Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Ova priča mogla bi da počne kao i sve bajke.. bilo je to u jednoj divnoj zemlji gde su (skoro) svi živeli opušteno i mirno, i gde se vodilo računa o onim pravim vrednostima koje čuvaju osmehe. Da, zaista je to bila jedna divna zemlja, kao iz bajke.....U tom slatkom vremenu kada smo otkrivali prve (prave) lepote sveta u kom živimo, NEKO bi se uvek postarao da, nekim čudnim spletom okolnosti, do nas uvek dođu one prave informacije, baš ono što nam je u tom momentu najviše i trebalo. Možda je ovde, u stvari, najvažnije istaći da u to vreme nije bilo Interneta i sličnih mogućnosti masovnog trošenja vremena, a još se nisu razvile (ili bar nama nisu bile dostupne) šeme za masovno zaglupljivanje, kojih danas ima u ogromnim količinama (najbolji primer su upravo kompjuterske igrice). Verovali ili ne, knjige smo tada zaista čitali... a pravo blago bile su one na granici zabranjenog... one koje su nam otvarale neke nove puteve saynanja.. tako bi se na stolu u učionici "slučajno" zadesila jedna knjiga koja pocinje pricom o pčelicama i cveću, a završava jako ozbiljnim temama odnosa između muskarca i žene. Puno godina kasnije, Vudi Alen je naslov te knjige upotrebio za jedan od sovjih najboljih filmova. U pitanju je naravno, "Sve što ste želeli da ssaznate a niste imali koga da pitate (o sexu)". Knjiga je išla od ruke do ruke, svi smo je nekako pročitali u jednom dahu.... a onda je, par nedelja kasnije.. isto tako slučajno, jednog dana na istom mestu osvanula "Mala ilustrovana kožna venerologija", knjiga posle koje smo svi bukvalno prali ruke, koliko je uverljivo bilo to što je opisivala. Sve u svemu, taj NEKO nam je lepo rekao... Klinci.. evo KAKO, ali evo i šta može da vas snađe ako ne budete pazili... I taj NEKO je znao šta radi, čim autor ovog teksta i dan danas pamti te detalje... Međutim, to je samo uvod u priču.. jednog dana, umesto umesto profesorke matematike (bila je bolesna), na vratima učionice pojavila se profesorka biologije. Svi smo je znali kao sjajnu osobu, majku blizanaca iz susednog odeljenja. Sama njena pojava bila je čudna, a posebno je čudno bilo što je sve devojčice iz odeljenja poslala u park, a nas, decake, zadržala na času... Rekla je.. "devojčice danas odmaraju, a mi ćemo se baviti enterijerima...." i iz tašne izvukla čekić i malu kutiju. Zatim nam je objasnila da i zidovi imaju dušu i da im treba pokloniti pažnju... Naš smeh je prekinula molbom da svi ustanemo, priđemo zidu i da isti taj zid učionice poljubimo...Totalni šok... ali osmeh omiljene profesorke nije dao prostora za diskusiju, te mi svi od reda poljubiismo zid. Pošto smo u povratku u klupe podrugljivo komentarisali strast koju su određeni likovi ispoljili ovim činom, profesorka nas je poslala da ovog puta isti taj zid pomilujemo.... Moram priznati da se i dan danas sećam svih tih faca.... seli smo bez reči, totalno zbunjeni... A onda je profesorka uzela čekić, pozvala jednog Pecu i dala mu čekić i jedan ekser u ruke. Peca je trebao da zakuca ekser u zid. Pokušajte samo da zamislite njegovu zblanutu facu dok je to radio, a mi onako, sa rebusom u glavi, sve to nemo posmatrali... Profesorka je zatim prišla... i izvukla ekser iz zida.... Vratila se za katedru... nasmešila se..... i rekla... "Deco, da li se negde vidi da ste ljubili zid? A ova rupa zauvek ostaje... Zid je zid... a devojčice su mnogo, mnogo nežnije ... čuvajte ih, mazite i ljubite, ali neke stvari nikad ne dozvolite....... čas je završen, devojčiče vas čekaju... " Zatim se okrenula.. i otišla iz pravo u legendu. Domaći zadatak koji nam je dala, trajao je.. i trajaće dugo... Jedan deo tog zadatka je i ova priča... Dečaci.... čuvajte devojčice, njihov osmeh čini ovaj svet lepim...2894 Objavio/la Chupko Chupavi
-
Ova priča mogla bi da počne kao i sve bajke.. bilo je to u jednoj divnoj zemlji gde su (skoro) svi živeli opušteno i mirno, i gde se vodilo računa o onim pravim vrednostima koje čuvaju osmehe. Da, zaista je to bila jedna divna zemlja, kao iz bajke.....U tom slatkom vremenu kada smo otkrivali prve (prave) lepote sveta u kom živimo, NEKO bi se uvek postarao da, nekim čudnim spletom okolnosti, do nas uvek dođu one prave informacije, baš ono što nam je u tom momentu najviše i trebalo. Možda je ovde, u stvari, najvažnije istaći da u to vreme nije bilo Interneta i sličnih mogućnosti masovnog trošenja vremena, a još se nisu razvile (ili bar nama nisu bile dostupne) šeme za masovno zaglupljivanje, kojih danas ima u ogromnim količinama (najbolji primer su upravo kompjuterske igrice). Verovali ili ne, knjige smo tada zaista čitali... a pravo blago bile su one na granici zabranjenog... one koje su nam otvarale neke nove puteve saynanja.. tako bi se na stolu u učionici "slučajno" zadesila jedna knjiga koja pocinje pricom o pčelicama i cveću, a završava jako ozbiljnim temama odnosa između muskarca i žene. Puno godina kasnije, Vudi Alen je naslov te knjige upotrebio za jedan od sovjih najboljih filmova. U pitanju je naravno, "Sve što ste želeli da ssaznate a niste imali koga da pitate (o sexu)". Knjiga je išla od ruke do ruke, svi smo je nekako pročitali u jednom dahu.... a onda je, par nedelja kasnije.. isto tako slučajno, jednog dana na istom mestu osvanula "Mala ilustrovana kožna venerologija", knjiga posle koje smo svi bukvalno prali ruke, koliko je uverljivo bilo to što je opisivala. Sve u svemu, taj NEKO nam je lepo rekao... Klinci.. evo KAKO, ali evo i šta može da vas snađe ako ne budete pazili... I taj NEKO je znao šta radi, čim autor ovog teksta i dan danas pamti te detalje... Međutim, to je samo uvod u priču.. jednog dana, umesto umesto profesorke matematike (bila je bolesna), na vratima učionice pojavila se profesorka biologije. Svi smo je znali kao sjajnu osobu, majku blizanaca iz susednog odeljenja. Sama njena pojava bila je čudna, a posebno je čudno bilo što je sve devojčice iz odeljenja poslala u park, a nas, decake, zadržala na času... Rekla je.. "devojčice danas odmaraju, a mi ćemo se baviti enterijerima...." i iz tašne izvukla čekić i malu kutiju. Zatim nam je objasnila da i zidovi imaju dušu i da im treba pokloniti pažnju... Naš smeh je prekinula molbom da svi ustanemo, priđemo zidu i da isti taj zid učionice poljubimo...Totalni šok... ali osmeh omiljene profesorke nije dao prostora za diskusiju, te mi svi od reda poljubiismo zid. Pošto smo u povratku u klupe podrugljivo komentarisali strast koju su određeni likovi ispoljili ovim činom, profesorka nas je poslala da ovog puta isti taj zid pomilujemo.... Moram priznati da se i dan danas sećam svih tih faca.... seli smo bez reči, totalno zbunjeni... A onda je profesorka uzela čekić, pozvala jednog Pecu i dala mu čekić i jedan ekser u ruke. Peca je trebao da zakuca ekser u zid. Pokušajte samo da zamislite njegovu zblanutu facu dok je to radio, a mi onako, sa rebusom u glavi, sve to nemo posmatrali... Profesorka je zatim prišla... i izvukla ekser iz zida.... Vratila se za katedru... nasmešila se..... i rekla... "Deco, da li se negde vidi da ste ljubili zid? A ova rupa zauvek ostaje... Zid je zid... a devojčice su mnogo, mnogo nežnije ... čuvajte ih, mazite i ljubite, ali neke stvari nikad ne dozvolite....... čas je završen, devojčiče vas čekaju... " Zatim se okrenula.. i otišla iz pravo u legendu. Domaći zadatak koji nam je dala, trajao je.. i trajaće dugo... Jedan deo tog zadatka je i ova priča... Dečaci.... čuvajte devojčice, njihov osmeh čini ovaj svet lepim...Apr 30, 2014 2894
-
„ Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto - crvena, i crna; u to doba znao sam da u kandzama sunca leži ubojito koplje nehitnuto, da pitomom pastiru planinu pojedoše, da isti taj pastir blagonaklono i nevino gledao je na ružnorukog gmizavca kome Bledi Nobili obukoše tri miliona bundi zimskih. A Šarena Dobra Pčela raširila je svoja topla krilca i rekla : „ Nebesa moja, zašto uvek dobijam i bitke koje sam želela da izgubim? „ . A Sagorela Jagoda zatreptala je i još jednom, još samo jednom pokušala da zaustavi Začaranog Zmijolikog Pacova; a Veliki Lovac dostojanstveno je seo u drveta krošnju koja je već bila u jezivom , jarkom plamenu dok su Bledi Nobili znali da posle plamena i kiše dolazi vreme za njih. Posle kiše doći će izuzetno vreme, vreme Bledih Nobila,, Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto crvena, i crna, i baš tu, na rukama ovim gde tamna je krv bila, sada se oseća mirišljavi vazduh što izvire iz duše; i baš tu , gde mutno - crvena je krv bila, sada beličasto plava reka lagano teče, i baš tu gde crna je krv bila, dan se beli sada ugnezdio,, Dozvoli da te mirisne i čiste duče dah obuzme, pogledaj na jugoistok, dan se rađa na mojim rukama, uzmi reku iz mojih ruku, uzmi je, ti si dečak usnulih očiju, ti si Alani i jednoga dana gradićeš novi svet,, Sada ću na kolenima hodati, i otići ću daleko k Divnom Gospodaru; milost ištem, poslednja predaja ne postoji. „ Alani, šestogodišnji dečak , prekinuo je svoj monolog, ničeg više nije mogao da se seti, i nije mogao u sećanje da prizove tu jedinstvenu Priliku koja se njemu, samo njemu ukazala. Rukama se svoga lica dokopao, prekrio je lice dlanovima,, „ Žao mi je oče, samo sam ovo upamtio, mnogo mi je žao. „ - rekao je okovani dečak Alani svom okovanom Ocu Pitohujiu. Alani i Pitohuji živeli su na koncu planete, u jednoj dalekoj zemlji zvanoj Tuata In Dagda kojom gospodare Bledi Nobili. „ Jesi li u potpunosti siguran da ti se taj čovek baš takvim rečima obratio? Jesi li zaista video ruke njegove? - upitao je rob Pitohuji svog sina roba Alanija. „ Predragi moj oče, veruj mi, veruj u sve što sam ti preneo,, taj čovek je veličanstven, miran i nečujan, kretao se ka zapadu praćen suncem u zalasku. On ima oči kakve nikada nisam video,, okamenjene oči pune topline,, okamenjene stoga jer nisu želele da gledaju naopaki svet Bledih Nobila. „-uzbuđeno je govorio Alani. Sada je Pitohuji bio uzbuđen: „ Okamenjene oči, kažeš,,naravno to može biti samo On, samo On. „ „ Ko je to bio oče? Kako se zove čovek taj? Dozivao sam ga da se vrati ali on je otišao na zapad, daleko, predaleko. Zašto je otišao tako daleko? Pitohuji je uzeo dah da odgovori : „ Ne može da se navikne. „ „ Na šta to ne može da se navikne“ - zapitkivao je bez prestanka Alani. Pitohuji je uzeo dah da odgovori. Nastaviće se...2892 Objavio/la maja hoffmann
-
„ Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto - crvena, i crna; u to doba znao sam da u kandzama sunca leži ubojito koplje nehitnuto, da pitomom pastiru planinu pojedoše, da isti taj pastir blagonaklono i nevino gledao je na ružnorukog gmizavca kome Bledi Nobili obukoše tri miliona bundi zimskih. A Šarena Dobra Pčela raširila je svoja topla krilca i rekla : „ Nebesa moja, zašto uvek dobijam i bitke koje sam želela da izgubim? „ . A Sagorela Jagoda zatreptala je i još jednom, još samo jednom pokušala da zaustavi Začaranog Zmijolikog Pacova; a Veliki Lovac dostojanstveno je seo u drveta krošnju koja je već bila u jezivom , jarkom plamenu dok su Bledi Nobili znali da posle plamena i kiše dolazi vreme za njih. Posle kiše doći će izuzetno vreme, vreme Bledih Nobila,, Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto crvena, i crna, i baš tu, na rukama ovim gde tamna je krv bila, sada se oseća mirišljavi vazduh što izvire iz duše; i baš tu , gde mutno - crvena je krv bila, sada beličasto plava reka lagano teče, i baš tu gde crna je krv bila, dan se beli sada ugnezdio,, Dozvoli da te mirisne i čiste duče dah obuzme, pogledaj na jugoistok, dan se rađa na mojim rukama, uzmi reku iz mojih ruku, uzmi je, ti si dečak usnulih očiju, ti si Alani i jednoga dana gradićeš novi svet,, Sada ću na kolenima hodati, i otići ću daleko k Divnom Gospodaru; milost ištem, poslednja predaja ne postoji. „ Alani, šestogodišnji dečak , prekinuo je svoj monolog, ničeg više nije mogao da se seti, i nije mogao u sećanje da prizove tu jedinstvenu Priliku koja se njemu, samo njemu ukazala. Rukama se svoga lica dokopao, prekrio je lice dlanovima,, „ Žao mi je oče, samo sam ovo upamtio, mnogo mi je žao. „ - rekao je okovani dečak Alani svom okovanom Ocu Pitohujiu. Alani i Pitohuji živeli su na koncu planete, u jednoj dalekoj zemlji zvanoj Tuata In Dagda kojom gospodare Bledi Nobili. „ Jesi li u potpunosti siguran da ti se taj čovek baš takvim rečima obratio? Jesi li zaista video ruke njegove? - upitao je rob Pitohuji svog sina roba Alanija. „ Predragi moj oče, veruj mi, veruj u sve što sam ti preneo,, taj čovek je veličanstven, miran i nečujan, kretao se ka zapadu praćen suncem u zalasku. On ima oči kakve nikada nisam video,, okamenjene oči pune topline,, okamenjene stoga jer nisu želele da gledaju naopaki svet Bledih Nobila. „-uzbuđeno je govorio Alani. Sada je Pitohuji bio uzbuđen: „ Okamenjene oči, kažeš,,naravno to može biti samo On, samo On. „ „ Ko je to bio oče? Kako se zove čovek taj? Dozivao sam ga da se vrati ali on je otišao na zapad, daleko, predaleko. Zašto je otišao tako daleko? Pitohuji je uzeo dah da odgovori : „ Ne može da se navikne. „ „ Na šta to ne može da se navikne“ - zapitkivao je bez prestanka Alani. Pitohuji je uzeo dah da odgovori. Nastaviće se...Jan 12, 2014 2892
-
Dok šetam parkom, gazim uvelo lišće. Mislim kako sa svakim uvelim listom u nepovrat odlazi još jedna godina, još jedna pobeda ili poraz. I, još jedna godina bez njega. A on, negde u tuđini, usamljen dočekuje prve sitne pahulje. Ako vam se učinilo da ja to o jeseni, grešite. O ljubavi ja, a njoj ni jesen ne može ništa Daca S.2887 Objavio/la Daca S.
-
By Daca S. Dok šetam parkom, gazim uvelo lišće. Mislim kako sa svakim uvelim listom u nepovrat odlazi još jedna godina, još jedna pobeda ili poraz. I, još jedna godina bez njega. A on, negde u tuđini, usamljen dočekuje prve sitne pahulje. Ako vam se učinilo da ja to o jeseni, grešite. O ljubavi ja, a njoj ni jesen ne može ništa Daca S.Oct 07, 2016 2887 -
1 Novembar 2016,jednom samo i nikada vise.A nebo je veceras puno zvezda,nesto predivno za videti.Volim zvezde,one su Ono sto me raduje,cini mi se da bi mogla satima gledati tu pescanu plazu.Neko me u pita, jeli hladno napolju .Nije,jer ja sam previse zauzeta divljenjem i gledanjem u nebo,jer tada ne osecam hladnocu,po noci zvezde po danu avioni.Na nebu je uvek neko desavanje,samo treba posebno i pazljivo posmatrati,cak I oni najveci oblaci i najvece oluje ne mogu sakriti tu lepotu i magiju sto nebo ima.Nebo je nocas tako blizu. Na dohvat ruke.Posmatrajuci nebo puno zvezda covek lako moze da se izgubi,jer sta ima lepse od tog sjaja,cini mi se kao da svaka ona zvezda sto svetluca,e bas ta ona sto se izdvaja od ostalih i sjaji najjace,te vodi nekuda ili nekome,da Li ste I kada pomislili da svaka ta zvezda ustvari predstavlja nekoga koga smo izgubili nekoga ko nas je napustio skoro ili nekada davno..Ili su to samo na nebu putnici kroz vreme.2854 Objavio/la Voljena
-
By Voljena 1 Novembar 2016,jednom samo i nikada vise.A nebo je veceras puno zvezda,nesto predivno za videti.Volim zvezde,one su Ono sto me raduje,cini mi se da bi mogla satima gledati tu pescanu plazu.Neko me u pita, jeli hladno napolju .Nije,jer ja sam previse zauzeta divljenjem i gledanjem u nebo,jer tada ne osecam hladnocu,po noci zvezde po danu avioni.Na nebu je uvek neko desavanje,samo treba posebno i pazljivo posmatrati,cak I oni najveci oblaci i najvece oluje ne mogu sakriti tu lepotu i magiju sto nebo ima.Nebo je nocas tako blizu. Na dohvat ruke.Posmatrajuci nebo puno zvezda covek lako moze da se izgubi,jer sta ima lepse od tog sjaja,cini mi se kao da svaka ona zvezda sto svetluca,e bas ta ona sto se izdvaja od ostalih i sjaji najjace,te vodi nekuda ili nekome,da Li ste I kada pomislili da svaka ta zvezda ustvari predstavlja nekoga koga smo izgubili nekoga ko nas je napustio skoro ili nekada davno..Ili su to samo na nebu putnici kroz vreme.Nov 03, 2016 2854 -
Procrastination is a problem that affects everybody at some point in life. When it comes to completing complex assignments, students tend to procrastinate most of the times. In fact, many learners are assigned term paper tasks at the beginning of the semester but they wait until the last minutes to write them. Without assistance, such learners would submit inferior write-ups or end up requesting professors to extend their submission deadlines. Nevertheless, some students hire the best custom essay writing services to deal with procrastination. These services guarantee prospects timely delivery of their essays even when the deadlines are fast approaching. Basically, many learners don’t like writing long papers and essays. That’s because some have poor skills. Others have commitments that they consider more important that academic assignments. As such, they put writing tasks aside to concentrate on those commitments. But on realizing that the deadline is almost elapsing, they look for people that can complete the task for them in a more efficient manner. However, students should take caution because some people claim to offer quick writing services yet they deliver copied write-ups. Therefore, learners must seek assistance from individuals that have the expertise to deliver quality, unique, and custom-written essays. They must also ensure that nobody knows that they ordered their essays online because if professors know this, their academic careers will be at risk.2853 Objavio/la essaycompanies reviews
-
Procrastination is a problem that affects everybody at some point in life. When it comes to completing complex assignments, students tend to procrastinate most of the times. In fact, many learners are assigned term paper tasks at the beginning of the semester but they wait until the last minutes to write them. Without assistance, such learners would submit inferior write-ups or end up requesting professors to extend their submission deadlines. Nevertheless, some students hire the best custom essay writing services to deal with procrastination. These services guarantee prospects timely delivery of their essays even when the deadlines are fast approaching. Basically, many learners don’t like writing long papers and essays. That’s because some have poor skills. Others have commitments that they consider more important that academic assignments. As such, they put writing tasks aside to concentrate on those commitments. But on realizing that the deadline is almost elapsing, they look for people that can complete the task for them in a more efficient manner. However, students should take caution because some people claim to offer quick writing services yet they deliver copied write-ups. Therefore, learners must seek assistance from individuals that have the expertise to deliver quality, unique, and custom-written essays. They must also ensure that nobody knows that they ordered their essays online because if professors know this, their academic careers will be at risk.Jul 15, 2017 2853
-
Sećanja//Beograd mog detinjstva 1997 pred odlazak Pre neki dan sedim u kafiću u mom selu (da, da imamo i kafić) i čitam na zidu ispod jedne slike:Moramo se sećati detinjstva, jer bez toga život nije kompletan. Mislim nisam još toliko stara da se ne bih sećala detinjstva ali imala sam dva potpuno različita detinjstva.Do 8e godine živeli smo u Beogradu a onda smo se iselili na Novi Zeland. Ja bih da zapišem onaj deo iz Beograda.Toga se sećam obojeno i sa cežnjom i kad razmislih i počeh da kopam po tim sećanjima iznenadih se da nisam mogla da se setim nijednog ružnog dogadjaja.Žveli smo u soliteru na Karaburmi u ulici kojom su tutnjali autobusi . Sećam se balkona na kojem je moj tata gajio kaktuse, a mama neke začine. Normalno zimi je tu stajalo bure za kupus. Leta su čini mi se bila duža i toplija.Zime su bile hladnije .Sećam se snega i kako škripuce pod nogama..i zamrznutih barica koje sam volela da razbijam čizmom.Secam se grudvanja ..uh kako su neke grudve zafrljačene od nekih derana bolele .Sećam se igara iza kuće..i sećam se mnogo imena dece iz moje zgrade..Sećam se bake.. tatine mame,koja je živela kod nas. .A da, kad sad bolje razmislim često je izgledalo kao da mi živimo kod nje.Sećam se džaka brašna koji je držala iza vrata svoje spavaće sobe i kako je svako veče kuća mirisala na to brašno i kvasac.I mirisa hleba se sećam i njenih kolača a naročito se sećam pileće supe sa onim tankim rezancima koje je sama mesila i strpljivo seckala.Nikada takvu žutu supu nisam više jela ali nema ni moje bake više.. Sećam se kako smo se peli na Zvezdaru i igrali se na poljančetu.Jedne godine sam za rodjendan dobila jednu lepu drvenu kutiju.Onu , što kad je otvorite, počne da svira neka slatkasta muzika i zaigra balerina ..u krug.To je bilo pravo blago za mene a u malim fijokicama na toj kutiji čuvala sam neke ukrase za kosu, plastične mindjuse i sličice nekih likova koje sam isecala iz maminih ilustrovanih novina. Osećala sam se bogata. Sećanja su nešto, što sebi dajete na poklon.Kad prestaje detinjstvo?Kad dobiješ prvi pravi poljubac?Kad shvatiš da su bajke samo pisane priče, kad shvatiš da Deda Mraz ne postoji i da je to bila laž tvojih roditelja.Ili onda kad nema više kutije sa balerinom?2849 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Sećanja//Beograd mog detinjstva 1997 pred odlazak Pre neki dan sedim u kafiću u mom selu (da, da imamo i kafić) i čitam na zidu ispod jedne slike:Moramo se sećati detinjstva, jer bez toga život nije kompletan. Mislim nisam još toliko stara da se ne bih sećala detinjstva ali imala sam dva potpuno različita detinjstva.Do 8e godine živeli smo u Beogradu a onda smo se iselili na Novi Zeland. Ja bih da zapišem onaj deo iz Beograda.Toga se sećam obojeno i sa cežnjom i kad razmislih i počeh da kopam po tim sećanjima iznenadih se da nisam mogla da se setim nijednog ružnog dogadjaja.Žveli smo u soliteru na Karaburmi u ulici kojom su tutnjali autobusi . Sećam se balkona na kojem je moj tata gajio kaktuse, a mama neke začine. Normalno zimi je tu stajalo bure za kupus. Leta su čini mi se bila duža i toplija.Zime su bile hladnije .Sećam se snega i kako škripuce pod nogama..i zamrznutih barica koje sam volela da razbijam čizmom.Secam se grudvanja ..uh kako su neke grudve zafrljačene od nekih derana bolele .Sećam se igara iza kuće..i sećam se mnogo imena dece iz moje zgrade..Sećam se bake.. tatine mame,koja je živela kod nas. .A da, kad sad bolje razmislim često je izgledalo kao da mi živimo kod nje.Sećam se džaka brašna koji je držala iza vrata svoje spavaće sobe i kako je svako veče kuća mirisala na to brašno i kvasac.I mirisa hleba se sećam i njenih kolača a naročito se sećam pileće supe sa onim tankim rezancima koje je sama mesila i strpljivo seckala.Nikada takvu žutu supu nisam više jela ali nema ni moje bake više.. Sećam se kako smo se peli na Zvezdaru i igrali se na poljančetu.Jedne godine sam za rodjendan dobila jednu lepu drvenu kutiju.Onu , što kad je otvorite, počne da svira neka slatkasta muzika i zaigra balerina ..u krug.To je bilo pravo blago za mene a u malim fijokicama na toj kutiji čuvala sam neke ukrase za kosu, plastične mindjuse i sličice nekih likova koje sam isecala iz maminih ilustrovanih novina. Osećala sam se bogata. Sećanja su nešto, što sebi dajete na poklon.Kad prestaje detinjstvo?Kad dobiješ prvi pravi poljubac?Kad shvatiš da su bajke samo pisane priče, kad shvatiš da Deda Mraz ne postoji i da je to bila laž tvojih roditelja.Ili onda kad nema više kutije sa balerinom?Aug 15, 2013 2849
-
Plutam u neznanjudanima i nocima,kroz prostor ljubaviposoljen zvezdama... Opija me ljubavna zelja.Kad telo ti osecam,najezim se.Zeleo bi da te stezen sto jacei da zivim...Ne samo u snovima... Misli su mi ka tebi i verujemDa me vidis u svome snu.Stalno se osecam kraj tebei zeleo bi da te imam...vidis... Postoje samo iluzije i snovikoje dan za danom zelim,a dusa-mi,cini mi se,ostaje samo sa jednim snom...NIKO NE MOZE... Ni nebo bi mesec,ni zvezde ni olujane mogu zaustaviti jednu ludu ljubavkoja muci i ubija...! Ni snovi ni zaboravni poziv ni beznadjene mogu ljubav zaustaviti...ona je ipak nadmocna!2842 Objavio/la Ludi Zmaj
-
By Ludi Zmaj Plutam u neznanjudanima i nocima,kroz prostor ljubaviposoljen zvezdama... Opija me ljubavna zelja.Kad telo ti osecam,najezim se.Zeleo bi da te stezen sto jacei da zivim...Ne samo u snovima... Misli su mi ka tebi i verujemDa me vidis u svome snu.Stalno se osecam kraj tebei zeleo bi da te imam...vidis... Postoje samo iluzije i snovikoje dan za danom zelim,a dusa-mi,cini mi se,ostaje samo sa jednim snom...NIKO NE MOZE... Ni nebo bi mesec,ni zvezde ni olujane mogu zaustaviti jednu ludu ljubavkoja muci i ubija...! Ni snovi ni zaboravni poziv ni beznadjene mogu ljubav zaustaviti...ona je ipak nadmocna!Apr 08, 2015 2842 -
Kad jutrom osvanem bez izdajničkih suza, Koje mi oči i sad vlaže često,Tada shvatiću da živiš samo od aplauza,Nadu ću pustiti mesto tebe na presto. Kad osvanem opijena slatkim nemirom,Koji moja duša nekad osetiti zna, Tad zagospodariću čitavim svemirom,Bez ovog upornog i nerealnog sna. Prkos deteta, što izlazi iz tebe,Postaće tek jedna u nizu uspomena,Jer ljubav ne trpi nikakve zloupotrebe,Ona je jaka, iskrena, čak i bezvremena. Daca S.2841 Objavio/la Daca S.
-
By Daca S. Kad jutrom osvanem bez izdajničkih suza, Koje mi oči i sad vlaže često,Tada shvatiću da živiš samo od aplauza,Nadu ću pustiti mesto tebe na presto. Kad osvanem opijena slatkim nemirom,Koji moja duša nekad osetiti zna, Tad zagospodariću čitavim svemirom,Bez ovog upornog i nerealnog sna. Prkos deteta, što izlazi iz tebe,Postaće tek jedna u nizu uspomena,Jer ljubav ne trpi nikakve zloupotrebe,Ona je jaka, iskrena, čak i bezvremena. Daca S.Oct 05, 2016 2841
-
Da,danas je ponedeljak i mnogi misle na njega kao grozan dan.Ali ,ako znate da će ovog ponedeljka po statistikama biti preko 50.000 venčanja,40.000 novorodjenih slatkih beba,42.000 000 zagrljaja,nekoliko desetina sretnika koji ce dobiti glavnu nagradu na nekom izvlačenju lutrije,60.000 ljudi će dobiti unapredjenje na poslu a 30.000 će izgubiti nevinost. 6000 kerova ce naći nove porodice,prodaće se 350 000 balona. I najvažnije 90 000 000 miliona ljudi će nekome reći VOLIM TE. Znam da mnogi misle da je ponedeljak grozan dan ali ako ovo znate onda ipak izgleda da uopste neće biti loš dan. Ne želim da budem SVE SVAKOME ali želim da budem NESTO NEKOME2831 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Da,danas je ponedeljak i mnogi misle na njega kao grozan dan.Ali ,ako znate da će ovog ponedeljka po statistikama biti preko 50.000 venčanja,40.000 novorodjenih slatkih beba,42.000 000 zagrljaja,nekoliko desetina sretnika koji ce dobiti glavnu nagradu na nekom izvlačenju lutrije,60.000 ljudi će dobiti unapredjenje na poslu a 30.000 će izgubiti nevinost. 6000 kerova ce naći nove porodice,prodaće se 350 000 balona. I najvažnije 90 000 000 miliona ljudi će nekome reći VOLIM TE. Znam da mnogi misle da je ponedeljak grozan dan ali ako ovo znate onda ipak izgleda da uopste neće biti loš dan. Ne želim da budem SVE SVAKOME ali želim da budem NESTO NEKOMEOct 21, 2013 2831
-
састав на тему . . . .алалмуга наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије који навучени мирисом мамећег асортимана хране на асталу крај улаза бануше са сокака онако у пролазу .тема доктората је била посве животна ‘’утицај Доплеровог ефекта у једносмерним улицама’’ . одбрана тезе најављена раније по штампи изазвала је велику заинтересованост нарочито код глувих ,па се очекивала гужва.но оману предвиђање јер љуљну невиђен пљусак те и рођачка намера да искористе кркљанац па руљи присутној понуде збирку песмица Милановог унука Јована ‘’ал ми зуји у ушима’’ предводника литерарне секције ушколи крај Парка, те и неку кинту измаме за надарено детете аконтото лепршаве дечије појезије.Да незаборавим поменути Милан на дан одбране доктората је засобом отчепао 56 година. алалму. а била је 1985.но . . .ајмо редом. изразито живахно дете Милан је од стране деде сеоског попа био ангажован окоцркве све док се није суновратио са звоника и једва осто жив.срећом пао наглаву,причали касније злобници.на тај пад цео xивот га је потсећала рука укриво зарасла.десна.те рупа у челу баш уочљива.мало потом побегао је од куће за рођаком скојевцем да се бори против немаца .имао је 12.коректно одрадивши курирски стаж ,пар пута рањаван ,на чега га је потсећала Споменица из другог св.се вратио жељан знања те прилего на учење ,вођен идејама маркса&осталих. салату прекинуте основне те средњу школу позобао је у рекордном року,прескачући две школске године за једну календарску и са препорукама Одгоре кренуо по радним акцијама диљем нам ослобођене Земље у својству зам.команданта ,бавећи се теоријом о потреби физичког рада код младих.други су умеђу-времену . . ринтали,а ударничке медаље делили како шефовима тако и шљакаџијама. натом послу се толико зближио са својом секретарицом да се она & породила од трудноће разглабања концепта "како изградити разрушену земљу".то је био сигнал надређеним му да га повуку са терена у хлад канцеларија.Милан као да је то само чекао ,одједном дођоше до изражаја његове организаторске способности . првомајске параде,штафете, те прославе датума значајних само су део онога,што је његова бујна машта Граду поклонила.тада му се наметнуло и прво директорско место у каријери.дечије позориште је просто вапило за таквим.уследиле су исте фотеље у градској чистоћи те у повећој грађевинској фирми.да не заборавим Милан је успут дошао и до дипломе Правног факултета,ноћима уместо да се вуче по муфте вечеринкама листајући подебеле књиге . . те са бившом секретарицом,сада супругом званичном, продубљујући давно начету тему о потреби да нам земља закорачи штопре у светлије сутра.резултат беху ћерке близнакиње.е сада са трое деце,Милан већ увелико на листи Подобних ували се у социјално осигурање,те нови стан.дипл правник преузе на себе обавезу да разреши проблеме пензионера, вечну жваку рођену за љуљање подуже.услед достатака времена уписа ванредно ,са сином, саобраћајни факултет тек основан у нашем граду,а да малко инспирише наследника након просвиране прве године , те за невероватних четири године одбрани дипломски рад са доста поетским насловом "о потреби кривина на путним правцима".син му у међувремену догурао на другу годину, али правног ,на који га Отац преко везе убаци јер за технику није бијо.е, сада са 2 завршена факултета Милану се просто наметнуло место секретара утој тек завршеној школи.са енергијом себи знаној прилегну да организује посдипломске студије тако неопходне Граду и поменутој струци.наравно био је и један од првих полазника . . . .и магистарску титулу прикачи на плочицу улазних врата од стана баш на свој 50трећи рдан.била је 1982.тема магистарског "употреба звучних сигнала у саобраћају као елеменат опште нервозе" била је сигнал Одељењу безбедности градском секретаријату за унутрашње послове да га позове на разговор . . .и Милан постаде начелник у одељењу за контролу саобраћаја а успут и консултант постдипломцима на Факултету са којег га, по вишој потреби ,повукоше са места секретара.почеше да га именују за председнике којекавих удружења грађана .иако је већ испуњавао услове за заслужену пензију о њој му није било ни на крај памети размишљати него суочен са нарастућом проблематиком у саобраћају ,прилеже на проблем . . и докторат му је yследио три године након.но 1989 узнемиријо га је први срчани поремећај,нешто као аритмија .вазда здрав усро се ко чворак , отвори боловање, те крену на претраге, па изненађен лутањем лекара отом проблему одлучи да упише . . . .погађате . . . . .медицински факултет. била је 1990 а Милан прескочивши пар законских одредби . . .добро и уз потребне ургенције и успешно положене диференцијалне испите потребне као минимум предзнања за ове озбиљне студије . . . . поста бруцош по трећи пут, но сада као млади пензионер .некако у то време се почесмо чешће сретати на јогином курсу који стаде посећивати а зарад здравља нарушеног ,заинтересовавши ме приповетком о себи.недуго потом је и умро.сећам се примедби ненаклоњених му: - е, то још није пробао. Јебешга, завидних ће вазда бити . . . .2819 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . . .алалмуга наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије који навучени мирисом мамећег асортимана хране на асталу крај улаза бануше са сокака онако у пролазу .тема доктората је била посве животна ‘’утицај Доплеровог ефекта у једносмерним улицама’’ . одбрана тезе најављена раније по штампи изазвала је велику заинтересованост нарочито код глувих ,па се очекивала гужва.но оману предвиђање јер љуљну невиђен пљусак те и рођачка намера да искористе кркљанац па руљи присутној понуде збирку песмица Милановог унука Јована ‘’ал ми зуји у ушима’’ предводника литерарне секције ушколи крај Парка, те и неку кинту измаме за надарено детете аконтото лепршаве дечије појезије.Да незаборавим поменути Милан на дан одбране доктората је засобом отчепао 56 година. алалму. а била је 1985.но . . .ајмо редом. изразито живахно дете Милан је од стране деде сеоског попа био ангажован окоцркве све док се није суновратио са звоника и једва осто жив.срећом пао наглаву,причали касније злобници.на тај пад цео xивот га је потсећала рука укриво зарасла.десна.те рупа у челу баш уочљива.мало потом побегао је од куће за рођаком скојевцем да се бори против немаца .имао је 12.коректно одрадивши курирски стаж ,пар пута рањаван ,на чега га је потсећала Споменица из другог св.се вратио жељан знања те прилего на учење ,вођен идејама маркса&осталих. салату прекинуте основне те средњу школу позобао је у рекордном року,прескачући две школске године за једну календарску и са препорукама Одгоре кренуо по радним акцијама диљем нам ослобођене Земље у својству зам.команданта ,бавећи се теоријом о потреби физичког рада код младих.други су умеђу-времену . . ринтали,а ударничке медаље делили како шефовима тако и шљакаџијама. натом послу се толико зближио са својом секретарицом да се она & породила од трудноће разглабања концепта "како изградити разрушену земљу".то је био сигнал надређеним му да га повуку са терена у хлад канцеларија.Милан као да је то само чекао ,одједном дођоше до изражаја његове организаторске способности . првомајске параде,штафете, те прославе датума значајних само су део онога,што је његова бујна машта Граду поклонила.тада му се наметнуло и прво директорско место у каријери.дечије позориште је просто вапило за таквим.уследиле су исте фотеље у градској чистоћи те у повећој грађевинској фирми.да не заборавим Милан је успут дошао и до дипломе Правног факултета,ноћима уместо да се вуче по муфте вечеринкама листајући подебеле књиге . . те са бившом секретарицом,сада супругом званичном, продубљујући давно начету тему о потреби да нам земља закорачи штопре у светлије сутра.резултат беху ћерке близнакиње.е сада са трое деце,Милан већ увелико на листи Подобних ували се у социјално осигурање,те нови стан.дипл правник преузе на себе обавезу да разреши проблеме пензионера, вечну жваку рођену за љуљање подуже.услед достатака времена уписа ванредно ,са сином, саобраћајни факултет тек основан у нашем граду,а да малко инспирише наследника након просвиране прве године , те за невероватних четири године одбрани дипломски рад са доста поетским насловом "о потреби кривина на путним правцима".син му у међувремену догурао на другу годину, али правног ,на који га Отац преко везе убаци јер за технику није бијо.е, сада са 2 завршена факултета Милану се просто наметнуло место секретара утој тек завршеној школи.са енергијом себи знаној прилегну да организује посдипломске студије тако неопходне Граду и поменутој струци.наравно био је и један од првих полазника . . . .и магистарску титулу прикачи на плочицу улазних врата од стана баш на свој 50трећи рдан.била је 1982.тема магистарског "употреба звучних сигнала у саобраћају као елеменат опште нервозе" била је сигнал Одељењу безбедности градском секретаријату за унутрашње послове да га позове на разговор . . .и Милан постаде начелник у одељењу за контролу саобраћаја а успут и консултант постдипломцима на Факултету са којег га, по вишој потреби ,повукоше са места секретара.почеше да га именују за председнике којекавих удружења грађана .иако је већ испуњавао услове за заслужену пензију о њој му није било ни на крај памети размишљати него суочен са нарастућом проблематиком у саобраћају ,прилеже на проблем . . и докторат му је yследио три године након.но 1989 узнемиријо га је први срчани поремећај,нешто као аритмија .вазда здрав усро се ко чворак , отвори боловање, те крену на претраге, па изненађен лутањем лекара отом проблему одлучи да упише . . . .погађате . . . . .медицински факултет. била је 1990 а Милан прескочивши пар законских одредби . . .добро и уз потребне ургенције и успешно положене диференцијалне испите потребне као минимум предзнања за ове озбиљне студије . . . . поста бруцош по трећи пут, но сада као млади пензионер .некако у то време се почесмо чешће сретати на јогином курсу који стаде посећивати а зарад здравља нарушеног ,заинтересовавши ме приповетком о себи.недуго потом је и умро.сећам се примедби ненаклоњених му: - е, то још није пробао. Јебешга, завидних ће вазда бити . . . .Jan 16, 2014 2819
