светислав стојановић 's Entries

• 16 Jan 2014
  експлозивна енергија

  састав на тему . . . .алалмуга   наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред  дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем  фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије који навучени мирисом  мамећег асортимана  хране на асталу крај улаза бануше са сокака онако у пролазу .тема доктората је била посве животна ‘’утицај Доплеровог ефекта у једносмерним улицама’’ .   одбрана тезе најављена раније по штампи изазвала је велику заинтересованост нарочито код глувих ,па се очекивала гужва.но оману предвиђање јер љуљну невиђен пљусак те и рођачка намера да искористе кркљанац па руљи присутној понуде збирку песмица Милановог унука Јована ‘’ал ми зуји у ушима’’ предводника литерарне секције ушколи крај Парка, те и неку кинту измаме за надарено детете аконтото лепршаве дечије појезије.Да незаборавим поменути Милан на дан одбране доктората је засобом отчепао  56 година. алалму.     а била је 1985.но . . .ајмо редом.     изразито живахно дете Милан је од стране деде сеоског попа био ангажован окоцркве све док се није суновратио са звоника и једва осто жив.срећом пао наглаву,причали касније злобници.на тај пад цео xивот га је потсећала рука укриво зарасла.десна.те рупа у челу баш уочљива.мало потом побегао је од куће за рођаком скојевцем да се бори против немаца .имао је 12.коректно одрадивши  курирски стаж ,пар пута рањаван ,на чега га је потсећала Споменица из другог св.се вратио жељан знања те прилего на учење ,вођен идејама маркса&осталих. салату прекинуте основне те средњу школу позобао је у рекордном року,прескачући две школске године за једну календарску и са препорукама Одгоре кренуо по радним акцијама диљем нам ослобођене Земље у својству зам.команданта ,бавећи се теоријом о потреби физичког рада код младих.други су умеђу-времену . . ринтали,а ударничке медаље делили како шефовима тако и шљакаџијама. натом послу се толико зближио са својом секретарицом да се она & породила од трудноће разглабања концепта "како изградити разрушену земљу".то је био сигнал надређеним му да га повуку са терена у хлад канцеларија.Милан као да је то само чекао ,одједном дођоше до изражаја његове   организаторске способности . првомајске параде,штафете, те прославе датума значајних само су део онога,што је његова бујна машта Граду поклонила.тада му се наметнуло и прво директорско место у каријери.дечије позориште је просто вапило за таквим.уследиле су исте фотеље у градској чистоћи те у повећој грађевинској фирми.да не заборавим Милан је успут дошао и до дипломе Правног факултета,ноћима уместо да се вуче по муфте вечеринкама листајући подебеле књиге . . те са бившом секретарицом,сада супругом званичном, продубљујући давно начету тему  о потреби да нам земља закорачи штопре у светлије сутра.резултат беху ћерке близнакиње.е сада са трое деце,Милан већ увелико на листи Подобних ували се у социјално осигурање,те нови стан.дипл правник преузе на себе обавезу да разреши проблеме пензионера, вечну жваку рођену за љуљање подуже.услед достатака времена уписа ванредно ,са сином, саобраћајни факултет тек основан у нашем граду,а да малко инспирише наследника након просвиране прве године , те за невероватних четири године одбрани  дипломски рад са доста поетским насловом "о потреби кривина на путним правцима".син му у међувремену догурао на другу годину, али  правног ,на који га Отац преко везе убаци јер за технику није бијо.е, сада са 2 завршена факултета Милану се просто наметнуло место секретара утој тек завршеној школи.са енергијом себи знаној прилегну да организује посдипломске студије тако неопходне Граду и поменутој струци.наравно био је и један од првих полазника . . . .и магистарску титулу прикачи на плочицу улазних врата од стана баш на свој 50трећи рдан.била је 1982.тема магистарског "употреба звучних сигнала у саобраћају као елеменат опште нервозе" била је сигнал Одељењу безбедности градском секретаријату за унутрашње послове да га позове на разговор  . . .и Милан  постаде начелник у одељењу за контролу саобраћаја а успут и консултант постдипломцима на Факултету са којег га, по вишој потреби ,повукоше са места секретара.почеше да га именују за председнике којекавих удружења грађана .иако је већ испуњавао услове за заслужену пензију о њој му није било ни на крај памети размишљати него суочен са нарастућом проблематиком у саобраћају ,прилеже на проблем . . и докторат му је yследио три године након.но 1989  узнемиријо га је први срчани поремећај,нешто као аритмија .вазда здрав усро се ко чворак , отвори боловање, те крену на претраге, па изненађен лутањем лекара отом проблему одлучи да упише  . . . .погађате . . . . .медицински факултет. била је 1990 а Милан прескочивши пар законских одредби  . . .добро и уз потребне ургенције и успешно положене диференцијалне испите потребне као минимум предзнања за ове озбиљне студије . . . . поста бруцош по трећи пут, но сада као млади пензионер .некако  у то време се почесмо чешће сретати на јогином курсу  који стаде посећивати а зарад здравља нарушеног ,заинтересовавши ме приповетком о себи.недуго потом је и умро.сећам се примедби ненаклоњених му:     - е, то још није пробао.     Јебешга, завидних ће вазда бити . . . .

  2390 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  експлозивна енергија

  састав на тему . . . .алалмуга   наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред  дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем  фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије који навучени мирисом  мамећег асортимана  хране на асталу крај улаза бануше са сокака онако у пролазу .тема доктората је била посве животна ‘’утицај Доплеровог ефекта у једносмерним улицама’’ .   одбрана тезе најављена раније по штампи изазвала је велику заинтересованост нарочито код глувих ,па се очекивала гужва.но оману предвиђање јер љуљну невиђен пљусак те и рођачка намера да искористе кркљанац па руљи присутној понуде збирку песмица Милановог унука Јована ‘’ал ми зуји у ушима’’ предводника литерарне секције ушколи крај Парка, те и неку кинту измаме за надарено детете аконтото лепршаве дечије појезије.Да незаборавим поменути Милан на дан одбране доктората је засобом отчепао  56 година. алалму.     а била је 1985.но . . .ајмо редом.     изразито живахно дете Милан је од стране деде сеоског попа био ангажован окоцркве све док се није суновратио са звоника и једва осто жив.срећом пао наглаву,причали касније злобници.на тај пад цео xивот га је потсећала рука укриво зарасла.десна.те рупа у челу баш уочљива.мало потом побегао је од куће за рођаком скојевцем да се бори против немаца .имао је 12.коректно одрадивши  курирски стаж ,пар пута рањаван ,на чега га је потсећала Споменица из другог св.се вратио жељан знања те прилего на учење ,вођен идејама маркса&осталих. салату прекинуте основне те средњу школу позобао је у рекордном року,прескачући две школске године за једну календарску и са препорукама Одгоре кренуо по радним акцијама диљем нам ослобођене Земље у својству зам.команданта ,бавећи се теоријом о потреби физичког рада код младих.други су умеђу-времену . . ринтали,а ударничке медаље делили како шефовима тако и шљакаџијама. натом послу се толико зближио са својом секретарицом да се она & породила од трудноће разглабања концепта "како изградити разрушену земљу".то је био сигнал надређеним му да га повуку са терена у хлад канцеларија.Милан као да је то само чекао ,одједном дођоше до изражаја његове   организаторске способности . првомајске параде,штафете, те прославе датума значајних само су део онога,што је његова бујна машта Граду поклонила.тада му се наметнуло и прво директорско место у каријери.дечије позориште је просто вапило за таквим.уследиле су исте фотеље у градској чистоћи те у повећој грађевинској фирми.да не заборавим Милан је успут дошао и до дипломе Правног факултета,ноћима уместо да се вуче по муфте вечеринкама листајући подебеле књиге . . те са бившом секретарицом,сада супругом званичном, продубљујући давно начету тему  о потреби да нам земља закорачи штопре у светлије сутра.резултат беху ћерке близнакиње.е сада са трое деце,Милан већ увелико на листи Подобних ували се у социјално осигурање,те нови стан.дипл правник преузе на себе обавезу да разреши проблеме пензионера, вечну жваку рођену за љуљање подуже.услед достатака времена уписа ванредно ,са сином, саобраћајни факултет тек основан у нашем граду,а да малко инспирише наследника након просвиране прве године , те за невероватних четири године одбрани  дипломски рад са доста поетским насловом "о потреби кривина на путним правцима".син му у међувремену догурао на другу годину, али  правног ,на који га Отац преко везе убаци јер за технику није бијо.е, сада са 2 завршена факултета Милану се просто наметнуло место секретара утој тек завршеној школи.са енергијом себи знаној прилегну да организује посдипломске студије тако неопходне Граду и поменутој струци.наравно био је и један од првих полазника . . . .и магистарску титулу прикачи на плочицу улазних врата од стана баш на свој 50трећи рдан.била је 1982.тема магистарског "употреба звучних сигнала у саобраћају као елеменат опште нервозе" била је сигнал Одељењу безбедности градском секретаријату за унутрашње послове да га позове на разговор  . . .и Милан  постаде начелник у одељењу за контролу саобраћаја а успут и консултант постдипломцима на Факултету са којег га, по вишој потреби ,повукоше са места секретара.почеше да га именују за председнике којекавих удружења грађана .иако је већ испуњавао услове за заслужену пензију о њој му није било ни на крај памети размишљати него суочен са нарастућом проблематиком у саобраћају ,прилеже на проблем . . и докторат му је yследио три године након.но 1989  узнемиријо га је први срчани поремећај,нешто као аритмија .вазда здрав усро се ко чворак , отвори боловање, те крену на претраге, па изненађен лутањем лекара отом проблему одлучи да упише  . . . .погађате . . . . .медицински факултет. била је 1990 а Милан прескочивши пар законских одредби  . . .добро и уз потребне ургенције и успешно положене диференцијалне испите потребне као минимум предзнања за ове озбиљне студије . . . . поста бруцош по трећи пут, но сада као млади пензионер .некако  у то време се почесмо чешће сретати на јогином курсу  који стаде посећивати а зарад здравља нарушеног ,заинтересовавши ме приповетком о себи.недуго потом је и умро.сећам се примедби ненаклоњених му:     - е, то још није пробао.     Јебешга, завидних ће вазда бити . . . .

  Jan 16, 2014 2390
• 02 Jan 2014
  и шта сад

   издневниками малтешког . . . .   усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак,  срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава  као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах.        ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда   паметно збори. а женско.

  2616 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  и шта сад

   издневниками малтешког . . . .   усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак,  срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава  као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах.        ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда   паметно збори. а женско.

  Jan 02, 2014 2616
• 29 Dec 2013
  лудовања вечерњег изласка

  Дневникми листајући (састав на тему . . . шетну)    ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес  мајици  да ми  уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе )  те рутавос екстрема (кото воле) кад већ коса ме неће      утом 1 мој климави исписник ,малтез, те ома на сва уста по влади  националиста  развуче.чито вели уновинама да је лебац поскупио.а & вода.   -чекај о чему причаш, помирљивоћу   -ма и они ко лабуристи само обећавају а кад и изаберемо ома лажу исто, распаљенће   - ма мора да си чито старе новине ,тешимга   - ма какви старе донео ми син он и купује па ми кад му се накупе довезе и онда у клозету лепо намиру се информишем оновостима ,указује   - ипак мислим да је датум био малко старији нањима,инсистирам   - па шта ако је  ибијо ,важно је да лажу ,упоран   - ха, политичари ко политићари , велим да не ћутим,а видим  ћао памети код мојега исписника ,јер поменуте насушне потребе (хлеб,вода)има две године како им цена мирује.богами новине беху неке са брадом   - шећер ме нагазијо изгледа , наставља,само лочем воду а онда пишкам јер и простата ми отказује полако,тако да те нечуди ако скренем у камењар намоменат   - ма само дај себи одушка а немарим и да ти се придружим по питању уринирања ,прихаватам   - чега , гледаме упитно   - ма то да и заједно онако удујету отресемо свако свог за себе ,појашњавам   - ааааааа,тако реци,слабије и чујем, прихвата прдуцкајући   - чујем оћете дупе ,шалим се,добро да мирис ветрић рибама одува   - ма морам зато се и шетам увече да лепо излуфтирам црева па онда спавам угодно ништа ме не подупире изнутра, детаљанће   - то ти је паметно јер ако сам себи не угађаш коће     утом њих три са ногама до врата ,голишавих стомачића ,немице ,на њиовом језику се кикоћу све се палме зањима окрећу ,обиђошенас устампеду   - ето јеси их запазио,немисле како ће им бубрези зазепсти тако младим па кад остаре ето проблема, поучноће   - ма ове генерације непланирају да остаре ,живи се сада ,а сутра , када  је то ,питајусе ,ја појашњавам   - е извини нешто ме заврће стомак идем кући ,напречацће, те сврну у његов сокак потпрашених пета . . . .    гледам око себе никог на променади проређени трчачи ,радни данје, па ија кретох ка стану разгибавајућисе као,успут. сокак узан, тротоар  немош се мимоићи, а ја откако ме је има томе 1 несавесан возач бијо размазо на пешачком прелазу па попих хоспитала пар месеци  искрљан нипокоју цену више коловозом неходам него се обазриво крећем тротоаром ко  и овог пута но посебно водећи рачуна о истуреним кованим решеткама на прозорима куућа да их не очешем.утом у исти сокак нека весела група женскаћа бану по бучностим закључујем да су малко насисане, певају ,кад оно јапанке, ко бонбонице севају бутке и подикоји сисић, па ми се у мимоходу насмејане обраћају нањином а ја каваљерски им узвраћам нанашем балканском па се кад прођоше окренух да их мушки одмерим одназад и утом . . звиз челом у једну од   поменутих решетки.     Свици изочију кренуше а и осетих топлину крви која ми се оросила на повисоком челу. И шта сад  изађем укомаду истана са благословом миле ми Таште  острвљене, а враћам се разбијеног чела и крвав након непуног сата оцуствовања истана.   Уистину нетреба ме пуштати самог никуд, а посебно . . . . уизлазак ноћни.

  5990 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  лудовања вечерњег изласка

  Дневникми листајући (састав на тему . . . шетну)    ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес  мајици  да ми  уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе )  те рутавос екстрема (кото воле) кад већ коса ме неће      утом 1 мој климави исписник ,малтез, те ома на сва уста по влади  националиста  развуче.чито вели уновинама да је лебац поскупио.а & вода.   -чекај о чему причаш, помирљивоћу   -ма и они ко лабуристи само обећавају а кад и изаберемо ома лажу исто, распаљенће   - ма мора да си чито старе новине ,тешимга   - ма какви старе донео ми син он и купује па ми кад му се накупе довезе и онда у клозету лепо намиру се информишем оновостима ,указује   - ипак мислим да је датум био малко старији нањима,инсистирам   - па шта ако је  ибијо ,важно је да лажу ,упоран   - ха, политичари ко политићари , велим да не ћутим,а видим  ћао памети код мојега исписника ,јер поменуте насушне потребе (хлеб,вода)има две године како им цена мирује.богами новине беху неке са брадом   - шећер ме нагазијо изгледа , наставља,само лочем воду а онда пишкам јер и простата ми отказује полако,тако да те нечуди ако скренем у камењар намоменат   - ма само дај себи одушка а немарим и да ти се придружим по питању уринирања ,прихаватам   - чега , гледаме упитно   - ма то да и заједно онако удујету отресемо свако свог за себе ,појашњавам   - ааааааа,тако реци,слабије и чујем, прихвата прдуцкајући   - чујем оћете дупе ,шалим се,добро да мирис ветрић рибама одува   - ма морам зато се и шетам увече да лепо излуфтирам црева па онда спавам угодно ништа ме не подупире изнутра, детаљанће   - то ти је паметно јер ако сам себи не угађаш коће     утом њих три са ногама до врата ,голишавих стомачића ,немице ,на њиовом језику се кикоћу све се палме зањима окрећу ,обиђошенас устампеду   - ето јеси их запазио,немисле како ће им бубрези зазепсти тако младим па кад остаре ето проблема, поучноће   - ма ове генерације непланирају да остаре ,живи се сада ,а сутра , када  је то ,питајусе ,ја појашњавам   - е извини нешто ме заврће стомак идем кући ,напречацће, те сврну у његов сокак потпрашених пета . . . .    гледам око себе никог на променади проређени трчачи ,радни данје, па ија кретох ка стану разгибавајућисе као,успут. сокак узан, тротоар  немош се мимоићи, а ја откако ме је има томе 1 несавесан возач бијо размазо на пешачком прелазу па попих хоспитала пар месеци  искрљан нипокоју цену више коловозом неходам него се обазриво крећем тротоаром ко  и овог пута но посебно водећи рачуна о истуреним кованим решеткама на прозорима куућа да их не очешем.утом у исти сокак нека весела група женскаћа бану по бучностим закључујем да су малко насисане, певају ,кад оно јапанке, ко бонбонице севају бутке и подикоји сисић, па ми се у мимоходу насмејане обраћају нањином а ја каваљерски им узвраћам нанашем балканском па се кад прођоше окренух да их мушки одмерим одназад и утом . . звиз челом у једну од   поменутих решетки.     Свици изочију кренуше а и осетих топлину крви која ми се оросила на повисоком челу. И шта сад  изађем укомаду истана са благословом миле ми Таште  острвљене, а враћам се разбијеног чела и крвав након непуног сата оцуствовања истана.   Уистину нетреба ме пуштати самог никуд, а посебно . . . . уизлазак ноћни.

  Dec 29, 2013 5990
• 07 Oct 2013
  инстикта ваб

  причица иживота на тему:  . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас  нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће .   него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је  полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи .   Отуд, етое. причице.  

  1982 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  инстикта ваб

  причица иживота на тему:  . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас  нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће .   него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је  полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи .   Отуд, етое. причице.  

  Oct 07, 2013 1982
• 05 Oct 2013
  озрачје успаваног шаптача

  (издневниками) иако је пијукно ,има богме томе, деда Глуви наш сеоски учитељ ,а приватно конпозитор, још вазда га се присећам као редовног посетиоца Плавог дунава (угоститељског објекта & шире познатог) по уху пријатној музици коју је измишљо у сали са билијаром ућошку крај врата,лево ,на изгруваном швапском пијанину остављеном од потомака богате сеоске предратне фамилије Силберхолц ко залог за позајмљене неке новце а никад враћене кафеџији Груји .у том храму свакодневног урнебеса на бази туче колективне,па ко успе да врата увати – алал му ,стварао је дела “префињених звучних обриса те етеричне мелодиозности” која нажалост није наилазила места у ушесима напитих слушалаца успешно оперисаних од нота који су у просторији до те,шанку окренути пиљили у мушкобањасте певаљке замикрофоном вазда спремне курораду као основној им делатности,док је певачка каријера напредовала . . . .онако успут. мрмљао је њима деда Глуви ,тихо ,скоро шапатом: - видићете ви сутра, а можда иникад, ко сам ја бијо а они му хорски узвраћали - сам ти матори чепај уклавира ,то итако ником нетреба кад оћеш. читам путем интернета нашу дневну штампу ,ту скоро,и немогу да верујем.под насловом “хоризонти пијанизма”одушевљени коментатор збивања на музичкој сцени војводине на по новинске странице ,ситно писане,саставио је хвалоспев о + Н.М. самоуком ствараоцу “чије је дело као апартан ,колоритан и изазован сегмент савремене клавирске музике био претстављен захваљујући упорности унукему, пијанисткиње,која је базни дедин запис привела уху данашњег слушаоца”. неузмрзи ме него напишем еписмо садањем председнику сеоске месне заједнице, сину другара с којим сам се веропо дудовима, јел то око + деда Глувог баш све истина,кад Он пуних уста одушевљења ми узврати: “а сокак за надунав, од апотеке,договарамо се, назваћемо по њему и метути му & плочу накућу . . . .”   ееее судбино ,дису сада они кафански слухисти одкадгод ?

  3961 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  озрачје успаваног шаптача

  (издневниками) иако је пијукно ,има богме томе, деда Глуви наш сеоски учитељ ,а приватно конпозитор, још вазда га се присећам као редовног посетиоца Плавог дунава (угоститељског објекта & шире познатог) по уху пријатној музици коју је измишљо у сали са билијаром ућошку крај врата,лево ,на изгруваном швапском пијанину остављеном од потомака богате сеоске предратне фамилије Силберхолц ко залог за позајмљене неке новце а никад враћене кафеџији Груји .у том храму свакодневног урнебеса на бази туче колективне,па ко успе да врата увати – алал му ,стварао је дела “префињених звучних обриса те етеричне мелодиозности” која нажалост није наилазила места у ушесима напитих слушалаца успешно оперисаних од нота који су у просторији до те,шанку окренути пиљили у мушкобањасте певаљке замикрофоном вазда спремне курораду као основној им делатности,док је певачка каријера напредовала . . . .онако успут. мрмљао је њима деда Глуви ,тихо ,скоро шапатом: - видићете ви сутра, а можда иникад, ко сам ја бијо а они му хорски узвраћали - сам ти матори чепај уклавира ,то итако ником нетреба кад оћеш. читам путем интернета нашу дневну штампу ,ту скоро,и немогу да верујем.под насловом “хоризонти пијанизма”одушевљени коментатор збивања на музичкој сцени војводине на по новинске странице ,ситно писане,саставио је хвалоспев о + Н.М. самоуком ствараоцу “чије је дело као апартан ,колоритан и изазован сегмент савремене клавирске музике био претстављен захваљујући упорности унукему, пијанисткиње,која је базни дедин запис привела уху данашњег слушаоца”. неузмрзи ме него напишем еписмо садањем председнику сеоске месне заједнице, сину другара с којим сам се веропо дудовима, јел то око + деда Глувог баш све истина,кад Он пуних уста одушевљења ми узврати: “а сокак за надунав, од апотеке,договарамо се, назваћемо по њему и метути му & плочу накућу . . . .”   ееее судбино ,дису сада они кафански слухисти одкадгод ?

  Oct 05, 2013 3961
• 03 Oct 2013
  затечени онаниста

  све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата.   ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу .   па ви сад ви’ те . . .

  3679 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  затечени онаниста

  све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата.   ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу .   па ви сад ви’ те . . .

  Oct 03, 2013 3679
• 02 Oct 2013
  јастук снова различитих

  састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези   - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично.   - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми  отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу.   А  онда и Ј. некако преузе иницијативу.  - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим.    Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955.  - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи.  потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам  и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле  су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај    недорек  лажљиви   .  срећом, сиду још непронађоше . . .  елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију  - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче.  Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике.   Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала  - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш  се временом, небрини   Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову  када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад .   а и остарилосе ,упс.    

  1974 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  јастук снова различитих

  састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези   - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично.   - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми  отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу.   А  онда и Ј. некако преузе иницијативу.  - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим.    Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955.  - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи.  потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам  и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле  су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај    недорек  лажљиви   .  срећом, сиду још непронађоше . . .  елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију  - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче.  Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике.   Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала  - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш  се временом, небрини   Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову  када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад .   а и остарилосе ,упс.    

  Oct 02, 2013 1974
• 01 Oct 2013
  срећа чучећка

    (дневничкими запис)    Ту отскора више не спремам кафе “Мериси”.Улете ми (исчекивано) место пазитеља јавног вецеја на прометном месту у главној улици Валете.Од 6 пм па док има оних коима је пригустило оддоле дежурам у сутеренској собици.Добро, малко се осећа миомир отпадних људских садржаја , но нерадим у парфимерији ,па немош ни замерити. Захладнело овде , људи чешће (углавном) пишкају те успут и бакшуми неку оставе. Зарада дневна значајнија од оне укафеју а (такорећи) ништа нерадим ,сем што сам обавезан да одржавам визуелну хигијену соља / писоара / рукопера,подова, те 26 степеника који ка олакшању воде сулице ,но како нисам гадљив то и не бројим у неки значајан рад па имам на претек времена за читање , размишљање , писање ,.Смењујем једну Баaку овдашњу која ринта дневну шихту.Муж јој пуко о ледину па га (ненадано ) смених у вечерњој.Иначе од мужа јој млађа сестра рецепционарка је у Хотелу прекопута ди станујем – па отуд веза.Знамо се онако па ме препоручила Газди објекта.Једва чекам да отопли па да људи / жене / деца и остали почму да липаче разне освежавајуће пијаче што ће ауто-матски и промет у вецеју драстично повећати на чега и указује урамљени графикон у офицу вецеја истакнут. Биће зараде . . . . . ко’ плеве. А навраћаће и множина женскиња зарад личних нужди па . . . никад се незна укојој Срећа притајена чучи. Можда се унеку изагледам . . . . .

  1772 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  срећа чучећка

    (дневничкими запис)    Ту отскора више не спремам кафе “Мериси”.Улете ми (исчекивано) место пазитеља јавног вецеја на прометном месту у главној улици Валете.Од 6 пм па док има оних коима је пригустило оддоле дежурам у сутеренској собици.Добро, малко се осећа миомир отпадних људских садржаја , но нерадим у парфимерији ,па немош ни замерити. Захладнело овде , људи чешће (углавном) пишкају те успут и бакшуми неку оставе. Зарада дневна значајнија од оне укафеју а (такорећи) ништа нерадим ,сем што сам обавезан да одржавам визуелну хигијену соља / писоара / рукопера,подова, те 26 степеника који ка олакшању воде сулице ,но како нисам гадљив то и не бројим у неки значајан рад па имам на претек времена за читање , размишљање , писање ,.Смењујем једну Баaку овдашњу која ринта дневну шихту.Муж јој пуко о ледину па га (ненадано ) смених у вечерњој.Иначе од мужа јој млађа сестра рецепционарка је у Хотелу прекопута ди станујем – па отуд веза.Знамо се онако па ме препоручила Газди објекта.Једва чекам да отопли па да људи / жене / деца и остали почму да липаче разне освежавајуће пијаче што ће ауто-матски и промет у вецеју драстично повећати на чега и указује урамљени графикон у офицу вецеја истакнут. Биће зараде . . . . . ко’ плеве. А навраћаће и множина женскиња зарад личних нужди па . . . никад се незна укојој Срећа притајена чучи. Можда се унеку изагледам . . . . .

  Oct 01, 2013 1772
• 29 Sep 2013
  Чијси

  (листајући дневник рада) - јес’ Ти наш - што питаш - онако - аааа - видео сам Те по градилишту ,па ајд мислим - ија вид’о Тебе - јес’ дуго овде - а Ти - 4 месеца - ја богме биће за који дан погодине - па јеси задовољан - а Ти - а тако тако, шта ја знам и јесам и нисам - што јеси - дадне се зарадити - ја све попијем - штоооо - оставила ме , кучка - а тооо - а шта радиш на градилишту - а Ти - терам крана - мора да добро зарађиваш ,ја сада лопатам ал Газда казо Шефу да ћу ускоро на мешалицу - тотије боље, лопата није лака - знам, а биће више и у плати - за пиће - изато - идешли где - адиби - па шта ја знам ,онако, у друштво - имам ја флашу за дружење нико ми други нетреба - није Ти лоше друштво ,а жене - шта жене - па мислим ,јел их нетребаш за . . .оно - требам ,ал неумем да причам - шта има да причаш , ради - би ,ал се срамим ти саулице ,а и скупе суми - колко Ти је - а Теби - ујулу пуним 28. - па Ти си још дечко, ја 30 седма - та ниси нити немлад - а, било некад - чекају ме подкраном ,ајд , па се видимо - орајт , и мене чекају  

  2261 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  Чијси

  (листајући дневник рада) - јес’ Ти наш - што питаш - онако - аааа - видео сам Те по градилишту ,па ајд мислим - ија вид’о Тебе - јес’ дуго овде - а Ти - 4 месеца - ја богме биће за који дан погодине - па јеси задовољан - а Ти - а тако тако, шта ја знам и јесам и нисам - што јеси - дадне се зарадити - ја све попијем - штоооо - оставила ме , кучка - а тооо - а шта радиш на градилишту - а Ти - терам крана - мора да добро зарађиваш ,ја сада лопатам ал Газда казо Шефу да ћу ускоро на мешалицу - тотије боље, лопата није лака - знам, а биће више и у плати - за пиће - изато - идешли где - адиби - па шта ја знам ,онако, у друштво - имам ја флашу за дружење нико ми други нетреба - није Ти лоше друштво ,а жене - шта жене - па мислим ,јел их нетребаш за . . .оно - требам ,ал неумем да причам - шта има да причаш , ради - би ,ал се срамим ти саулице ,а и скупе суми - колко Ти је - а Теби - ујулу пуним 28. - па Ти си још дечко, ја 30 седма - та ниси нити немлад - а, било некад - чекају ме подкраном ,ајд , па се видимо - орајт , и мене чекају  

  Sep 29, 2013 2261
• 28 Sep 2013
  скела Машинка

  Има томе у харбоуру подно Валете приликом јутарње ми шетње око Града уочих моторну платформу тјст скелу како хукће преко залива ка бродоградилишту .служи за превоз радника ,углавном.тај 1 поглед би ми доста . . . .па да сећање се мрдне: тамо педесетих год. века прошлог Јоцков очув Срета имао је прву скелу уселу нашем аза прекодунава.звала се посве поетски - Машинка.има дунава ту крај села која стотина метара а бачка страна вазда примамљива била за трговину сремаца па се он при-сетијо и уз помоћ извуко неку потопљену немачку ратну дереглију која се насукала на спруду крај села ,средио & окатранисоје па јој из фабрике цемента ту близу наместијо мотор дизел здробилице дркелу неку тек малко преправљену .и готово . . . . .вожња је могла отпочети. баш све је пасовало једино је мотор умео да омане па се није баш увек на исто место искрцавало набачкој страни .било је дана кад изгура равно ушрех прекодунава,ал кад омане па се пар пута угаси ,а дунав није да невуче него дере баш брзином протока ,занесе скелу ниже од планираног па су тада путници морали малко да гацају по глибовитој обали . о онима са ласколима и да не говорим ,јебли су му, Срети, матер јер су се често заглављивали ублату па и превртали.овај се нато само смејуљио уз опаску; -а шта би да мене нема како би онда прешли преко ил би ишли оконовога сада смостом ,а? и у моменту их враћо у реалност .уствари држао ушака зависне.за нас децу ,лети ,скела је била главни провод,на њој смо се возили,сање стрмоглавце скакали , пецали и уживали у џабе вожњи дунавом.било нам лепо баш.уживасмо . . .натој скели настала је и једна од мојих првих уистину љубавних песама .била је посвећена једној Рани Марићевој која ме није баш волела па ја умислијо да је песмом одобровољим.ево и данас се присећам почетних стихова: "слушам тицу ди сврбе гугуче и дунава што о ломпрог туче" (ломпрог: то је покретљива приступна рампа на свакој скели којим се висински пролагођава обали код пристајања ради истовара/утовара).е кад зазими дунав се некада замрзавао целом ширином па се соницама комотно прелазило по потреби.тих месеци скела се из-влачила на суво а ч'ка Срета је седијо углавном убирцузу у центру и пијо. морало се нешто радити ,зар не? с' почетка шездесетих једну ноћ ,окаснила скела у повратку сбачкестране ,бијо август пре Макавеје (цркв.слава ) Срета се запијо са неким рибарима и негде на по дунава је утрефи празна руска баржа по сред среде и док си реко нагасаки ,буквално прешла прекоње неосветљене.видли неки криволовци што су карбитом рибу ловили у поплављеном врбаку,па разгласили. срету су нашли након пар дана низводно тамо под Футогом свог надуваног у врбаку , те мува по њему милијон .а и рибе га начеле да једу . . . . . приповедали.од скеле пак неоста ништа,јер део са мотором потону ко гевихт на дно а осталу дрвенарију одвуче дунав низводно. ко зна где.

  2164 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  скела Машинка

  Има томе у харбоуру подно Валете приликом јутарње ми шетње око Града уочих моторну платформу тјст скелу како хукће преко залива ка бродоградилишту .служи за превоз радника ,углавном.тај 1 поглед би ми доста . . . .па да сећање се мрдне: тамо педесетих год. века прошлог Јоцков очув Срета имао је прву скелу уселу нашем аза прекодунава.звала се посве поетски - Машинка.има дунава ту крај села која стотина метара а бачка страна вазда примамљива била за трговину сремаца па се он при-сетијо и уз помоћ извуко неку потопљену немачку ратну дереглију која се насукала на спруду крај села ,средио & окатранисоје па јој из фабрике цемента ту близу наместијо мотор дизел здробилице дркелу неку тек малко преправљену .и готово . . . . .вожња је могла отпочети. баш све је пасовало једино је мотор умео да омане па се није баш увек на исто место искрцавало набачкој страни .било је дана кад изгура равно ушрех прекодунава,ал кад омане па се пар пута угаси ,а дунав није да невуче него дере баш брзином протока ,занесе скелу ниже од планираног па су тада путници морали малко да гацају по глибовитој обали . о онима са ласколима и да не говорим ,јебли су му, Срети, матер јер су се често заглављивали ублату па и превртали.овај се нато само смејуљио уз опаску; -а шта би да мене нема како би онда прешли преко ил би ишли оконовога сада смостом ,а? и у моменту их враћо у реалност .уствари држао ушака зависне.за нас децу ,лети ,скела је била главни провод,на њој смо се возили,сање стрмоглавце скакали , пецали и уживали у џабе вожњи дунавом.било нам лепо баш.уживасмо . . .натој скели настала је и једна од мојих првих уистину љубавних песама .била је посвећена једној Рани Марићевој која ме није баш волела па ја умислијо да је песмом одобровољим.ево и данас се присећам почетних стихова: "слушам тицу ди сврбе гугуче и дунава што о ломпрог туче" (ломпрог: то је покретљива приступна рампа на свакој скели којим се висински пролагођава обали код пристајања ради истовара/утовара).е кад зазими дунав се некада замрзавао целом ширином па се соницама комотно прелазило по потреби.тих месеци скела се из-влачила на суво а ч'ка Срета је седијо углавном убирцузу у центру и пијо. морало се нешто радити ,зар не? с' почетка шездесетих једну ноћ ,окаснила скела у повратку сбачкестране ,бијо август пре Макавеје (цркв.слава ) Срета се запијо са неким рибарима и негде на по дунава је утрефи празна руска баржа по сред среде и док си реко нагасаки ,буквално прешла прекоње неосветљене.видли неки криволовци што су карбитом рибу ловили у поплављеном врбаку,па разгласили. срету су нашли након пар дана низводно тамо под Футогом свог надуваног у врбаку , те мува по њему милијон .а и рибе га начеле да једу . . . . . приповедали.од скеле пак неоста ништа,јер део са мотором потону ко гевихт на дно а осталу дрвенарију одвуче дунав низводно. ко зна где.

  Sep 28, 2013 2164