Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 472
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
468 blogs
  • 10 Mar 2017
    Flertujete li na drustvenim mrezama?
    Da li ste upali u zamku "onlajn-flerta"? Mislite li da su brojna srca u komentarima i dvosmislene poruke bezazlene? Ko je ovaj što ti je "lajkovao" status? Ako ste do sada već čuli ovo pitanje, znači da ili imate veoma ljubomornog dečka (muža) ili ste prekršili ljubavna bonton pravila na Fejsbuku Nije potrebno da ugasite profil jer ste u vezi, ali bi ipak trebalo da se ponašate u skladu sa emotivnim statusom. Uostalo, to pravilo važi i van virtuelnog sveta.Tajno dopisivanje - Ako ste u srećnoj vezi, čemu tajno dopisivanje? Pre nego što upadnete u zamku "onlajn" flerta, zapitajte se šta tražite sa "pogrešnim" i ne radite ništa partneru "iza leđa".Prijateljstvo s onima koje partner ne odobrava - Ukoliko je vaša voljena osoba "alergična" na nekog sa liste Fejsbuk prijatelja, nemojte da joj svakodnevno "bodete oči" komuniciranjem sa njim/njom, dopisivanjem, lajkovima i statusima. Naravno da je ovde reč o ljubomori, ali ako se ona ne "hrani", vremenom će proći. Naučite Fejsbuk bonton i poštujte pravila lepog ponašanjaSlike s bivšim ljubavima - Ne morate da obrišete sve slike s bivšima i da se pravite da nikada nisu postojali. Ipak, ako vam je profil prepun takvih fotografija, novoj ljubavi će sigurno smetati i osećaće se neprijatno, naročito ukoliko imate zajedničke prijatelje.Flertovanje - Dvosmisleni komentari, intimne porukice, previše srca i smešaka u virtuelnom svetu se tumači kao flertovanje. Ako ne želite da partner to radi vama, nemojte ni vi njemu.
    1744 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Flertujete li na drustvenim mrezama?
    Da li ste upali u zamku "onlajn-flerta"? Mislite li da su brojna srca u komentarima i dvosmislene poruke bezazlene? Ko je ovaj što ti je "lajkovao" status? Ako ste do sada već čuli ovo pitanje, znači da ili imate veoma ljubomornog dečka (muža) ili ste prekršili ljubavna bonton pravila na Fejsbuku Nije potrebno da ugasite profil jer ste u vezi, ali bi ipak trebalo da se ponašate u skladu sa emotivnim statusom. Uostalo, to pravilo važi i van virtuelnog sveta.Tajno dopisivanje - Ako ste u srećnoj vezi, čemu tajno dopisivanje? Pre nego što upadnete u zamku "onlajn" flerta, zapitajte se šta tražite sa "pogrešnim" i ne radite ništa partneru "iza leđa".Prijateljstvo s onima koje partner ne odobrava - Ukoliko je vaša voljena osoba "alergična" na nekog sa liste Fejsbuk prijatelja, nemojte da joj svakodnevno "bodete oči" komuniciranjem sa njim/njom, dopisivanjem, lajkovima i statusima. Naravno da je ovde reč o ljubomori, ali ako se ona ne "hrani", vremenom će proći. Naučite Fejsbuk bonton i poštujte pravila lepog ponašanjaSlike s bivšim ljubavima - Ne morate da obrišete sve slike s bivšima i da se pravite da nikada nisu postojali. Ipak, ako vam je profil prepun takvih fotografija, novoj ljubavi će sigurno smetati i osećaće se neprijatno, naročito ukoliko imate zajedničke prijatelje.Flertovanje - Dvosmisleni komentari, intimne porukice, previše srca i smešaka u virtuelnom svetu se tumači kao flertovanje. Ako ne želite da partner to radi vama, nemojte ni vi njemu.
    Mar 10, 2017 1744
  • 05 Sep 2020
    Previše sam..
    Previše sam teških knjiga pročiitala, otvorenih. Premalo laganih. Previše sam ćoškova savila na besmislenim stranicama, vraćala se na iste, previše praznih rečii podvukla. Previše praznih stranica obeležila papirićima veselih boja. Premalo ih zatvorila sa lepim naslovima. Premalo zaboravila po ćoskovima u prašini. Previše, premalo, nisam napravila dobar balans, dobru ravnotežu. Nisam dobro poredjala po abecedi, ceni, broju stranica, autorima. Nisam po spisku. I neću nikada i nikome reći da sam pogrešila.
    1743 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Previše sam..
    Previše sam teških knjiga pročiitala, otvorenih. Premalo laganih. Previše sam ćoškova savila na besmislenim stranicama, vraćala se na iste, previše praznih rečii podvukla. Previše praznih stranica obeležila papirićima veselih boja. Premalo ih zatvorila sa lepim naslovima. Premalo zaboravila po ćoskovima u prašini. Previše, premalo, nisam napravila dobar balans, dobru ravnotežu. Nisam dobro poredjala po abecedi, ceni, broju stranica, autorima. Nisam po spisku. I neću nikada i nikome reći da sam pogrešila.
    Sep 05, 2020 1743
  • 22 Jul 2013
    Molitva
    Danas se molim za sve one ljude koje sreća zaobilazi u velikom krugu. Za one koji praštaju i one koji sude, za sve što su osetili tugu. Danas se molim za sve ljude one koji ljubav nisu nikad upoznali,za sto...tine ,hiljade ili milione.. Što su sebe nekom darovali. Danas se molim i za one duše kojih se nikad niko ne seti za one što mos...tove dobrote ruše. Molim za one što bolest im preti. Danas se molim za sva bića draga kojima u duši nemiri vladaju, za sve koje je izdala snaga i za one što se više ne nadaju. Molitvom dobre želje šaljem njima, za sreću ,ljubav,za dušu punu mira. Danas se molim za svako dobro svima širom ovog beskrajnog svemira.
    1740 Objavio/la SeRgEj -
  • By SeRgEj -
    Molitva
    Danas se molim za sve one ljude koje sreća zaobilazi u velikom krugu. Za one koji praštaju i one koji sude, za sve što su osetili tugu. Danas se molim za sve ljude one koji ljubav nisu nikad upoznali,za sto...tine ,hiljade ili milione.. Što su sebe nekom darovali. Danas se molim i za one duše kojih se nikad niko ne seti za one što mos...tove dobrote ruše. Molim za one što bolest im preti. Danas se molim za sva bića draga kojima u duši nemiri vladaju, za sve koje je izdala snaga i za one što se više ne nadaju. Molitvom dobre želje šaljem njima, za sreću ,ljubav,za dušu punu mira. Danas se molim za svako dobro svima širom ovog beskrajnog svemira.
    Jul 22, 2013 1740
  • 30 Sep 2013
    искрен дојаја
    на узбурканој падини твојих дојки сан ми омео умишљени пир
    1736 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    искрен дојаја
    на узбурканој падини твојих дојки сан ми омео умишљени пир
    Sep 30, 2013 1736
  • 13 Oct 2013
    Govor koji ste cekali
    Mudar covek trebao je odrzati govor i zastao je pre publici. Pre da pocne sa svojim govorom, prema dobrih govornickih recepta neocekivano reko je jednu salu.Publika se glasno nasmejala. Kad su ovacii prestali covek je ponovio salu jos jednom.Ovaj put manje ljudi su se nasmejali.On je ponovio salu jos jednom i samo mali broj ljudi su se tiho nasmejali.Povtorio je istu salu cetvrti, peti pa i sesti put ali pubilka nije uopste reagovalana salu.   Kad je sala postala tiha i bila spremna za dugo ocekivani govor, on se samo nasmejao i rekao je:   ako ne mozete se na istu salu smejati ponovo i ponovo, zasto onda placete na istu bol ponovo i ponovo.   Publika je zanemela i nije imala odgovor.   Hvala vam na paznju reko je covek, i postigao je poentu na njegov govor
    1733 Objavio/la Ambasador
  • By Ambasador
    Govor koji ste cekali
    Mudar covek trebao je odrzati govor i zastao je pre publici. Pre da pocne sa svojim govorom, prema dobrih govornickih recepta neocekivano reko je jednu salu.Publika se glasno nasmejala. Kad su ovacii prestali covek je ponovio salu jos jednom.Ovaj put manje ljudi su se nasmejali.On je ponovio salu jos jednom i samo mali broj ljudi su se tiho nasmejali.Povtorio je istu salu cetvrti, peti pa i sesti put ali pubilka nije uopste reagovalana salu.   Kad je sala postala tiha i bila spremna za dugo ocekivani govor, on se samo nasmejao i rekao je:   ako ne mozete se na istu salu smejati ponovo i ponovo, zasto onda placete na istu bol ponovo i ponovo.   Publika je zanemela i nije imala odgovor.   Hvala vam na paznju reko je covek, i postigao je poentu na njegov govor
    Oct 13, 2013 1733
  • 12 Jul 2020
    Ah, te maske
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    1733 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Ah, te maske
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    Jul 12, 2020 1733
  • 10 Mar 2017
    NE !!! Belom brasnu
    Ne možete zamisliti obrok bez belog hleba? Uživate da u pauzama između predavanja na faxu, na velikom odmoru ili pre posla svratite do obližnje pekare? Redovno jedete testeninu i pizzu? Nabaviti proizvode od belog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mame vas beli hleb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i testenina. Međutim, čini se da nismo svesni činjenice da je belo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakvu hranljivu vrednost. I proizvodi od belog brašna "pojačani vitaminima" nisu mnogo bolji..."belo brašno na steroidima" Cheesy Da počnemo sa nabrajanjem...ZAŠTO REĆI ODLUČNO NE BELOM BRAŠNU? Nedostatak važnih hranjivih materija Razlog za gubitak hranljive vrednosti je intenzivno "fino" mlevenje koje uklanja hranljive delove zrna. Na primer, zrno pšenice sastoji se od ovojnice( ljuske), koja je bogata vitaminima i mineralima, a od ovog sloja se ljuštenjem zrna dobijaju mekinje. Aleuronski sloj je spoljni sloj endosperma, bogat mastima, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Dodatnim "finim "mlevenjem uklanjaju se spoljni slojevi zrna (ljuska i aleuronski sloj). Šta nam ostaje "za utehu"? Endosperm je glavni deo zrna (81-83% kod pšenice). Najveći deo endosperma otpada na "zrnca skroba" (36-59%), zatim slede proteini, tj. prolamin i glutelin (7-12%) , razni ugljeni hidrati (2-3%), masti (1%) i male količine celuloze. Možda ne zvuči tako loše, mada iako je endosperm po energetskom sadržaju "visoko kotiran", po nutritivnom je "osiromašen", jer ne sadrži vitamine i minerale,a ni "zdrave" masti. Nove metode mlevenja Iz zrna koje se mlelo mlinskim kamenom, hiljadama godina se dobijalo integralno brašno. Čak je i prosejavanjem i odstranjivanjem mekinja ostalo još uvek prilično hranjivo belo brašno. Ali "uvođenjem višestrukih redova čeličnih valjaka", razbija se jezgro zrna, odvaja klica od brašna, zatim ljušti srednji sloj, dok napokon zadnji valjak ne smrvi jezgro zrna u rafinisano belo brašno. Zašto se uopšte i došlo na ideju za ovakav masakr zrna pšenice? Klica je bogata masnoćama, zbog čega se brašno može brže da užegne, dok se izbacivanjem mekinja uklanja mogućnost lakog upijanja vlage. Rezultat je trajnije brašno siromašno hranjivim sastojcima. Kraće rečeno - BAŠ NAS BRIGA ZA ZDRAVLJE NACIJE, BITAN JE PROFIT...OD ZDRAVLJA NEMA ZARADE! Grin To što nema vlakana, vitamina B, vitamina E, kalijuma, mangana, cinka, kalcijuma i bakra proizvođače ne brine. Zbog osvešćivanja potrošača, neki proizvođači naknadno obogaćuju brašno "veštačkim dodacima ishrani"-vitamini npr. , ali svi ti surogati ne mogu zameniti prirodne sastojke koje deluju u savršenoj sinergiji i balansu. Šta naši proizvođači hleba dodaju ? Vitaminski dodaci Brašno od punog zrna sadrži i beta karoten koji su važan izvor vitamina A. On pomaže u rastu i regeneraciji tkiva, posebno kod trudnica. Kad se beta karoten ukloni u procesu mlevenja, dodavanje veštačkog vitamina nije korisno, a neka istraživanja pokazuju da može i naneti i štetu, kao što je veći rizik od pojave raka. Hlor U procesu obrade dodaje se i hlor u obliku gasa, koji dodatno uništava hranljive materije, ali zato produžava vreme skladištenja, tj. trajnost. Izbeljivanje Sveže samleveno pšenično brašno je bledožute boje i daje "epljivo testo" koje se tesko oblikuje i peče. Tokom skladištenja brašno se prirodno polako izbeljuje, pa mu se "kad odstoji" poboljšavaju svojstva pečenja. Da bi se takvi procesi ubrzali, brašnu se dodaju hemijska sredstva, kao i aditivi koji poboljšavaju aktivnost kvasaca. Izbeljivanje brašna prvenstveno uključuje oksidaciju karotenoidnih pigmenata. Rezultat je kidanje konjugovanih dvostrukih veza karotenoida u manje konjugovane "bezbojne tvorevine". Sredstva za oksidaciju mogu delovati samo u izbeljivanju, u izbeljivanju i poboljšanju testa ili samo u poboljšanju testa. Često korišćeno sredstvo za izbeljivanje, benzoil peroksid deluje izbjeljivački ili obezbojivački, ali ne utiče na "svojstva pečenja" Jedan od nusprodukata ovakve obrade je i aloksan. Pomenuto jedinjenje je toksično za vaš pankreas i sa vremenom može da podstakne i pojavu dijabetesa. Drastičan krajnji rezultat Problem s belim brašnom je i taj što sa njim unosimo u telo uglavnom prostije ugljene hidrate, tj. "proste šećere". Drugim rečima, jesti "proizvode" od belog brašna slično je konzumiranju rafiniranisanog šećera – saharoze. Previše "prostih šećera u krvi" = ogromne količine insulina u krvi, ubrzo sledi nagli pad "šećera u krvi", kompenzatorna hipoglikemija. Što više belog brašna unosimo, naš pankreas će više raditi "prekovremeno", što može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.  
    1726 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    NE !!! Belom brasnu
    Ne možete zamisliti obrok bez belog hleba? Uživate da u pauzama između predavanja na faxu, na velikom odmoru ili pre posla svratite do obližnje pekare? Redovno jedete testeninu i pizzu? Nabaviti proizvode od belog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mame vas beli hleb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i testenina. Međutim, čini se da nismo svesni činjenice da je belo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakvu hranljivu vrednost. I proizvodi od belog brašna "pojačani vitaminima" nisu mnogo bolji..."belo brašno na steroidima" Cheesy Da počnemo sa nabrajanjem...ZAŠTO REĆI ODLUČNO NE BELOM BRAŠNU? Nedostatak važnih hranjivih materija Razlog za gubitak hranljive vrednosti je intenzivno "fino" mlevenje koje uklanja hranljive delove zrna. Na primer, zrno pšenice sastoji se od ovojnice( ljuske), koja je bogata vitaminima i mineralima, a od ovog sloja se ljuštenjem zrna dobijaju mekinje. Aleuronski sloj je spoljni sloj endosperma, bogat mastima, proteinima, mineralnim materijama i vitaminima. Dodatnim "finim "mlevenjem uklanjaju se spoljni slojevi zrna (ljuska i aleuronski sloj). Šta nam ostaje "za utehu"? Endosperm je glavni deo zrna (81-83% kod pšenice). Najveći deo endosperma otpada na "zrnca skroba" (36-59%), zatim slede proteini, tj. prolamin i glutelin (7-12%) , razni ugljeni hidrati (2-3%), masti (1%) i male količine celuloze. Možda ne zvuči tako loše, mada iako je endosperm po energetskom sadržaju "visoko kotiran", po nutritivnom je "osiromašen", jer ne sadrži vitamine i minerale,a ni "zdrave" masti. Nove metode mlevenja Iz zrna koje se mlelo mlinskim kamenom, hiljadama godina se dobijalo integralno brašno. Čak je i prosejavanjem i odstranjivanjem mekinja ostalo još uvek prilično hranjivo belo brašno. Ali "uvođenjem višestrukih redova čeličnih valjaka", razbija se jezgro zrna, odvaja klica od brašna, zatim ljušti srednji sloj, dok napokon zadnji valjak ne smrvi jezgro zrna u rafinisano belo brašno. Zašto se uopšte i došlo na ideju za ovakav masakr zrna pšenice? Klica je bogata masnoćama, zbog čega se brašno može brže da užegne, dok se izbacivanjem mekinja uklanja mogućnost lakog upijanja vlage. Rezultat je trajnije brašno siromašno hranjivim sastojcima. Kraće rečeno - BAŠ NAS BRIGA ZA ZDRAVLJE NACIJE, BITAN JE PROFIT...OD ZDRAVLJA NEMA ZARADE! Grin To što nema vlakana, vitamina B, vitamina E, kalijuma, mangana, cinka, kalcijuma i bakra proizvođače ne brine. Zbog osvešćivanja potrošača, neki proizvođači naknadno obogaćuju brašno "veštačkim dodacima ishrani"-vitamini npr. , ali svi ti surogati ne mogu zameniti prirodne sastojke koje deluju u savršenoj sinergiji i balansu. Šta naši proizvođači hleba dodaju ? Vitaminski dodaci Brašno od punog zrna sadrži i beta karoten koji su važan izvor vitamina A. On pomaže u rastu i regeneraciji tkiva, posebno kod trudnica. Kad se beta karoten ukloni u procesu mlevenja, dodavanje veštačkog vitamina nije korisno, a neka istraživanja pokazuju da može i naneti i štetu, kao što je veći rizik od pojave raka. Hlor U procesu obrade dodaje se i hlor u obliku gasa, koji dodatno uništava hranljive materije, ali zato produžava vreme skladištenja, tj. trajnost. Izbeljivanje Sveže samleveno pšenično brašno je bledožute boje i daje "epljivo testo" koje se tesko oblikuje i peče. Tokom skladištenja brašno se prirodno polako izbeljuje, pa mu se "kad odstoji" poboljšavaju svojstva pečenja. Da bi se takvi procesi ubrzali, brašnu se dodaju hemijska sredstva, kao i aditivi koji poboljšavaju aktivnost kvasaca. Izbeljivanje brašna prvenstveno uključuje oksidaciju karotenoidnih pigmenata. Rezultat je kidanje konjugovanih dvostrukih veza karotenoida u manje konjugovane "bezbojne tvorevine". Sredstva za oksidaciju mogu delovati samo u izbeljivanju, u izbeljivanju i poboljšanju testa ili samo u poboljšanju testa. Često korišćeno sredstvo za izbeljivanje, benzoil peroksid deluje izbjeljivački ili obezbojivački, ali ne utiče na "svojstva pečenja" Jedan od nusprodukata ovakve obrade je i aloksan. Pomenuto jedinjenje je toksično za vaš pankreas i sa vremenom može da podstakne i pojavu dijabetesa. Drastičan krajnji rezultat Problem s belim brašnom je i taj što sa njim unosimo u telo uglavnom prostije ugljene hidrate, tj. "proste šećere". Drugim rečima, jesti "proizvode" od belog brašna slično je konzumiranju rafiniranisanog šećera – saharoze. Previše "prostih šećera u krvi" = ogromne količine insulina u krvi, ubrzo sledi nagli pad "šećera u krvi", kompenzatorna hipoglikemija. Što više belog brašna unosimo, naš pankreas će više raditi "prekovremeno", što može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.  
    Mar 10, 2017 1726
  • 14 Jan 2020
    Malo gore, malo dole
    Potrebno je malo znanja,Malo stepenicaMalo sinusne funkcije Da nas nauči Šta je gore, a šta dolePotrebno je malo plusa i minusaDa bismo znali razlikuIzmedju sreće i zadovoljstva.Rekla bih da je zadovoljstvo U pikovimaSreća u lukovima. Da li si srećna?Da li si srećan?
    1724 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Malo gore, malo dole
    Potrebno je malo znanja,Malo stepenicaMalo sinusne funkcije Da nas nauči Šta je gore, a šta dolePotrebno je malo plusa i minusaDa bismo znali razlikuIzmedju sreće i zadovoljstva.Rekla bih da je zadovoljstvo U pikovimaSreća u lukovima. Da li si srećna?Da li si srećan?
    Jan 14, 2020 1724
  • 09 Feb 2018
    Pismo bez adrese
    Moja pošiljka nije ni otišla adresa je bila poznata ali zabranjena. Moja pisma su pisana za jedne divne oči koje se uvek smeju, za čoveka koji nikako nije smeo da se pojavi u mom životu ali bio je. Nemoguće je bilo izbeći ono što nikada niste imali, nešto od čega ti se vrti u glavi. Želja da nekog voliš bila je neumoljiva ali je ipak ostala samo želja. I on je pisao kao i ja, za sebe. I on je voleo kao i ja, za nas. Poštovao je moj status, a naravno takav je bio i njegov, ali ko nam je mogao zabraniti da se gledamo, ko nam je mogao zabraniti da iz svakog našeg pokreta izbija bol, bol od ljubavi. Ko nam je mogao zabraniti kradom napisana pisamca, koja su nas dočekivala svakoga jutra. Kada smo od želje i strasti budili se svako jutro kako bi ih čitali. Koliko ih je samo bilo... Koliko je bilo puta napisano cvetiću moj, ljubavi, puno mi znaciš... Znate li onu pesmu o vernoj ženi: Znali ste da imam muža i poklonili ste mi dva sjajna bisera Dirnuta takvom vašom pažnjom prišila sam ih na bluzu od crvene svile. . . . Vracam Vam blistave bisere sa dve suze nalik na njih zašto Vas nisam upoznala kad još nisam imala muža?   Kao kad ti tlo izmiče pod nogama, nama je izmicala ljubav, malo po malo, nije nestala, prekinuta je. Zabranjena! Bilo bi lakše da smo bile dve nezrele osobe koje idu glavom kroz zid, jedno od nas dvoje na to nije bilo spremno. Ne, nije to greška, netreba je ispravljati. Dignute glave smo se povukli. Teško, jedva...   I oboje smo isto mislili: da li smo pokazali jedno drugom koliko smo voleli? Godine posle toga su prošle. Da li je prošla i ljubav, ne, nije samo su se stišale strasti, tvoje oči se nisu više smejale, a moj brod je potonuo. Razdvojile su nas godine, razdvojile su nas okolnosti ali ne, osećam te svugde, tvoj miris je tu srećo...   I onda ponovni susret, potkrepljen uslovima da se sve to nastavi. Stajali smo jedno pored drugog, gladala sam u čoveka zbog koga i danas zadrhtim, zbog koga je bol još uvek prisutan, stajao je i on pored mene sa nadom u očima, nemi sa milion pitanja ...   Mislim da bih mogla voleti još jaće, još bolje, mislim da nije trebalo da se sretnemo, samo smo oživeli emocije, shvatili da se nije puno promenilo, ali i da još uvek postoje vetrenjače protiv kojih bi se trebali boriti . Ali i dalje smo bili nemoćni... I došlo je ono čega sam se plašila čitajuci Desankinu pesmu Strah,, poslednja nedelja našeg drugovanja,, ali znam i to da nikada,, nećemo ozdraviti od čudesnog tugovanja.,,...i opet je imala potrebu da mu piše..da izlije na papiru svoje emocije, želje, razmisljanja... Uobičajeni pocetak svakok pisma.."Zdravo"..malo prostora i osećaj da sve stane u jednu rečenicu. Al to je nemoguće...mora da krene redom. Od prošlosti, sadašnjosti, budućnosti. Rečenice se redjaju a misli su jurnule kao da se takmiče koja će pre da dodirne beli papir. Imala je toliko toga što bi napisala, al je ipak pazila na stil, da pismo ima svoj početak, sadržaj i kraj.   Bio je deo njene prošlosti, daleko u sadašnjosti, a nevidljiv u budućnosti. Odjednom se zapitala.."Da li on oseća da mu sad piše?", " Da li u mislima opet gleda njene oči koje će mu sve reći?". Pisala je dugo, uzela već drugi list papira i iznosila svoja osećanja. Prošlost je bila izlivena čaša...sadašnjost joj je donela i lepe i tužne trenutke.Budućnost je neizvesna i zove je da lagano krene prema njoj. Nije osetila kako vreme prolazi, koliko je dugo pisala. U podsvesti je videla njegov lik..tamo..daleko..negde gde je pronašao zaborav.Uzela je papirnu maramicu da na papiru istapka vlažnost poneke suze koja je pala i razmrljala po neko slovo.   U potpisu je stavila samo prvo slovo svog imena..dovoljno.Sklopila je oba lista papira, stavila u omot i baš kad je želela da napše adresu....postala je svesna da je nema. Otvorila je fioku svog pisaćeg stola izvadila jednu crvenu fasciklu i ostavila pismo u njoj,..pismo koje nikad neće stići na adresu nekog koga je tako malo poznavala.Mora da se sprema, pakuje....i krene prema budućnosti sa koferima punim prošlosti.          
    1722 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Pismo bez adrese
    Moja pošiljka nije ni otišla adresa je bila poznata ali zabranjena. Moja pisma su pisana za jedne divne oči koje se uvek smeju, za čoveka koji nikako nije smeo da se pojavi u mom životu ali bio je. Nemoguće je bilo izbeći ono što nikada niste imali, nešto od čega ti se vrti u glavi. Želja da nekog voliš bila je neumoljiva ali je ipak ostala samo želja. I on je pisao kao i ja, za sebe. I on je voleo kao i ja, za nas. Poštovao je moj status, a naravno takav je bio i njegov, ali ko nam je mogao zabraniti da se gledamo, ko nam je mogao zabraniti da iz svakog našeg pokreta izbija bol, bol od ljubavi. Ko nam je mogao zabraniti kradom napisana pisamca, koja su nas dočekivala svakoga jutra. Kada smo od želje i strasti budili se svako jutro kako bi ih čitali. Koliko ih je samo bilo... Koliko je bilo puta napisano cvetiću moj, ljubavi, puno mi znaciš... Znate li onu pesmu o vernoj ženi: Znali ste da imam muža i poklonili ste mi dva sjajna bisera Dirnuta takvom vašom pažnjom prišila sam ih na bluzu od crvene svile. . . . Vracam Vam blistave bisere sa dve suze nalik na njih zašto Vas nisam upoznala kad još nisam imala muža?   Kao kad ti tlo izmiče pod nogama, nama je izmicala ljubav, malo po malo, nije nestala, prekinuta je. Zabranjena! Bilo bi lakše da smo bile dve nezrele osobe koje idu glavom kroz zid, jedno od nas dvoje na to nije bilo spremno. Ne, nije to greška, netreba je ispravljati. Dignute glave smo se povukli. Teško, jedva...   I oboje smo isto mislili: da li smo pokazali jedno drugom koliko smo voleli? Godine posle toga su prošle. Da li je prošla i ljubav, ne, nije samo su se stišale strasti, tvoje oči se nisu više smejale, a moj brod je potonuo. Razdvojile su nas godine, razdvojile su nas okolnosti ali ne, osećam te svugde, tvoj miris je tu srećo...   I onda ponovni susret, potkrepljen uslovima da se sve to nastavi. Stajali smo jedno pored drugog, gladala sam u čoveka zbog koga i danas zadrhtim, zbog koga je bol još uvek prisutan, stajao je i on pored mene sa nadom u očima, nemi sa milion pitanja ...   Mislim da bih mogla voleti još jaće, još bolje, mislim da nije trebalo da se sretnemo, samo smo oživeli emocije, shvatili da se nije puno promenilo, ali i da još uvek postoje vetrenjače protiv kojih bi se trebali boriti . Ali i dalje smo bili nemoćni... I došlo je ono čega sam se plašila čitajuci Desankinu pesmu Strah,, poslednja nedelja našeg drugovanja,, ali znam i to da nikada,, nećemo ozdraviti od čudesnog tugovanja.,,...i opet je imala potrebu da mu piše..da izlije na papiru svoje emocije, želje, razmisljanja... Uobičajeni pocetak svakok pisma.."Zdravo"..malo prostora i osećaj da sve stane u jednu rečenicu. Al to je nemoguće...mora da krene redom. Od prošlosti, sadašnjosti, budućnosti. Rečenice se redjaju a misli su jurnule kao da se takmiče koja će pre da dodirne beli papir. Imala je toliko toga što bi napisala, al je ipak pazila na stil, da pismo ima svoj početak, sadržaj i kraj.   Bio je deo njene prošlosti, daleko u sadašnjosti, a nevidljiv u budućnosti. Odjednom se zapitala.."Da li on oseća da mu sad piše?", " Da li u mislima opet gleda njene oči koje će mu sve reći?". Pisala je dugo, uzela već drugi list papira i iznosila svoja osećanja. Prošlost je bila izlivena čaša...sadašnjost joj je donela i lepe i tužne trenutke.Budućnost je neizvesna i zove je da lagano krene prema njoj. Nije osetila kako vreme prolazi, koliko je dugo pisala. U podsvesti je videla njegov lik..tamo..daleko..negde gde je pronašao zaborav.Uzela je papirnu maramicu da na papiru istapka vlažnost poneke suze koja je pala i razmrljala po neko slovo.   U potpisu je stavila samo prvo slovo svog imena..dovoljno.Sklopila je oba lista papira, stavila u omot i baš kad je želela da napše adresu....postala je svesna da je nema. Otvorila je fioku svog pisaćeg stola izvadila jednu crvenu fasciklu i ostavila pismo u njoj,..pismo koje nikad neće stići na adresu nekog koga je tako malo poznavala.Mora da se sprema, pakuje....i krene prema budućnosti sa koferima punim prošlosti.          
    Feb 09, 2018 1722
  • 22 Jul 2016
    KAKO DO STVARANJA KVALITETNE REGIONALNE MUZIČKE SCENE
    Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara   KAKO DO STVARANJA KVALITETNE REGIONALNE MUZIČKE SCENE – GRUPA EL KACHON – SRB VS SLO   Već sam pričao Bane Lokner i moja malenkost  imamo neizmernu želju da oživimo regionalnu muzičku scenu na način dostojan R’n’R kao muzičkog pravca, neestradizovanog i dostojansvenog. Taiskreno verujem da će nam u tome pomoći priča članova benda El Kachon koju sačinjavaju muzičari iz Slovenije i Srbije, pa su zato i kompetentni da odgovore na sledeća pitanja i koliko je to moguće objasne razlike u stvarima koje nisu primarne, ali su sastavni deo R’n’R isto koliko i samo muzičko umeće. Kada izvučemo najbolje od svih i to najbolje svuda  primenimo onda je i uspeh neizostavan. Članovi benda El Kachon su bila o razlikama između stvari bez kojih ne možemo zamisliti nastup i uspeh jednog benda, gde kao osnovu uzimamo da bend ima nesporan muzički kvalitet. Pitanja su bila o razlikama između Slovenačkih i Srpskih: 1. Studija 2. Klubova 3. Festivala 4. Medija 5. Menadžmenta. Andrej Barbič – Krt: Želeo bih, da bi svuda bilo više takvih koji bi prvenstveno bili kreativni prostor sa određenom zadimljenom atmosferom za davanje svojih osećanja u besmrtnost, a to znači snimanje pesme. Trenutak kojim se upisuješ u večnost je previše puta sterilan i previše organizovan hehe! Nadam se, da u Srbiji još postoje takvi, u Sloveniji su retki, i oni domaći imaju svoja pravila ponašanja i radni ritam. Želeo bih videti više klubova u obe države sa tačno određenim žanrovskim pravcem, gde mogu da se predstave bendovi, a i oni sa ličnim ispovestima i da nije svuda najbitnije da je žurka i da se računa količina prodanog pića. Ali to je već kultura posećivanja događaja, možda je u Srbiji više entuzijazma na tom području, mada verujem da to gaje starije generacije, mlađi bi samo žurku. Imam isto mišljenje kao o klubovima. Što se tiče veličine i količine, samo ako spomenem Beer Fest i novosadski Exit mislim da Srbija caruje na tom području. Mada je i kod nas lepa istorijska zbirka festivala, na žalost već pokojni Rock Otočec, Schengenfest u Vinici, pa žanrovski Metal Camp sada Metal Days i takođe pokojni Soča Riversplash. Imam osećaj, da sa godinama u Sloveniji festivali gube na vrednosti. Takođe se generacije smenjuju, zato je u slučaju žanrovske muzike dobro, jer dovuče veliki broj posetioca iz inostranstva (metalci su vrlo verna publika). U Sloveniji sam opazio previše raštrkanosti i nestručnog obaveštavanja, naravno ima izuzetaka. Žanr Rock muzike nije toliko prisutan u medijima jer se većina sve više bavi žutom štampom. Zbog procene umetnika, da time izgube na vrednosti i verodostojnosti, sami izbegavaju te medije, bolje neshvaćeni umetnik nego poznati autor na pikniku sa turbo-folk pevačicom koja ima istu izdavačku kuću. I kod nas je previše komercijalnih radio stanica i premalo pravih muzičkih urednika, ustvari ih niko ne poštuje. Stručnjake na svom području izguruju instant radijski voditelji, koji su duhoviti kao preparirani vepar na banketu, nisu društveno kritični i ne daju nikakve analize i dublje poglede na muziku i društvo, već su populistični idioti, koji imaju predobru platu za prelaki posao. U stilu – ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu ništa da ne radim. Možda novac tu nije najbitniji faktor, već činjenica da ljudi na tim radio stanicama vole da su bitni. A svi zvuče isto. Malo sam odlutao. Imamo još par vrdnih pohvale muzičkih kritičara, urednika i par časopisa, ipak premalo. Rad benda kao što smo mi daje drugačiju sliku na terenu i nije ni malo sjajna. Smem da tvrdim da je u Srbiji slična situacija, mada ne planiramo da se povučemo, zar ne? Nemam iskustva da bih dao mišljenje. Mileta Grujić – Miša: Kreativniji u Sloveniji, napredniji u razmišljanju, nisu imali turbo oboljenja kao studiji u Srbiji. Generalno. Što ne znači da u Srbiji nema dobrih studija, mada danas studio čini čovek. Ili človek, meni je svejedno. Srazmerno veličini dve države, u Sloveniji ih ima više, meni su zanimljiviji jer sam tek nešto više od godinu dana u Sloveniji. Koliko mogu da primetim, Srbija ima mnogo veće i jače festivale, ali se Slovenija može pohvaliti manjim i interesantnijim, alternativnijim. Ko se u Sloveniji žali na medije, neka dođe malo u Srbiju da vidi. U Srbiji jedino stvar spašavaju pojedinci koji imaju dostup etru, pa se bore protiv vetrenjača (kojih ima u Banatu i Bačkoj) Ne znam za Peđu (komentar na Žiginu parolu),  ali mnoge znam u Srbiji i bolje da ih ne znam, u Sloveniji ih na sreću ne poznajem, osim što sam upoznao Šekija iz pesme ZPušenja, koji je… Žiga Dobravc – Žika: Studiji za snimanje u Srbiji su cenovno mnogo dostupniji. Studiji za vežbanje su takođe jeftiniji i ima ih daleko više nego u Sloveniji. U Srbiji je daleko više klubova, u celoj Sloveniji ih je od 15-20 koji još uvek rade. Klubska scena je u Sloveniji umrla, zbog službi obezbeđenja i SAZAS-a (u Srbiji SOKOJ) koji naplaćuju ogromne izdatke. Možda je u Srbiji scena još živa. Posete koncerata su bolje i publika je više zainteresovana za R’n’R. Srbija je veća, posledično je i više festivala. Scena na festivalima je slična, manje poznati bendovi sviraju u lošim terminima i simbolično su plaćeni u obe države. mediji su manje vište jednaki. Veze, poznanstva i pare, pa može i tvoja pesma da se pusti. Stas je više puta bitniji nego glas. (guzice i sise, samo da ne vise) Srpski menadžment funkcijoniše bolje i jeftinije. Neka živi Peđa! Tomi Perinčič: Pretpostavljam da nema razlike, verovatno su određeni studiji u Sbiji jeftiniji nego u Sloveniji. Prvi utisak je da u Srbiji ima mnogo više klubova u kojima se svira R’n’R. Mislim da nema nikakve razlike, imaju iste prepreke i probleme. No comment. No comment. Primož Malenšek – PimpS: No comment. Slična situacija, čini mi se da je PR u manjim klubovima u Srbiji bolji nego u Sloveniji. Šteta da je zakon zabrane pušenja u Sloveniji. Slično u obe države. U Srbiji, čini mi se, organizatori prave manju razliku između stranih i domaćih muzičara. No comment. No comment. Dejan Sondža: Nisam imao priliku da snimam u studiju u Srbiji od 1998.g tako da ne znam kakva je trenutna situacija. Za Sloveniju mogu da kažem da se veoma trude i u većini slučajeva uspevaju da održe korak sa vremenom. Poslednji snimci koje sam čuo i uporedio sa srpskim su produkcijski daleko bolji i moderniji. Prednost klubova po Srbiji je da su pića jeftinija, cene karata prilagođene tržištu i dozvoljeno je pušenje u zatvorenom prostoru. U slovenačkim klubovima je u većini slučajeva odlična oprema, bend dobije pored honorara hranu i piće i svirke počinju i završavaju u pristojnije sate, do ponoći ili sat kasnije. Sa festivalima je izjednačena situacija. Glavni bend (Headliner) dobije sve počasti. Ostali bendovi ili nisu plaćeni ili je to mizerno i sa velikim kašnjenjem, ne dobiju zasluženu reklamu niti jedan ljudski odnos i poštovanje. Ponašaju se prema bendu kao da su došli da smetaju, a ne da su pozvani da sviraju. Tu su dostigli EU standard hehe! Sa medijima nismo imali dosta posla, ali u zadnje vreme je u Sloveniji na snazi zakon sa kvotama. Što znači da moraju da puštaju više muzike na slovenačkom jeziku, situacija je poprilično jadna. Ako bend nije već stekao neku slavu, nema ni priliku da se pojavi u javnosti i da dobije medijsku podršku. Sve ide preko veza i vezica i na štetu benda. Nije važan kvalitet već koga poznaješ. U Srbiji nije dobro, ali je mnogo jednostavnije, zna se tačna cena puštanja spota na TV ili radiju. U pokušaju da pronađem osobu za P.R. ili agenciju, naišao sam na veliki problem. Prva stvar je da ljudi sa kojima sam pregovarao ne znaju svoj posao, imaju duplo manje kontakta od mene i treće je da su tražili previše para, a to nisu mogli da opravdaju delima. Situaciju u Srbiji ne poznajem, par iskustava od pre par godina imam jako negativnih. Mada zadnja saradnja sa Predragom Jovanovićem vraća nadu u organizacijske i poslovne sposobnosti na teritoriji Srbije. Ili je izolovan primer? Tina Gerbec Radaković: Za sada sam snimala samo u Sloveniji, ali smo imali dosta puta probe sa El Brew u Srbiji u par različitih studija. Mada je verovatno da to nisu studiji u kojima se i snima. Razlika je predpodstavljam jedino u ceni. U Sloveniji je sve dosta skuplje. Pa eto, koliko smo svirali po Srbiji…na par mesta. U Srbiji još uvek ljude interesuje rokenrol. Ovde bi svi nešto novo, nešto drugačije i to se menja svaki mesec dana, mada teško je praviti poređenje kad je naša zemlja velika kao vaš glavni grad. Mislim da je trenutno takva situacija da su svi festivali isti, gledano sa strane benda. Možda su na severu malo bolje organizovani, ali isto je sranje ako nisi hedlajner. Podrazumeva se da bend ne bude ispoštovan od strane organizatora, da se kasni sa tonskim probama i da na kraju verovatno bend nastupa bez tonske. Ne postoji primerno mesto da se bend pripremi za nastup, organizatori otaljavaju posao i na kraju je još dugo čekanje na honorar uz mnogo muke. Razlika je da ih naravno ima više u Srbiji nego u našem malom selu. Za sada smo više interesovanja imali u Srbiji nego kod nas. Videćemo gde to sve vodi, ali važi pravilo ako sam ne uradiš, džaba ti menadžer. Jedino nam ostaje da se sami borimo i trudimo svim snagama.   Predrag Jovanović
    1719 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    KAKO DO STVARANJA KVALITETNE REGIONALNE MUZIČKE SCENE
    Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara   KAKO DO STVARANJA KVALITETNE REGIONALNE MUZIČKE SCENE – GRUPA EL KACHON – SRB VS SLO   Već sam pričao Bane Lokner i moja malenkost  imamo neizmernu želju da oživimo regionalnu muzičku scenu na način dostojan R’n’R kao muzičkog pravca, neestradizovanog i dostojansvenog. Taiskreno verujem da će nam u tome pomoći priča članova benda El Kachon koju sačinjavaju muzičari iz Slovenije i Srbije, pa su zato i kompetentni da odgovore na sledeća pitanja i koliko je to moguće objasne razlike u stvarima koje nisu primarne, ali su sastavni deo R’n’R isto koliko i samo muzičko umeće. Kada izvučemo najbolje od svih i to najbolje svuda  primenimo onda je i uspeh neizostavan. Članovi benda El Kachon su bila o razlikama između stvari bez kojih ne možemo zamisliti nastup i uspeh jednog benda, gde kao osnovu uzimamo da bend ima nesporan muzički kvalitet. Pitanja su bila o razlikama između Slovenačkih i Srpskih: 1. Studija 2. Klubova 3. Festivala 4. Medija 5. Menadžmenta. Andrej Barbič – Krt: Želeo bih, da bi svuda bilo više takvih koji bi prvenstveno bili kreativni prostor sa određenom zadimljenom atmosferom za davanje svojih osećanja u besmrtnost, a to znači snimanje pesme. Trenutak kojim se upisuješ u večnost je previše puta sterilan i previše organizovan hehe! Nadam se, da u Srbiji još postoje takvi, u Sloveniji su retki, i oni domaći imaju svoja pravila ponašanja i radni ritam. Želeo bih videti više klubova u obe države sa tačno određenim žanrovskim pravcem, gde mogu da se predstave bendovi, a i oni sa ličnim ispovestima i da nije svuda najbitnije da je žurka i da se računa količina prodanog pića. Ali to je već kultura posećivanja događaja, možda je u Srbiji više entuzijazma na tom području, mada verujem da to gaje starije generacije, mlađi bi samo žurku. Imam isto mišljenje kao o klubovima. Što se tiče veličine i količine, samo ako spomenem Beer Fest i novosadski Exit mislim da Srbija caruje na tom području. Mada je i kod nas lepa istorijska zbirka festivala, na žalost već pokojni Rock Otočec, Schengenfest u Vinici, pa žanrovski Metal Camp sada Metal Days i takođe pokojni Soča Riversplash. Imam osećaj, da sa godinama u Sloveniji festivali gube na vrednosti. Takođe se generacije smenjuju, zato je u slučaju žanrovske muzike dobro, jer dovuče veliki broj posetioca iz inostranstva (metalci su vrlo verna publika). U Sloveniji sam opazio previše raštrkanosti i nestručnog obaveštavanja, naravno ima izuzetaka. Žanr Rock muzike nije toliko prisutan u medijima jer se većina sve više bavi žutom štampom. Zbog procene umetnika, da time izgube na vrednosti i verodostojnosti, sami izbegavaju te medije, bolje neshvaćeni umetnik nego poznati autor na pikniku sa turbo-folk pevačicom koja ima istu izdavačku kuću. I kod nas je previše komercijalnih radio stanica i premalo pravih muzičkih urednika, ustvari ih niko ne poštuje. Stručnjake na svom području izguruju instant radijski voditelji, koji su duhoviti kao preparirani vepar na banketu, nisu društveno kritični i ne daju nikakve analize i dublje poglede na muziku i društvo, već su populistični idioti, koji imaju predobru platu za prelaki posao. U stilu – ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu ništa da ne radim. Možda novac tu nije najbitniji faktor, već činjenica da ljudi na tim radio stanicama vole da su bitni. A svi zvuče isto. Malo sam odlutao. Imamo još par vrdnih pohvale muzičkih kritičara, urednika i par časopisa, ipak premalo. Rad benda kao što smo mi daje drugačiju sliku na terenu i nije ni malo sjajna. Smem da tvrdim da je u Srbiji slična situacija, mada ne planiramo da se povučemo, zar ne? Nemam iskustva da bih dao mišljenje. Mileta Grujić – Miša: Kreativniji u Sloveniji, napredniji u razmišljanju, nisu imali turbo oboljenja kao studiji u Srbiji. Generalno. Što ne znači da u Srbiji nema dobrih studija, mada danas studio čini čovek. Ili človek, meni je svejedno. Srazmerno veličini dve države, u Sloveniji ih ima više, meni su zanimljiviji jer sam tek nešto više od godinu dana u Sloveniji. Koliko mogu da primetim, Srbija ima mnogo veće i jače festivale, ali se Slovenija može pohvaliti manjim i interesantnijim, alternativnijim. Ko se u Sloveniji žali na medije, neka dođe malo u Srbiju da vidi. U Srbiji jedino stvar spašavaju pojedinci koji imaju dostup etru, pa se bore protiv vetrenjača (kojih ima u Banatu i Bačkoj) Ne znam za Peđu (komentar na Žiginu parolu),  ali mnoge znam u Srbiji i bolje da ih ne znam, u Sloveniji ih na sreću ne poznajem, osim što sam upoznao Šekija iz pesme ZPušenja, koji je… Žiga Dobravc – Žika: Studiji za snimanje u Srbiji su cenovno mnogo dostupniji. Studiji za vežbanje su takođe jeftiniji i ima ih daleko više nego u Sloveniji. U Srbiji je daleko više klubova, u celoj Sloveniji ih je od 15-20 koji još uvek rade. Klubska scena je u Sloveniji umrla, zbog službi obezbeđenja i SAZAS-a (u Srbiji SOKOJ) koji naplaćuju ogromne izdatke. Možda je u Srbiji scena još živa. Posete koncerata su bolje i publika je više zainteresovana za R’n’R. Srbija je veća, posledično je i više festivala. Scena na festivalima je slična, manje poznati bendovi sviraju u lošim terminima i simbolično su plaćeni u obe države. mediji su manje vište jednaki. Veze, poznanstva i pare, pa može i tvoja pesma da se pusti. Stas je više puta bitniji nego glas. (guzice i sise, samo da ne vise) Srpski menadžment funkcijoniše bolje i jeftinije. Neka živi Peđa! Tomi Perinčič: Pretpostavljam da nema razlike, verovatno su određeni studiji u Sbiji jeftiniji nego u Sloveniji. Prvi utisak je da u Srbiji ima mnogo više klubova u kojima se svira R’n’R. Mislim da nema nikakve razlike, imaju iste prepreke i probleme. No comment. No comment. Primož Malenšek – PimpS: No comment. Slična situacija, čini mi se da je PR u manjim klubovima u Srbiji bolji nego u Sloveniji. Šteta da je zakon zabrane pušenja u Sloveniji. Slično u obe države. U Srbiji, čini mi se, organizatori prave manju razliku između stranih i domaćih muzičara. No comment. No comment. Dejan Sondža: Nisam imao priliku da snimam u studiju u Srbiji od 1998.g tako da ne znam kakva je trenutna situacija. Za Sloveniju mogu da kažem da se veoma trude i u većini slučajeva uspevaju da održe korak sa vremenom. Poslednji snimci koje sam čuo i uporedio sa srpskim su produkcijski daleko bolji i moderniji. Prednost klubova po Srbiji je da su pića jeftinija, cene karata prilagođene tržištu i dozvoljeno je pušenje u zatvorenom prostoru. U slovenačkim klubovima je u većini slučajeva odlična oprema, bend dobije pored honorara hranu i piće i svirke počinju i završavaju u pristojnije sate, do ponoći ili sat kasnije. Sa festivalima je izjednačena situacija. Glavni bend (Headliner) dobije sve počasti. Ostali bendovi ili nisu plaćeni ili je to mizerno i sa velikim kašnjenjem, ne dobiju zasluženu reklamu niti jedan ljudski odnos i poštovanje. Ponašaju se prema bendu kao da su došli da smetaju, a ne da su pozvani da sviraju. Tu su dostigli EU standard hehe! Sa medijima nismo imali dosta posla, ali u zadnje vreme je u Sloveniji na snazi zakon sa kvotama. Što znači da moraju da puštaju više muzike na slovenačkom jeziku, situacija je poprilično jadna. Ako bend nije već stekao neku slavu, nema ni priliku da se pojavi u javnosti i da dobije medijsku podršku. Sve ide preko veza i vezica i na štetu benda. Nije važan kvalitet već koga poznaješ. U Srbiji nije dobro, ali je mnogo jednostavnije, zna se tačna cena puštanja spota na TV ili radiju. U pokušaju da pronađem osobu za P.R. ili agenciju, naišao sam na veliki problem. Prva stvar je da ljudi sa kojima sam pregovarao ne znaju svoj posao, imaju duplo manje kontakta od mene i treće je da su tražili previše para, a to nisu mogli da opravdaju delima. Situaciju u Srbiji ne poznajem, par iskustava od pre par godina imam jako negativnih. Mada zadnja saradnja sa Predragom Jovanovićem vraća nadu u organizacijske i poslovne sposobnosti na teritoriji Srbije. Ili je izolovan primer? Tina Gerbec Radaković: Za sada sam snimala samo u Sloveniji, ali smo imali dosta puta probe sa El Brew u Srbiji u par različitih studija. Mada je verovatno da to nisu studiji u kojima se i snima. Razlika je predpodstavljam jedino u ceni. U Sloveniji je sve dosta skuplje. Pa eto, koliko smo svirali po Srbiji…na par mesta. U Srbiji još uvek ljude interesuje rokenrol. Ovde bi svi nešto novo, nešto drugačije i to se menja svaki mesec dana, mada teško je praviti poređenje kad je naša zemlja velika kao vaš glavni grad. Mislim da je trenutno takva situacija da su svi festivali isti, gledano sa strane benda. Možda su na severu malo bolje organizovani, ali isto je sranje ako nisi hedlajner. Podrazumeva se da bend ne bude ispoštovan od strane organizatora, da se kasni sa tonskim probama i da na kraju verovatno bend nastupa bez tonske. Ne postoji primerno mesto da se bend pripremi za nastup, organizatori otaljavaju posao i na kraju je još dugo čekanje na honorar uz mnogo muke. Razlika je da ih naravno ima više u Srbiji nego u našem malom selu. Za sada smo više interesovanja imali u Srbiji nego kod nas. Videćemo gde to sve vodi, ali važi pravilo ako sam ne uradiš, džaba ti menadžer. Jedino nam ostaje da se sami borimo i trudimo svim snagama.   Predrag Jovanović
    Jul 22, 2016 1719