Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 468
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
464 blogs
  • 23 Jan 2014
    Sreda,18.novembar:Majko, pri pomisli na tebe osećam se nekako teško i turobno, ne znam kako, ali osećam da nisi dobro. Voleo bih da sam kraj tebe sada i da ti prinesem vode. Sve ove godine moje službe čovečanstvu nisu mi donele ništa do uvreda i poniženja. Jutros sam ustao pre nego je svanulo, jer sam ponovo čuo nešto što već duže vreme kroz san čujem u svojoj sobi. Čuo sam glas koji poji i moli nekim maurskim jezikom, lepu tužbalicu ili zov (ezan). Jutros sam oterao san sa očiju i potvrdio da glas dolazi odasvud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra. Bojim se da nisam razum izgubio. O ovome ne smem pričati Dr.Layonelu jer ni njemu više ne verujem. Čuo sam da je posećivao gospodina Edisona pre dve sedmice.Četvrtak, 19.novembar:Opet mislim na tebe majko. Opet imam onaj nemir i tugu u telu. Danas ću pisati u ured za patente da moj javni eksperiment pomere za jednu sedmicu ranije, jer ja moram krenuti kući u domovinu, krenuti tebi. Znam sada sigurno da nisi dobro, jer onaj glas, onu tužbalicu ponovo sam čuo sasvim svestan i budan. Još sam razuman.Petak, 20.novembar:Nisam pisao u ured za patente, došao je njihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu lično svoje naume. Rekao je da žali, ali da se termini ne mogu pomerati, obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva uskladili termin. Otišao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da čekaju na moj poziv sutra. Ja sam odlučio da čovečanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, tebi majko. Vlade zemalja su iste ovde kao i kod kuće. Shvatio sam sada na kraju da je čovečanstvo ovisno o vladama i da pojedinac ne može sam promeniti svet. Ali onaj čudni glas me brine. Znam da nešto znači i da ima veze sa tobom, sa mojim eksperimentom, sa nečim trancendetalnim.Subota, 21.novembar:Majko, sutra polazim za Yugoslaviju. Gospođica Nora je otišla po mome nalogu u lučku kapetaniju i obezbedila mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do kuće. Računam da mi treba oko deset dana ili dve nedelje najviše.Danas sam ušao u Kongresnu zgradu i na sednici Senatora zamolio za par minuta pažnje. Nije im bilo po volji, ali dozvolili su mi. Tražio sam telefon i da me spoje sa laboratorijom na Nijagarinim vodopadima. Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta jačom od obične, upravo onako kako sam i najavio. Nisu me interesovale njihove reakcije uopšte. Izašao sam odmah napolje, jer nisam ovo radio za njih, već za čovečanstvo. Samo sam u momentu kada sam pogledao svetiljku i čekao da "moja" bežična struja dodje sa turbina, osetio da nisam ja tvorac ovoga svega. Osetio sam da je neko ili nešto nosi od Nijagare do kongresne sale i da je u tom zakonu kojeg sam smatrao "mojim" otkrićem, nešto što je od uvek postojalo, a da je samo meni dato nadahnuće da to uokvirim i čovečanstvu objasnim. Umesto sreće i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nešto veliko u životu propustio. Nešto kao da sam izostavio, kao da nisam nešto ponudjeno spoznao. Neka je formula bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nisam našao ili nisam hteo da je nadjem. To ima veze sa onom maurskom tužbalicom (ezan),siguran sam sada.Nedelja, 22.novembar:Ovo pismo nećeš nikada dobti majko. Ne znam zašto ga pišem tebi koja ga više nikada pročitati ne možeš. Neka ti je laka zemlja majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu. Čitam telegram sa vešcu o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još pre dve godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica. Sada su, evo, videli da može ali opet je neće znati stolećima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona. Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Pre bih se možda i jadio, ali sada više ne, jer znam dobro da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je "moje" otkriće još prerano došlo za čovečanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije "moje". Znam da to neko nadzori sve i da ima plan pa sam zato možda i ravnodušan. Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju. Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem u Milanovac, naše seosko groblje. Sad verujem u ono što nikad nisam, da sam tamo negde još uvek "ti" i da tvoj život nije zauvek prestao. Sad mi je i žao što nisam hteo nikad da se družim sa Turcima, jer su oni iste onakve tužbalice (ezan) pevali kao ona iz mojih praskozorja. Sada se sećam da su oni znali puno više nego ja o svim ovim stvarima koje tek sada spoznajem.Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona beše jalova.Moli tamo za mene majko ,ako mozes, tom maurskom tuzbalicom za izgubljenu dušu svoga sirotog neukog sina.    
    2188 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Sreda,18.novembar:Majko, pri pomisli na tebe osećam se nekako teško i turobno, ne znam kako, ali osećam da nisi dobro. Voleo bih da sam kraj tebe sada i da ti prinesem vode. Sve ove godine moje službe čovečanstvu nisu mi donele ništa do uvreda i poniženja. Jutros sam ustao pre nego je svanulo, jer sam ponovo čuo nešto što već duže vreme kroz san čujem u svojoj sobi. Čuo sam glas koji poji i moli nekim maurskim jezikom, lepu tužbalicu ili zov (ezan). Jutros sam oterao san sa očiju i potvrdio da glas dolazi odasvud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra. Bojim se da nisam razum izgubio. O ovome ne smem pričati Dr.Layonelu jer ni njemu više ne verujem. Čuo sam da je posećivao gospodina Edisona pre dve sedmice.Četvrtak, 19.novembar:Opet mislim na tebe majko. Opet imam onaj nemir i tugu u telu. Danas ću pisati u ured za patente da moj javni eksperiment pomere za jednu sedmicu ranije, jer ja moram krenuti kući u domovinu, krenuti tebi. Znam sada sigurno da nisi dobro, jer onaj glas, onu tužbalicu ponovo sam čuo sasvim svestan i budan. Još sam razuman.Petak, 20.novembar:Nisam pisao u ured za patente, došao je njihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu lično svoje naume. Rekao je da žali, ali da se termini ne mogu pomerati, obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva uskladili termin. Otišao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da čekaju na moj poziv sutra. Ja sam odlučio da čovečanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, tebi majko. Vlade zemalja su iste ovde kao i kod kuće. Shvatio sam sada na kraju da je čovečanstvo ovisno o vladama i da pojedinac ne može sam promeniti svet. Ali onaj čudni glas me brine. Znam da nešto znači i da ima veze sa tobom, sa mojim eksperimentom, sa nečim trancendetalnim.Subota, 21.novembar:Majko, sutra polazim za Yugoslaviju. Gospođica Nora je otišla po mome nalogu u lučku kapetaniju i obezbedila mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do kuće. Računam da mi treba oko deset dana ili dve nedelje najviše.Danas sam ušao u Kongresnu zgradu i na sednici Senatora zamolio za par minuta pažnje. Nije im bilo po volji, ali dozvolili su mi. Tražio sam telefon i da me spoje sa laboratorijom na Nijagarinim vodopadima. Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta jačom od obične, upravo onako kako sam i najavio. Nisu me interesovale njihove reakcije uopšte. Izašao sam odmah napolje, jer nisam ovo radio za njih, već za čovečanstvo. Samo sam u momentu kada sam pogledao svetiljku i čekao da "moja" bežična struja dodje sa turbina, osetio da nisam ja tvorac ovoga svega. Osetio sam da je neko ili nešto nosi od Nijagare do kongresne sale i da je u tom zakonu kojeg sam smatrao "mojim" otkrićem, nešto što je od uvek postojalo, a da je samo meni dato nadahnuće da to uokvirim i čovečanstvu objasnim. Umesto sreće i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nešto veliko u životu propustio. Nešto kao da sam izostavio, kao da nisam nešto ponudjeno spoznao. Neka je formula bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nisam našao ili nisam hteo da je nadjem. To ima veze sa onom maurskom tužbalicom (ezan),siguran sam sada.Nedelja, 22.novembar:Ovo pismo nećeš nikada dobti majko. Ne znam zašto ga pišem tebi koja ga više nikada pročitati ne možeš. Neka ti je laka zemlja majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu. Čitam telegram sa vešcu o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još pre dve godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica. Sada su, evo, videli da može ali opet je neće znati stolećima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona. Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Pre bih se možda i jadio, ali sada više ne, jer znam dobro da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je "moje" otkriće još prerano došlo za čovečanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije "moje". Znam da to neko nadzori sve i da ima plan pa sam zato možda i ravnodušan. Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju. Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem u Milanovac, naše seosko groblje. Sad verujem u ono što nikad nisam, da sam tamo negde još uvek "ti" i da tvoj život nije zauvek prestao. Sad mi je i žao što nisam hteo nikad da se družim sa Turcima, jer su oni iste onakve tužbalice (ezan) pevali kao ona iz mojih praskozorja. Sada se sećam da su oni znali puno više nego ja o svim ovim stvarima koje tek sada spoznajem.Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona beše jalova.Moli tamo za mene majko ,ako mozes, tom maurskom tuzbalicom za izgubljenu dušu svoga sirotog neukog sina.    
    Jan 23, 2014 2188
  • 30 Jan 2014
    Zašto uzeti mađarsko državljanstvo? Na to pitanje će svako odgovoriti za sebe a ja ću probati da ovim tekstom pomognem onima koji znaju zašto! Siguran sam da će ovaj tekst naići na osudu ostrašćenih ali i na prihvatanje onih sa malo širim pogledom pa se njima i obraćam. To je dilema na koju svako za sebe treba da odgovori i   siguran sam da postoji mnogo razloga za uzimanje mađarskog državljanstva kao i onih protiv njega. Osvrnuću se  na one pozitivnije strane. Treba znati šta dobijamo ako uzmemo mađarsko državljanstvo tj pasoš? Sa mađarskim pasošem su nam zagarantovana sva prava koja imaju građani EU jer smo i mi postali isto. Imamo prava da nesmetano živimo i radimo u bilo kojoj članici EU.    Naša deca imaju pravo na školovanje, stipendije, pomoc...to su neki od primera, malo li je? U principu se dobija pravo na izbor pa ko je koliko sposoban i vredan tako će mu i biti. Al da pređem na samo dobijanje mađarskog državljanstva. Za dobijanje Mađarskog državljanstva nije potrebno da imate veze sa Mađarima, tj da vam je poreklo mađarsko što malo ko zna . Prvi uslov i najosnovniji je da dokažete da je neko od vaših predaka rođen na teritoriji Vojvodine do 1921 godine bez obzira na vaše ime ili mesto rođenja, to ih ne zanima!!!! (  uzima se u obzir i  od 1941god-1945god) Kada izvadite potrebne izvode iz matične knjige rođenih i verovatno umrlicu od predaka koji je rođen u to vreme jer je jedino to sačuvano kod matičara, potrebno je sve te papire prevesti na mađarski jezik.  Preporučujem da to ne radite u Novom Sadu jer vas prevođenje košta oko 10e po papiru te vam savetujem da to uradite u Temerinu u jednoj advokatskoj kancelariji koja naplaćuje 500din po papiru a imaćete oko 6 papira. Kada ste sve to uradili onda ste veoma blizu dobijanja mađarskog državljanstva nakon čega vam sledi popunjavanje formulara u konzulatu ili u nekoj mesnoj kancelariji u samoj Mađarskoj. Da bi ste to mogli da uradite kao i da prođete neki vid intervjua tj razgovora sa službenicima potrebno je poznavanje jezika koje se da naučiti ako ste dovoljno uporni i ako vam je stalo do mađarskog državljanstva. Da rezimiramo: za dobijanje mađarskog državljanstva je  potrebno da ispunite  2 uslova. 1. Da dokažete da je neko od vaših predaka rođen na teritoriji Vojvodine do 1921godina 2. Da znate Mađarski jezik!!!  Namojte verovati svemu što se piše na internetu jer ja govorim iz iskustva i znam da se svaki jezik nauči, barem neka osnova koju oni traže. Da li postoji način da se zaobiđe poznavanje jezika?- to se mnogi pitaju. Pretpostavljam da postoji ali ja to ne savetujem jer je lakše naučiti osnovu jezika, malo se potruditi.  Koji nivo znanja je potreban? To je prlično relativno što znam iz iskustva jer se meni desilo da sam na predaji papira  u Mađarskoj, prilično lako prošao jer je službenica bila neverovatno ljubazna i mnogo mi pomogla postavljajući pitanja na način da mogu razumeti pitanje: '' Vi ste iz Novog Sada?'' To je prošlo veoma lako i prosto sam bio ponosan što postajem Mađar i što sam umeo da se ispričam sa službenicom odgovarajući sa '' Igen il Nem''. U januaru prošle godine sam dobio poziv da dođem na zakletvu. Ovaj put sam se pripremio. znao sam da se predstavim, da komuniciram na nekom osnovnom nivou jer mi je to bilo veoma važno. Ali, baš se desilo da su pred samu zakletvu odlučili da nas ponovo propitaju a ovaj put nije bila prisutna dobra službenica...AAAAAAAAA, NEEE! Pojavila se neka namrgođena i manje ljubazna teta koja nas iz Srbije nije baš blagonaklono gledala a ja sam se nadao da će barem prema Ćazimu Salihiju biti malo blaža. Nije bila blaža  a ja sam zamoljen da nastavim sa dobrim radom i da se javim kada naučim perfektno da govorim Mađarski. Stoga je to veoma relativno. Istina je da se treba potruditi i naučiti. Ja trenutno učim i verujem da ću u narednom periodu realizovati celu ovu priču.  Za više informacija, Novosađani se mogu prošetati do ulice Miletićeva br 4 gde se nalazi mađarska kancelarija i veoma su ljubazni, odgovaraju na sva pitanja. U toj kancelariji možete podneti zahtev za dobijanje Mađarskog državljanstva. Eto, podelio sam informaciju u nadi da sam nekome pomogao. Sretno!  
    2182 Objavio/la Ćazim Salihi
  • Zašto uzeti mađarsko državljanstvo? Na to pitanje će svako odgovoriti za sebe a ja ću probati da ovim tekstom pomognem onima koji znaju zašto! Siguran sam da će ovaj tekst naići na osudu ostrašćenih ali i na prihvatanje onih sa malo širim pogledom pa se njima i obraćam. To je dilema na koju svako za sebe treba da odgovori i   siguran sam da postoji mnogo razloga za uzimanje mađarskog državljanstva kao i onih protiv njega. Osvrnuću se  na one pozitivnije strane. Treba znati šta dobijamo ako uzmemo mađarsko državljanstvo tj pasoš? Sa mađarskim pasošem su nam zagarantovana sva prava koja imaju građani EU jer smo i mi postali isto. Imamo prava da nesmetano živimo i radimo u bilo kojoj članici EU.    Naša deca imaju pravo na školovanje, stipendije, pomoc...to su neki od primera, malo li je? U principu se dobija pravo na izbor pa ko je koliko sposoban i vredan tako će mu i biti. Al da pređem na samo dobijanje mađarskog državljanstva. Za dobijanje Mađarskog državljanstva nije potrebno da imate veze sa Mađarima, tj da vam je poreklo mađarsko što malo ko zna . Prvi uslov i najosnovniji je da dokažete da je neko od vaših predaka rođen na teritoriji Vojvodine do 1921 godine bez obzira na vaše ime ili mesto rođenja, to ih ne zanima!!!! (  uzima se u obzir i  od 1941god-1945god) Kada izvadite potrebne izvode iz matične knjige rođenih i verovatno umrlicu od predaka koji je rođen u to vreme jer je jedino to sačuvano kod matičara, potrebno je sve te papire prevesti na mađarski jezik.  Preporučujem da to ne radite u Novom Sadu jer vas prevođenje košta oko 10e po papiru te vam savetujem da to uradite u Temerinu u jednoj advokatskoj kancelariji koja naplaćuje 500din po papiru a imaćete oko 6 papira. Kada ste sve to uradili onda ste veoma blizu dobijanja mađarskog državljanstva nakon čega vam sledi popunjavanje formulara u konzulatu ili u nekoj mesnoj kancelariji u samoj Mađarskoj. Da bi ste to mogli da uradite kao i da prođete neki vid intervjua tj razgovora sa službenicima potrebno je poznavanje jezika koje se da naučiti ako ste dovoljno uporni i ako vam je stalo do mađarskog državljanstva. Da rezimiramo: za dobijanje mađarskog državljanstva je  potrebno da ispunite  2 uslova. 1. Da dokažete da je neko od vaših predaka rođen na teritoriji Vojvodine do 1921godina 2. Da znate Mađarski jezik!!!  Namojte verovati svemu što se piše na internetu jer ja govorim iz iskustva i znam da se svaki jezik nauči, barem neka osnova koju oni traže. Da li postoji način da se zaobiđe poznavanje jezika?- to se mnogi pitaju. Pretpostavljam da postoji ali ja to ne savetujem jer je lakše naučiti osnovu jezika, malo se potruditi.  Koji nivo znanja je potreban? To je prlično relativno što znam iz iskustva jer se meni desilo da sam na predaji papira  u Mađarskoj, prilično lako prošao jer je službenica bila neverovatno ljubazna i mnogo mi pomogla postavljajući pitanja na način da mogu razumeti pitanje: '' Vi ste iz Novog Sada?'' To je prošlo veoma lako i prosto sam bio ponosan što postajem Mađar i što sam umeo da se ispričam sa službenicom odgovarajući sa '' Igen il Nem''. U januaru prošle godine sam dobio poziv da dođem na zakletvu. Ovaj put sam se pripremio. znao sam da se predstavim, da komuniciram na nekom osnovnom nivou jer mi je to bilo veoma važno. Ali, baš se desilo da su pred samu zakletvu odlučili da nas ponovo propitaju a ovaj put nije bila prisutna dobra službenica...AAAAAAAAA, NEEE! Pojavila se neka namrgođena i manje ljubazna teta koja nas iz Srbije nije baš blagonaklono gledala a ja sam se nadao da će barem prema Ćazimu Salihiju biti malo blaža. Nije bila blaža  a ja sam zamoljen da nastavim sa dobrim radom i da se javim kada naučim perfektno da govorim Mađarski. Stoga je to veoma relativno. Istina je da se treba potruditi i naučiti. Ja trenutno učim i verujem da ću u narednom periodu realizovati celu ovu priču.  Za više informacija, Novosađani se mogu prošetati do ulice Miletićeva br 4 gde se nalazi mađarska kancelarija i veoma su ljubazni, odgovaraju na sva pitanja. U toj kancelariji možete podneti zahtev za dobijanje Mađarskog državljanstva. Eto, podelio sam informaciju u nadi da sam nekome pomogao. Sretno!  
    Jan 30, 2014 2182
  • 15 Dec 2013
    Gost autor: Jaril.Zahvaljujem se na gostovanju. ----------------------------------------------------   [Помисли нешто потпуно другачије] "Светом влада - гламуродискурс."Виктор Пељевин Да ли вам се чини као да се поједини политичари утркују ко ће више лове да стрпа у свој џеп? Или ко ће више својих (снаја, зетова, свастика, комшиница...) да запосли у јавном сектору? Или како да што више повластица дограбе за себе? Гламуродискурс, гламуродискурс, гламуродискурс... Гламуродискурс је основа наше свакодневнице. Свакога дана, у мноштву ситуација, ми бивамо вођени гламуродискурсом. Људи се и разликују по томе који ће гламуродискурси владати њиховим животима. Шта више, људи умеју и да се сврставају и разврставају према служењу одређеном гламуродискурсу. Примери за гламуродискурс су многобројни и постоје у свим сферама друштва. У материјалној сфери је један дискурс - имати кола, а тежња да се има што бржи и скупљи ауто је дејство гламура. У телесној сфери је један дискурс - бити згодан, а тежња да се има што мање целулита или што више мишића је гламур. У духовној сфери је један дискурс - молити се или медитирати, а тежња да молитва буде што усрднија или медитација што дубља јесте гламур. Где год се човек окрене, налеће на гламуродискурс па се могу видети домаћице које јуре гламур својим рецептима, цвећем, уредношћу куће, домаћини који јуре гламур величином... те-ве-а, успесима своје деце, знањем о политици, успешношћу тима за који навијају или погођеним тикетима, блогери који јуре гламур првим коментарима или бановањима... У збиљи или шали, ситницама или крупнм стварима, гламуродискур је основна јединица постојања. Људски мозак је подешен да ради на гламуродискурс. Гламуродискурс Приручним дефиницијама, направљеним за ову прилику, довољно је рећи да је дикскурс саопштење нечега ("Имам кола."), а да је гламур збир престижа и сјаја ("Брза и скупа".) Много је важније питање односа човека према гламуродискурсу или, боље речено, однос гламуродискурса према човеку. Гламуродискурс је газда. Колико год се неко трудио да укине гламуродискурс у свом животу, само ће упасти у нови гламуродискурс ("Потпуно укинути гламуродискурс"). И вероватно ће себе намучити без икаквог резултата. Гламуродискурс је повезан са нагоном за опстанком, а таква веза редовно значи да је бесмислено покушавати било шта мењати. Гламуродискурс је газда. Од нас зависи какав. Ако у свом животу изаберемо оне гламуродискурсе који одговарају нашим најдубљим потребама, онда је добар газда. Ако се повинујемо појединим гламуродискурсима само зато што нам се, у неком тренутку живота, несвесно збунило приликом изабирања, онда је гламуродискурс мучитељ. Гламуродискурс - газда политичке сцене У политичкој култури се лако препознају они гламуродискурси који су везани за централне теме, односно представљају позиције у односу на њу: "Косово је Србија", "Признати независност Косова", "Споразумом до решења"; или "За повећање потрошње", "За штедњу"... Чим отворимо вести, можемо да препознамо гламуродискурс који управља изјавама неког политичара или експерта. Нешто теже се препознају гламуродискурси који управљају политичарима на много суптилнијем нивоу. Такав гламуродискурс је, на пример, "Приграбити бенефиције за себе", "Запослити своје", "Застрашити новинаре" и томе слично... Ови гламуродискурси управљају политичарима ван камера, ван фотоапарата, ван рефлектора. Гламуродискурс - у складу са потребама народа Обично се сматра да, у једној политичкој култури са демократским изборним системом, утицај народа на власт почиње и завршава изборима. Међутим, народ може потчинити власт себи тако што ће гламуродискурс да окрене да ради у складу са потребама народа. Тај принцип је, међутим, већ познат када многи гламуродискурси управљају разним "интересним групама", преко којих онда ти гламуродискурси управљају одлукама власти. Грађани имају начин да, стављајући себе у службу гламуродискурса који су у складу са њиховим животним потребама, управљају влашћу. Гламуродискурс - доминација Јачина гламуродискурса се мери учесталошћу његове примене. Што се чешће активира, то ће се чешће активирати. Што се чешће активира, то ће резултати гламуродискурса бити већи. У политичкој култури, гламуродискурси који одговарају потребама грађана, обично имају слабу или никакву снагу. Зато је, за активирање одређеног гламуродискурса, потребно да грађани препознају који је  гламуродискурс у складу са њиховим потребама, и да себе ставе у његову службу. Како би се гламуродискурс дефинитивно пробио у политичарску културу, неопходно је да овлада медијима. Да би до тога дошло потребна је - истрајност. Гламуродискурс - рађање Да би један гламуродискурс био рођен потребно је на одређени дискурс налепити гламур. Све почиње тако што се појави први гласноговорник једног дискурса. Најважнији догађај јесте онај који следи после исказивања дискурса: први следбеник. Обично се мисли да се сви следећи следбеници угледају на првог гласноговорника, а заправо се сви они угледају на првог следбеника. Гламуродискурс - конкретни примери Кључна ствар за успостављање гламуродискурса јесте прављење - првог следбеника, односно - линковање. То значи да је потребно у свакој новој изјави или акцији реферисати на ону коју је направио први следбеник. Неколико предлога како се на дискурс може налепити гламур, на примеру две акције потекле са блога. Иницијатива блогера за стварање фонда за тешко болесну децу дискурси:            организовање грађана;           покретање иницијативе;           системско решење;           брига о тешко болесној деци; покретање гламура (линковање акција):           покретање друге иницијативе по угледу на ову иницијативу (од других блогера или других грађана) или дуплирање иницијативе од неке друге групе грађана;          стварање предлога системског решења потакнутог овом иницијативом;          чињење других ствари за тешко болесну децу инспирисано овом иницијативом. Иницијатива Горана Вучковића за донирање Петнице: дискурси:          покретање овог типа иницијативе;         редовно донирање;         јасно дефинисани детаљи акције; покретање гламура (линковање акција):          покретање донирања неке друге институције по угледуна ову акцију;         редовно појединачно донирање по угледу на ово донирање (исте или неке друге институције);         јасно дефинисање стратегија и детаља по угледу на Вучковићев метод. Основни дискурс обе иницијативе: брига појединаца о друштву. (Било би добро линковати једну за другу, како би се родио овај гламуродискурс. )  утврђивање гламура          свака следећа изјава или акција се линкује на 'првог следбеника' створеног покретањем гламура ("Kao што је рекао тај и та, инспирисани изјавом тог и те...").  Гламуродискурс Гламуродискурс је основни начин функционисања човека. Управо та универзалност начина на који човек функционише, отвара могућност грађанима да управљају политичарима и политичком сценом. Форсирање и наметање одређених гламуродискурса политичкој култури јесте алат који је свима на располагању. Од грађана зависи каквим ће гламуродискурсима политичари робовати.        
    2168 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Gost autor: Jaril.Zahvaljujem se na gostovanju. ----------------------------------------------------   [Помисли нешто потпуно другачије] "Светом влада - гламуродискурс."Виктор Пељевин Да ли вам се чини као да се поједини политичари утркују ко ће више лове да стрпа у свој џеп? Или ко ће више својих (снаја, зетова, свастика, комшиница...) да запосли у јавном сектору? Или како да што више повластица дограбе за себе? Гламуродискурс, гламуродискурс, гламуродискурс... Гламуродискурс је основа наше свакодневнице. Свакога дана, у мноштву ситуација, ми бивамо вођени гламуродискурсом. Људи се и разликују по томе који ће гламуродискурси владати њиховим животима. Шта више, људи умеју и да се сврставају и разврставају према служењу одређеном гламуродискурсу. Примери за гламуродискурс су многобројни и постоје у свим сферама друштва. У материјалној сфери је један дискурс - имати кола, а тежња да се има што бржи и скупљи ауто је дејство гламура. У телесној сфери је један дискурс - бити згодан, а тежња да се има што мање целулита или што више мишића је гламур. У духовној сфери је један дискурс - молити се или медитирати, а тежња да молитва буде што усрднија или медитација што дубља јесте гламур. Где год се човек окрене, налеће на гламуродискурс па се могу видети домаћице које јуре гламур својим рецептима, цвећем, уредношћу куће, домаћини који јуре гламур величином... те-ве-а, успесима своје деце, знањем о политици, успешношћу тима за који навијају или погођеним тикетима, блогери који јуре гламур првим коментарима или бановањима... У збиљи или шали, ситницама или крупнм стварима, гламуродискур је основна јединица постојања. Људски мозак је подешен да ради на гламуродискурс. Гламуродискурс Приручним дефиницијама, направљеним за ову прилику, довољно је рећи да је дикскурс саопштење нечега ("Имам кола."), а да је гламур збир престижа и сјаја ("Брза и скупа".) Много је важније питање односа човека према гламуродискурсу или, боље речено, однос гламуродискурса према човеку. Гламуродискурс је газда. Колико год се неко трудио да укине гламуродискурс у свом животу, само ће упасти у нови гламуродискурс ("Потпуно укинути гламуродискурс"). И вероватно ће себе намучити без икаквог резултата. Гламуродискурс је повезан са нагоном за опстанком, а таква веза редовно значи да је бесмислено покушавати било шта мењати. Гламуродискурс је газда. Од нас зависи какав. Ако у свом животу изаберемо оне гламуродискурсе који одговарају нашим најдубљим потребама, онда је добар газда. Ако се повинујемо појединим гламуродискурсима само зато што нам се, у неком тренутку живота, несвесно збунило приликом изабирања, онда је гламуродискурс мучитељ. Гламуродискурс - газда политичке сцене У политичкој култури се лако препознају они гламуродискурси који су везани за централне теме, односно представљају позиције у односу на њу: "Косово је Србија", "Признати независност Косова", "Споразумом до решења"; или "За повећање потрошње", "За штедњу"... Чим отворимо вести, можемо да препознамо гламуродискурс који управља изјавама неког политичара или експерта. Нешто теже се препознају гламуродискурси који управљају политичарима на много суптилнијем нивоу. Такав гламуродискурс је, на пример, "Приграбити бенефиције за себе", "Запослити своје", "Застрашити новинаре" и томе слично... Ови гламуродискурси управљају политичарима ван камера, ван фотоапарата, ван рефлектора. Гламуродискурс - у складу са потребама народа Обично се сматра да, у једној политичкој култури са демократским изборним системом, утицај народа на власт почиње и завршава изборима. Међутим, народ може потчинити власт себи тако што ће гламуродискурс да окрене да ради у складу са потребама народа. Тај принцип је, међутим, већ познат када многи гламуродискурси управљају разним "интересним групама", преко којих онда ти гламуродискурси управљају одлукама власти. Грађани имају начин да, стављајући себе у службу гламуродискурса који су у складу са њиховим животним потребама, управљају влашћу. Гламуродискурс - доминација Јачина гламуродискурса се мери учесталошћу његове примене. Што се чешће активира, то ће се чешће активирати. Што се чешће активира, то ће резултати гламуродискурса бити већи. У политичкој култури, гламуродискурси који одговарају потребама грађана, обично имају слабу или никакву снагу. Зато је, за активирање одређеног гламуродискурса, потребно да грађани препознају који је  гламуродискурс у складу са њиховим потребама, и да себе ставе у његову службу. Како би се гламуродискурс дефинитивно пробио у политичарску културу, неопходно је да овлада медијима. Да би до тога дошло потребна је - истрајност. Гламуродискурс - рађање Да би један гламуродискурс био рођен потребно је на одређени дискурс налепити гламур. Све почиње тако што се појави први гласноговорник једног дискурса. Најважнији догађај јесте онај који следи после исказивања дискурса: први следбеник. Обично се мисли да се сви следећи следбеници угледају на првог гласноговорника, а заправо се сви они угледају на првог следбеника. Гламуродискурс - конкретни примери Кључна ствар за успостављање гламуродискурса јесте прављење - првог следбеника, односно - линковање. То значи да је потребно у свакој новој изјави или акцији реферисати на ону коју је направио први следбеник. Неколико предлога како се на дискурс може налепити гламур, на примеру две акције потекле са блога. Иницијатива блогера за стварање фонда за тешко болесну децу дискурси:            организовање грађана;           покретање иницијативе;           системско решење;           брига о тешко болесној деци; покретање гламура (линковање акција):           покретање друге иницијативе по угледу на ову иницијативу (од других блогера или других грађана) или дуплирање иницијативе од неке друге групе грађана;          стварање предлога системског решења потакнутог овом иницијативом;          чињење других ствари за тешко болесну децу инспирисано овом иницијативом. Иницијатива Горана Вучковића за донирање Петнице: дискурси:          покретање овог типа иницијативе;         редовно донирање;         јасно дефинисани детаљи акције; покретање гламура (линковање акција):          покретање донирања неке друге институције по угледуна ову акцију;         редовно појединачно донирање по угледу на ово донирање (исте или неке друге институције);         јасно дефинисање стратегија и детаља по угледу на Вучковићев метод. Основни дискурс обе иницијативе: брига појединаца о друштву. (Било би добро линковати једну за другу, како би се родио овај гламуродискурс. )  утврђивање гламура          свака следећа изјава или акција се линкује на 'првог следбеника' створеног покретањем гламура ("Kao што је рекао тај и та, инспирисани изјавом тог и те...").  Гламуродискурс Гламуродискурс је основни начин функционисања човека. Управо та универзалност начина на који човек функционише, отвара могућност грађанима да управљају политичарима и политичком сценом. Форсирање и наметање одређених гламуродискурса политичкој култури јесте алат који је свима на располагању. Од грађана зависи каквим ће гламуродискурсима политичари робовати.        
    Dec 15, 2013 2168
  • 10 Jun 2015
    Baš lep dan danas.... Evo.. opet prođoše neki surferi i uzvkuju DOLE BOTOVIIIIII, DOLE BOTOVIIIII..... Joj što me ubi ova kosijana, ne mogu da se raspetljam od nocas u 4 kad me probudilo neko kreštanje na chatu... Dakle.. ja ne znam koji su to botovi i sta kome smetaju.. Znam jednu Zvončicu, ali ona je baš fin bot, a i nije još gore da bi išla dole... Da, znam i Djenku, a on je isto tako fin i samo nariče onu muziku koju puštaju na radiju, pa da obavesti one koji kao slušaju a samo hotuju... E pa ako za njih vičete, onda stvaaaarnooo nije to lepo... Oni su čestiti botovi, skoro legende... Greotaaa.. dakle, ne hotanje, nego greota... nema H! A možda vi mislite na one zvrndove što nemaju šta da rade, pa po ceo dan pevaju ono: "Kako bubanj kažeeeee...."? Pa što ne kažete... E, da su oni gledali "Ben Hur", videli bi šta je bubanj... znali bi kako zvuči onaj što udara ritam na rimskoj galiji... Znate ono... tup glup glup, tup glup glup, tup glup glup.... A onda kad treba da ubrzaju brod.. on promeni ritam u tup tup glup, tup tup glup, tup tup glup.... Pa onda jos brže... tup tup tup, tup tup tup, tup tup tup..... E posle ih rokne ona druga stran(K)a i potonu sa tim bubnjem... Samo bubnjar pobegne... Da.. da.. da su to gledali.. ali nisu.. Evo opet ovi surferi viču isto, nego ne vidim ih dobro, rasčešljavam kosu... Ta mante ih ljudi... NE, neeeee .. ne taman'te, nego ta manite... ima spejs, zar ne vidite... Nemoj posle ja kriv zbog dronova i sličnog... Dobro nemaju prolepere da lete al im propeleri u prstima još brže rade.... onako u ritmu, onom gore pomenutom.... dok je bubnjar još tu... Eeee, koliko sam se ja takvih bubnjara nagledao.... Okupaju se, iseku nokte, ošišaju, presvuku... pa udri.. dok se opet ne presvuku.. Uh sto me muči ova moja kosa, ni da kucam ne mogu kako valja.. a i ne vidim dobro.... E sad, da li je to od botova, il bubnjara, il ostalih... ma rasčešljaću ja to već jednom... I tako... setih se.. u ona sad već davna crvena vremena... dolazi Perica u školu i kaže učiteljici... "naša kuca je oštenila 6 malih kuca i svi su komunisti" Odmah dobije pohvalu od učiteljice "Bravo Perice, tako treba.. to je u duhu tekovina revolucije... bla bla... "Posle par dana.. pita učiteljica Pericu o čemu razmišlja kad je van škole, a on kao iz topa: "Razmisljam o mojoj kuci i njenih 6 malih kućića koji su svi komunisti"Naravno, opet uslede pohvale.. Prođe tako opet par dana, dolazi direktor u obilazak razreda i učiteljica, da se pohvali svojim ideološkim uticajem na mlade generacije, pred svima ponovo pita Pericu o čemu razmišlja.. "Razmišljam o mojoj kuci i njenih 6 malih kućića od kojih je 5 komunista!"Učiteljica onako zabrinuto pita.. "Pa šta se desilo sa šestom kucom???"A Perica kaže: "A, pa to jedno je progledalo.... " Evo, ja se konačno izborih sa mojom kosom... a ovi botovi... ma progledaće i oni.. nekada..  
    2125 Objavio/la Chupko Chupavi
  • Baš lep dan danas.... Evo.. opet prođoše neki surferi i uzvkuju DOLE BOTOVIIIIII, DOLE BOTOVIIIII..... Joj što me ubi ova kosijana, ne mogu da se raspetljam od nocas u 4 kad me probudilo neko kreštanje na chatu... Dakle.. ja ne znam koji su to botovi i sta kome smetaju.. Znam jednu Zvončicu, ali ona je baš fin bot, a i nije još gore da bi išla dole... Da, znam i Djenku, a on je isto tako fin i samo nariče onu muziku koju puštaju na radiju, pa da obavesti one koji kao slušaju a samo hotuju... E pa ako za njih vičete, onda stvaaaarnooo nije to lepo... Oni su čestiti botovi, skoro legende... Greotaaa.. dakle, ne hotanje, nego greota... nema H! A možda vi mislite na one zvrndove što nemaju šta da rade, pa po ceo dan pevaju ono: "Kako bubanj kažeeeee...."? Pa što ne kažete... E, da su oni gledali "Ben Hur", videli bi šta je bubanj... znali bi kako zvuči onaj što udara ritam na rimskoj galiji... Znate ono... tup glup glup, tup glup glup, tup glup glup.... A onda kad treba da ubrzaju brod.. on promeni ritam u tup tup glup, tup tup glup, tup tup glup.... Pa onda jos brže... tup tup tup, tup tup tup, tup tup tup..... E posle ih rokne ona druga stran(K)a i potonu sa tim bubnjem... Samo bubnjar pobegne... Da.. da.. da su to gledali.. ali nisu.. Evo opet ovi surferi viču isto, nego ne vidim ih dobro, rasčešljavam kosu... Ta mante ih ljudi... NE, neeeee .. ne taman'te, nego ta manite... ima spejs, zar ne vidite... Nemoj posle ja kriv zbog dronova i sličnog... Dobro nemaju prolepere da lete al im propeleri u prstima još brže rade.... onako u ritmu, onom gore pomenutom.... dok je bubnjar još tu... Eeee, koliko sam se ja takvih bubnjara nagledao.... Okupaju se, iseku nokte, ošišaju, presvuku... pa udri.. dok se opet ne presvuku.. Uh sto me muči ova moja kosa, ni da kucam ne mogu kako valja.. a i ne vidim dobro.... E sad, da li je to od botova, il bubnjara, il ostalih... ma rasčešljaću ja to već jednom... I tako... setih se.. u ona sad već davna crvena vremena... dolazi Perica u školu i kaže učiteljici... "naša kuca je oštenila 6 malih kuca i svi su komunisti" Odmah dobije pohvalu od učiteljice "Bravo Perice, tako treba.. to je u duhu tekovina revolucije... bla bla... "Posle par dana.. pita učiteljica Pericu o čemu razmišlja kad je van škole, a on kao iz topa: "Razmisljam o mojoj kuci i njenih 6 malih kućića koji su svi komunisti"Naravno, opet uslede pohvale.. Prođe tako opet par dana, dolazi direktor u obilazak razreda i učiteljica, da se pohvali svojim ideološkim uticajem na mlade generacije, pred svima ponovo pita Pericu o čemu razmišlja.. "Razmišljam o mojoj kuci i njenih 6 malih kućića od kojih je 5 komunista!"Učiteljica onako zabrinuto pita.. "Pa šta se desilo sa šestom kucom???"A Perica kaže: "A, pa to jedno je progledalo.... " Evo, ja se konačno izborih sa mojom kosom... a ovi botovi... ma progledaće i oni.. nekada..  
    Jun 10, 2015 2125
  • 28 Oct 2013
    састав на тему  .. . . накарадну    те године када сам се полно изукршто сВерославом, а била је већ удана за туњавог  Добрицу, поручио ми Он је даћеми јаја оцећи те набити уста .гурбијан 1, фуууј, ала  неволем таке љубоморне  мужове. но није било наглашено коме уста, па је то свеукупну заврзламу офарбало нијансом мистике .   прича са оваквим почетком, у малтешким новинама, није имала теорије да прође иако је преведена прво на енглески па потом на овдашњи изгубила  умногоме  од својега колорита јер само помињање гениталија у смислу повређивања истих, скрнављење је мушкости кое је овде  у медитеранском басену веома на цени .   чак штавише.   јебешга ,ништа ми није преостало него да смислим други заплет ; као, њисе двое волу одмалена ,а обзиром сиромашни, умишљају срећу која ћејим доћи ако буду побожни , узимају се , злопате, ту су и деца произведена, ком. 3, мешано. онда Он добија на лутрији овдашњој пристојан згодитак . сада при парама  дозвољава себи ида изилази спајташима па у једном пабу сусреће младог енгл. морнара у којег се заљуби на први поглед .букну притајени хомосексуални нагон из њега , енглез & нико други ,породицу запустио , само чучи на  доку харбуровом и ишчекује  катамарана   кои дрибла на релацији малта – сицилија, покојем  му обожавани рибачи палубу .    е сада наступа Она ,жена му , те једно вече кад је заспао скрати га за споловило. но убогаљени  преживи .  - тхе енд - ( причица била базирана на стварном овдашњем догађају ,писале иновине)   ни ова ми верзија није прошла : јер откуда њој слобода да мужу девастира обележје мушкости ( дапотсетим још једаред, тако битно у овом делу медитерана,незнам како кодвас тамо дисте) – гласила је негдашња уистинска пресуда Суда у процесу  он против ње ,те она попи бајбокану надуже, док њему бар цинцилинци осташе висити угаћама . . . вели ми уредник као допуну суцког образложења: - нетреба жене потсећати на такове могућности     доообро , писаћу онда песмицу, нашто се Битан уновина климоглавом сагласи , тако да сада измишљам углави нешто које ће се  на малтешком римовати . . . а тема – па наравски двоје који се волу . . ..  али без повређивања , но услов је , да небуде дугачка јер новинску поезију ионако нико и не чита . . .но нема везе јер кад изиђем у тиражу више десетина хиљада примерака, ма тко ће ми бити раван.    наравно изузимам медитерана  . . . .. када није усталасан.
  • састав на тему  .. . . накарадну    те године када сам се полно изукршто сВерославом, а била је већ удана за туњавог  Добрицу, поручио ми Он је даћеми јаја оцећи те набити уста .гурбијан 1, фуууј, ала  неволем таке љубоморне  мужове. но није било наглашено коме уста, па је то свеукупну заврзламу офарбало нијансом мистике .   прича са оваквим почетком, у малтешким новинама, није имала теорије да прође иако је преведена прво на енглески па потом на овдашњи изгубила  умногоме  од својега колорита јер само помињање гениталија у смислу повређивања истих, скрнављење је мушкости кое је овде  у медитеранском басену веома на цени .   чак штавише.   јебешга ,ништа ми није преостало него да смислим други заплет ; као, њисе двое волу одмалена ,а обзиром сиромашни, умишљају срећу која ћејим доћи ако буду побожни , узимају се , злопате, ту су и деца произведена, ком. 3, мешано. онда Он добија на лутрији овдашњој пристојан згодитак . сада при парама  дозвољава себи ида изилази спајташима па у једном пабу сусреће младог енгл. морнара у којег се заљуби на први поглед .букну притајени хомосексуални нагон из њега , енглез & нико други ,породицу запустио , само чучи на  доку харбуровом и ишчекује  катамарана   кои дрибла на релацији малта – сицилија, покојем  му обожавани рибачи палубу .    е сада наступа Она ,жена му , те једно вече кад је заспао скрати га за споловило. но убогаљени  преживи .  - тхе енд - ( причица била базирана на стварном овдашњем догађају ,писале иновине)   ни ова ми верзија није прошла : јер откуда њој слобода да мужу девастира обележје мушкости ( дапотсетим још једаред, тако битно у овом делу медитерана,незнам како кодвас тамо дисте) – гласила је негдашња уистинска пресуда Суда у процесу  он против ње ,те она попи бајбокану надуже, док њему бар цинцилинци осташе висити угаћама . . . вели ми уредник као допуну суцког образложења: - нетреба жене потсећати на такове могућности     доообро , писаћу онда песмицу, нашто се Битан уновина климоглавом сагласи , тако да сада измишљам углави нешто које ће се  на малтешком римовати . . . а тема – па наравски двоје који се волу . . ..  али без повређивања , но услов је , да небуде дугачка јер новинску поезију ионако нико и не чита . . .но нема везе јер кад изиђем у тиражу више десетина хиљада примерака, ма тко ће ми бити раван.    наравно изузимам медитерана  . . . .. када није усталасан.
    Oct 28, 2013 2110
  • 18 Jan 2015
    обожавам да јашим беседла, даподмудима осетим топлу контролисану снагу  и зној животиње, да ме шибају по телу гране  и шибље проређене флоре по брежуљцима око селами, да у галопу себе замишљам као повратника из векова минулих у ово наше недојеб време и онда кад се коњ замори и у лаки кас се прешалтује, а ја се полако из умишљаја у стварност повратим, могу само да резигниран констатујем . . . . благо било индијанцима. oцскора Унук похађа школу јахања па му се и ја викенд деда понекад прикључим утом ужитку.школован кадар уистину улаже трудноћу да младеж обучи у тој захтевној вештини  јер ние баш свеедно да се бупне са  седла и скља неки телесни екстрем, док главу са сваки случај чува кацига. коњи додуше већ остарели па стога истренирани, мирни, слушају тренера па је милина посматрати одвијање наставне јединице.                                                     успут док полазници балансирају на коњима инструктор их упознаје о историјату ове вештине - да је још Хомер у Илијади помињао коњске трке, док је Ксенофонт у петом веку пре Христа написао стручно дело о јахању , а трагове хиподрома и данас налазимо у многим грчким градовима. међутим прва школа јахања је тек почетком 16. века основана у Напуљу, а поседовање кооња је био знак богатства власника.данас пак у време транзиције,прочитах, је јашити, друштвени престиж  - дај га да учи мачевање, клавир већ свира  ,направите од Унука скоројевића, бучи ми кум Днда, пивканом наливен, опозиционар на све што личној надградњи служи. а таман сам хтео да се похвалим како ми је  Јаворка власница овлашћене куће за јахање доделила Мазу                                      искусно грло намењено мојем узрасту да ме уведе у тајне вештине.сада се надам да надрндани Дрнда неће стићи да листа блога јер сам награјисо начисто .има ме пријави Удружењу за заштиту животиња. Стога и Ви нешир'те причу . . .     а кад смо већ код јашења ние на одмет присетити се речи г Пекића Dobro je sudbinu jahati, ali je nije dobro mamuzati. To važi za sudbine što i same cilju jure, a one što zastaju travu pasti nije neuputno ponekad mamuznuti.
  • обожавам да јашим беседла, даподмудима осетим топлу контролисану снагу  и зној животиње, да ме шибају по телу гране  и шибље проређене флоре по брежуљцима око селами, да у галопу себе замишљам као повратника из векова минулих у ово наше недојеб време и онда кад се коњ замори и у лаки кас се прешалтује, а ја се полако из умишљаја у стварност повратим, могу само да резигниран констатујем . . . . благо било индијанцима. oцскора Унук похађа школу јахања па му се и ја викенд деда понекад прикључим утом ужитку.школован кадар уистину улаже трудноћу да младеж обучи у тој захтевној вештини  јер ние баш свеедно да се бупне са  седла и скља неки телесни екстрем, док главу са сваки случај чува кацига. коњи додуше већ остарели па стога истренирани, мирни, слушају тренера па је милина посматрати одвијање наставне јединице.                                                     успут док полазници балансирају на коњима инструктор их упознаје о историјату ове вештине - да је још Хомер у Илијади помињао коњске трке, док је Ксенофонт у петом веку пре Христа написао стручно дело о јахању , а трагове хиподрома и данас налазимо у многим грчким градовима. међутим прва школа јахања је тек почетком 16. века основана у Напуљу, а поседовање кооња је био знак богатства власника.данас пак у време транзиције,прочитах, је јашити, друштвени престиж  - дај га да учи мачевање, клавир већ свира  ,направите од Унука скоројевића, бучи ми кум Днда, пивканом наливен, опозиционар на све што личној надградњи служи. а таман сам хтео да се похвалим како ми је  Јаворка власница овлашћене куће за јахање доделила Мазу                                      искусно грло намењено мојем узрасту да ме уведе у тајне вештине.сада се надам да надрндани Дрнда неће стићи да листа блога јер сам награјисо начисто .има ме пријави Удружењу за заштиту животиња. Стога и Ви нешир'те причу . . .     а кад смо већ код јашења ние на одмет присетити се речи г Пекића Dobro je sudbinu jahati, ali je nije dobro mamuzati. To važi za sudbine što i same cilju jure, a one što zastaju travu pasti nije neuputno ponekad mamuznuti.
    Jan 18, 2015 2095
  • 08 Jan 2014
       Ova priča mogla bi da počne kao i svaka bajka…. U jednoj dalekoj zemlji, ziveli su dobri i mirni ljudi i imali nemirnu dečurliju, koja u mračno doba Zloboleona veličanstveog nisu imali dovoljno igračaka, pa su utehu nalazili u računaljkama....       Eh… kako nisu imali svoje računaljke, snalazili su se kako su znali i umeli… Stara računarska učionica RCUBA (Računarski Centar Univerziteta u Beogradu) stvorila je jedan, tada novi oblik zabave i, shodno tome, nove učesnike u toj zabavi..  IRCERE.       Ovo je oda prvim beogradskim ircerima, sjajnoj ekipi nekih (tada) novih klinaca koji su u onom totalnom ludilu opšteg nemanja, prinašli osmehe družeći se onim srećnicima “preko grane” na jedan jedini mogući način.. na chatu. CELA TRI ili ČETIRI SATA su ircali… a onda bi se vrata RCUBA zatvorila do sledećeg radnog dana.. u 10 sati uveče.        U tim pionirskim danima srpskog irca, u vreme stvaranja sobe #serbia na Ircnetu i prvih dana kasnije moćnog SerbianCafea, glavna briga bila je da li ce Aftodita raditi i da li će biti dovoljno slobodnih računara…. Uz pitanje zasto dan tako kratko traje..    Njeno veličanstvo AFRODITA – prvi server - veza ircera sa svetom        Ono što je bilo posebno, i što to vreme izdvaja od svih ostalih fejsbukovskih i ostalih euforija, bilo je vreme posle 10….          Najbliže dovoljno mračno i, koliko toliko skriveno mesto, bio je parkić iza hotela Metropol, a najmisterioznije mesto u tom parkiću bila je klupica u drugom redu desno, ka Tašmajdanu…. Tu se društvo posle ircanja okupljalo, a ni zimi nisu bile retke noći koje su dočekane u prepičavanju novih poznanstavsa i pravljenju planova za veliku i svetlu budućnost.        Moja malenkost, kao neko ko je već imao svoj mali svet u obliku sopstvene racunarske laboratorije i kakav takav pristup internetu, ponekad bi se priključio u tom beskrajnom maštanju … naravno, ulaznica u to visoko društvo morala je da se plati… uglavnom se svodila na par gajbi piva iz obližnjih klubova.   Moram priznati da sam se, iako stariji od većine,  ponekad osećao kao “mali od palube”.  Moja, danas široka ramena, sigorno svoj raspon duguju i brzini kojom su se gajbice praznile…          Još jedan detalj ostao je tokom svih ovih godina fascinantan…  Klupaja je vremenomo postala sinonim provoda, društvo je raslo, a niko od, danas već odraslih porodičnih ljudi sa kojima se čstp susrećem, ne može da se seti da se iko ikada posvađao ili da je jedna ružna reč rečena. Današnjim klincima to svakako izgleda kao mislena imenica, ali to je i razlog zašto u naslovu ove priće stoji reč dinosaurusi… Danas, osim par časnih izuzetaka, u svetu Interneta, a pogotovo irca, nema tog fer pleja i opšte pozitivne atmosphere, nepokolebljive vere u sebe i bolje sutra… i koliko god da je to nekima smešno, svi ti dinosaurusi zaista su doziveli to bolje sutra. Zašto ? Pa, odgovor je jasan… verovali su u sebe.          Verovali su u sebe toliko, da su u jesenim noćima poslednje godine prošlog veka, zajedno, u mraku oko klupaje stvorili remek delo psihologije ubdućeg internet vremena - tekst “Klupica za navlačenje”, prvi tekst  u kome se predviđa pojava novih bolesti zavisnosti  - zavisnosti od interneta. Prava je šteta što je originalni tekst tog dokumenta izgubljen u onom ludilu vremena koje je posle toga nastalo, i autor ovog blga bio bi veoma srećan da taj tekst pronađe.       Zašto je taj tekst toliko bitan? Hmmm.. možda nije on toliko bitan, koliko je budio onaj deo svesti koji ponekad zanemarimo ploveći tim imaginarnim morima reči ispisanih na monitoru, zaboravljajući da one pretaju da postoje onog momenta kada se klikne na ono X gore desno, ili kada nestane struje…..       Budio nam je svest da znamo kada da kliknemo na to X, ili kada da isključimo struju, kako da ne dozvolimo da nam se zivot preseli u svet koji ne postoji i kako da se otmemo imaginarnom osecaju vaznosti kad dobijemo neki znak ispred nicka…  kako da ne budemo nickovi, nego da i dalje ostanemo nasmejani, iskreni i vedri ljudi (večito žedni onog ranije pomenutog piva, pa čak i ako je podgrejano od radijatora u magacinu pića osrednjih kafića).       Budio nam je svest da pomažemo jedni druge, a ne da gledamo kako da jedni drugima napakostimo…. Budio je prve ircerske ljubavi, a neke su prerasle i u veze koje i danas traju, baš kao i divna prijateljstva iz tih prvih dana…            Klupica za navlačenje, kao tekst, postao je deo nas, a pojam klupice je zauvek ostao sinonim za neko ludo vreme u kome je naša klupica bila i ostala  velika svetlost u opštem mraku tog vremena, kao mesto okupljanja, kao naše novo sutra, i kao motor koji nas je is tog ludog vremena izgurao.         Klupaja je davne 2006te, koliko me sećanje služi, otišla u istoriju. Danas kad me pitaju zašto na svetu (Interneta) nema više tako pozitivnih ljudi, ili zašto nema te energije koju smo mi imali (a imamo je još uvek), ja jednostavno kažem… nemaju svoju klupaju…  Neko je odlučio da je taj park lepši bez nje i tako ih ostavio na cedilu svim ovim fesjbljak i sličnim fazonima.. Nemaju gde zoru da dočekaju, pa moraju uz komp… kući..       Afrodita je odavno penzionisana, a ni pivo nije ono što je bilo… Jedino se moja ramena još drže J  Vežbalo se, vežbalo…       I sada.. da ne pomislite da sam samo ja vežbao, bilo je tu još puno njih…        Za sve te divne dane (a posebno noći) i za našu klupaju zajedno dižu čaše:   Giga, AcoKV, bahus,  chobanica, DrDa, Mona, cRvena, Helena, chombe, frt, Spidoje, Milos, Dina, Cimba, ControPenal, BigFoot, Marijan, Jelena, Cviki, francuz, gaja, zver, Webgazda, Steki, Zoro, Mare,  Gandzha, Feral, Bocky, Salac, Marija, Heha, Smut, Xman…   ....i mnogi drugi, za koje se nadam da mi neće zameriti što ih ovog puta nisam pomenuo…     … a nastavak… sledi.. uskoro… 
    2086 Objavio/la Chupko Chupavi
  •    Ova priča mogla bi da počne kao i svaka bajka…. U jednoj dalekoj zemlji, ziveli su dobri i mirni ljudi i imali nemirnu dečurliju, koja u mračno doba Zloboleona veličanstveog nisu imali dovoljno igračaka, pa su utehu nalazili u računaljkama....       Eh… kako nisu imali svoje računaljke, snalazili su se kako su znali i umeli… Stara računarska učionica RCUBA (Računarski Centar Univerziteta u Beogradu) stvorila je jedan, tada novi oblik zabave i, shodno tome, nove učesnike u toj zabavi..  IRCERE.       Ovo je oda prvim beogradskim ircerima, sjajnoj ekipi nekih (tada) novih klinaca koji su u onom totalnom ludilu opšteg nemanja, prinašli osmehe družeći se onim srećnicima “preko grane” na jedan jedini mogući način.. na chatu. CELA TRI ili ČETIRI SATA su ircali… a onda bi se vrata RCUBA zatvorila do sledećeg radnog dana.. u 10 sati uveče.        U tim pionirskim danima srpskog irca, u vreme stvaranja sobe #serbia na Ircnetu i prvih dana kasnije moćnog SerbianCafea, glavna briga bila je da li ce Aftodita raditi i da li će biti dovoljno slobodnih računara…. Uz pitanje zasto dan tako kratko traje..    Njeno veličanstvo AFRODITA – prvi server - veza ircera sa svetom        Ono što je bilo posebno, i što to vreme izdvaja od svih ostalih fejsbukovskih i ostalih euforija, bilo je vreme posle 10….          Najbliže dovoljno mračno i, koliko toliko skriveno mesto, bio je parkić iza hotela Metropol, a najmisterioznije mesto u tom parkiću bila je klupica u drugom redu desno, ka Tašmajdanu…. Tu se društvo posle ircanja okupljalo, a ni zimi nisu bile retke noći koje su dočekane u prepičavanju novih poznanstavsa i pravljenju planova za veliku i svetlu budućnost.        Moja malenkost, kao neko ko je već imao svoj mali svet u obliku sopstvene racunarske laboratorije i kakav takav pristup internetu, ponekad bi se priključio u tom beskrajnom maštanju … naravno, ulaznica u to visoko društvo morala je da se plati… uglavnom se svodila na par gajbi piva iz obližnjih klubova.   Moram priznati da sam se, iako stariji od većine,  ponekad osećao kao “mali od palube”.  Moja, danas široka ramena, sigorno svoj raspon duguju i brzini kojom su se gajbice praznile…          Još jedan detalj ostao je tokom svih ovih godina fascinantan…  Klupaja je vremenomo postala sinonim provoda, društvo je raslo, a niko od, danas već odraslih porodičnih ljudi sa kojima se čstp susrećem, ne može da se seti da se iko ikada posvađao ili da je jedna ružna reč rečena. Današnjim klincima to svakako izgleda kao mislena imenica, ali to je i razlog zašto u naslovu ove priće stoji reč dinosaurusi… Danas, osim par časnih izuzetaka, u svetu Interneta, a pogotovo irca, nema tog fer pleja i opšte pozitivne atmosphere, nepokolebljive vere u sebe i bolje sutra… i koliko god da je to nekima smešno, svi ti dinosaurusi zaista su doziveli to bolje sutra. Zašto ? Pa, odgovor je jasan… verovali su u sebe.          Verovali su u sebe toliko, da su u jesenim noćima poslednje godine prošlog veka, zajedno, u mraku oko klupaje stvorili remek delo psihologije ubdućeg internet vremena - tekst “Klupica za navlačenje”, prvi tekst  u kome se predviđa pojava novih bolesti zavisnosti  - zavisnosti od interneta. Prava je šteta što je originalni tekst tog dokumenta izgubljen u onom ludilu vremena koje je posle toga nastalo, i autor ovog blga bio bi veoma srećan da taj tekst pronađe.       Zašto je taj tekst toliko bitan? Hmmm.. možda nije on toliko bitan, koliko je budio onaj deo svesti koji ponekad zanemarimo ploveći tim imaginarnim morima reči ispisanih na monitoru, zaboravljajući da one pretaju da postoje onog momenta kada se klikne na ono X gore desno, ili kada nestane struje…..       Budio nam je svest da znamo kada da kliknemo na to X, ili kada da isključimo struju, kako da ne dozvolimo da nam se zivot preseli u svet koji ne postoji i kako da se otmemo imaginarnom osecaju vaznosti kad dobijemo neki znak ispred nicka…  kako da ne budemo nickovi, nego da i dalje ostanemo nasmejani, iskreni i vedri ljudi (večito žedni onog ranije pomenutog piva, pa čak i ako je podgrejano od radijatora u magacinu pića osrednjih kafića).       Budio nam je svest da pomažemo jedni druge, a ne da gledamo kako da jedni drugima napakostimo…. Budio je prve ircerske ljubavi, a neke su prerasle i u veze koje i danas traju, baš kao i divna prijateljstva iz tih prvih dana…            Klupica za navlačenje, kao tekst, postao je deo nas, a pojam klupice je zauvek ostao sinonim za neko ludo vreme u kome je naša klupica bila i ostala  velika svetlost u opštem mraku tog vremena, kao mesto okupljanja, kao naše novo sutra, i kao motor koji nas je is tog ludog vremena izgurao.         Klupaja je davne 2006te, koliko me sećanje služi, otišla u istoriju. Danas kad me pitaju zašto na svetu (Interneta) nema više tako pozitivnih ljudi, ili zašto nema te energije koju smo mi imali (a imamo je još uvek), ja jednostavno kažem… nemaju svoju klupaju…  Neko je odlučio da je taj park lepši bez nje i tako ih ostavio na cedilu svim ovim fesjbljak i sličnim fazonima.. Nemaju gde zoru da dočekaju, pa moraju uz komp… kući..       Afrodita je odavno penzionisana, a ni pivo nije ono što je bilo… Jedino se moja ramena još drže J  Vežbalo se, vežbalo…       I sada.. da ne pomislite da sam samo ja vežbao, bilo je tu još puno njih…        Za sve te divne dane (a posebno noći) i za našu klupaju zajedno dižu čaše:   Giga, AcoKV, bahus,  chobanica, DrDa, Mona, cRvena, Helena, chombe, frt, Spidoje, Milos, Dina, Cimba, ControPenal, BigFoot, Marijan, Jelena, Cviki, francuz, gaja, zver, Webgazda, Steki, Zoro, Mare,  Gandzha, Feral, Bocky, Salac, Marija, Heha, Smut, Xman…   ....i mnogi drugi, za koje se nadam da mi neće zameriti što ih ovog puta nisam pomenuo…     … a nastavak… sledi.. uskoro… 
    Jan 08, 2014 2086
  • 07 Oct 2013
    Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета   Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она   Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета моја
  • Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета   Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она   Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета моја
    Oct 07, 2013 2085
  • 04 Oct 2016
        Boli me nežnost pogleda tvoga,Daljina koja mi ne da te taknem,Da li si stvaran ili samo privid,Strepnja sa kojom dan novi počnem.Boli me baršun u tvome glasu,Plašim se da ga neko ne odnese.Skrivena želja si postao moja,moj strah da me previše ne ponese.Boli me ćutanje tvoje ponekad,Tren bez tebe večnost je prava,Znam da želim biti samo tvoja,Zvezda vodilja, tvoj san i java.Daca S. http://poetikaduse.blogspot.rs 
    2082 Objavio/la Daca S.
  • By Daca S.
        Boli me nežnost pogleda tvoga,Daljina koja mi ne da te taknem,Da li si stvaran ili samo privid,Strepnja sa kojom dan novi počnem.Boli me baršun u tvome glasu,Plašim se da ga neko ne odnese.Skrivena želja si postao moja,moj strah da me previše ne ponese.Boli me ćutanje tvoje ponekad,Tren bez tebe večnost je prava,Znam da želim biti samo tvoja,Zvezda vodilja, tvoj san i java.Daca S. http://poetikaduse.blogspot.rs 
    Oct 04, 2016 2082
  • 24 Jul 2015
         Sećam se jednog crtanog filma koji je prilično trapavo preveden baš ovako, kao ovaj moj naslov. Tema je bila jedan satiričan pogled na celokupnu evoluciju u kojoj je baš ovaj naš homo sapiens vulgaris trebalo da predstavlja kariku koja nedostaje.    Nisam siguran da je ovoj planeti baš taj sapiens nedostajao, ali je crtać stvarno super... mislim da mu je originalan naziv "Homo" ili "Huomo"... tako nešto... inače.. kasetu sa filmom pojeli su žuti mravi kod prijatelja koji je pozajmio da pogleda... ala je odgledao, svaka mu čast...    Elem... Da li znate onaj osećaj kad u životu nešto ostane onako nedovršeno, kao da nas je neko zaustavio na pola koraka i u tom položaju ostanemo godinama.... i nikako da se korak napravi... i tako, vremenom, to postane karika koja nije ostvarena, zatvorena... i traje... nedostaje. Kad god pomislimo na te korake.. ili karike.. ostane gorak ukus nečega što je ostalo u vazduhu... nedorečeno... Najgore su one priče, kad poletiš, a onda se sve zamrzne i tu stoji... predugo.... toliko dugo da misliš da to samo u tvojim mislima postoji, da su za sve druge te priče odavno zakopane u nekim, odavno tamnim, hodnicima zaboravljenih trenutaka nekog vremena koga više nema. A iz pola tog koraka... naučio sam pola svog života... kako bi bilo da nije ostalo na pola...    I tako.. prolazi vreme.... sve dok jednog dana, opet nekom čudnom igrom onog ko od gore vidi sve, par slučajnih reči u prolazu ne promeni sve... Udari kao munja u tu davno zaboravljenu kariku i postavi jednim potezom sve na svoje mesto... zatvori je tako da je niko nikad više pomeriti ne može. I shvatih da ti hodnici nisu bili tamni, da nije zaboravljeno... Na neki drugi način, neka druga karika...    I onda opet obučem onaj, već skoro zaboravljeni, kostim večitog dečaka, zagledam se u oblak i uživam u svojim osmesima.. i ne samo svojim.... Toliko je vremena prošlo, toliko smo naučili, proživeli... a osmesi... e pa osmesi su i dalje tu... a tu je i trema.. haha.. Zamisli... i veliki rebus u glavi - da li je moguće... E, pa izgleda da jeste ...   Kad veruješ.. sve je moguće... i zato, čitaoče, rođače, slučajni prolazniče, ko god da si .... Veruj.. samo veruj.. i sve je moguće! SVE je OSTVARIVO !   .. i tako.. sve to.. dok drugi osmeh spava....    ... posvećeno dinosaurusima iz doba Jure koji znaju razliku između oblaka i Clouda ...
    2072 Objavio/la Chupko Chupavi
  •      Sećam se jednog crtanog filma koji je prilično trapavo preveden baš ovako, kao ovaj moj naslov. Tema je bila jedan satiričan pogled na celokupnu evoluciju u kojoj je baš ovaj naš homo sapiens vulgaris trebalo da predstavlja kariku koja nedostaje.    Nisam siguran da je ovoj planeti baš taj sapiens nedostajao, ali je crtać stvarno super... mislim da mu je originalan naziv "Homo" ili "Huomo"... tako nešto... inače.. kasetu sa filmom pojeli su žuti mravi kod prijatelja koji je pozajmio da pogleda... ala je odgledao, svaka mu čast...    Elem... Da li znate onaj osećaj kad u životu nešto ostane onako nedovršeno, kao da nas je neko zaustavio na pola koraka i u tom položaju ostanemo godinama.... i nikako da se korak napravi... i tako, vremenom, to postane karika koja nije ostvarena, zatvorena... i traje... nedostaje. Kad god pomislimo na te korake.. ili karike.. ostane gorak ukus nečega što je ostalo u vazduhu... nedorečeno... Najgore su one priče, kad poletiš, a onda se sve zamrzne i tu stoji... predugo.... toliko dugo da misliš da to samo u tvojim mislima postoji, da su za sve druge te priče odavno zakopane u nekim, odavno tamnim, hodnicima zaboravljenih trenutaka nekog vremena koga više nema. A iz pola tog koraka... naučio sam pola svog života... kako bi bilo da nije ostalo na pola...    I tako.. prolazi vreme.... sve dok jednog dana, opet nekom čudnom igrom onog ko od gore vidi sve, par slučajnih reči u prolazu ne promeni sve... Udari kao munja u tu davno zaboravljenu kariku i postavi jednim potezom sve na svoje mesto... zatvori je tako da je niko nikad više pomeriti ne može. I shvatih da ti hodnici nisu bili tamni, da nije zaboravljeno... Na neki drugi način, neka druga karika...    I onda opet obučem onaj, već skoro zaboravljeni, kostim večitog dečaka, zagledam se u oblak i uživam u svojim osmesima.. i ne samo svojim.... Toliko je vremena prošlo, toliko smo naučili, proživeli... a osmesi... e pa osmesi su i dalje tu... a tu je i trema.. haha.. Zamisli... i veliki rebus u glavi - da li je moguće... E, pa izgleda da jeste ...   Kad veruješ.. sve je moguće... i zato, čitaoče, rođače, slučajni prolazniče, ko god da si .... Veruj.. samo veruj.. i sve je moguće! SVE je OSTVARIVO !   .. i tako.. sve to.. dok drugi osmeh spava....    ... posvećeno dinosaurusima iz doba Jure koji znaju razliku između oblaka i Clouda ...
    Jul 24, 2015 2072