Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
472Blogs
-
54Active Bloggers
468 blogs
-
''Dobar dan profesore!'' - ''E zdravo. Sedi tu sačekaj samo malo.'' Posle pet minuta buljenja u ekran kaže: ''E gde smo...šta smo...a da, ti si došla da popraviš osmicu kod mene iz elektrotehnike, jel tako?'' ''Tako je! Jedva čekam, mnogo sam učila.'' - ''E pa znaš kako, mislim da ipak ne može više od osam, znaš...nije dobro ovo...'' (otvara moju ispitnu svesku i pokazuje prstom na zadatak) ''...ovo nije metod koji sam ja vama pokazivao.'' ''Kako nije? Ja sam ovaj zadatak učila iz sveske, nisam imala drugi način nego Vaš, sa predavanja.'' - ''Ne, ne ovo nije način na koji sam ja predavao.'' Vadim svesku koju sam ponela za svaki slučaj, tražim taj zadatak, otvaram, stavljam je na njegov sto. - ''Ne, ovo nije ono što sam ja radio, ne znam šta, ali ovo si ti nešto pogrešno radila sama.'' Zbunjeno gledam u njega, gledam u kolegu koji sedi u tom kabinetu, takođe čekajući svoj deo usmenog ispita. Kolega kome sam ja objašnjavala tu istu elektrotehniku par sati pred ispit. Kolega gleda u mene i mršti se u fazonu, nemam pojma o čemu pričate. ''Ali ne razumem profesore...već 3 puta izlazim na ispit, pokušavajući da popravim 8 na 10 i Vi ne želite ni da me pitate... Evo pitajte me nešto, bilo šta... Sećate se kad ste me prošli put pitali šta je magnetni fluks i sve o njemu... E pa ovog puta sam čitala o ogledima sa usamljenom metalnom konturom koja provodi struju i oko sebe pravi magnetni fluks, kako bih mogla više da odgovorim na to pitanje, zbog čega je to magnetno polje homogeno i gde su te linije koje nemaju ni početak ni kraj i zbog čega...'' - ''Znam ja da si ti uporna, i veruj mi upornost se ceni, ali ja tebi neću dati 10.'' Kolega uskače: ''Profesore zašto maltretirate koleginicu?'' - ''Vi se ne mešajte!'' Opa, pa on zna da persira. ''Ali ne razumem profesore... Jel Vi imate neki problem samnom, jel sam ja Vas nekako uspela da uvredim nečime?'' - ''Znaš, ja tebe ne razumem, tako si lepa, plava, mlada devojka, koja umesto da se uda i pravi decu, ti učiš ovaj fakultet koji nije za tebe. Znaš, ti ne pripadaš ovde...'' Meni kreću suze na oči... Ne verujem šta slušam! Kolega me gleda, u fazonu 'nemoj, nije vredno'... - ''Ne može 10.'' Počinjem da grcam od besa i suza i sve vreme pokušavam da se suzdržim, jer želim da ispadnem hrabra, da ne padnem toliko nisko da plačem u kabinetu profesora šoviniste, ali ne uspevam. Uzimam index, panično pakujem stvari, razmišljam o kolegi koji se zauzeo za mene i koga je sada profa verovatno uzeo za zub i neće ga pustiti da prođe, a šteta, baš sam mu lepo sve objasnila... Uspevam nekako da izgovorim ''Onda 8. Doviđenja!'' i napuštam njegov kabinet jednom za svagda. Krijem lice rukama od ostalih ljudi sa fakulteta, dok trčećim korakom odlazim do wc-a. Ulazim, zaključavam se i pucam! Posle 20 minuta uspevam da se utešim rečenicom da je do njega, a ne do mene i izlazim u hodnik. Ispred fakulteta srećem kolegu koji je polagao samnom, kome sam ja objašnjavala, koji puši cigaru i smeška se. Prilazim...Pitam ga kako je prošao, šta je dobio... Kaže: ''8, nije me ni pitao.'' STOP Recimo da smo zamrzli poslednju scenu u kojoj moj kolega meni izgovara sudbodonosnu rečenicu odozgo. Sad zamislite kako se sve ovo premotava unazad sve do trenutka kada meni profesor kaže: ''Ne može 10.'' PLAY ''Ne može 10.'' Evo šta je trebalo da kažem: - ''Kako to mislite ne može 10??? Jel to zato što sam lepa, plava, devojka, koja je odlučila da ne bude nečija žena ili nečija majka sa 20 godina, već da upiše težak fakultet i izbori se za svoja prava kao lepša manjina i izgradi sebi budućnost kakvu sama želim, a ne kakvu moj muž želi za mene??? Jel to zato što sam Vam već dokazala koliko mogu da budem uporna prijavljujući ispit i ispočetka učeći sve kako bih dobila više – što i zaslužujem? Da li zato birate da mi ne persirate? Da li mi se svaki put iza leđa smejete kada odem iz Vašeg kabineta misleći kako sam naivna i lakoverna što se džabe trudim? Da li uživate u tome? Da li Vam je sujeta toliko pojela zdrav razum?? Umesto da budete profesor o kome ću sutra sa zadovoljstvom pričati svojoj deci, kako me je motivisao da učim, Vi ste izabrali da budete najveći seronja koga se verovatno neću sećati za koju godinu? Umesto da nas motivišete, Vi birate da nas gazite jer Vam to ego govori da treba da radite. E pa neka Vam je na savesti moja osmica velika kao desetka. Ja sam barem položila. Žao mi je, ali Vi profesore, ste pali!''1610 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna ''Dobar dan profesore!'' - ''E zdravo. Sedi tu sačekaj samo malo.'' Posle pet minuta buljenja u ekran kaže: ''E gde smo...šta smo...a da, ti si došla da popraviš osmicu kod mene iz elektrotehnike, jel tako?'' ''Tako je! Jedva čekam, mnogo sam učila.'' - ''E pa znaš kako, mislim da ipak ne može više od osam, znaš...nije dobro ovo...'' (otvara moju ispitnu svesku i pokazuje prstom na zadatak) ''...ovo nije metod koji sam ja vama pokazivao.'' ''Kako nije? Ja sam ovaj zadatak učila iz sveske, nisam imala drugi način nego Vaš, sa predavanja.'' - ''Ne, ne ovo nije način na koji sam ja predavao.'' Vadim svesku koju sam ponela za svaki slučaj, tražim taj zadatak, otvaram, stavljam je na njegov sto. - ''Ne, ovo nije ono što sam ja radio, ne znam šta, ali ovo si ti nešto pogrešno radila sama.'' Zbunjeno gledam u njega, gledam u kolegu koji sedi u tom kabinetu, takođe čekajući svoj deo usmenog ispita. Kolega kome sam ja objašnjavala tu istu elektrotehniku par sati pred ispit. Kolega gleda u mene i mršti se u fazonu, nemam pojma o čemu pričate. ''Ali ne razumem profesore...već 3 puta izlazim na ispit, pokušavajući da popravim 8 na 10 i Vi ne želite ni da me pitate... Evo pitajte me nešto, bilo šta... Sećate se kad ste me prošli put pitali šta je magnetni fluks i sve o njemu... E pa ovog puta sam čitala o ogledima sa usamljenom metalnom konturom koja provodi struju i oko sebe pravi magnetni fluks, kako bih mogla više da odgovorim na to pitanje, zbog čega je to magnetno polje homogeno i gde su te linije koje nemaju ni početak ni kraj i zbog čega...'' - ''Znam ja da si ti uporna, i veruj mi upornost se ceni, ali ja tebi neću dati 10.'' Kolega uskače: ''Profesore zašto maltretirate koleginicu?'' - ''Vi se ne mešajte!'' Opa, pa on zna da persira. ''Ali ne razumem profesore... Jel Vi imate neki problem samnom, jel sam ja Vas nekako uspela da uvredim nečime?'' - ''Znaš, ja tebe ne razumem, tako si lepa, plava, mlada devojka, koja umesto da se uda i pravi decu, ti učiš ovaj fakultet koji nije za tebe. Znaš, ti ne pripadaš ovde...'' Meni kreću suze na oči... Ne verujem šta slušam! Kolega me gleda, u fazonu 'nemoj, nije vredno'... - ''Ne može 10.'' Počinjem da grcam od besa i suza i sve vreme pokušavam da se suzdržim, jer želim da ispadnem hrabra, da ne padnem toliko nisko da plačem u kabinetu profesora šoviniste, ali ne uspevam. Uzimam index, panično pakujem stvari, razmišljam o kolegi koji se zauzeo za mene i koga je sada profa verovatno uzeo za zub i neće ga pustiti da prođe, a šteta, baš sam mu lepo sve objasnila... Uspevam nekako da izgovorim ''Onda 8. Doviđenja!'' i napuštam njegov kabinet jednom za svagda. Krijem lice rukama od ostalih ljudi sa fakulteta, dok trčećim korakom odlazim do wc-a. Ulazim, zaključavam se i pucam! Posle 20 minuta uspevam da se utešim rečenicom da je do njega, a ne do mene i izlazim u hodnik. Ispred fakulteta srećem kolegu koji je polagao samnom, kome sam ja objašnjavala, koji puši cigaru i smeška se. Prilazim...Pitam ga kako je prošao, šta je dobio... Kaže: ''8, nije me ni pitao.'' STOP Recimo da smo zamrzli poslednju scenu u kojoj moj kolega meni izgovara sudbodonosnu rečenicu odozgo. Sad zamislite kako se sve ovo premotava unazad sve do trenutka kada meni profesor kaže: ''Ne može 10.'' PLAY ''Ne može 10.'' Evo šta je trebalo da kažem: - ''Kako to mislite ne može 10??? Jel to zato što sam lepa, plava, devojka, koja je odlučila da ne bude nečija žena ili nečija majka sa 20 godina, već da upiše težak fakultet i izbori se za svoja prava kao lepša manjina i izgradi sebi budućnost kakvu sama želim, a ne kakvu moj muž želi za mene??? Jel to zato što sam Vam već dokazala koliko mogu da budem uporna prijavljujući ispit i ispočetka učeći sve kako bih dobila više – što i zaslužujem? Da li zato birate da mi ne persirate? Da li mi se svaki put iza leđa smejete kada odem iz Vašeg kabineta misleći kako sam naivna i lakoverna što se džabe trudim? Da li uživate u tome? Da li Vam je sujeta toliko pojela zdrav razum?? Umesto da budete profesor o kome ću sutra sa zadovoljstvom pričati svojoj deci, kako me je motivisao da učim, Vi ste izabrali da budete najveći seronja koga se verovatno neću sećati za koju godinu? Umesto da nas motivišete, Vi birate da nas gazite jer Vam to ego govori da treba da radite. E pa neka Vam je na savesti moja osmica velika kao desetka. Ja sam barem položila. Žao mi je, ali Vi profesore, ste pali!''Jan 21, 2017 1610 -
Od mog do tvog srca zavaruju argonom bacaju varnice gde ne bi smeli Od mog do tvog srca putuju zaspalo sunce radoznale ptice senke strahovi od samoće od moje do tvoje krvi umiru reči onih koje smo poznavali njihova lica blede padaju ispod površine graničnog sloja vode i vazduha u baruštini uspomena gde ostaju zaboravljeni Šta se to dešava? Od moje do tvoje kože davi se strast luduje vetar mladost smirenost čudna presudna smenjuju se slike prezrelih borovnica izgrebanog kamena prevoji butina kože koja vrišti imena ostavljenih i pronađenih zaludnih blesavih Od mog do tvog srca smenjuju se pitanja o istini dubini ludila i laži o tome da li je Pitagora konačno našao svoje x da li je Bernuli izašao iz konstante i zašto q ide uvek posle p o tome da li je Lazar konačno pronašao svoju Kristinu u oglasu iz novina od srca do srca od krvi do krvi od sna do sna priđi bliže od svega bez davljenja posedovanja svojatanja priđi bliže i kreni samnom k r e n i o d m a h da slomimo svet . . . Hoćeš?1608 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Od mog do tvog srca zavaruju argonom bacaju varnice gde ne bi smeli Od mog do tvog srca putuju zaspalo sunce radoznale ptice senke strahovi od samoće od moje do tvoje krvi umiru reči onih koje smo poznavali njihova lica blede padaju ispod površine graničnog sloja vode i vazduha u baruštini uspomena gde ostaju zaboravljeni Šta se to dešava? Od moje do tvoje kože davi se strast luduje vetar mladost smirenost čudna presudna smenjuju se slike prezrelih borovnica izgrebanog kamena prevoji butina kože koja vrišti imena ostavljenih i pronađenih zaludnih blesavih Od mog do tvog srca smenjuju se pitanja o istini dubini ludila i laži o tome da li je Pitagora konačno našao svoje x da li je Bernuli izašao iz konstante i zašto q ide uvek posle p o tome da li je Lazar konačno pronašao svoju Kristinu u oglasu iz novina od srca do srca od krvi do krvi od sna do sna priđi bliže od svega bez davljenja posedovanja svojatanja priđi bliže i kreni samnom k r e n i o d m a h da slomimo svet . . . Hoćeš?Sep 29, 2020 1608
-
Nesto korisno od A. Abrahamsberg 1. Što vam je potrebno: 1 žlica limunovog soka 2 žlice sode bikarbone, 200 ml vode Stavite otopinu u bocu s raspršivačem, poprskajte po hrani i ostavite da djeluje desetak minuta. Nakon toga isperite. 2. Što vam je potrebno: 200 ml vode, 100 ml vinskog octa, 1 žlica sode bikarbone Malo ekstrakta grejpfruta Poprskajte voce i ostavite da djeluje jedan sat prije nego ga operete i pojedete1607 Objavio/la Ambasador
-
By Ambasador Nesto korisno od A. Abrahamsberg 1. Što vam je potrebno: 1 žlica limunovog soka 2 žlice sode bikarbone, 200 ml vode Stavite otopinu u bocu s raspršivačem, poprskajte po hrani i ostavite da djeluje desetak minuta. Nakon toga isperite. 2. Što vam je potrebno: 200 ml vode, 100 ml vinskog octa, 1 žlica sode bikarbone Malo ekstrakta grejpfruta Poprskajte voce i ostavite da djeluje jedan sat prije nego ga operete i pojedeteJan 01, 2014 1607 -
Pre svega da razjasnimo, ja sam osoba koja je jakooo tvrdoglava, kad zacrtam nešto sebi u glavu teško me uveriti u suprotno. Retko se svađam, ali kad se svađam vrca perje na sve strane, zato rado prećutim...aaaaaaaa toooooo nikako ne valja. Zašto? Znate onu čuvenu od Ive Andrića: " Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!". Držim se te misli od Ive još od osnovne škole zahvaljujući mojoj profesorici srpskohrvatskog jezika koja nas je naučila značenju te reči... E, sad da se vratimo na tu stranu reč IZVINI. Kad se tako u mojim napadima, da kažem razmaženosti i tvrdoglavosti kažem nekom izvini, jel je vrcalo perje na sve strane smatram da sam pogrešila i uljudno od srca kažem IZVINI, obično mi odgovore:" Šta se izvinjavaš?! "Pa ljudi imam potrebu da se iskreno od srca izvinim, jel sam pogrešila. Što Vam je teško reći tu stranu reč IZVINI ? Nije lepo ako neko upotrebljava tu reč žargonski, potrebno je zaista od srca reći IZVINI. Vaša dela posle će Vas odati jeste li zaista mislili IZVINI ili ne.Dela ko dela pokazuju Vaš karakter, iskrenost, a bit u reči IZVINI je iskrenost, da zaista to mislite. Kao roditelj, od malih nogu sam svoje dete učila da kaže IZVINI kad pogreši, a Bogu hvala toliko je bio miran da je malo, malo morao izgovarati IZVINI mama...Učite vašu decu, naučite i vaše prijatelje da nije teško reći tu stranu reč IZVINI i da zaista to mislite. I još nešto nemojte posle tog IZVINI da pravite istu grešku zbog koje ste se izvinjavali, jel to onda nije od srca, nije iskreno... IZVINITE ako sam Vas malo ugnjavila, ali prosto sam imala potrebu napisati malo o toj famoznoj reči IZVINI .....1606 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Pre svega da razjasnimo, ja sam osoba koja je jakooo tvrdoglava, kad zacrtam nešto sebi u glavu teško me uveriti u suprotno. Retko se svađam, ali kad se svađam vrca perje na sve strane, zato rado prećutim...aaaaaaaa toooooo nikako ne valja. Zašto? Znate onu čuvenu od Ive Andrića: " Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!". Držim se te misli od Ive još od osnovne škole zahvaljujući mojoj profesorici srpskohrvatskog jezika koja nas je naučila značenju te reči... E, sad da se vratimo na tu stranu reč IZVINI. Kad se tako u mojim napadima, da kažem razmaženosti i tvrdoglavosti kažem nekom izvini, jel je vrcalo perje na sve strane smatram da sam pogrešila i uljudno od srca kažem IZVINI, obično mi odgovore:" Šta se izvinjavaš?! "Pa ljudi imam potrebu da se iskreno od srca izvinim, jel sam pogrešila. Što Vam je teško reći tu stranu reč IZVINI ? Nije lepo ako neko upotrebljava tu reč žargonski, potrebno je zaista od srca reći IZVINI. Vaša dela posle će Vas odati jeste li zaista mislili IZVINI ili ne.Dela ko dela pokazuju Vaš karakter, iskrenost, a bit u reči IZVINI je iskrenost, da zaista to mislite. Kao roditelj, od malih nogu sam svoje dete učila da kaže IZVINI kad pogreši, a Bogu hvala toliko je bio miran da je malo, malo morao izgovarati IZVINI mama...Učite vašu decu, naučite i vaše prijatelje da nije teško reći tu stranu reč IZVINI i da zaista to mislite. I još nešto nemojte posle tog IZVINI da pravite istu grešku zbog koje ste se izvinjavali, jel to onda nije od srca, nije iskreno... IZVINITE ako sam Vas malo ugnjavila, ali prosto sam imala potrebu napisati malo o toj famoznoj reči IZVINI .....Oct 30, 2016 1606 -
GOVOR NAŠ NASUŠNI Ćuti – niko te nerazume! Germanizmi i turcizmi odavno su ušli u govornu svest, ali su vremenom i nestajali i gubili se iz svakodnevnog sporazumevanja. Ipak, ostala je jedna reč posebno vezana za Srem i sremački govor, reč je o reči divaniti. Divan, reč turskog porekla koja nam naznačava da je to udoban deo nameštaja, a glagol divani ti je neposredno vezan za nju. Jer ništa posebno, udobno se smestiti na divan i dugo pričati, razgovarati – odnosno divaniti. Nestajale su strane i nepoznate reči, a povremeno su dobijale oblike jezičkih kovanica i upotrebljavane u lokalnom govoru. Ipak, borba za čistotu jezika i govora je uvek postojala, posebno su je pokretali i razvijali, ko bi drugi, nego pisci. Jedan od onih koji se prvi oglasio bio je Đoka Savić Čiča (1852-1937) iz Čerevića i njegova knjiga pesama „Fruškogorci u pesmi“. Početkom prošlog veka Ilija Okrugić Sremac objavljuje pozorišni tekst „Saćurica i šubara“ (Slavija – Novi Sad, 1934) negujući u njemu govor Sremaca. U novije vreme učinio je to Anđelko Erdeljanin 1988. knjigom „Moj prijatelj Kuzman Nakrajkućin“, u to vreme tako nešto čini i Nedeljko Terzić (prim. aut.) prvim izdanjem knjige „Vraška posla“ 1986. i drugim 2007. oba u izdanju „Sremskih novina“, koja postaje i građa za studente. Sledi mala biblioteka knjiga savremenog književnika Radivoja Prokopljevića Proke iz Petrovčića, iz donjeg Srema, u čemu se posebno izdvajaju knjige „Pravi Sremac ima tri šešira“ 2007. i „Zlatno doba Srema“ 2008. godine. Doprinos očuvanju jezika i govora daje i rubrika u „Sremskim novinama“ pod naslovom „Pesnici Srema o Sremu“ u kojoj se pojavljuje preko sedamdeset autora. Posebno mesto u toj borbi imaju književna dela Đoke Filipovića „Kobajagi“ i „Priče iz Srema“, zatim proza Predraga Banjeglava i Đorđa Janjatovića, pesništvo Svetislava Nenadovića, pa Nade Aničić-Crljenica, Jasmine Vukomanović, Rajka Panića, Nade Malenković, Ane Berte, preminule Ružice Andrić i drugih. „Matica srpska“ iz Novog Sada objavljuje u više tomova „Rečnik srpskih govora Vojvodine“, i druga specijalizovana izdanja u kojima se čuva govorno blago Srema, a posebno značajna knjiga je „Pastirska terminologija Srema“ prof. Dr Žarka Bošnjakovića, objavljena 1985. godine. Najsvežiji primer je knjiga Đorđa V. Ćirkovića „Ćole ti dečije“– podsetnik starih reči i zaboravljenih izraza, objavljena u Šimanovcima 2012. godine. Ova knjiga je i opomena – kud će naš jezik i govor? Ako odlazi u zaboravljene reči, kojim će se to govorom služiti naslednici, jer potomci su nešto ostavili. Mada savremena anglikanizacija čini svoje pa su deci važniji (piši kao što govoriš): kasting, stajling, brifing… Otuda i ne čudi kada dete povuče baku ili deku za ruku, pred svojim društvom, i kaže: „Ćuti, vidiš da te niko ne razume“. Nedeljko Terzić Tekst je preuzet iz Sremskih novina.Napisao je g.Nedeljko Terzić čovek koji svojim pisanjem neguje tradiciju Srema.1601 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa GOVOR NAŠ NASUŠNI Ćuti – niko te nerazume! Germanizmi i turcizmi odavno su ušli u govornu svest, ali su vremenom i nestajali i gubili se iz svakodnevnog sporazumevanja. Ipak, ostala je jedna reč posebno vezana za Srem i sremački govor, reč je o reči divaniti. Divan, reč turskog porekla koja nam naznačava da je to udoban deo nameštaja, a glagol divani ti je neposredno vezan za nju. Jer ništa posebno, udobno se smestiti na divan i dugo pričati, razgovarati – odnosno divaniti. Nestajale su strane i nepoznate reči, a povremeno su dobijale oblike jezičkih kovanica i upotrebljavane u lokalnom govoru. Ipak, borba za čistotu jezika i govora je uvek postojala, posebno su je pokretali i razvijali, ko bi drugi, nego pisci. Jedan od onih koji se prvi oglasio bio je Đoka Savić Čiča (1852-1937) iz Čerevića i njegova knjiga pesama „Fruškogorci u pesmi“. Početkom prošlog veka Ilija Okrugić Sremac objavljuje pozorišni tekst „Saćurica i šubara“ (Slavija – Novi Sad, 1934) negujući u njemu govor Sremaca. U novije vreme učinio je to Anđelko Erdeljanin 1988. knjigom „Moj prijatelj Kuzman Nakrajkućin“, u to vreme tako nešto čini i Nedeljko Terzić (prim. aut.) prvim izdanjem knjige „Vraška posla“ 1986. i drugim 2007. oba u izdanju „Sremskih novina“, koja postaje i građa za studente. Sledi mala biblioteka knjiga savremenog književnika Radivoja Prokopljevića Proke iz Petrovčića, iz donjeg Srema, u čemu se posebno izdvajaju knjige „Pravi Sremac ima tri šešira“ 2007. i „Zlatno doba Srema“ 2008. godine. Doprinos očuvanju jezika i govora daje i rubrika u „Sremskim novinama“ pod naslovom „Pesnici Srema o Sremu“ u kojoj se pojavljuje preko sedamdeset autora. Posebno mesto u toj borbi imaju književna dela Đoke Filipovića „Kobajagi“ i „Priče iz Srema“, zatim proza Predraga Banjeglava i Đorđa Janjatovića, pesništvo Svetislava Nenadovića, pa Nade Aničić-Crljenica, Jasmine Vukomanović, Rajka Panića, Nade Malenković, Ane Berte, preminule Ružice Andrić i drugih. „Matica srpska“ iz Novog Sada objavljuje u više tomova „Rečnik srpskih govora Vojvodine“, i druga specijalizovana izdanja u kojima se čuva govorno blago Srema, a posebno značajna knjiga je „Pastirska terminologija Srema“ prof. Dr Žarka Bošnjakovića, objavljena 1985. godine. Najsvežiji primer je knjiga Đorđa V. Ćirkovića „Ćole ti dečije“– podsetnik starih reči i zaboravljenih izraza, objavljena u Šimanovcima 2012. godine. Ova knjiga je i opomena – kud će naš jezik i govor? Ako odlazi u zaboravljene reči, kojim će se to govorom služiti naslednici, jer potomci su nešto ostavili. Mada savremena anglikanizacija čini svoje pa su deci važniji (piši kao što govoriš): kasting, stajling, brifing… Otuda i ne čudi kada dete povuče baku ili deku za ruku, pred svojim društvom, i kaže: „Ćuti, vidiš da te niko ne razume“. Nedeljko Terzić Tekst je preuzet iz Sremskih novina.Napisao je g.Nedeljko Terzić čovek koji svojim pisanjem neguje tradiciju Srema.Jun 06, 2014 1601
-
Slomiće vam srce i vi ćete slamati drugima srca. Posvađaćete se s najboljim prijateljem ili se čak zaljubiti u njega. Kukaćete zbog vremena koje leti brže nego što ga možete uhvatiti. Nikad ga nećete moći zaustaviti. Zato fotografišite sve što stignete, smejte se do suza kad god možete, opraštajte ljudima njihove greške i volite kao da nikad niste bili povređeni. Činite dobro jer je to jedino merilo pametno proživljenog života. U životu ništa nije garantovano, nema predaha sa problemima i najčešće nema druge šanse koju ćete dobiti. Sve što možete je da živite život punim plućima, da kažete ljudima koje volite koliko su vam dragi, da odjebete one koji vas guše i crpe energiju. Jedino vreme kad možete uraditi nešto totalno blesavo i neponovljivo je sada. Zato prestanite ovo čitati i uradite baš to....1595 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Slomiće vam srce i vi ćete slamati drugima srca. Posvađaćete se s najboljim prijateljem ili se čak zaljubiti u njega. Kukaćete zbog vremena koje leti brže nego što ga možete uhvatiti. Nikad ga nećete moći zaustaviti. Zato fotografišite sve što stignete, smejte se do suza kad god možete, opraštajte ljudima njihove greške i volite kao da nikad niste bili povređeni. Činite dobro jer je to jedino merilo pametno proživljenog života. U životu ništa nije garantovano, nema predaha sa problemima i najčešće nema druge šanse koju ćete dobiti. Sve što možete je da živite život punim plućima, da kažete ljudima koje volite koliko su vam dragi, da odjebete one koji vas guše i crpe energiju. Jedino vreme kad možete uraditi nešto totalno blesavo i neponovljivo je sada. Zato prestanite ovo čitati i uradite baš to....Jul 23, 2016 1595 -
Svejedno je volimo li jednom, dvaput ili deset puta u životu – uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti i u pakao i u raj, ali uvek će nas bar negde odvesti. Treba je kao takvu prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrećemo od gladi gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. TREBA IĆI ZA LJUBAVLJU MA GDE ONA BILA, čak i kada to znači provoditi sate, dane ili sedmice razočarenja i tuge. Jer u trenu kad krenemo mi u susret ljubavi, i ljubav kreće u susret nama... I spasi nas.1589 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Svejedno je volimo li jednom, dvaput ili deset puta u životu – uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti i u pakao i u raj, ali uvek će nas bar negde odvesti. Treba je kao takvu prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrećemo od gladi gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. TREBA IĆI ZA LJUBAVLJU MA GDE ONA BILA, čak i kada to znači provoditi sate, dane ili sedmice razočarenja i tuge. Jer u trenu kad krenemo mi u susret ljubavi, i ljubav kreće u susret nama... I spasi nas.Nov 03, 2016 1589
-
Kad smo potpuno zaokupljeni pomažući drugima, otkrivamo da možemo doživeti mir i radost koji ponekad nadmašuju naše najsmelije snove. Danas ću se, s kim god bila u društvu, setiti jednostavnog pitanja: "Kako mogu pomoći drugima?" Bice mi na umu da pomažući drugima, isceljujem samu sebe - svoju dušu.Neka nam praštanje i ljubav, svakim dahom, svakim otkucajem srca i svakim korakom budu svakodnevna i jedina poruka. Neka svetlo naše ljubavi uvek blistavo sija, kako nigde više ne bi bilo tame. Prepoznajmo dečiju nevinost i lice Bozje u svakome koga sretnemo ili na koga čak samo pomislimo. Zagrlimo u svim odnosima jedni druge s ljubavlju. Vazno je reći da moramo poštovati naša ljudska osećanja- od besa, užasa, do bespomocnosti. tih bolnih iskustava ne mozemo se osloboditi potiskivanjem ili tako da bes koji osećamo prebacujemo na druge ljude...Vazno je da odlučimo šta želimo učiniti s osećanjima besa i bespomocnosti iz naše prošlosti. Želimo li zaista vratiti te osećaje u naše mentalne ormariće, gde će nastaviti pevati svoje besne pesme i plesati svoje besne plesove? Ili ipak želimo zatraziti pomoc od mudrog Unutrašnjeg Učitelja kojeg svako nosi u srcu? Šta želite od života? Želite li sreću? Zelite li duševni mir? Želite li veze pune ljubavi, bez napetosti i neprijateljstva?Opraštanje svakom od nas nudi sve to i još mnogo više. Ono je ključ svih naših problema. Ono ne samo da otvara pristup sreći i radosti, nego istovremeno uravnotežuje i uskladjuje telo, um i duh.Kada izaberemo opraštanje, oslobadjamo se zatvora vlastitih misli i osećanja. Da bismo priviknuli um na postojanost i mir, a ne na zbrku i nemir, potrebna je želja i samodisciplina. Disciplinovan um je slobodan um, koji više nije vezan u čvorove. Disciplinovan um ne pati od sukoba, te dopušta svojoj kreativnosti da se hrani u tišini ljubavi. Često kažemo kako želimo spokojan i tihi um, ali to zapravo ne mislimo. Kada istinski i svim svojim bicem poželimo postojan i miran um, naš ce um takav i postati.Danas cu se podsetiti, što češće budem mogla, da na trenutak budem spokojna, jer istinski želim doživeti svako dobro mirnog uma...1587 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Kad smo potpuno zaokupljeni pomažući drugima, otkrivamo da možemo doživeti mir i radost koji ponekad nadmašuju naše najsmelije snove. Danas ću se, s kim god bila u društvu, setiti jednostavnog pitanja: "Kako mogu pomoći drugima?" Bice mi na umu da pomažući drugima, isceljujem samu sebe - svoju dušu.Neka nam praštanje i ljubav, svakim dahom, svakim otkucajem srca i svakim korakom budu svakodnevna i jedina poruka. Neka svetlo naše ljubavi uvek blistavo sija, kako nigde više ne bi bilo tame. Prepoznajmo dečiju nevinost i lice Bozje u svakome koga sretnemo ili na koga čak samo pomislimo. Zagrlimo u svim odnosima jedni druge s ljubavlju. Vazno je reći da moramo poštovati naša ljudska osećanja- od besa, užasa, do bespomocnosti. tih bolnih iskustava ne mozemo se osloboditi potiskivanjem ili tako da bes koji osećamo prebacujemo na druge ljude...Vazno je da odlučimo šta želimo učiniti s osećanjima besa i bespomocnosti iz naše prošlosti. Želimo li zaista vratiti te osećaje u naše mentalne ormariće, gde će nastaviti pevati svoje besne pesme i plesati svoje besne plesove? Ili ipak želimo zatraziti pomoc od mudrog Unutrašnjeg Učitelja kojeg svako nosi u srcu? Šta želite od života? Želite li sreću? Zelite li duševni mir? Želite li veze pune ljubavi, bez napetosti i neprijateljstva?Opraštanje svakom od nas nudi sve to i još mnogo više. Ono je ključ svih naših problema. Ono ne samo da otvara pristup sreći i radosti, nego istovremeno uravnotežuje i uskladjuje telo, um i duh.Kada izaberemo opraštanje, oslobadjamo se zatvora vlastitih misli i osećanja. Da bismo priviknuli um na postojanost i mir, a ne na zbrku i nemir, potrebna je želja i samodisciplina. Disciplinovan um je slobodan um, koji više nije vezan u čvorove. Disciplinovan um ne pati od sukoba, te dopušta svojoj kreativnosti da se hrani u tišini ljubavi. Često kažemo kako želimo spokojan i tihi um, ali to zapravo ne mislimo. Kada istinski i svim svojim bicem poželimo postojan i miran um, naš ce um takav i postati.Danas cu se podsetiti, što češće budem mogla, da na trenutak budem spokojna, jer istinski želim doživeti svako dobro mirnog uma...Jul 11, 2013 1587
-
Ponekad padnemo svi na kolena poljuljani uzaludnim nadanjima, razocarani neostvarenim zudnjama shvatajuci koliko su dometi nasih snaga tek cestica svemira beskrajnosti malena. Gazimo tada sebe i sve izmisljene ideale svesni da snovima se ne bezi od reale gusimo jecaje, nemo poraz priznajemo... brodom zelja u luku samoce pristajemo. Retke su ruke sto zele da pociste te muke lakse je svima da vas okace na kuke zato hrabrosti treba smoci masku navuci, od sveta sakriti oci. Pad na kolena dostojanstveno krvlju zaliti pred svetom ni jednu suzu tuge proliti jer nema nesrece od toga vece kada vam zivima dusmani pale svece. Samotno vremenom rane zalizati poraze na trofejnu ogrlicu nanizati i kao ratnici staroga kova nikada ne odustati od svojih snova.1583 Objavio/la SeRgEj -
-
By SeRgEj - Ponekad padnemo svi na kolena poljuljani uzaludnim nadanjima, razocarani neostvarenim zudnjama shvatajuci koliko su dometi nasih snaga tek cestica svemira beskrajnosti malena. Gazimo tada sebe i sve izmisljene ideale svesni da snovima se ne bezi od reale gusimo jecaje, nemo poraz priznajemo... brodom zelja u luku samoce pristajemo. Retke su ruke sto zele da pociste te muke lakse je svima da vas okace na kuke zato hrabrosti treba smoci masku navuci, od sveta sakriti oci. Pad na kolena dostojanstveno krvlju zaliti pred svetom ni jednu suzu tuge proliti jer nema nesrece od toga vece kada vam zivima dusmani pale svece. Samotno vremenom rane zalizati poraze na trofejnu ogrlicu nanizati i kao ratnici staroga kova nikada ne odustati od svojih snova.Aug 19, 2013 1583 -
Svaki rakid boli. Nekima se dešavalo da se u paklu raskida nalaze po nekoliko puta. Teško je prihvatiti poraz, preboleti odvajanje od voljene osobe i prihvaiti činjenicu da ta osoba nije idealna za nas, kako se nama činilo. Oni koji su ostavljeni osećaju se jadno, nesrećno… Ali i osobe koje ostavljaju takođe pate, kažu stručnjaci. Raskid se ne događa odjednom i bez razloga. Ne zatvarajte oči pred istinom. Na raskid mogu ukazati sledeće situacije: Partner ne pravi planove u koje uključuje i vas; Odbija da izlazi s vama uveče; Često započinje svađu bez razloga; Nije zainteresovan za seks kao ranije. Neke osobe se nakjon raskida zatvaraju u kuću, prestaju s druženjem, spavaju… Nasuprot njima, neke osobe svoju tugu leče stalnim izlascima, druženjima, pa čak i rizičnim ponašanjem. Psiholozi savetuju da nikada ne treba moliti za ljubav osobu koja vas je ostavila, niti pokušavati pomirenje s njom.To samo produbljuje agoniju. Umesto toga, odbolujte i krenite dalje. Evo nekoliko predloga: Pružite priliku nekoj drugoj osobi; Nemojte zvati osobu koja vas je ostavila i slati joj poruke; Nemojte tražiti da vam vrati vaše stvari; Više se družite i usmerite misli na svoju karijeru; Ne posećujte zajednička mesta i izbegavajte zajedničke prijatelje; Prestanite da razmišljate o prošlosti i ućivajte u slobodi. Vrlo je bitno da raskid prebolite i shvatite to kao još jedno iskustvo u životu koje je od vas napravilo jaču i bogatiju osobu. I posle raskida dolaze nove i možda još jače ljubavi.1582 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Svaki rakid boli. Nekima se dešavalo da se u paklu raskida nalaze po nekoliko puta. Teško je prihvatiti poraz, preboleti odvajanje od voljene osobe i prihvaiti činjenicu da ta osoba nije idealna za nas, kako se nama činilo. Oni koji su ostavljeni osećaju se jadno, nesrećno… Ali i osobe koje ostavljaju takođe pate, kažu stručnjaci. Raskid se ne događa odjednom i bez razloga. Ne zatvarajte oči pred istinom. Na raskid mogu ukazati sledeće situacije: Partner ne pravi planove u koje uključuje i vas; Odbija da izlazi s vama uveče; Često započinje svađu bez razloga; Nije zainteresovan za seks kao ranije. Neke osobe se nakjon raskida zatvaraju u kuću, prestaju s druženjem, spavaju… Nasuprot njima, neke osobe svoju tugu leče stalnim izlascima, druženjima, pa čak i rizičnim ponašanjem. Psiholozi savetuju da nikada ne treba moliti za ljubav osobu koja vas je ostavila, niti pokušavati pomirenje s njom.To samo produbljuje agoniju. Umesto toga, odbolujte i krenite dalje. Evo nekoliko predloga: Pružite priliku nekoj drugoj osobi; Nemojte zvati osobu koja vas je ostavila i slati joj poruke; Nemojte tražiti da vam vrati vaše stvari; Više se družite i usmerite misli na svoju karijeru; Ne posećujte zajednička mesta i izbegavajte zajedničke prijatelje; Prestanite da razmišljate o prošlosti i ućivajte u slobodi. Vrlo je bitno da raskid prebolite i shvatite to kao još jedno iskustvo u životu koje je od vas napravilo jaču i bogatiju osobu. I posle raskida dolaze nove i možda još jače ljubavi.Mar 10, 2017 1582