Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Dragi prijatelji ,članovi i ekipo Volimo.net.Mi zaista volimo.net i mnogi su se za ovo kratko vreme veoma trudili da nam boravak na ovoj stranici bude prijatan i zanimljiv i da se nadje nešto interesantno za svakoga ko svrati . Sada kada smo preležali Bloginje i još neke dečije bolesti uz neizmernu pomoć našeg admina i njegovih saradnika ,možemo samo zaključiti da smo baš napredno dete i da smo izrasli vrlo brzo. Nova godina nam pruža nove mogućnosti da proširimo smisao ove reči volim.net i da tu ljubav pretočimo u još lepše druženje i bolje sadržaje .Neki su ako sam dobro raumela šaputanje iza kulisa već u pripremi,a kako i ja kao mnogi volim iznenadjenja sačekaću. SvimaVama želim Sretnu Novu Godinu i da bude puna svega lepog da izatkamo lepe uspomene.Živi i zdravi mi bili . Dubravka3034 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Dragi prijatelji ,članovi i ekipo Volimo.net.Mi zaista volimo.net i mnogi su se za ovo kratko vreme veoma trudili da nam boravak na ovoj stranici bude prijatan i zanimljiv i da se nadje nešto interesantno za svakoga ko svrati . Sada kada smo preležali Bloginje i još neke dečije bolesti uz neizmernu pomoć našeg admina i njegovih saradnika ,možemo samo zaključiti da smo baš napredno dete i da smo izrasli vrlo brzo. Nova godina nam pruža nove mogućnosti da proširimo smisao ove reči volim.net i da tu ljubav pretočimo u još lepše druženje i bolje sadržaje .Neki su ako sam dobro raumela šaputanje iza kulisa već u pripremi,a kako i ja kao mnogi volim iznenadjenja sačekaću. SvimaVama želim Sretnu Novu Godinu i da bude puna svega lepog da izatkamo lepe uspomene.Živi i zdravi mi bili . DubravkaDec 30, 2013 3034
-
Može se reći da je jedino zdravo prijateljstvo između Venere (žene) i Marsa (muškarca) moguće tek kada se njihova osnovna kontaktna energija potroši, dakle, posle ljubavne ili seksualne veze. Takva prijateljstva zaista mogu da potraju, naravno, ukoliko okolnosti dozvole. Takođe, postoje i oni koji celog života gaje prijateljstvo zasnovano na suzdržavanju, vešto vrebajući povoljan trenutak da svoje potajne želje sprovedu u delo. Takav odnos, ipak, ne možemo svrstati u pravo i čisto prijateljstvo. Kao što se psihologija bavi pitanjem međuljudskih odnosa, tako se i iz astrološkog ugla mogu sagledavati obrasci ponašanja. Večna tema su odnosi između muškaraca i žena, a jedno od najpopularnijih je pitanje mogu li pripadnici suprotnih polova biti prijatelji. Primenom astrološke simbolike, odgovor na ovo pitanje bi, ukratko, bio da je pravo prijateljstvo, bez primese seksualnosti, između muškarca i žene, nemoguće. Ili preciznije, ukoliko govorimo o muškarcu i ženi koji su, svako u svom polu, čisti primerci svojih prirodnih energija, onda je prijateljstvo teško. Naime, muškarci su predstavljeni Marsom, a žene Venerom. Kontakt ove dve planete predstavlja vrhunac erotike i seksualne privlačnosti. Da bi jedno na drugo bili imuni, neka od ove dve planete mora biti oslabljena. Dakle, funkcionalno prijateljstvo između muškarca i žene može opstati samo ako je muškarac snagom svoje energije bliži ženskom polu, pa ga prijateljica nesvesno doživljava kao drugaricu, ili je ženina energija bliža muškoj pa postaje najbolji ortak svom drugaru. Ukoliko obe strane imaju ovakva odstupanja, pa je reč o prijateljstvu slabog muškarca i dominantne žene, opet postoji veliki rizik da se odnos u nekom trenutku pretoči u ljubavni, to su one veze i brakovi koje poznajemo, gde su životne uloge partnera zamenjene. Dobar primer za ovo su veze između starijih dama i mladih muškaraca. Uloge su najčešće zamenjene, žena je dominantna (Marsova energija) a muškarac feminiziran (Venera). Živimo u vremenu u kome se uloga žene u svakom segmentu njenog postojanja, rapidno menja. Sve više je, takozvanih, žena zmajeva, koje su okružene velikim brojem prijatelja, naročito muških. Astrološki bi se to reklo da je Venera u muškom odelu okružena brojnim Marsevima. Obzirom na to da zrači muškom energijom, kao takva, bez obzira na fizički izgled i realne ženske kvalitete koje poseduje, postaje nezanimljiva brojnim prijateljima koji nju nesvesno doživljavaju kao prijatelja istog pola. I eto, na taj način, prijateljstvo opstaje. Ali, to onda nije prijateljstvo između muškarca i žene, već, ako bismo se drugačije izrazili, spoj dve muške energije. Na isti način možemo posmatrati i popularne muškarce koji su emotivno neostvareni, a okruženi brojnim zgodnim "prijateljicama" koje ih ne doživljavaju kao muškarce. Kada se malo zagrebe ispod površine, obično je uočljiva ženska crta takvih muškaraca, jer oni su nežni, brižni, spremni da saslušaju svoje prijateljice... najbolje su drugarice svojim prijateljicama. Sve ovo je gruba analiza zasnovana na osnovnoj simbolici Marsa i Venere. Nekada se ovo manifestuje i na drugi način. Ako, recimo, imamo prijateljstvo između neprihvatljivih kategorija. Na primer, drastično odstupanje u fizičkom izgledu ili razlika u godinama, ili bilo šta slično što oslabljuje osnovnu funkciju energije koju predstavlja Mars ili Venera. Ali, ako se desi da su oboje oslabljeni u svojim osnovnim funkcijama, opet se prijateljstvo pretače u ljubavnu vezu. http://www.astrosvastara.com/mogulimuskaracizenadabuduprijatelji.html3030 Objavio/la Suzi
-
By Suzi Može se reći da je jedino zdravo prijateljstvo između Venere (žene) i Marsa (muškarca) moguće tek kada se njihova osnovna kontaktna energija potroši, dakle, posle ljubavne ili seksualne veze. Takva prijateljstva zaista mogu da potraju, naravno, ukoliko okolnosti dozvole. Takođe, postoje i oni koji celog života gaje prijateljstvo zasnovano na suzdržavanju, vešto vrebajući povoljan trenutak da svoje potajne želje sprovedu u delo. Takav odnos, ipak, ne možemo svrstati u pravo i čisto prijateljstvo. Kao što se psihologija bavi pitanjem međuljudskih odnosa, tako se i iz astrološkog ugla mogu sagledavati obrasci ponašanja. Večna tema su odnosi između muškaraca i žena, a jedno od najpopularnijih je pitanje mogu li pripadnici suprotnih polova biti prijatelji. Primenom astrološke simbolike, odgovor na ovo pitanje bi, ukratko, bio da je pravo prijateljstvo, bez primese seksualnosti, između muškarca i žene, nemoguće. Ili preciznije, ukoliko govorimo o muškarcu i ženi koji su, svako u svom polu, čisti primerci svojih prirodnih energija, onda je prijateljstvo teško. Naime, muškarci su predstavljeni Marsom, a žene Venerom. Kontakt ove dve planete predstavlja vrhunac erotike i seksualne privlačnosti. Da bi jedno na drugo bili imuni, neka od ove dve planete mora biti oslabljena. Dakle, funkcionalno prijateljstvo između muškarca i žene može opstati samo ako je muškarac snagom svoje energije bliži ženskom polu, pa ga prijateljica nesvesno doživljava kao drugaricu, ili je ženina energija bliža muškoj pa postaje najbolji ortak svom drugaru. Ukoliko obe strane imaju ovakva odstupanja, pa je reč o prijateljstvu slabog muškarca i dominantne žene, opet postoji veliki rizik da se odnos u nekom trenutku pretoči u ljubavni, to su one veze i brakovi koje poznajemo, gde su životne uloge partnera zamenjene. Dobar primer za ovo su veze između starijih dama i mladih muškaraca. Uloge su najčešće zamenjene, žena je dominantna (Marsova energija) a muškarac feminiziran (Venera). Živimo u vremenu u kome se uloga žene u svakom segmentu njenog postojanja, rapidno menja. Sve više je, takozvanih, žena zmajeva, koje su okružene velikim brojem prijatelja, naročito muških. Astrološki bi se to reklo da je Venera u muškom odelu okružena brojnim Marsevima. Obzirom na to da zrači muškom energijom, kao takva, bez obzira na fizički izgled i realne ženske kvalitete koje poseduje, postaje nezanimljiva brojnim prijateljima koji nju nesvesno doživljavaju kao prijatelja istog pola. I eto, na taj način, prijateljstvo opstaje. Ali, to onda nije prijateljstvo između muškarca i žene, već, ako bismo se drugačije izrazili, spoj dve muške energije. Na isti način možemo posmatrati i popularne muškarce koji su emotivno neostvareni, a okruženi brojnim zgodnim "prijateljicama" koje ih ne doživljavaju kao muškarce. Kada se malo zagrebe ispod površine, obično je uočljiva ženska crta takvih muškaraca, jer oni su nežni, brižni, spremni da saslušaju svoje prijateljice... najbolje su drugarice svojim prijateljicama. Sve ovo je gruba analiza zasnovana na osnovnoj simbolici Marsa i Venere. Nekada se ovo manifestuje i na drugi način. Ako, recimo, imamo prijateljstvo između neprihvatljivih kategorija. Na primer, drastično odstupanje u fizičkom izgledu ili razlika u godinama, ili bilo šta slično što oslabljuje osnovnu funkciju energije koju predstavlja Mars ili Venera. Ali, ako se desi da su oboje oslabljeni u svojim osnovnim funkcijama, opet se prijateljstvo pretače u ljubavnu vezu. http://www.astrosvastara.com/mogulimuskaracizenadabuduprijatelji.htmlApr 27, 2016 3030 -
Proći će godine...Čudi me svaki novi pocetak bez tebe..Ali... naucila sam da idem napred jer tako su me ucili... da je zivot nekada tezak .... I nakon svih ovih godina, još uvek si moj najveći i uspeh i neuspeh. Kako godine prolaze, čuvam u sebi sve one najlepše trenutke, ponosna što sam te napravila boljom osobom, a i ti si me naučio da na svet gledam drugačije... moj život, sreća, nevolja, tuga... I moja molitva....3019 Objavio/la Voljena
-
By Voljena Proći će godine...Čudi me svaki novi pocetak bez tebe..Ali... naucila sam da idem napred jer tako su me ucili... da je zivot nekada tezak .... I nakon svih ovih godina, još uvek si moj najveći i uspeh i neuspeh. Kako godine prolaze, čuvam u sebi sve one najlepše trenutke, ponosna što sam te napravila boljom osobom, a i ti si me naučio da na svet gledam drugačije... moj život, sreća, nevolja, tuga... I moja molitva....Jul 04, 2018 3019 -
Sećate li se najbližeg komšije vrapca? Da, to je ona mala ptičica koja nas je uvek radosno dočekivala ili ispraćala gde god da idemo. Ne, ne, neću sada pričati onu staru priču o vrapcu, kravi i bezobraznoj cica maci... Koliko god da mi sećanje dosegne u detinjstvo, prvo čega se setim bilo je ono što me je budilo svakog jutra... Šum vetra u krošnjama tri obližnja jablana i pesma vrabaca u tim krošnjama... dživdžani.. uh, koliko ih je samo bilo... Živeo sam u stanu sa velikom terasom i uživao da dobar deo dana, kad god je to bilo moguće, provedem upravo tu. I uvek je tu bio moj komšija vrabac, delio samnom te klinačke samoće i uvek slušao moje priče. Delili smo doručak i ono najslađe parče hleba koje je taj moj komšija uvek sa strahom otimao sa pločnika terase i za trenutak nestajao na putu do krošnje jablana. Nikad me nije ostavio da dugo čekam. Pravio sam ja puno puta komšiji kucice od papira i drveta, ali je njemu ipak mnogo više prijala krošnja puna vetra... priznajem, u onom moru betona naselja u kom sam ziveo, pogled na te jablane bilo je pravo bogatstvo. Zamišljao sam kako su to u stvari jedra velikog jedenjaka kojim sam plovio u snove, sa vrapcima kao mornarima najluđeg jedrenjaka na svetu. Eh, kako mi je ponekad ona graja vrabaca iz krošnje nedostajala u večernjim satima kad se uspavaju pre mene. Komšija me je pratio i u školu, kontrolisao da li radim domaće zadatke, a bio je tu i kad sam škole završio i krenuo na fax, proslavljao samnom neke sportske uspehe, pravio društvo i kad su me mučile povrede i uvek.. ali baš uvek.. sa strahom otimao svako parče hleba koje je bilo namenjeno njemu... Nošen dahom onih velikih snova o budućnosti, i ja sam sve manje pažnje poklanjao komšiji, sem kad je bezobrazno virio kroz prozor za vreme mojih prvih ljubavnih priča, ali on nije mnogo mario za to.. Gde god da krenem i šta god da radim, bio je tu. Sećam se da sam jednom dugo gledao kako se kupa u barici vode koja je ostala posle polivanja terase u onim vrelim letnjim danima, i da sam mu zavideo kako i koliko uživa u tome. Iako vrapca nikad pesma nije nikad krasila, meni je to njegovo dživdžanje bilo slađe od bilo koje ptice pevačice. A komšiju su voleli i ostali iz moje porodice.. mama ih je uvek častila svim onim mrvama posle ručka, na ćaletovo hrkanje tokom nedeljnog popodneva na terasi, uzvraćali su nekom muzikom sličnog tonaliteta, a brat nikad nije gađao vrapce praćkom (verovatno zato što ni vola nije mogao da pogodi, pa da se ne sramoti). Deda mi je jednom pricao kako i u Evanđelu postoji zapis o vrapcima... kako je nekad davno postojala cena za vrapca, dva vrapca za peni. Valjda je tamo neko morao da kupuje komšije, verovatno nije imao jedrenjak kao moj. E da, setih se kako mi je jednom neki stari porodični prijatelj pričao kako su nekad davno, u vreme onog prvog velikog rata, u opštoj nemaštini, pekli vrapce kako bi kuća mirisala na pečenje, iako za jelo nije bilo ništa drugo osim obične proje... Mislim da godinama nisam hteo da pričam sa njim posle te izjave, a najviše je profitirao komšija koga sam dugo posle toga hranio duplim porcijama... i uvek je onako, sa strahom... otimao svako parče hleba koji je bio samo njemu namenjen... Komšija je bio tu i onih dana 99te, deleći sa svima nama frustracije šizela i smirela i sve ono što su one donosile. Bio je tu i kad se dimila Skupština, jurio sa nama prolećne leptire ove demokratje ili kako li se već zove... I onda... odjednom... zatrpan nekim novim mislima tih "kako li se već zove vremena", primetih... mog komšije više nema... Nekako je nestao a da nisam ni primetio... i u tom glupom osećaju da nešto nedostaje, posle ko zna koliko pokušaja da pronađem to što sam zaboravio, prevrtanja džepova i tragajući za tim čega nema, shvatih... da je to moj komšija dživdžan vrabac ovogradski. Shvatih da više ne poznajem ni ostale komšije koji nit pevaju nit recituju, već nekako tiho prolaze ulicama na kojima korice i mrvice čekaju neke nove vrapce..... vrapce koji možda nikad neće doći jer su ih svi zaboravili. Vrpce koji su tako sa strahom otimali te mrvice baš kao što i svi mi sa nekim strahom uživamo u retkim lepim momentima... NE, neću se plašiti lepih trenutaka, za moje mrvice vredi živeti, naučio sam to od komšije kad ih je zimi onako vešto pronalazio, i verujem.. verujem da će se moj komšija uskoro vratiti.... Vratiće se čim ponovo naučimo da se ponovo prepoznajemo pogledom u oči, a ne u profile, čim naučimo da gitara nije praistorijsko oružje, čim naučimo da verujemo u sebe, čim naučimo da svoje mrvice delimo sa drugima i ne merimo ko je kome više mrvica dao... Znate.. mrvice su mrvice... mi ponekad zaboravimo koliko puno znače... ... a komšija je to dobro znao.... i zato je sa strahom otimao ....3018 Objavio/la Chupko Chupavi
-
Sećate li se najbližeg komšije vrapca? Da, to je ona mala ptičica koja nas je uvek radosno dočekivala ili ispraćala gde god da idemo. Ne, ne, neću sada pričati onu staru priču o vrapcu, kravi i bezobraznoj cica maci... Koliko god da mi sećanje dosegne u detinjstvo, prvo čega se setim bilo je ono što me je budilo svakog jutra... Šum vetra u krošnjama tri obližnja jablana i pesma vrabaca u tim krošnjama... dživdžani.. uh, koliko ih je samo bilo... Živeo sam u stanu sa velikom terasom i uživao da dobar deo dana, kad god je to bilo moguće, provedem upravo tu. I uvek je tu bio moj komšija vrabac, delio samnom te klinačke samoće i uvek slušao moje priče. Delili smo doručak i ono najslađe parče hleba koje je taj moj komšija uvek sa strahom otimao sa pločnika terase i za trenutak nestajao na putu do krošnje jablana. Nikad me nije ostavio da dugo čekam. Pravio sam ja puno puta komšiji kucice od papira i drveta, ali je njemu ipak mnogo više prijala krošnja puna vetra... priznajem, u onom moru betona naselja u kom sam ziveo, pogled na te jablane bilo je pravo bogatstvo. Zamišljao sam kako su to u stvari jedra velikog jedenjaka kojim sam plovio u snove, sa vrapcima kao mornarima najluđeg jedrenjaka na svetu. Eh, kako mi je ponekad ona graja vrabaca iz krošnje nedostajala u večernjim satima kad se uspavaju pre mene. Komšija me je pratio i u školu, kontrolisao da li radim domaće zadatke, a bio je tu i kad sam škole završio i krenuo na fax, proslavljao samnom neke sportske uspehe, pravio društvo i kad su me mučile povrede i uvek.. ali baš uvek.. sa strahom otimao svako parče hleba koje je bilo namenjeno njemu... Nošen dahom onih velikih snova o budućnosti, i ja sam sve manje pažnje poklanjao komšiji, sem kad je bezobrazno virio kroz prozor za vreme mojih prvih ljubavnih priča, ali on nije mnogo mario za to.. Gde god da krenem i šta god da radim, bio je tu. Sećam se da sam jednom dugo gledao kako se kupa u barici vode koja je ostala posle polivanja terase u onim vrelim letnjim danima, i da sam mu zavideo kako i koliko uživa u tome. Iako vrapca nikad pesma nije nikad krasila, meni je to njegovo dživdžanje bilo slađe od bilo koje ptice pevačice. A komšiju su voleli i ostali iz moje porodice.. mama ih je uvek častila svim onim mrvama posle ručka, na ćaletovo hrkanje tokom nedeljnog popodneva na terasi, uzvraćali su nekom muzikom sličnog tonaliteta, a brat nikad nije gađao vrapce praćkom (verovatno zato što ni vola nije mogao da pogodi, pa da se ne sramoti). Deda mi je jednom pricao kako i u Evanđelu postoji zapis o vrapcima... kako je nekad davno postojala cena za vrapca, dva vrapca za peni. Valjda je tamo neko morao da kupuje komšije, verovatno nije imao jedrenjak kao moj. E da, setih se kako mi je jednom neki stari porodični prijatelj pričao kako su nekad davno, u vreme onog prvog velikog rata, u opštoj nemaštini, pekli vrapce kako bi kuća mirisala na pečenje, iako za jelo nije bilo ništa drugo osim obične proje... Mislim da godinama nisam hteo da pričam sa njim posle te izjave, a najviše je profitirao komšija koga sam dugo posle toga hranio duplim porcijama... i uvek je onako, sa strahom... otimao svako parče hleba koji je bio samo njemu namenjen... Komšija je bio tu i onih dana 99te, deleći sa svima nama frustracije šizela i smirela i sve ono što su one donosile. Bio je tu i kad se dimila Skupština, jurio sa nama prolećne leptire ove demokratje ili kako li se već zove... I onda... odjednom... zatrpan nekim novim mislima tih "kako li se već zove vremena", primetih... mog komšije više nema... Nekako je nestao a da nisam ni primetio... i u tom glupom osećaju da nešto nedostaje, posle ko zna koliko pokušaja da pronađem to što sam zaboravio, prevrtanja džepova i tragajući za tim čega nema, shvatih... da je to moj komšija dživdžan vrabac ovogradski. Shvatih da više ne poznajem ni ostale komšije koji nit pevaju nit recituju, već nekako tiho prolaze ulicama na kojima korice i mrvice čekaju neke nove vrapce..... vrapce koji možda nikad neće doći jer su ih svi zaboravili. Vrpce koji su tako sa strahom otimali te mrvice baš kao što i svi mi sa nekim strahom uživamo u retkim lepim momentima... NE, neću se plašiti lepih trenutaka, za moje mrvice vredi živeti, naučio sam to od komšije kad ih je zimi onako vešto pronalazio, i verujem.. verujem da će se moj komšija uskoro vratiti.... Vratiće se čim ponovo naučimo da se ponovo prepoznajemo pogledom u oči, a ne u profile, čim naučimo da gitara nije praistorijsko oružje, čim naučimo da verujemo u sebe, čim naučimo da svoje mrvice delimo sa drugima i ne merimo ko je kome više mrvica dao... Znate.. mrvice su mrvice... mi ponekad zaboravimo koliko puno znače... ... a komšija je to dobro znao.... i zato je sa strahom otimao ....Dec 01, 2014 3018
-
Žalosno je sto posao koji mama radi mnogi ne primjećuju! Muškarac je došao kući sa posla i pronašao troje svoje djece u dvorištu, još u pidžamama, sva blatnjava, a prazne kutije hrane i omota čokolade razbacane su po cijelom travnjaku. Vrata ženinog auta su bila otvorena, ulazna vrata kuće takođe, a nigdje nije bilo ni njihovog psa. Ušavši u kuću pronašao je još veći nered. Lampa je bila srušena, a tepih zgužvan pored jednog zida. Televizor je radio najglasnije u dnevnoj sobi, a soba je bila zatrpana raznim igračkama. U kuhinji sudoper je bio krcat prljavim suđem, hrana je bila razbacana po stolu i podu, vrata frižidera su bila otvorena, na podu je bilo razbijenog stakla, u sredini kuhinje nalazila se mala hrpa pijeska. Brzo je krenuo na sprat preskačući preko hrpe igračaka i odjeće. Tražio je ženu sav zabrinut: možda je bolesna ili joj se nešto dogodilo. Iz kupatila je tekao mali potočić. Zavirio je unutra i vidio hrpe mokrih ručnika, voda je tekla iz umivaonika, a u kadi je bila prljava voda prepuna pjene. Kilometri toalet papira bili su razvučeni cijelim kupatilom. Požurio je u spavaću sobu i tamo je našao ženu u pidžami kako čita knjigu. Pogledala ga je, nasmijala mu se i pitala ga "Kako ti je bilo na poslu?". Gledajući je u nevjerici pitao je: "Šta se ovdje dogodilo danas?" Ona se opet nasmijala i rekla: "Znaš ono kad svaki dan dođeš živčan sa posla i izdereš se na mene i pitaš me: "Od čega si umorna, šta li si to ti radila po cijeli dan? "E pa danas to nisam radila!" kaže ona i nastavi čitati.3003 Objavio/la Lara C®ft
-
By Lara C®ft Žalosno je sto posao koji mama radi mnogi ne primjećuju! Muškarac je došao kući sa posla i pronašao troje svoje djece u dvorištu, još u pidžamama, sva blatnjava, a prazne kutije hrane i omota čokolade razbacane su po cijelom travnjaku. Vrata ženinog auta su bila otvorena, ulazna vrata kuće takođe, a nigdje nije bilo ni njihovog psa. Ušavši u kuću pronašao je još veći nered. Lampa je bila srušena, a tepih zgužvan pored jednog zida. Televizor je radio najglasnije u dnevnoj sobi, a soba je bila zatrpana raznim igračkama. U kuhinji sudoper je bio krcat prljavim suđem, hrana je bila razbacana po stolu i podu, vrata frižidera su bila otvorena, na podu je bilo razbijenog stakla, u sredini kuhinje nalazila se mala hrpa pijeska. Brzo je krenuo na sprat preskačući preko hrpe igračaka i odjeće. Tražio je ženu sav zabrinut: možda je bolesna ili joj se nešto dogodilo. Iz kupatila je tekao mali potočić. Zavirio je unutra i vidio hrpe mokrih ručnika, voda je tekla iz umivaonika, a u kadi je bila prljava voda prepuna pjene. Kilometri toalet papira bili su razvučeni cijelim kupatilom. Požurio je u spavaću sobu i tamo je našao ženu u pidžami kako čita knjigu. Pogledala ga je, nasmijala mu se i pitala ga "Kako ti je bilo na poslu?". Gledajući je u nevjerici pitao je: "Šta se ovdje dogodilo danas?" Ona se opet nasmijala i rekla: "Znaš ono kad svaki dan dođeš živčan sa posla i izdereš se na mene i pitaš me: "Od čega si umorna, šta li si to ti radila po cijeli dan? "E pa danas to nisam radila!" kaže ona i nastavi čitati.Jul 19, 2013 3003 -
Kod mene je proleće.Mada Novi Zeland zovu Zemlja večitog proleća.I kako i ja spadam u one mame koje rade u i oko kuće,uhvatilo i mene nešto da obavim taj prolećni ritual. Mnoge možda to mrze ali nemaju gde.Kad zasija sunce kroz prozorska okna,ona počnu da vape za novinama,sirćetom i vodom(metod nasledjen od moje bake),jel žele da zasijaju u svom nekadašnjem sjaju. Polica za knjige samo što se ne sruši,koliko je svega potrebnog i nepotrebnog natrpano na nju. A oni ćoškovi ispod zavesa ,cvile za malo pažnje,samo što se nisu ugušili od tereta paučine i prašine. Ovo gore opisano ,nije moja kuća.Moja kućica je mala i sve je u njoj racionalno rasporedjeno i spakovano ali ima i u njoj ćoškova ispod zavesa,deo kauča čiji jedan deo je zauzeo mačak Karamelo,svesrdno opadajućom dlakom obeležavajući svoju teritoriju. Polica za knjige u kuhinji sa kuvarima.Koliko ljudi tu samo gostuje a neki i po nekoliko puta. Ovde bi samo još trebalo dodati Narodni Kuvar.Valjda će se Neustrašivi nekad setiti ove rečenice. Da i u Calinom ćosku za igranje ima velike pometnje, iako važi pravilo: da može da se igra samo sa kutijom igračaka koju izabere ali ako hoće drugu,onda prvo mora da spakuje onu s kojom se već igrala.Većinom to funkcioniše ali izgleda da sam poslednjih nekoliko nedelja bila popustljivija. Usput rešim da ću i tatinu fotelju premestiti u šupu..Otkad se razboleo ne došeta se više do mene tako često..Odmah odbacim misao da tu stavim nešto novo. Srećom dekoracije na zidu 'vade'opštu situaciju.I da sam se nekim slučajem rodila ili udala u ovozemaljsko bogatstvo,ja bih verovatno sve pare potrošila na sllike.Ovako sakupljam radove mojih drugova i drugarica koji su ili jos,ili večito studiraju umetnost.Ko zna možda i ima neki čuveni umetnik u obećanju medju njima. Zašto vam ovo pišem_Znam da kod mnogih proleće je na podužoj listi čekanja, ali eto odlučila sam da nek bude šta bude napravim ovu Generalku. Pa vas tako neću gnjaviti svojim blogovima nekoliko nedelja.Ne treba mi naravno toliko da očistim kuću ali imam i drugih poslova ,a i kad nemam u procesu ću sigurno neke izmisliti. Predajem vam tastaturu pa izvolte,zabavite i vi mene malo A da, proleće je.Pa zar ne bi trebalo da budem zaljubljena umesto da razmisljam o prolećnom čišćenju? Ma to je diverzija samo.Ko vam kaže da nisam2998 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Kod mene je proleće.Mada Novi Zeland zovu Zemlja večitog proleća.I kako i ja spadam u one mame koje rade u i oko kuće,uhvatilo i mene nešto da obavim taj prolećni ritual. Mnoge možda to mrze ali nemaju gde.Kad zasija sunce kroz prozorska okna,ona počnu da vape za novinama,sirćetom i vodom(metod nasledjen od moje bake),jel žele da zasijaju u svom nekadašnjem sjaju. Polica za knjige samo što se ne sruši,koliko je svega potrebnog i nepotrebnog natrpano na nju. A oni ćoškovi ispod zavesa ,cvile za malo pažnje,samo što se nisu ugušili od tereta paučine i prašine. Ovo gore opisano ,nije moja kuća.Moja kućica je mala i sve je u njoj racionalno rasporedjeno i spakovano ali ima i u njoj ćoškova ispod zavesa,deo kauča čiji jedan deo je zauzeo mačak Karamelo,svesrdno opadajućom dlakom obeležavajući svoju teritoriju. Polica za knjige u kuhinji sa kuvarima.Koliko ljudi tu samo gostuje a neki i po nekoliko puta. Ovde bi samo još trebalo dodati Narodni Kuvar.Valjda će se Neustrašivi nekad setiti ove rečenice. Da i u Calinom ćosku za igranje ima velike pometnje, iako važi pravilo: da može da se igra samo sa kutijom igračaka koju izabere ali ako hoće drugu,onda prvo mora da spakuje onu s kojom se već igrala.Većinom to funkcioniše ali izgleda da sam poslednjih nekoliko nedelja bila popustljivija. Usput rešim da ću i tatinu fotelju premestiti u šupu..Otkad se razboleo ne došeta se više do mene tako često..Odmah odbacim misao da tu stavim nešto novo. Srećom dekoracije na zidu 'vade'opštu situaciju.I da sam se nekim slučajem rodila ili udala u ovozemaljsko bogatstvo,ja bih verovatno sve pare potrošila na sllike.Ovako sakupljam radove mojih drugova i drugarica koji su ili jos,ili večito studiraju umetnost.Ko zna možda i ima neki čuveni umetnik u obećanju medju njima. Zašto vam ovo pišem_Znam da kod mnogih proleće je na podužoj listi čekanja, ali eto odlučila sam da nek bude šta bude napravim ovu Generalku. Pa vas tako neću gnjaviti svojim blogovima nekoliko nedelja.Ne treba mi naravno toliko da očistim kuću ali imam i drugih poslova ,a i kad nemam u procesu ću sigurno neke izmisliti. Predajem vam tastaturu pa izvolte,zabavite i vi mene malo A da, proleće je.Pa zar ne bi trebalo da budem zaljubljena umesto da razmisljam o prolećnom čišćenju? Ma to je diverzija samo.Ko vam kaže da nisamSep 26, 2013 2998
-
састав на тему . . . . здес случајан у векове загледан протекле, историја свуда око мене, често гледам палате поклекле, и уњима ко да сутим сене, сјаја бившег однели га дани, све мачеве витезе принцезе, одвезоше вранци разиграни, упрегнути у небеске чезе. сад духови - је ли веровати, јурцају се одајама празним, таваница зјапе неповрати, све одише порукама разним. које кажу - живот је ништаван, мало јеси а заувек ниси, о тананој нити - здес случајан, судбина нам пресрећнима виси. онако пензионерски, доконо, давномартовске сате прекраћивах шетњом повалети откривајући по ко зна кои пут , познате визуре сокака.у улици инжињера западе ми заоко ( као и вазда ) палата неодржаване фасаде , али сјаја назирућег .ненасељенаје пар деценија од како је задњи ( повремени ) корисник Гроф де Монбар умро на својем породичном имању у северној Бургундији (з.п.Француска) ,стар и онемоћао, а наследници нешто разасути диљем Света на Малту и несвраћају. присетих се ,причао ми је мој ландлорд ксавијер ,заљубљеник у Валету и историју јој ,о некдашњем сјају ТЕ куће и значају њених власника на овим просторима у минулим временима, те о неизмерном им богатству које датира од давнина. . . . кажу,Крсташки ратови почели су миленијум након Христа и потрајали око двесто година.Мисија им је била да поврате Свету земљу од неверника , да штите ходочаснике на путу у Свету земљу и да уједине западну и источну цркву ,Рим и Константинопољ ,али са заједничком тачком у Јерусалиму. Посебно, да стекну контролу над религијским местом као што је брдо са Храмом кои је уједно бијо и Дом Ковчега Завета ( чија је намена била да чува камене таблице на којима је било записано десет заповести које је мојсије донео са планине синај). Сумњалосе такођер да у његовим катаконбама су похрањене многе јеврејске свете књиге и рукописи, те копље којим римски војник касијус лонгин Исуса прободе, а посебно . . . Свети Грал – пехар са Последње Вечере у који је јосиф из ариматеје сакупио христову крв под крстом на калварији. Копље су уистину и пронашли први крсташи за време опсаде сиријске антиохије , и то случајем. Уклештени, у једном моменту, од сарацена између опсадних зидина многи помреше од глади али се једном калуђеру указа визија да се копље налази ту, под њиховим ногама у црквици св. Петра. Закопаше и . . нађоше, па су Га потом као стег носили испред себе, у биткама. А како се на старонемачком копље каже franko,наилазимо у арапским хроникама назив за све крсташе . . франци. + гроф поменут спочетка овог казивања волео је да особама од поверења документује свој дууги родовник пребирајући по већ натрулим преписима пергамената (које је забележијо михаел сиријски ,+1199, први хроничар темплара) из породичне ризнице, па је тако и отац мојега ландлорда био у прилици да их прегледа те се увери да има ту ретку срећу да се сусреће са директним потомком андре де монбара једног од оснивача реда храма тјст витезова темплара . Читаосам, свети град – јерусалим, који је био враћен у хришћанске руке након првог крсташког похода, постао је убрзо главно одредиште ходочасника из европе . хрлили су ови несвесни опасности, јер су путеви око јерусалима били озлоглашени због банди разбојника сарацена ( али и пропалих крсташа ).наиме, крсташи кои су навалили у јерусалим 1099 били су мешовито друштво витезова и вазала и свима њима је био обећан опроштај земаљскихим грехова зарад учествовања у првом крсташком походу, односно ходочашћу, како су га они именовали.заводљиво обећање опроштаја намамило је и друге, мање симпатичне ликове, мећу које су спадале особе шајдареног морала а који су користили крсташки поход као могућност за пљачку . . . елем,1119 г, 1 француски племић, Ig de Pajen,дошао је на идеју да заштити понуте ходочаснике у свету земљу тјст светих мееста ( сефорија- у којој девица марија проведе детињство, Витлејем – место христовог рођења, река јордан – јованово крштење исуса, разне локацие око галилејског језера која су била сведоком христова служења, те планина табор – место преображаја) па је сакупио групу од девет витезова ( један од њих је бијо андре де монбар подалеки предак помињаног +грофа) и са благословом краља јерусалима Baldvina II те озваничења планиране акције након сабора у наблусу 1120 г ред храма, тјст витезова темплара, је основан и . . .кренуло се на реализацију замисли . . .Но нису нажалост током времена темплари остали на висини задатка повереног им од Папе булом Omnedatumoptimumписане у лутерану марта 1139 а која је ослободила темпларе свих других одговорности осим директне одговорности папи.стекли су витезови силна богатства ( ако су крсташи - темплари заиста и нашли нешто испод храма досад се није сазнало штаје то могло бити.дали су нашли драгоцене реликвије, балзамовану главу јована крститеља, документа која говоре о правом пореклу хришћана или поменути ковчег завета ? ко зана, можда је ископано блао које се састојало од злата и драгуља ?) те им се материјално стање поредило са тада крунисаним главама европе, што је овима засметало, па је папа иноћентије IV , маја 1252 издао (нову) папску булу Adextirpanda, а потом инквизиција . . одради своје, па (и) многи витезови окончаше спаљени на ломачи . . но благо темплара (заувек ?) неоткривеко оста . . . Размишљам нешто , историја је уистину свуда около нас ,само је треба уочити .Наравно ко тој лажљивици ,значаја придаје. Ко ја. * живота кратког, историја дуга2987 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . . . здес случајан у векове загледан протекле, историја свуда око мене, често гледам палате поклекле, и уњима ко да сутим сене, сјаја бившег однели га дани, све мачеве витезе принцезе, одвезоше вранци разиграни, упрегнути у небеске чезе. сад духови - је ли веровати, јурцају се одајама празним, таваница зјапе неповрати, све одише порукама разним. које кажу - живот је ништаван, мало јеси а заувек ниси, о тананој нити - здес случајан, судбина нам пресрећнима виси. онако пензионерски, доконо, давномартовске сате прекраћивах шетњом повалети откривајући по ко зна кои пут , познате визуре сокака.у улици инжињера западе ми заоко ( као и вазда ) палата неодржаване фасаде , али сјаја назирућег .ненасељенаје пар деценија од како је задњи ( повремени ) корисник Гроф де Монбар умро на својем породичном имању у северној Бургундији (з.п.Француска) ,стар и онемоћао, а наследници нешто разасути диљем Света на Малту и несвраћају. присетих се ,причао ми је мој ландлорд ксавијер ,заљубљеник у Валету и историју јој ,о некдашњем сјају ТЕ куће и значају њених власника на овим просторима у минулим временима, те о неизмерном им богатству које датира од давнина. . . . кажу,Крсташки ратови почели су миленијум након Христа и потрајали око двесто година.Мисија им је била да поврате Свету земљу од неверника , да штите ходочаснике на путу у Свету земљу и да уједине западну и источну цркву ,Рим и Константинопољ ,али са заједничком тачком у Јерусалиму. Посебно, да стекну контролу над религијским местом као што је брдо са Храмом кои је уједно бијо и Дом Ковчега Завета ( чија је намена била да чува камене таблице на којима је било записано десет заповести које је мојсије донео са планине синај). Сумњалосе такођер да у његовим катаконбама су похрањене многе јеврејске свете књиге и рукописи, те копље којим римски војник касијус лонгин Исуса прободе, а посебно . . . Свети Грал – пехар са Последње Вечере у који је јосиф из ариматеје сакупио христову крв под крстом на калварији. Копље су уистину и пронашли први крсташи за време опсаде сиријске антиохије , и то случајем. Уклештени, у једном моменту, од сарацена између опсадних зидина многи помреше од глади али се једном калуђеру указа визија да се копље налази ту, под њиховим ногама у црквици св. Петра. Закопаше и . . нађоше, па су Га потом као стег носили испред себе, у биткама. А како се на старонемачком копље каже franko,наилазимо у арапским хроникама назив за све крсташе . . франци. + гроф поменут спочетка овог казивања волео је да особама од поверења документује свој дууги родовник пребирајући по већ натрулим преписима пергамената (које је забележијо михаел сиријски ,+1199, први хроничар темплара) из породичне ризнице, па је тако и отац мојега ландлорда био у прилици да их прегледа те се увери да има ту ретку срећу да се сусреће са директним потомком андре де монбара једног од оснивача реда храма тјст витезова темплара . Читаосам, свети град – јерусалим, који је био враћен у хришћанске руке након првог крсташког похода, постао је убрзо главно одредиште ходочасника из европе . хрлили су ови несвесни опасности, јер су путеви око јерусалима били озлоглашени због банди разбојника сарацена ( али и пропалих крсташа ).наиме, крсташи кои су навалили у јерусалим 1099 били су мешовито друштво витезова и вазала и свима њима је био обећан опроштај земаљскихим грехова зарад учествовања у првом крсташком походу, односно ходочашћу, како су га они именовали.заводљиво обећање опроштаја намамило је и друге, мање симпатичне ликове, мећу које су спадале особе шајдареног морала а који су користили крсташки поход као могућност за пљачку . . . елем,1119 г, 1 француски племић, Ig de Pajen,дошао је на идеју да заштити понуте ходочаснике у свету земљу тјст светих мееста ( сефорија- у којој девица марија проведе детињство, Витлејем – место христовог рођења, река јордан – јованово крштење исуса, разне локацие око галилејског језера која су била сведоком христова служења, те планина табор – место преображаја) па је сакупио групу од девет витезова ( један од њих је бијо андре де монбар подалеки предак помињаног +грофа) и са благословом краља јерусалима Baldvina II те озваничења планиране акције након сабора у наблусу 1120 г ред храма, тјст витезова темплара, је основан и . . .кренуло се на реализацију замисли . . .Но нису нажалост током времена темплари остали на висини задатка повереног им од Папе булом Omnedatumoptimumписане у лутерану марта 1139 а која је ослободила темпларе свих других одговорности осим директне одговорности папи.стекли су витезови силна богатства ( ако су крсташи - темплари заиста и нашли нешто испод храма досад се није сазнало штаје то могло бити.дали су нашли драгоцене реликвије, балзамовану главу јована крститеља, документа која говоре о правом пореклу хришћана или поменути ковчег завета ? ко зана, можда је ископано блао које се састојало од злата и драгуља ?) те им се материјално стање поредило са тада крунисаним главама европе, што је овима засметало, па је папа иноћентије IV , маја 1252 издао (нову) папску булу Adextirpanda, а потом инквизиција . . одради своје, па (и) многи витезови окончаше спаљени на ломачи . . но благо темплара (заувек ?) неоткривеко оста . . . Размишљам нешто , историја је уистину свуда около нас ,само је треба уочити .Наравно ко тој лажљивици ,значаја придаје. Ко ја. * живота кратког, историја дугаFeb 10, 2014 2987
-
Od kako sam se samoproglasila aktivistkinjom za borbu protiv onih koji ne vole matematiku, počela sam da razmišljam o potencijalnim argumentima kojima bih se ''borila'' protiv njih. I tako bih u regularnom, svakodnevnom životu pronalazila razne situacije u kojima sam bila presrećna što sam znala matematiku jer mi je to znanje pomoglo da pristupim problemu/situaciji iz pravog ugla. Ovo se pre svega odnosi na građenje strukture rešavanja problema, hijerarhije iliti reda vožnje kojim se stvari dešavaju. Verovali ili ne, razne oblasti koje smo svi nekada radili u osnovnoj ili srednjoj školi su u stvari napravljene kako bi u našim mozgovima uspostavile jedan stabilan logički sled okolnosti koji bi nas doveo do ispravnog rešenja. Te oblasti ne postoje samo da bi nam zakomplikovale život ili kako bi nekim Ajnštajnima iz NASA-e pomogle da lansiraju raketu, već da bi nas 'vaspitale' podsvesno da određene radnje obavljamo po određenom redosledu. Evo jedne zagonetke: Ako imaš u kutiji samo jednu šibicu i ulaziš u mračnu sobu u kojoj se nalaze: petrolejka, plinska svetiljka i peć na drva, šta ćeš prvo zapaliti? Ili: U 3 noću te budi zvonjava na vratima. Došli su ti pijani prijatelji i gladni su. Imas čips, ajvar, džem i paštetu. Šta ćeš prvo da otvoriš? Prva zagonetka je laka i verovatno znate odgovor, ali na drugu 99% ljudi da pogrešan odgovor. Razlog zašto sam toliko odlučna da pišem ove tekstove o tome koliko i zašto volim matematiku jer zato što kada se tokom običnog dana nađem u situaciji da mi zatreba logika, nasmejem se i pomislim kako mi život ne bi bio podjednako sladak da se ne nađem u tim situacijama kada se nasmejem. Kada pogledate malo bolje, pogledajte koliko puta ste u toku jednog dana rešili jednačine sa dve, tri četiri nepoznate, integrale, izvode... Evo tih nekih situacija kroz tipičan običan dan: Probudio me je budilnik. Naravno da bih videla gde se nalazim pre nego što sam ga ugasila prvo sam otvorila oči. Onda sam ugasila budilnik. S obzirom da stalno menjam vreme alarma, pogledala sam koliko je u stvari sati. Preračunala koliko mi vremena treba još da spavam i skapirala da nemam više vremena za spavanje. Ustala sam i otišla u wc da operem zube. Obukla se, smućkala kafu, napunila torbu kojekakvim potrepštinama i krenula ka gradu. Nakon što sam završila sa obavezama, vratila sam se kući. Trebalo je da očistim celu kuću – veliko spremanje. Zamislite mene kako pravim plan za veliko spremanje: Presvlačim se, stavljam maramu oko glave da mi ne bi kapao znoj u oči, ređam hemijska sredstva po hronološkom redu kako ću koje da koristim, da kasnije ne bih mnogo razmišljala, stavljam gumene žute rukavice na ruke, zauzimam supermen pozu sa pesnicama na bokovima, uzdišem duboko i krećem u akciju. Presvlačenje posteljine – Ljudi moji, ovo je mozgalica i po. Kako okrenuti čaršav za jorgan tako da kada ga okreneš na tu stranu, možeš da uhvatiš sam jorgan da ispravna strana čaršava za jorgan bude napolju, a druga (unutrašnja) unutra. :D Palim veš mašinu Brisanje prašine – jer ona pada na pod. Kada bih prvo usisavala, pa brisala prašinu, to ne bi imalo smisla jer bi onda opet ta zanemarljivo mala količina prašine pala na pod i napravila dovoljan talog da se na nju neometano u zanemarljivo malom vremenskom rastojanju nataloži druga količina prašine sve dok ta količina prašine postane nezanemarljivo mala i onda Jovo nanovo. Usisavanje Brisanje podova – nakon usisavanja, kako bi se eventualni tragovi ili mrlje koje su se osušile skinuli. Luftiranje – od svih silnih hemija i svega Nakon ovako opuštenog dana bih sela popričala sa mojima, pogledala neku seriju, popila čaj i utonula u san. ------------------------------- Dok nama matematičarima neke radnje nekad ne zvuče logično isto tako nekim filolozima, srpsko-jezičarima neke nebulozne štamparske greške paraju uši. Trebaš, trebam, trebamo, trebate = trebalo je!!! Bi ćeš = bićeš Ne moj = nemoj Downloadovanje = skidanje datoteke i skladištenje na kompjuter Forwardovanje = prosleđivanje Apdejtovanje = ažuriranje ITD itd itd...omg itd Vratimo se na moj tipičan dan. Kako bi on izgledao da ne postoji logičan sled okolnosti? Pa da vidimo...: Probudila me je posteljina. Naravno da bih videla gde se nalazim, obrisala sam prašinu, zatim sam se vratila kući i ugasila budilnik. Onda sam počela da usisavam čaj i prala zube hemijskim sredstvima. Sortirala sam hronološki sve veš mašine jer sam onda znala koliko mi je vremena ostalo da spavam gledajući seriju. Napunila sam torbu smućkanim kafama, udahnula duboko i obrisala pod. --------------------------- Stvarno je svejedno da li ćete pogledati prvo levo ili desno, ako ne prelazite ulicu (U Evropi ili na Novom Zelandu) Setite se da je matematika grana filozofije i da neke radnje za koje svesno mislimo da su glupe, podsvesno nas grade kao racionalna, pametna bića. :D2969 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Od kako sam se samoproglasila aktivistkinjom za borbu protiv onih koji ne vole matematiku, počela sam da razmišljam o potencijalnim argumentima kojima bih se ''borila'' protiv njih. I tako bih u regularnom, svakodnevnom životu pronalazila razne situacije u kojima sam bila presrećna što sam znala matematiku jer mi je to znanje pomoglo da pristupim problemu/situaciji iz pravog ugla. Ovo se pre svega odnosi na građenje strukture rešavanja problema, hijerarhije iliti reda vožnje kojim se stvari dešavaju. Verovali ili ne, razne oblasti koje smo svi nekada radili u osnovnoj ili srednjoj školi su u stvari napravljene kako bi u našim mozgovima uspostavile jedan stabilan logički sled okolnosti koji bi nas doveo do ispravnog rešenja. Te oblasti ne postoje samo da bi nam zakomplikovale život ili kako bi nekim Ajnštajnima iz NASA-e pomogle da lansiraju raketu, već da bi nas 'vaspitale' podsvesno da određene radnje obavljamo po određenom redosledu. Evo jedne zagonetke: Ako imaš u kutiji samo jednu šibicu i ulaziš u mračnu sobu u kojoj se nalaze: petrolejka, plinska svetiljka i peć na drva, šta ćeš prvo zapaliti? Ili: U 3 noću te budi zvonjava na vratima. Došli su ti pijani prijatelji i gladni su. Imas čips, ajvar, džem i paštetu. Šta ćeš prvo da otvoriš? Prva zagonetka je laka i verovatno znate odgovor, ali na drugu 99% ljudi da pogrešan odgovor. Razlog zašto sam toliko odlučna da pišem ove tekstove o tome koliko i zašto volim matematiku jer zato što kada se tokom običnog dana nađem u situaciji da mi zatreba logika, nasmejem se i pomislim kako mi život ne bi bio podjednako sladak da se ne nađem u tim situacijama kada se nasmejem. Kada pogledate malo bolje, pogledajte koliko puta ste u toku jednog dana rešili jednačine sa dve, tri četiri nepoznate, integrale, izvode... Evo tih nekih situacija kroz tipičan običan dan: Probudio me je budilnik. Naravno da bih videla gde se nalazim pre nego što sam ga ugasila prvo sam otvorila oči. Onda sam ugasila budilnik. S obzirom da stalno menjam vreme alarma, pogledala sam koliko je u stvari sati. Preračunala koliko mi vremena treba još da spavam i skapirala da nemam više vremena za spavanje. Ustala sam i otišla u wc da operem zube. Obukla se, smućkala kafu, napunila torbu kojekakvim potrepštinama i krenula ka gradu. Nakon što sam završila sa obavezama, vratila sam se kući. Trebalo je da očistim celu kuću – veliko spremanje. Zamislite mene kako pravim plan za veliko spremanje: Presvlačim se, stavljam maramu oko glave da mi ne bi kapao znoj u oči, ređam hemijska sredstva po hronološkom redu kako ću koje da koristim, da kasnije ne bih mnogo razmišljala, stavljam gumene žute rukavice na ruke, zauzimam supermen pozu sa pesnicama na bokovima, uzdišem duboko i krećem u akciju. Presvlačenje posteljine – Ljudi moji, ovo je mozgalica i po. Kako okrenuti čaršav za jorgan tako da kada ga okreneš na tu stranu, možeš da uhvatiš sam jorgan da ispravna strana čaršava za jorgan bude napolju, a druga (unutrašnja) unutra. :D Palim veš mašinu Brisanje prašine – jer ona pada na pod. Kada bih prvo usisavala, pa brisala prašinu, to ne bi imalo smisla jer bi onda opet ta zanemarljivo mala količina prašine pala na pod i napravila dovoljan talog da se na nju neometano u zanemarljivo malom vremenskom rastojanju nataloži druga količina prašine sve dok ta količina prašine postane nezanemarljivo mala i onda Jovo nanovo. Usisavanje Brisanje podova – nakon usisavanja, kako bi se eventualni tragovi ili mrlje koje su se osušile skinuli. Luftiranje – od svih silnih hemija i svega Nakon ovako opuštenog dana bih sela popričala sa mojima, pogledala neku seriju, popila čaj i utonula u san. ------------------------------- Dok nama matematičarima neke radnje nekad ne zvuče logično isto tako nekim filolozima, srpsko-jezičarima neke nebulozne štamparske greške paraju uši. Trebaš, trebam, trebamo, trebate = trebalo je!!! Bi ćeš = bićeš Ne moj = nemoj Downloadovanje = skidanje datoteke i skladištenje na kompjuter Forwardovanje = prosleđivanje Apdejtovanje = ažuriranje ITD itd itd...omg itd Vratimo se na moj tipičan dan. Kako bi on izgledao da ne postoji logičan sled okolnosti? Pa da vidimo...: Probudila me je posteljina. Naravno da bih videla gde se nalazim, obrisala sam prašinu, zatim sam se vratila kući i ugasila budilnik. Onda sam počela da usisavam čaj i prala zube hemijskim sredstvima. Sortirala sam hronološki sve veš mašine jer sam onda znala koliko mi je vremena ostalo da spavam gledajući seriju. Napunila sam torbu smućkanim kafama, udahnula duboko i obrisala pod. --------------------------- Stvarno je svejedno da li ćete pogledati prvo levo ili desno, ako ne prelazite ulicu (U Evropi ili na Novom Zelandu) Setite se da je matematika grana filozofije i da neke radnje za koje svesno mislimo da su glupe, podsvesno nas grade kao racionalna, pametna bića. :DJan 21, 2017 2969 -
Hajde da danas i od danas da volimo decu više Hajde danas i od danas da budemo najstrpljiviji sa njima Hajde danas i od danas da sve posvetimo njihovim malim glavicama Hajde danas da shvatimo da nas gledaju kao prave role-modele da shvatimo da su oni naši mali pratioci da su oni naša krv plod naše ljubavi naše pažnje našeg strpljenja našeg poverenja. Hajde danas i od danas da budemo petsto puta bolji roditelji onakvi kakve bi samo mogli poželeti hajde da ne budemo tvrdoglavi da ne tvrdimo pazar da ne budemo slepi i zatvoreni već da slušamo i učimo ne samo od starijih već i od svoje dece jer nas oni tako meni tako šareni tako uporni tako maštoviti mogu mnogo čemu naučiti. Hajde da danas i od danas učimo od njih.2964 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Hajde da danas i od danas da volimo decu više Hajde danas i od danas da budemo najstrpljiviji sa njima Hajde danas i od danas da sve posvetimo njihovim malim glavicama Hajde danas da shvatimo da nas gledaju kao prave role-modele da shvatimo da su oni naši mali pratioci da su oni naša krv plod naše ljubavi naše pažnje našeg strpljenja našeg poverenja. Hajde danas i od danas da budemo petsto puta bolji roditelji onakvi kakve bi samo mogli poželeti hajde da ne budemo tvrdoglavi da ne tvrdimo pazar da ne budemo slepi i zatvoreni već da slušamo i učimo ne samo od starijih već i od svoje dece jer nas oni tako meni tako šareni tako uporni tako maštoviti mogu mnogo čemu naučiti. Hajde da danas i od danas učimo od njih.Sep 24, 2021 2964
-
Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета моја2960 Objavio/la светислав стојановић
-
Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета мојаOct 07, 2013 2960
