ušće? Ako ne znate uđite na mapu Beograda i pogledajte. Je l' ste videli? E, sada kada ste locirali mesto događaja, biće vam lakše da pratite radnju priče... Tog dana sam na tu stanicu stigla iz pravca Zelenog venca. Zapravo, nisam stigla baš na tu stanicu koju ste maločas uspešno locirali, nego na onu preko puta nje. Sad se vi pitate kako i zašto sam stigla iz tog pravca kad živim u Zemunu, pa vam nije logično. Polako, sve ću vam potanko objasniti. Noć pre stupanja mojih nogu na tu stanicu, prespavala sam u stanu kod moje drugarice koja stanuje u blizini Zelenog venca. Zapravo, ne bih mogla reći da sam kod nje prespavala jer smo bile budne do ponoći, a kada sam ja htela da odem na spavanje, njoj su se iznenada prijele palačinke, pa me je zamolila da joj pravim društvo dok ih zgotovi. Njeno pravljenje palačinki je potrajalo do cika zore jer je ona mnogo spora osoba i gubi mnogo vremena na okretanje palačinki u vazduhu, najmanje izgubi 0, 87 stotinki sekunde po jednoj palačinki, tako da je sa jedenjem palačinki počela oko pola pet. Na spvanje sam otišla oko pola šest i taman kada sam zatvorila vrata sobe u kojoj sam imala nameru da spavam, taman kada sam u divnoj žutoj pidžamici sa medvedićima, legla u krevet i umirila se - odjednom je njena mačka počela da laje ispred vrata te sobe u kojoj sam ja bila. E, sada sam se toliko iznervirala da sam zaboravila šta se desilo na onoj stanici koju sam pomenula na početku, a sve zbog drugarice moje mačke koja je lajala. Ma, otkud vam pijana da sam pomisao?! Nije važno... vreme je praznika, pa eto svima želim srećan Dan republike!1574 Objavio/la Gala Gala
-
By Gala Gala Znate li onu autobusku stanicu "petnaestice" iz pravca Zemuna kod TC Ušće? Ako ne znate uđite na mapu Beograda i pogledajte. Je l' ste videli? E, sada kada ste locirali mesto događaja, biće vam lakše da pratite radnju priče... Tog dana sam na tu stanicu stigla iz pravca Zelenog venca. Zapravo, nisam stigla baš na tu stanicu koju ste maločas uspešno locirali, nego na onu preko puta nje. Sad se vi pitate kako i zašto sam stigla iz tog pravca kad živim u Zemunu, pa vam nije logično. Polako, sve ću vam potanko objasniti. Noć pre stupanja mojih nogu na tu stanicu, prespavala sam u stanu kod moje drugarice koja stanuje u blizini Zelenog venca. Zapravo, ne bih mogla reći da sam kod nje prespavala jer smo bile budne do ponoći, a kada sam ja htela da odem na spavanje, njoj su se iznenada prijele palačinke, pa me je zamolila da joj pravim društvo dok ih zgotovi. Njeno pravljenje palačinki je potrajalo do cika zore jer je ona mnogo spora osoba i gubi mnogo vremena na okretanje palačinki u vazduhu, najmanje izgubi 0, 87 stotinki sekunde po jednoj palačinki, tako da je sa jedenjem palačinki počela oko pola pet. Na spvanje sam otišla oko pola šest i taman kada sam zatvorila vrata sobe u kojoj sam imala nameru da spavam, taman kada sam u divnoj žutoj pidžamici sa medvedićima, legla u krevet i umirila se - odjednom je njena mačka počela da laje ispred vrata te sobe u kojoj sam ja bila. E, sada sam se toliko iznervirala da sam zaboravila šta se desilo na onoj stanici koju sam pomenula na početku, a sve zbog drugarice moje mačke koja je lajala. Ma, otkud vam pijana da sam pomisao?! Nije važno... vreme je praznika, pa eto svima želim srećan Dan republike!Jan 02, 2015 1574 -
Zene 1. Skinite odeću i stavite je u korpu za prljavo rublje. Svetlu na jednu, tamnu na drugu stranu. 2. Ako na putu do kupatila sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i žurno se zaključajte. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu i isturite stomak kako bi mogli još više kukati o debljanju. 4. Udjite u kadu ili tuš kabinu. Uzmite krpicu za pranje lica, ruku i leđa, te kamen za struganje peta. 5. Operite kosu sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 6. Operite kosu još jednom sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 7. Nakon toga, nanesite na kosu balzam od krastavaca i lavande obogaćen prirodnim kokosovim uljem. Ne ispirajte 15 minuta. 8. Istrljajte lice s kremom dok zdravo ne pocrveni. 9. Operite ostatak tela s Djumbir i Jaffa Cakes gelom za tuširanje. 10. Isperite balzam s kose (minimalno 15 minuta, jer morate biti sigurni da ništa nije ostalo). 11. Obrijte pazuhe i noge. 12. Razmislite o brijanju bikini područja, te ga potom odlučite depilirati voskom. 13. Glasno vrisnite kada vam muž povuče vodu u wc-u i tako oslabi pritisak vode. 14. Isključite tuš. 15. Izbrišite sve mokre delove kupatila. 16. Obrišite se peškirom veličine manje afričke države. 17. Zamotajte kosu u super upijajući drugi peškir. 18. Pretražite celo telo za najmanji trag bubuljica. Napadnite noktima. 19. Vratite se u spavaću sobu u dugom bade-mantilu s peškirom na glavi. 20. Ako usput sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i odjurite u sobu na sat i po dugo oblačenje. Kako se istuširati – MUSKARCI 1. Skinite odeću sedeći na ivici kreveta i ostavite je na gomili. 2. Do kupatila idite goli. Ako usput sretnete ženu pokažite joj ga uz prikladan uzvik. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu, uvucite trbuh, pogledajte dole i divite se veličini svog penisa, počešite jaja i pomirišite prste nakon toga. 4. Uđite u kadu ili tuš kabinu. 5. Ne tražite krpice za pranje jer vam ne trebaju. 6. Operite lice. 7. Operite pazuhe. 8. Kako samo dobro zvuči kad prdnete u kupatilu! 9. Operite svog najdražeg i okolna područja. 10. Operite guzicu i ostavite dlake na sapunu. 11. Šamponirajte kosu (bez balzama). 12. Povucite zavesu s kabine i pogledajte se u ogledalo. 13. Popišajte se u kadu. 14. Otresite se i izađite napolje. Nemojte primetiti lokvu vode na podu, nastalu jer je zavesa sve vreme visila s pogrešne strane kade. 15. Delimično se obrišite. 16. Pogledajte se u ogledalo, protegnite mišiće, divite se veličini penisa. 17. Ostavite zavesu rastvorenu i mokru prostirku na podu. 18. Ostavite svetlo i ventilaciju upaljene. 19. Vratite se u spavaću sobu s peškirom oko struka. Ako prođete pored žene, sklonite peškir, zgrabite penis, viknite “ajmo mala!” i zavrtite kukovima. 20. Bacite mokri peškir na krevet. Oblačite se 2 minuta. ... jel ima istine ?!? :P1564 Objavio/la Slatkamaca 1
-
By Slatkamaca 1 Zene 1. Skinite odeću i stavite je u korpu za prljavo rublje. Svetlu na jednu, tamnu na drugu stranu. 2. Ako na putu do kupatila sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i žurno se zaključajte. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu i isturite stomak kako bi mogli još više kukati o debljanju. 4. Udjite u kadu ili tuš kabinu. Uzmite krpicu za pranje lica, ruku i leđa, te kamen za struganje peta. 5. Operite kosu sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 6. Operite kosu još jednom sa šamponom od krastavaca i lavande sa 83 dodatna vitamina. 7. Nakon toga, nanesite na kosu balzam od krastavaca i lavande obogaćen prirodnim kokosovim uljem. Ne ispirajte 15 minuta. 8. Istrljajte lice s kremom dok zdravo ne pocrveni. 9. Operite ostatak tela s Djumbir i Jaffa Cakes gelom za tuširanje. 10. Isperite balzam s kose (minimalno 15 minuta, jer morate biti sigurni da ništa nije ostalo). 11. Obrijte pazuhe i noge. 12. Razmislite o brijanju bikini područja, te ga potom odlučite depilirati voskom. 13. Glasno vrisnite kada vam muž povuče vodu u wc-u i tako oslabi pritisak vode. 14. Isključite tuš. 15. Izbrišite sve mokre delove kupatila. 16. Obrišite se peškirom veličine manje afričke države. 17. Zamotajte kosu u super upijajući drugi peškir. 18. Pretražite celo telo za najmanji trag bubuljica. Napadnite noktima. 19. Vratite se u spavaću sobu u dugom bade-mantilu s peškirom na glavi. 20. Ako usput sretnete muža pokrijte bilo koji otkriveni deo tela i odjurite u sobu na sat i po dugo oblačenje. Kako se istuširati – MUSKARCI 1. Skinite odeću sedeći na ivici kreveta i ostavite je na gomili. 2. Do kupatila idite goli. Ako usput sretnete ženu pokažite joj ga uz prikladan uzvik. 3. Pogledajte svoje telo u ogledalu, uvucite trbuh, pogledajte dole i divite se veličini svog penisa, počešite jaja i pomirišite prste nakon toga. 4. Uđite u kadu ili tuš kabinu. 5. Ne tražite krpice za pranje jer vam ne trebaju. 6. Operite lice. 7. Operite pazuhe. 8. Kako samo dobro zvuči kad prdnete u kupatilu! 9. Operite svog najdražeg i okolna područja. 10. Operite guzicu i ostavite dlake na sapunu. 11. Šamponirajte kosu (bez balzama). 12. Povucite zavesu s kabine i pogledajte se u ogledalo. 13. Popišajte se u kadu. 14. Otresite se i izađite napolje. Nemojte primetiti lokvu vode na podu, nastalu jer je zavesa sve vreme visila s pogrešne strane kade. 15. Delimično se obrišite. 16. Pogledajte se u ogledalo, protegnite mišiće, divite se veličini penisa. 17. Ostavite zavesu rastvorenu i mokru prostirku na podu. 18. Ostavite svetlo i ventilaciju upaljene. 19. Vratite se u spavaću sobu s peškirom oko struka. Ako prođete pored žene, sklonite peškir, zgrabite penis, viknite “ajmo mala!” i zavrtite kukovima. 20. Bacite mokri peškir na krevet. Oblačite se 2 minuta. ... jel ima istine ?!? :PSep 07, 2013 1564 -
Moj blog gost PeckoPivo blog Sa jedne strane, iskreno verujem u vrednost nezavisnog pravosuđa kao jednog od glavnih stubova društva. Sa druge strane, svakih par meseci čitam u novinama koga je sve Apelacioni sud oslobodio ili mu smanjio kaznu, a gledam i kako su napredni radikali amnestirali gomilu zatvorenika (glasača i alata za komunikaciju sa neistomišljenicima na lokalnim izborima po Srbiji) čim su se dokopali predsedničke fotelje. Čujem takođe od prijatelja da je poslednja reforma sudstva napravila ršum i da je usporila sudstvo maksimalno. I nisam pametan. Ne znam da li pravosudni sistem treba ostaviti da radi na miru i izbori se za svoju nezavisnost i efikasnost u radu, ili treba da vršimo pritisak da se to desi? Da li uopšte može da postigne nezavisnost u radu ako mi budemo vršili pritisak? Kad razmišljam generalno, odgovor je lak – treba verovati u institucije i njihovu nezavisnost. Međutim, kad pročitam primer kakav je ovaj u nastavku, onda više nisam tako siguran. Tačnije – popizdim, i to iz bar 2 razloga: 1. Ovakvim odlukama se životinje vraćaju na ulice. On će da dobije 12-13, odslužiće 3-4 i onda će opet neki populistički predsednik da potpiše neku amnestiju i eto njega napolju za 5-6 godina. I šta onda može da se desi? Evo recimo ovo. 2. Način razmišljanja – njenom bratu je rečeno da bude u sudnici sve vreme, kako bi pokazao da mu je stalo. Ako nisi tu, nije ti stalo i onda ubica dobije manju kaznu. Ovo, da pojasnim onima koji ne razumeju, nema pravnu osnovu, već je odlika vrednosti i kulture, a pravosuđe je jedno od mesta na kojima se nacionalna kultura najbolje vidi. Sad pročitajte i Borisov tekst u nastavku, a onda potpišite i peticiju. Link je na kraju teksta. Ne znam da li išta možemo da uradimo peticijom, ali hajde da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo sudstvo da, iz nehata ili zato što je korumpirano, smanji moguću kaznu ovoj moralnoj nakazi od čoveka. Hvala unapred. —— Ubiću je. Spaliću je. Može mi se. Srbija je. Boris Bajić Pozvoniću. Otvoriće. Znamo se od ranije. Ući ću. Pozdraviću. Otpozdraviće. Sješću. Pričekaću. Sok? Prihvatiću. Kako si – pitaću. I ona će. Red je. Društvene konvencije. Otkud ti? Došao. Jesi nešto trebao? Da, zapravo. Novac – treba mi. Nemam, znaš da dala bi’. Imaš nešto! Daj mi pare, oteću! Nemaš pravo – moje su! Šamar. Dva. Kučka bezobrazna. I dalje ne popušta. Daj mi, bolje za tebe! Čovječe, pusti me! Na podu je. Ispod mene. Daj čovječe, smiri se! Kasno je. Plače, moli. Gadim se. Pusti me! Pusti me, Vaskrsije! Kasno, kučko, kasno je. Davim je. Ne trepće. Gledam je. Lepa je. Zabole me. Neka je. Guši se. Umreće! Neka će. Kriva je! Što mi pare ne dade? Mlada je! Žensko je! Pobogu Vaskrsije! Dvaes’četri godine! Dete je nečije! I za to me zabole! Daha nema – umire. Ako pustim – živeće. Ne dam! Ne može! Umrla je. Nema je. Sad po pare – pa napolje. Trista evra? Dobro je! Šta s njom? Spalim je! Spalim je i ne zna se. Telo se ugljeniše. Teško se prepoznaje. Gasim vatru, komšije da ne vide. Silazim niz stubište. A šta i ako me u’vate? Smiri se Vaskrsije. Ovde sve se može, sve se sme. Srbija je, rođače! Vaskrsije Vrekić, nakaza prirode 16. februar 2013. godine, Novi sad Dana 16. februara 2013. godine Vaskrsije Vrekić je na najbrutalniji mogući način ubio dvadesetčetvorogodišnju Mariju Cimbal. Nakon što ju je zadavio, zapalio je njeno tijelo u nadi da će ukloniti dokaze. Išetao je iz njenog stana i mirno zaključao vrata, kao da se ništa nije desilo, sa plenom od 300€. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu se, nakon jednogodišnjeg razvlačenja pomjerilo sa mrtve tačke samo da bi optužnicu koja je dotičnog teretila za: teško ubistvo na svirep ili podmukao način; teško ubistvo i pri tom izazivanje opšte opasnosnosti po druge i teško ubistvo iz koristoljublja, preinačila u optužnicu za teško ubistvo iz koristoljublja. U ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Novom Sadu potpuno ignoriše činjenicu da je Marijino tijelo optuženi spalio i, siguran da je uklonio sve dokaze, potpuno normalno nastavio svoj život, bez pokušaja bilo kakvog bjekstva iz Novog Sada ili iz zemlje. U ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Novom sadu ignoriše činjenicu da je požar koji je optuženi izazvao mogao da ugrozi druge stanovnike zgrade, među kojima ima i djece. Sjetite se da se prvenstveno mislilo da se radi o nesrećnom slučaju, a da je sve izgorilo ubica nikad ne bi bio pronađen. Ukoliko bude dokazano da se, ipak, nije radilo o ubistvu iz koristoljublja nego da je “samo” u pitanju teško ubistvo, uz veliki raspon između minimalnih 15 i maksimalnih 40 godina, postoji mogućnost da ga osude na 15, a uz dobro vladanje napolju je za 10. Je li to pravda? Apelujem na Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ovim putem da ovo ubistvo okarakteriše onako kako činjenice, dokazi i priznanje optuženog nalažu. Apelujem na Više javno tužilaštvo u Novom Sadu da zvijer trajno ukloni sa ulica ovog, nekad mirnog, grada, koji se u posljednjih nekoliko godina, pod stražnom Višeg javnog tužilaštva pretvorilo u poprište svakodnevnih pucnjava, premlaćivanja, silovanja, pljački i ubistava. Vaskrsije Vrekić je golim rukama zadavio Mariju Cimbal, a potom njeno tijelo zapalio, u nadi da će ukloniti dokaze. Nije bježao. Mislio je da je siguran. Družili su se. Pustila ga je u stan. To je svirepo. To je podmuklo. Požar je mogao da ugrozi druge. Ubio je zbog 300€. Ljudi, radite svoj posao! Klikom na: PETICIJA možete da potpišete peticiju za preinačavanje optužnice protiv Vaskrsija Vrekića po svim tačkama za koje je ranije bio optužen. Ne zbog nekakve kalkulacije u godinama i lične satisfakcije bilo koga, jer je nema, Marija je mrtva, nego zato što je on to baš tako napravio i što za to treba i da ga se tereti. Učinite to. (Link ka tekstu na Borisovom blogu) Hvala što ćete potpisati peticiju i podeliti ovaj tekst sa prijateljima.1563 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Moj blog gost PeckoPivo blog Sa jedne strane, iskreno verujem u vrednost nezavisnog pravosuđa kao jednog od glavnih stubova društva. Sa druge strane, svakih par meseci čitam u novinama koga je sve Apelacioni sud oslobodio ili mu smanjio kaznu, a gledam i kako su napredni radikali amnestirali gomilu zatvorenika (glasača i alata za komunikaciju sa neistomišljenicima na lokalnim izborima po Srbiji) čim su se dokopali predsedničke fotelje. Čujem takođe od prijatelja da je poslednja reforma sudstva napravila ršum i da je usporila sudstvo maksimalno. I nisam pametan. Ne znam da li pravosudni sistem treba ostaviti da radi na miru i izbori se za svoju nezavisnost i efikasnost u radu, ili treba da vršimo pritisak da se to desi? Da li uopšte može da postigne nezavisnost u radu ako mi budemo vršili pritisak? Kad razmišljam generalno, odgovor je lak – treba verovati u institucije i njihovu nezavisnost. Međutim, kad pročitam primer kakav je ovaj u nastavku, onda više nisam tako siguran. Tačnije – popizdim, i to iz bar 2 razloga: 1. Ovakvim odlukama se životinje vraćaju na ulice. On će da dobije 12-13, odslužiće 3-4 i onda će opet neki populistički predsednik da potpiše neku amnestiju i eto njega napolju za 5-6 godina. I šta onda može da se desi? Evo recimo ovo. 2. Način razmišljanja – njenom bratu je rečeno da bude u sudnici sve vreme, kako bi pokazao da mu je stalo. Ako nisi tu, nije ti stalo i onda ubica dobije manju kaznu. Ovo, da pojasnim onima koji ne razumeju, nema pravnu osnovu, već je odlika vrednosti i kulture, a pravosuđe je jedno od mesta na kojima se nacionalna kultura najbolje vidi. Sad pročitajte i Borisov tekst u nastavku, a onda potpišite i peticiju. Link je na kraju teksta. Ne znam da li išta možemo da uradimo peticijom, ali hajde da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo sudstvo da, iz nehata ili zato što je korumpirano, smanji moguću kaznu ovoj moralnoj nakazi od čoveka. Hvala unapred. —— Ubiću je. Spaliću je. Može mi se. Srbija je. Boris Bajić Pozvoniću. Otvoriće. Znamo se od ranije. Ući ću. Pozdraviću. Otpozdraviće. Sješću. Pričekaću. Sok? Prihvatiću. Kako si – pitaću. I ona će. Red je. Društvene konvencije. Otkud ti? Došao. Jesi nešto trebao? Da, zapravo. Novac – treba mi. Nemam, znaš da dala bi’. Imaš nešto! Daj mi pare, oteću! Nemaš pravo – moje su! Šamar. Dva. Kučka bezobrazna. I dalje ne popušta. Daj mi, bolje za tebe! Čovječe, pusti me! Na podu je. Ispod mene. Daj čovječe, smiri se! Kasno je. Plače, moli. Gadim se. Pusti me! Pusti me, Vaskrsije! Kasno, kučko, kasno je. Davim je. Ne trepće. Gledam je. Lepa je. Zabole me. Neka je. Guši se. Umreće! Neka će. Kriva je! Što mi pare ne dade? Mlada je! Žensko je! Pobogu Vaskrsije! Dvaes’četri godine! Dete je nečije! I za to me zabole! Daha nema – umire. Ako pustim – živeće. Ne dam! Ne može! Umrla je. Nema je. Sad po pare – pa napolje. Trista evra? Dobro je! Šta s njom? Spalim je! Spalim je i ne zna se. Telo se ugljeniše. Teško se prepoznaje. Gasim vatru, komšije da ne vide. Silazim niz stubište. A šta i ako me u’vate? Smiri se Vaskrsije. Ovde sve se može, sve se sme. Srbija je, rođače! Vaskrsije Vrekić, nakaza prirode 16. februar 2013. godine, Novi sad Dana 16. februara 2013. godine Vaskrsije Vrekić je na najbrutalniji mogući način ubio dvadesetčetvorogodišnju Mariju Cimbal. Nakon što ju je zadavio, zapalio je njeno tijelo u nadi da će ukloniti dokaze. Išetao je iz njenog stana i mirno zaključao vrata, kao da se ništa nije desilo, sa plenom od 300€. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu se, nakon jednogodišnjeg razvlačenja pomjerilo sa mrtve tačke samo da bi optužnicu koja je dotičnog teretila za: teško ubistvo na svirep ili podmukao način; teško ubistvo i pri tom izazivanje opšte opasnosnosti po druge i teško ubistvo iz koristoljublja, preinačila u optužnicu za teško ubistvo iz koristoljublja. U ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Novom Sadu potpuno ignoriše činjenicu da je Marijino tijelo optuženi spalio i, siguran da je uklonio sve dokaze, potpuno normalno nastavio svoj život, bez pokušaja bilo kakvog bjekstva iz Novog Sada ili iz zemlje. U ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Novom sadu ignoriše činjenicu da je požar koji je optuženi izazvao mogao da ugrozi druge stanovnike zgrade, među kojima ima i djece. Sjetite se da se prvenstveno mislilo da se radi o nesrećnom slučaju, a da je sve izgorilo ubica nikad ne bi bio pronađen. Ukoliko bude dokazano da se, ipak, nije radilo o ubistvu iz koristoljublja nego da je “samo” u pitanju teško ubistvo, uz veliki raspon između minimalnih 15 i maksimalnih 40 godina, postoji mogućnost da ga osude na 15, a uz dobro vladanje napolju je za 10. Je li to pravda? Apelujem na Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ovim putem da ovo ubistvo okarakteriše onako kako činjenice, dokazi i priznanje optuženog nalažu. Apelujem na Više javno tužilaštvo u Novom Sadu da zvijer trajno ukloni sa ulica ovog, nekad mirnog, grada, koji se u posljednjih nekoliko godina, pod stražnom Višeg javnog tužilaštva pretvorilo u poprište svakodnevnih pucnjava, premlaćivanja, silovanja, pljački i ubistava. Vaskrsije Vrekić je golim rukama zadavio Mariju Cimbal, a potom njeno tijelo zapalio, u nadi da će ukloniti dokaze. Nije bježao. Mislio je da je siguran. Družili su se. Pustila ga je u stan. To je svirepo. To je podmuklo. Požar je mogao da ugrozi druge. Ubio je zbog 300€. Ljudi, radite svoj posao! Klikom na: PETICIJA možete da potpišete peticiju za preinačavanje optužnice protiv Vaskrsija Vrekića po svim tačkama za koje je ranije bio optužen. Ne zbog nekakve kalkulacije u godinama i lične satisfakcije bilo koga, jer je nema, Marija je mrtva, nego zato što je on to baš tako napravio i što za to treba i da ga se tereti. Učinite to. (Link ka tekstu na Borisovom blogu) Hvala što ćete potpisati peticiju i podeliti ovaj tekst sa prijateljima.Feb 01, 2014 1563 -
док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање, ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога, иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?1560 Objavio/la светислав стојановић
-
док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање, ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога, иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?Oct 16, 2013 1560
-
недугачак састав на тему . . музејолошку валету волим ,валету обожавам, њезинсам постао зависник, комотно би ме local council могао ко водича посокацима упослити , набази љубавној би то радијо, јер ме слудила начисто ко унеком трансусам, посебно кад ноћ смакне средину јер ко уме да чује, валета (званично, A World Heritage City), но за нас становнике, A City of Bells, Jells & Smells, уме маштовито да лаже.предуслов је поноћ,те да слушалац има обавезно друштво углави. оне друге, бистроглаве, кои у сваком моменту знају гдесу у оквиру галаксије,загребаће копљаник грандмастера пјера де ла валете папирним ноктом пооку, па ће суза настала као последица тог чина, размазати пејзаж, те му дати неку одвратност и језу у ушима, док кукњава сужњева заточених вековима у тамницама подно зидина града, не учини дасе уљези безглаво врате у стварност.засваки случај, да се има на уму.оним првим, нама, кои слуте дешавања бивша, а појам реинкарнације им нествара осећаја бљутавости у усној шупљини, граће отворити душу као мажена проститутка, сва, дојаја, предата свом пажњи склоном јахачу, те поменути историју, ту лажљивицу, која . . . . вид мене ,погубихсе чим овалети кренем дивана , него . . . . . ајмо теми најављеној . прекосокака нешироког где у палати Gauci гњездо свих, налази се зграда National Museum of Fine Arts. репрезентативно здање броји неких 250 августа сећања. некад престижна палата малтешког ноблеса, која је иза подебеле капије од знатижељника успешно крила породичне интиме, задњих тридесетак августа спада у једну од најпосећенијих у валети из простог разлога што у миру својих одаја пружа неопходне услове за делатност тако едукативно битне институције. тематски разврстане целине, како по стилу, тако ипо времену настајања, заљубљеницима ове врсте личне надоградње посве успешно шире скученост хоризоната личних.неки дан, пак, ужурбаност, те полиција.пријављена на велика звона, крађа.наиме, у чуду су упитали једни посетиоци, дежурног у одајама, за разлог празнине рустик рама у одељењу знаменитих, а без неопходне пропратне информације. пиш међу поменутим настаде када се и дежурни упита . . исто.он, кои то причувава.док си реко ома позвани су стручњаци који констатоваше да је портрет 7 десетог Гранд Мастераof the Sovereign Military Hospitaller Order of St. John, of Jerusalem of Rhodes and of Malta, Емануел Де Рохан Де Полдуц -а, уље на платну из а.д. 1780, елегантно и натенане, закључише зналци анализирајући рез на остатку платна нуз рам, одлепршало.е сад, портрета Значајног има још.у овом случају фрка се надигла . . зарад сликара малтеза који је портрет урадио.Giusepe Grech,неоспорни таленат, настављач школе каравађове уради у својем кратком животном трајању само овај портрет и још се боја није ни осушила на њему, у 24 животној години оде . . . . Творцу на истину.кажу.оста портрет да сећа на обојицу. посебно сликара.поводом догађаја у локалном The Times -у ликовни критичар A.Mizzi осу дрвље+камење на квалитет обезбеђења националног блага.како се полуинформисаним предају на чување непроцењивости, да поменути углавном дремају на радном месту ( а шта друго и чинит' имje у миру и ладовини музејског простора , ово ја приметих), те да Малта, сваке године све више трпи од организоване крађе уметнина и да је крајње време да . . . негушим вас више. а посетиоца музеумских, у вреле летње дане, овде, стварно мноштво.и све и више. па ти сад одреди неваспитаног. чик !1559 Objavio/la светислав стојановић
-
недугачак састав на тему . . музејолошку валету волим ,валету обожавам, њезинсам постао зависник, комотно би ме local council могао ко водича посокацима упослити , набази љубавној би то радијо, јер ме слудила начисто ко унеком трансусам, посебно кад ноћ смакне средину јер ко уме да чује, валета (званично, A World Heritage City), но за нас становнике, A City of Bells, Jells & Smells, уме маштовито да лаже.предуслов је поноћ,те да слушалац има обавезно друштво углави. оне друге, бистроглаве, кои у сваком моменту знају гдесу у оквиру галаксије,загребаће копљаник грандмастера пјера де ла валете папирним ноктом пооку, па ће суза настала као последица тог чина, размазати пејзаж, те му дати неку одвратност и језу у ушима, док кукњава сужњева заточених вековима у тамницама подно зидина града, не учини дасе уљези безглаво врате у стварност.засваки случај, да се има на уму.оним првим, нама, кои слуте дешавања бивша, а појам реинкарнације им нествара осећаја бљутавости у усној шупљини, граће отворити душу као мажена проститутка, сва, дојаја, предата свом пажњи склоном јахачу, те поменути историју, ту лажљивицу, која . . . . вид мене ,погубихсе чим овалети кренем дивана , него . . . . . ајмо теми најављеној . прекосокака нешироког где у палати Gauci гњездо свих, налази се зграда National Museum of Fine Arts. репрезентативно здање броји неких 250 августа сећања. некад престижна палата малтешког ноблеса, која је иза подебеле капије од знатижељника успешно крила породичне интиме, задњих тридесетак августа спада у једну од најпосећенијих у валети из простог разлога што у миру својих одаја пружа неопходне услове за делатност тако едукативно битне институције. тематски разврстане целине, како по стилу, тако ипо времену настајања, заљубљеницима ове врсте личне надоградње посве успешно шире скученост хоризоната личних.неки дан, пак, ужурбаност, те полиција.пријављена на велика звона, крађа.наиме, у чуду су упитали једни посетиоци, дежурног у одајама, за разлог празнине рустик рама у одељењу знаменитих, а без неопходне пропратне информације. пиш међу поменутим настаде када се и дежурни упита . . исто.он, кои то причувава.док си реко ома позвани су стручњаци који констатоваше да је портрет 7 десетог Гранд Мастераof the Sovereign Military Hospitaller Order of St. John, of Jerusalem of Rhodes and of Malta, Емануел Де Рохан Де Полдуц -а, уље на платну из а.д. 1780, елегантно и натенане, закључише зналци анализирајући рез на остатку платна нуз рам, одлепршало.е сад, портрета Значајног има још.у овом случају фрка се надигла . . зарад сликара малтеза који је портрет урадио.Giusepe Grech,неоспорни таленат, настављач школе каравађове уради у својем кратком животном трајању само овај портрет и још се боја није ни осушила на њему, у 24 животној години оде . . . . Творцу на истину.кажу.оста портрет да сећа на обојицу. посебно сликара.поводом догађаја у локалном The Times -у ликовни критичар A.Mizzi осу дрвље+камење на квалитет обезбеђења националног блага.како се полуинформисаним предају на чување непроцењивости, да поменути углавном дремају на радном месту ( а шта друго и чинит' имje у миру и ладовини музејског простора , ово ја приметих), те да Малта, сваке године све више трпи од организоване крађе уметнина и да је крајње време да . . . негушим вас више. а посетиоца музеумских, у вреле летње дане, овде, стварно мноштво.и све и више. па ти сад одреди неваспитаног. чик !Oct 15, 2013 1559
-
Polako se vraćam sa premijere filma. I dok sedim u autobusu razmišljam o najlepšem srpskom filmu koji sam ikad odgledala. To je baš taj "Kad ljubav zakasni". Dinamična radnja sa puno emocija, čežnje, ljubavi, koje su propraćene ljubomorom i problemom današnjice među mladima. Razmišljam o tom problemu, koji se nikad neće rešiti sve dok ima takvih muškaraca. Najveći problem je što ženi definitivno treba muškarac. Žena je stvorena da bi bila voljena, pa stoga mislim da je MALO muškaraca koji će probudivši ljubav u ženi imati nameru ljubav i da joj uzvrati. Isto tako nikada neću shvatiti zašto 50% pecaroša ulovljenu ribu vraćaju u reku? Zašto je dave na vazduhu? Onda dolazim do zaključka: igraju se da bi ispali dobri pecaroši pred drugima. Isto i sa muškarcima, poigravaju se sa ženskim osećanjima, sačekaju da se devojka zaljubi u njih, a onda ih ostave da pate i da jure za njima. Isto tako oni misle da su šmekeri u društvu. A žena? Žena je u stanju da se brzo zaljubi, ako je on navede. Dovoljan je samo mali drugačiji znak kojim će ona shvatiti da je on poseban, a da su svi drugi isti. U stvari, to često budu samo trikovi. Da ne grešim dušu, takve trikove mnogo dobro poznaju i devojke, ali su to uglavnom one devojke koje su imale iskustva sa takvim muškarcima. "Znam ja takve kao ti. Vraćaju se samo kada osete da ih zaboravljaš. Onda te ponovo navuku na sebe, i opet pobegnu. Takvi nikada ne ostaju zauvek." Read more: http://citatisastavi.blogspot.com/#ixzz2pWd48xGr1550 Objavio/la Ana Kotur
-
By Ana Kotur Polako se vraćam sa premijere filma. I dok sedim u autobusu razmišljam o najlepšem srpskom filmu koji sam ikad odgledala. To je baš taj "Kad ljubav zakasni". Dinamična radnja sa puno emocija, čežnje, ljubavi, koje su propraćene ljubomorom i problemom današnjice među mladima. Razmišljam o tom problemu, koji se nikad neće rešiti sve dok ima takvih muškaraca. Najveći problem je što ženi definitivno treba muškarac. Žena je stvorena da bi bila voljena, pa stoga mislim da je MALO muškaraca koji će probudivši ljubav u ženi imati nameru ljubav i da joj uzvrati. Isto tako nikada neću shvatiti zašto 50% pecaroša ulovljenu ribu vraćaju u reku? Zašto je dave na vazduhu? Onda dolazim do zaključka: igraju se da bi ispali dobri pecaroši pred drugima. Isto i sa muškarcima, poigravaju se sa ženskim osećanjima, sačekaju da se devojka zaljubi u njih, a onda ih ostave da pate i da jure za njima. Isto tako oni misle da su šmekeri u društvu. A žena? Žena je u stanju da se brzo zaljubi, ako je on navede. Dovoljan je samo mali drugačiji znak kojim će ona shvatiti da je on poseban, a da su svi drugi isti. U stvari, to često budu samo trikovi. Da ne grešim dušu, takve trikove mnogo dobro poznaju i devojke, ali su to uglavnom one devojke koje su imale iskustva sa takvim muškarcima. "Znam ja takve kao ti. Vraćaju se samo kada osete da ih zaboravljaš. Onda te ponovo navuku na sebe, i opet pobegnu. Takvi nikada ne ostaju zauvek." Read more: http://citatisastavi.blogspot.com/#ixzz2pWd48xGrJan 05, 2014 1550 -
Zatekneš na putu nešto poluživo, ranjeno,srce ti se u isto vreme sklupca i raduje,sagneš se do zemlje, a kao da si nebo dosegnuo,kad osetiš na dlanu puls preplašenog srca.Ne znaš kako i cime, ali siguran sida cete izleciti jedno drugo.Zavoliš to poluživo i ranjeno,shvatiš da moraš da živiš,kad si vec oživeo,jer ne smeš dopustitida citav tvoj svetizdahne na tvom dlanu.Živiš u ritmu otkucaja malenog srca.Odjednom si razdragan,odjednom voliš život, cak i svoj,odjednom veruješ da ljubav cini cuda,kad vidiš da je poluživo oživelo i ozdravilo,zahvaljujuci oblogu od tvog dlana....1546 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Zatekneš na putu nešto poluživo, ranjeno,srce ti se u isto vreme sklupca i raduje,sagneš se do zemlje, a kao da si nebo dosegnuo,kad osetiš na dlanu puls preplašenog srca.Ne znaš kako i cime, ali siguran sida cete izleciti jedno drugo.Zavoliš to poluživo i ranjeno,shvatiš da moraš da živiš,kad si vec oživeo,jer ne smeš dopustitida citav tvoj svetizdahne na tvom dlanu.Živiš u ritmu otkucaja malenog srca.Odjednom si razdragan,odjednom voliš život, cak i svoj,odjednom veruješ da ljubav cini cuda,kad vidiš da je poluživo oživelo i ozdravilo,zahvaljujuci oblogu od tvog dlana....Jul 22, 2013 1546
-
prepisano, ali neodoljivo.... Ne li se utepa? :)Kako za veštačko klizalište treba pare i treba da znaš da klizaš, lokalna samouprava u saradnju s majku prirodu je ovija dani 'tela da omogući na svi da osetiv zimske čarolije, pa je na teritoriju grada omogućila prirodna klizališta kako bi građani mogli da ostavljav zubi po ulicu. Nadležni u komunalnu policiju su se ovej godine trudili da svi trotoari uredno ostanev pod led pa su ga i na gazde od lokali nakrivili sa 'iljado usmenih naloga da sneg pred radnju očistiv. Nakon što su se preduzetnici pomočali na nalozi, sve je bilo spremno za novu klizačku sezonu.Usluge klizališta mog'o je da koristi svaki kog je prisvrbelo da se utepa jer ne mož' mirno na dupe dom da si sedi. Nebitno dal' je star il' mlad, dal' je krenuja u grad il' za leb, svakom je data prilika da se skotrlja u neki jendek.Padovi ili kršenje, imaju nekol'ko faze koje su navedene u nastavak i mogu da posluže kao putokaz na onija koji su zainteresovani da dođu u Leskovac i da padnev.U prvu fazu naivni sugrađanin nailazi na zaleđenu površinu i ceni gu klizavost (klizavo/neje klizavo) kao i svoju sposobnost da površinu savlada (ću prođem/ce iskršim/more ću prođem pa ko'e bude).Druga faza posledica je loše procene u prvu fazu i ona počinje kad lice zakorači na led. Tuj više nema vr'ćanje nazad. Do malopre razuman čovek u ovaj trenutak postaje badile i kreće da po pre pregazi preko ljizgavo.Posle drugu ide odma' i treća kad svatiš kol'ko si se zajebao i kad počnev noge da radiv napred - nazad. Uz uzvici "le le, le le" lice pokušava da s trzaji tela i podignute ruke u stranu održi balans i izbegne da mu čoponjici odletiv u vazduh.Al' jebaja si majku ovaj led u Leskovac, mlogo klizav. Neuspeh u balansiranje povezan sa izlizane patike il' cipele dovodi do toj da se čovek odma' stropošta na zemlju ili da utrči nekom s klizeći na sred ulicu. Posmatrano sa strane na početak četvrte faze kraci se dizav na visinu od jedan metar, a s ruke mašemodok si ne poletimo. Guzica ne celo vreme vuče nadole.Subjektivni osećaj je da ne znamo ni kude ni je dupe, a ni kude ni je glava. Mozak se ubrzava do neslućenih brzina i misli se smenjuju od toga dal' smo isključili grejalicu kad smo iskočili iz kuću do toj za ko'e da se u'vatimo da bi ublažili utepuvanje.Završetak procesa izdizanja je kad se rasprosteš na ulicu ko ponjava. Tuj je i kraj četvrte faze.Prve sekunde nakon udarac od zemlju su vrlo bitne da se orijentišete po koj svet odite i da konstantujete kol'ko ste se utepali. A posle tražite kude su vi odleteli tašnja, mobilni il' kapa i gledate neste li još nekog osakatili dok ste padali.Leskovčani su nadaleko poznati po svoju humanos' pa će vi uvek neki pritrči da ve podigne i da vi potvrdi da ste padnuli s rečenicu: "Ne li se utepa?"Kraj ove pete faze, koja počinje u momenat kad se zašljepošete na ulicu, završava se s osmeh koji pokazujete da ve ne boli ništa što ste iskršili.I dok vi svitke na oči idev neizvesno je dal' će idete direk'no u bolnicu il' će se očukate pa će si idete dom. Izvesno je jedino toj da će vi se svi smejev.1545 Objavio/la Zvoncica
-
By Zvoncica prepisano, ali neodoljivo.... Ne li se utepa? :)Kako za veštačko klizalište treba pare i treba da znaš da klizaš, lokalna samouprava u saradnju s majku prirodu je ovija dani 'tela da omogući na svi da osetiv zimske čarolije, pa je na teritoriju grada omogućila prirodna klizališta kako bi građani mogli da ostavljav zubi po ulicu. Nadležni u komunalnu policiju su se ovej godine trudili da svi trotoari uredno ostanev pod led pa su ga i na gazde od lokali nakrivili sa 'iljado usmenih naloga da sneg pred radnju očistiv. Nakon što su se preduzetnici pomočali na nalozi, sve je bilo spremno za novu klizačku sezonu.Usluge klizališta mog'o je da koristi svaki kog je prisvrbelo da se utepa jer ne mož' mirno na dupe dom da si sedi. Nebitno dal' je star il' mlad, dal' je krenuja u grad il' za leb, svakom je data prilika da se skotrlja u neki jendek.Padovi ili kršenje, imaju nekol'ko faze koje su navedene u nastavak i mogu da posluže kao putokaz na onija koji su zainteresovani da dođu u Leskovac i da padnev.U prvu fazu naivni sugrađanin nailazi na zaleđenu površinu i ceni gu klizavost (klizavo/neje klizavo) kao i svoju sposobnost da površinu savlada (ću prođem/ce iskršim/more ću prođem pa ko'e bude).Druga faza posledica je loše procene u prvu fazu i ona počinje kad lice zakorači na led. Tuj više nema vr'ćanje nazad. Do malopre razuman čovek u ovaj trenutak postaje badile i kreće da po pre pregazi preko ljizgavo.Posle drugu ide odma' i treća kad svatiš kol'ko si se zajebao i kad počnev noge da radiv napred - nazad. Uz uzvici "le le, le le" lice pokušava da s trzaji tela i podignute ruke u stranu održi balans i izbegne da mu čoponjici odletiv u vazduh.Al' jebaja si majku ovaj led u Leskovac, mlogo klizav. Neuspeh u balansiranje povezan sa izlizane patike il' cipele dovodi do toj da se čovek odma' stropošta na zemlju ili da utrči nekom s klizeći na sred ulicu. Posmatrano sa strane na početak četvrte faze kraci se dizav na visinu od jedan metar, a s ruke mašemodok si ne poletimo. Guzica ne celo vreme vuče nadole.Subjektivni osećaj je da ne znamo ni kude ni je dupe, a ni kude ni je glava. Mozak se ubrzava do neslućenih brzina i misli se smenjuju od toga dal' smo isključili grejalicu kad smo iskočili iz kuću do toj za ko'e da se u'vatimo da bi ublažili utepuvanje.Završetak procesa izdizanja je kad se rasprosteš na ulicu ko ponjava. Tuj je i kraj četvrte faze.Prve sekunde nakon udarac od zemlju su vrlo bitne da se orijentišete po koj svet odite i da konstantujete kol'ko ste se utepali. A posle tražite kude su vi odleteli tašnja, mobilni il' kapa i gledate neste li još nekog osakatili dok ste padali.Leskovčani su nadaleko poznati po svoju humanos' pa će vi uvek neki pritrči da ve podigne i da vi potvrdi da ste padnuli s rečenicu: "Ne li se utepa?"Kraj ove pete faze, koja počinje u momenat kad se zašljepošete na ulicu, završava se s osmeh koji pokazujete da ve ne boli ništa što ste iskršili.I dok vi svitke na oči idev neizvesno je dal' će idete direk'no u bolnicu il' će se očukate pa će si idete dom. Izvesno je jedino toj da će vi se svi smejev.Jan 21, 2015 1545 -
Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleko. Uvek ću ti odgovoriti : “Nije mi ništa”. A svašta mi je. Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu se ruši jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj. Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim. Žalim za jednom koja više ne postoji. Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim. Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko. Ma, nije mi ništa…A svašta mi je. Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu. Senke mi igraju po zidovima. Sećanja me ophode čitavog dana. A srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom. Ne, nije mi ništa…A svašta mi je. U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje. Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete. Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima. Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak. Nije mi ništa…A svašta mi je. Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš. Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači. Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga srca štit. Kada bi samo znao da je moj dom u tvom srcu i ćutao dugo, dugo … i grlio me jako, jako … i voleo me ludo, ludo … Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati. Nije mi ništa …1538 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleko. Uvek ću ti odgovoriti : “Nije mi ništa”. A svašta mi je. Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu se ruši jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj. Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim. Žalim za jednom koja više ne postoji. Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim. Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko. Ma, nije mi ništa…A svašta mi je. Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu. Senke mi igraju po zidovima. Sećanja me ophode čitavog dana. A srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom. Ne, nije mi ništa…A svašta mi je. U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje. Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete. Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima. Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak. Nije mi ništa…A svašta mi je. Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš. Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači. Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga srca štit. Kada bi samo znao da je moj dom u tvom srcu i ćutao dugo, dugo … i grlio me jako, jako … i voleo me ludo, ludo … Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati. Nije mi ništa …May 05, 2016 1538
