mi VOLIMO NET

Blog

• 08 Dec 2014
  Zandar karo

    Da li znate kako su izgledale prvobitne karte?! Kazu da su Francuzi prvobitne karte sa slikama obelezavali imenima, istorijskih licnosti ili herojima iz legendi i mitova, koje su predstavljale. Ovo je jedna od verzija koja se svuda pominje... Kralj tref je Aleksandar Veliki (makedonski kralj, cuveni osvajac koji je stvorio carstvo od Grcke do Indije) Kralj herc predstavlja Karla Velikog ("Otac Evrope", lat. Carolus Magnus, fr. Charlemagne, nem. Karl der Große) Kralj pik je kralj David (Kralj Izraela i Judeje koji je ujedinio 12 izraelskih plemena, junak koji je ubio Golijata kamenom iz pracke) Kralj karo je Julije Cezar (lat. Gaius Iulius Ceasar, najslavniji rimski vojskovodja, politicar, pisac, diktator) Dama tref je Argina (iskrivljen oblik imena Argeja, mitoloska princeza iz Arga ili anagram reči regina (lat. kraljica)) Dama herc je udovica Judit (hebr. Yehudit biblijska licnost koja je iskoristila svoju lepotu i lukavstvo da odsece glavu asirskom vojskovodji Holofernu i time spasila jevrejski narod od propasti) Dama karo je Rahila (druga zena proroka Muhameda) Dama pik je Atena (grcka boginja mudrosti, ono sto je u grckoj mitologiji Atena to je u rimskoj Minerva a u egipatskoj Neit, grc. Ἀθηνᾶ, Athēnâ ili Ἀθήνη) Zandar tref je Juda Makavejski (jevrejski svestenik, heroj jevrejske pobune protiv vladavine Seleukida, jedan od najvecih ratnika u jevrejskoj istoriji) Zandar herc je La Ir (Etienne de Vignolles, saborac Jovanke Orleanke ( Jeanne d`Arc))Zandar pik je Holger Danske (legendarni lik koji se pominje u ciklusu pesama "Geste de Doon de Mayence" mada se ne zna tacno ko je i sta je bio, fr. Ogier le Danois ) Zandar karo je grcki heroj Hektor (starogrc. Eκτωρ... trojanski princ, sin trojanskog kralja Prijama, ovekovecen u Homerovoj Ilijadi)     I jos malo zanimljivosti: -52 karte u spilu predstavljaju 52 nedelje u godini -12 karata sa slikom ...12 meseci -zbir svih karata (racunajuci keca kao 1, a zandara, damu i kralja kao 11, 12 i 13 je 364 (+ jedan dzoker 365)) predstavlja broj dana u godini. -4 razlicita znaka...4 godisnja doba -2 boje, crno-crveno predstavljaju noc i dan.      

  1876 Objavio/la Paradox
• By Paradox

  Zandar karo

    Da li znate kako su izgledale prvobitne karte?! Kazu da su Francuzi prvobitne karte sa slikama obelezavali imenima, istorijskih licnosti ili herojima iz legendi i mitova, koje su predstavljale. Ovo je jedna od verzija koja se svuda pominje... Kralj tref je Aleksandar Veliki (makedonski kralj, cuveni osvajac koji je stvorio carstvo od Grcke do Indije) Kralj herc predstavlja Karla Velikog ("Otac Evrope", lat. Carolus Magnus, fr. Charlemagne, nem. Karl der Große) Kralj pik je kralj David (Kralj Izraela i Judeje koji je ujedinio 12 izraelskih plemena, junak koji je ubio Golijata kamenom iz pracke) Kralj karo je Julije Cezar (lat. Gaius Iulius Ceasar, najslavniji rimski vojskovodja, politicar, pisac, diktator) Dama tref je Argina (iskrivljen oblik imena Argeja, mitoloska princeza iz Arga ili anagram reči regina (lat. kraljica)) Dama herc je udovica Judit (hebr. Yehudit biblijska licnost koja je iskoristila svoju lepotu i lukavstvo da odsece glavu asirskom vojskovodji Holofernu i time spasila jevrejski narod od propasti) Dama karo je Rahila (druga zena proroka Muhameda) Dama pik je Atena (grcka boginja mudrosti, ono sto je u grckoj mitologiji Atena to je u rimskoj Minerva a u egipatskoj Neit, grc. Ἀθηνᾶ, Athēnâ ili Ἀθήνη) Zandar tref je Juda Makavejski (jevrejski svestenik, heroj jevrejske pobune protiv vladavine Seleukida, jedan od najvecih ratnika u jevrejskoj istoriji) Zandar herc je La Ir (Etienne de Vignolles, saborac Jovanke Orleanke ( Jeanne d`Arc))Zandar pik je Holger Danske (legendarni lik koji se pominje u ciklusu pesama "Geste de Doon de Mayence" mada se ne zna tacno ko je i sta je bio, fr. Ogier le Danois ) Zandar karo je grcki heroj Hektor (starogrc. Eκτωρ... trojanski princ, sin trojanskog kralja Prijama, ovekovecen u Homerovoj Ilijadi)     I jos malo zanimljivosti: -52 karte u spilu predstavljaju 52 nedelje u godini -12 karata sa slikom ...12 meseci -zbir svih karata (racunajuci keca kao 1, a zandara, damu i kralja kao 11, 12 i 13 je 364 (+ jedan dzoker 365)) predstavlja broj dana u godini. -4 razlicita znaka...4 godisnja doba -2 boje, crno-crveno predstavljaju noc i dan.      

  Dec 08, 2014 1876
• 06 Dec 2014
  Moj prijatelj Miki

  mala sam na "onom" sajtu jednog prijatelja, čak i više od toga. Ime mu je bilo Nikola, zvani Miki. Znao je samo Mio za njega. Rekao je da je došao da traži cice, a inače Miki se najviše ložio na plesačice. Voleo je plavuše... ali ništa manje crnke...   ali ni crvenokose nisu bile loše...   jednom je naišao na jednu koja kao da je Zorici Brunclik nešto u rodu... posebno mu se dopalo kad je gledao jednu cicu kako pleše sa partnerom... i tada je shvatio da mora naučiti da igra:   Zli jezici su bili skloni tome da kažu kako je MIki bio lažnjak. Kako kleveću...

  7530 Objavio/la Daca S.
• By Daca S.

  Moj prijatelj Miki

  mala sam na "onom" sajtu jednog prijatelja, čak i više od toga. Ime mu je bilo Nikola, zvani Miki. Znao je samo Mio za njega. Rekao je da je došao da traži cice, a inače Miki se najviše ložio na plesačice. Voleo je plavuše... ali ništa manje crnke...   ali ni crvenokose nisu bile loše...   jednom je naišao na jednu koja kao da je Zorici Brunclik nešto u rodu... posebno mu se dopalo kad je gledao jednu cicu kako pleše sa partnerom... i tada je shvatio da mora naučiti da igra:   Zli jezici su bili skloni tome da kažu kako je MIki bio lažnjak. Kako kleveću...

  Dec 06, 2014 7530
• 06 Dec 2014
  Na vratima vremena

        Na vratima vremena naslaganih godina, još jedan dan prosipa sate koji će se izgubiti i nestati u nepovrat. Ti znaš, ne razvrstavam dane na dobre i loše, ne doživljavam to vrijeme u izgubljenoj stvarnosti. Ipak, naučila sam da postojim, okružena malim znacima nesebične pažnje, lijepim riječima, mislima, djelima ... U ambisu neostvarenih želja i potreba, obuzeta toplim mislima, udišem svaki trenutak sreće. Izvukla sam srce iz tame noći i boli, stavila ga na svjetlost dana. Obojila sam osjećaje duginim bojama nadanja. U lavirinitu isprepletenih misli i osjećaja, ispred mene je zasjalo izgubljeno vrijeme. Dok iscrtavam put na karti želja, stvarnost se nalazi negdje u daljini iščekivanja. Nosi me struja preplavljenih osjećaja a ja pružam šansu dragocijenim, magičnim trenucima, koji imaju svoju vrijednost. Kradem komadiće vremena i osjećam da sreća dolazi. Šaljem ti osmijehe, jer život neumitno teče i ne čeka nikoga.

  2264 Objavio/la Ramona mo
• By Ramona mo

  Na vratima vremena

        Na vratima vremena naslaganih godina, još jedan dan prosipa sate koji će se izgubiti i nestati u nepovrat. Ti znaš, ne razvrstavam dane na dobre i loše, ne doživljavam to vrijeme u izgubljenoj stvarnosti. Ipak, naučila sam da postojim, okružena malim znacima nesebične pažnje, lijepim riječima, mislima, djelima ... U ambisu neostvarenih želja i potreba, obuzeta toplim mislima, udišem svaki trenutak sreće. Izvukla sam srce iz tame noći i boli, stavila ga na svjetlost dana. Obojila sam osjećaje duginim bojama nadanja. U lavirinitu isprepletenih misli i osjećaja, ispred mene je zasjalo izgubljeno vrijeme. Dok iscrtavam put na karti želja, stvarnost se nalazi negdje u daljini iščekivanja. Nosi me struja preplavljenih osjećaja a ja pružam šansu dragocijenim, magičnim trenucima, koji imaju svoju vrijednost. Kradem komadiće vremena i osjećam da sreća dolazi. Šaljem ti osmijehe, jer život neumitno teče i ne čeka nikoga.

  Dec 06, 2014 2264
• 05 Dec 2014
  Kroz prozor pogled

  Dodaću malo zelene na moj novi pogled kroz prozor. Osmehom nekadašnje mene osvetliću najtamniji deo ulice i oterati strah od sutra. Pustiću jato ptica na slobodu kroz jedini otvor na mozgu. Možda se dovoljno ohrabrim da ti kažem da mi nije stalo do tebe.

  2060 Objavio/la Mili Vili
• By Mili Vili

  Kroz prozor pogled

  Dodaću malo zelene na moj novi pogled kroz prozor. Osmehom nekadašnje mene osvetliću najtamniji deo ulice i oterati strah od sutra. Pustiću jato ptica na slobodu kroz jedini otvor na mozgu. Možda se dovoljno ohrabrim da ti kažem da mi nije stalo do tebe.

  Dec 05, 2014 2060
• 01 Dec 2014
  Пацикло

  Ето, док се неки на нету појављују са којекаквим мечкама, јагуарима, аудијима, BMW.има и сл. Мио стиже на пациклу. Шта ћу, остао сам веран ''првој љубави'' пациклу. Одувек сам маштао да ''пациклам''... А онда ми се сан и остварио... И  док сам ја истренирао ''пациклање'' дошло време и за нову ''прву љубав''... Но, дође ми ''из дупета у главу'' да сам се мало залетео... А онда сам се у складу са модерним трендовима био и ја модернизовао али шта ћете, много љубоморног света(нарочито међу онима са мечкама, јагуарима...)... И тако сам се вратио ''старој љубави'', овај пут уживајући у ''пациклању''... И више не јурим оне ''сојке'', сломивратке, интересују ме само оне које као и ја уживају ''пациклајући''... Ваш Мио ''пациклиста''!      

  1438 Objavio/la Mio Drag
• By Mio Drag

  Пацикло

  Ето, док се неки на нету појављују са којекаквим мечкама, јагуарима, аудијима, BMW.има и сл. Мио стиже на пациклу. Шта ћу, остао сам веран ''првој љубави'' пациклу. Одувек сам маштао да ''пациклам''... А онда ми се сан и остварио... И  док сам ја истренирао ''пациклање'' дошло време и за нову ''прву љубав''... Но, дође ми ''из дупета у главу'' да сам се мало залетео... А онда сам се у складу са модерним трендовима био и ја модернизовао али шта ћете, много љубоморног света(нарочито међу онима са мечкама, јагуарима...)... И тако сам се вратио ''старој љубави'', овај пут уживајући у ''пациклању''... И више не јурим оне ''сојке'', сломивратке, интересују ме само оне које као и ја уживају ''пациклајући''... Ваш Мио ''пациклиста''!      

  Dec 01, 2014 1438
• 01 Dec 2014
  Vrabac

    Sećate li se najbližeg komšije vrapca? Da, to je ona mala ptičica koja nas je uvek radosno dočekivala ili ispraćala gde god da idemo. Ne, ne, neću sada pričati onu staru priču o vrapcu, kravi i bezobraznoj cica maci... Koliko god da mi sećanje dosegne u detinjstvo, prvo čega se setim bilo je ono što me je budilo svakog jutra... Šum vetra u krošnjama tri obližnja jablana i pesma vrabaca u tim krošnjama... dživdžani.. uh, koliko ih je samo bilo...   Živeo sam u stanu sa velikom terasom i uživao da dobar deo dana, kad god je to bilo moguće, provedem upravo tu. I uvek je tu bio moj komšija vrabac, delio samnom te klinačke samoće i uvek slušao moje priče. Delili smo doručak i ono najslađe parče hleba koje je taj moj komšija uvek sa strahom otimao sa pločnika terase i za trenutak nestajao na putu do krošnje jablana. Nikad me nije ostavio da dugo čekam. Pravio sam ja puno puta komšiji kucice od papira i drveta, ali je njemu ipak mnogo više prijala krošnja puna vetra... priznajem, u onom moru betona naselja u kom sam ziveo, pogled na te jablane bilo je pravo bogatstvo.   Zamišljao sam kako su to u stvari jedra velikog jedenjaka kojim sam plovio u snove, sa vrapcima kao mornarima najluđeg jedrenjaka na svetu. Eh, kako mi je ponekad ona graja vrabaca iz krošnje nedostajala u večernjim satima kad se uspavaju pre mene.   Komšija me je pratio i u školu, kontrolisao da li radim domaće zadatke, a bio je tu i kad sam škole završio i krenuo na fax, proslavljao samnom neke sportske uspehe, pravio društvo i kad su me mučile povrede i uvek.. ali baš uvek.. sa strahom otimao svako parče hleba koje je bilo namenjeno njemu...   Nošen dahom onih velikih snova o budućnosti, i ja sam sve manje pažnje poklanjao komšiji, sem kad je bezobrazno virio kroz prozor za vreme mojih prvih ljubavnih priča, ali on nije mnogo mario za to.. Gde god da krenem i šta god da radim, bio je tu.   Sećam se da sam jednom dugo gledao kako se kupa u barici vode koja je ostala posle polivanja terase u onim vrelim letnjim danima, i da sam mu zavideo kako i koliko uživa u tome. Iako vrapca nikad pesma nije nikad krasila, meni je to njegovo dživdžanje bilo slađe od bilo koje ptice pevačice.   A komšiju su voleli i ostali iz moje porodice.. mama ih je uvek častila svim onim mrvama posle ručka, na ćaletovo hrkanje tokom nedeljnog popodneva na terasi, uzvraćali su nekom muzikom sličnog tonaliteta, a brat nikad nije gađao vrapce praćkom (verovatno zato što ni vola nije mogao da pogodi, pa da se ne sramoti). Deda mi je jednom pricao kako i u Evanđelu postoji zapis o vrapcima... kako je nekad davno postojala cena za vrapca, dva vrapca za peni. Valjda je  tamo neko morao da kupuje komšije, verovatno nije imao jedrenjak kao moj.   E da, setih se kako mi je jednom neki stari porodični prijatelj pričao kako su nekad davno, u vreme onog prvog velikog rata, u opštoj nemaštini, pekli vrapce kako bi kuća mirisala na pečenje, iako za jelo nije bilo ništa drugo osim obične proje... Mislim da godinama nisam hteo da pričam sa njim posle te izjave, a najviše je profitirao komšija koga sam dugo posle toga hranio duplim porcijama... i uvek je onako, sa strahom... otimao svako parče hleba koji je bio samo njemu namenjen...   Komšija je bio tu i onih dana 99te, deleći sa svima nama frustracije šizela i smirela i sve ono što su one donosile. Bio je tu i kad se dimila Skupština, jurio sa nama prolećne leptire ove demokratje ili kako li se već zove...   I onda... odjednom... zatrpan nekim novim mislima tih "kako li se već zove vremena", primetih... mog komšije više nema... Nekako je nestao a da nisam ni primetio... i u tom glupom osećaju da nešto nedostaje, posle ko zna koliko pokušaja da pronađem to što sam zaboravio, prevrtanja džepova i tragajući za tim čega nema, shvatih... da je to moj komšija dživdžan vrabac ovogradski.   Shvatih da više ne poznajem ni ostale komšije koji nit pevaju nit recituju, već nekako tiho prolaze ulicama na kojima korice i mrvice čekaju neke nove vrapce..... vrapce koji možda nikad neće doći jer su ih svi zaboravili. Vrpce koji su tako sa strahom otimali te mrvice baš kao što i svi mi sa nekim strahom uživamo u retkim lepim momentima...    NE, neću se plašiti lepih trenutaka, za moje mrvice vredi živeti, naučio sam to od komšije kad ih je zimi onako vešto pronalazio, i verujem.. verujem da će se moj komšija uskoro vratiti....   Vratiće se čim ponovo naučimo da se ponovo prepoznajemo pogledom u oči, a ne u profile, čim naučimo da gitara nije praistorijsko oružje, čim naučimo da verujemo u sebe, čim naučimo da svoje mrvice delimo sa drugima i ne merimo ko je kome više mrvica dao... Znate.. mrvice su mrvice... mi  ponekad zaboravimo koliko puno znače... ... a komšija je to dobro znao.... i zato je sa strahom otimao ....

  2611 Objavio/la Chupko Chupavi
• By Chupko Chupavi

  Vrabac

    Sećate li se najbližeg komšije vrapca? Da, to je ona mala ptičica koja nas je uvek radosno dočekivala ili ispraćala gde god da idemo. Ne, ne, neću sada pričati onu staru priču o vrapcu, kravi i bezobraznoj cica maci... Koliko god da mi sećanje dosegne u detinjstvo, prvo čega se setim bilo je ono što me je budilo svakog jutra... Šum vetra u krošnjama tri obližnja jablana i pesma vrabaca u tim krošnjama... dživdžani.. uh, koliko ih je samo bilo...   Živeo sam u stanu sa velikom terasom i uživao da dobar deo dana, kad god je to bilo moguće, provedem upravo tu. I uvek je tu bio moj komšija vrabac, delio samnom te klinačke samoće i uvek slušao moje priče. Delili smo doručak i ono najslađe parče hleba koje je taj moj komšija uvek sa strahom otimao sa pločnika terase i za trenutak nestajao na putu do krošnje jablana. Nikad me nije ostavio da dugo čekam. Pravio sam ja puno puta komšiji kucice od papira i drveta, ali je njemu ipak mnogo više prijala krošnja puna vetra... priznajem, u onom moru betona naselja u kom sam ziveo, pogled na te jablane bilo je pravo bogatstvo.   Zamišljao sam kako su to u stvari jedra velikog jedenjaka kojim sam plovio u snove, sa vrapcima kao mornarima najluđeg jedrenjaka na svetu. Eh, kako mi je ponekad ona graja vrabaca iz krošnje nedostajala u večernjim satima kad se uspavaju pre mene.   Komšija me je pratio i u školu, kontrolisao da li radim domaće zadatke, a bio je tu i kad sam škole završio i krenuo na fax, proslavljao samnom neke sportske uspehe, pravio društvo i kad su me mučile povrede i uvek.. ali baš uvek.. sa strahom otimao svako parče hleba koje je bilo namenjeno njemu...   Nošen dahom onih velikih snova o budućnosti, i ja sam sve manje pažnje poklanjao komšiji, sem kad je bezobrazno virio kroz prozor za vreme mojih prvih ljubavnih priča, ali on nije mnogo mario za to.. Gde god da krenem i šta god da radim, bio je tu.   Sećam se da sam jednom dugo gledao kako se kupa u barici vode koja je ostala posle polivanja terase u onim vrelim letnjim danima, i da sam mu zavideo kako i koliko uživa u tome. Iako vrapca nikad pesma nije nikad krasila, meni je to njegovo dživdžanje bilo slađe od bilo koje ptice pevačice.   A komšiju su voleli i ostali iz moje porodice.. mama ih je uvek častila svim onim mrvama posle ručka, na ćaletovo hrkanje tokom nedeljnog popodneva na terasi, uzvraćali su nekom muzikom sličnog tonaliteta, a brat nikad nije gađao vrapce praćkom (verovatno zato što ni vola nije mogao da pogodi, pa da se ne sramoti). Deda mi je jednom pricao kako i u Evanđelu postoji zapis o vrapcima... kako je nekad davno postojala cena za vrapca, dva vrapca za peni. Valjda je  tamo neko morao da kupuje komšije, verovatno nije imao jedrenjak kao moj.   E da, setih se kako mi je jednom neki stari porodični prijatelj pričao kako su nekad davno, u vreme onog prvog velikog rata, u opštoj nemaštini, pekli vrapce kako bi kuća mirisala na pečenje, iako za jelo nije bilo ništa drugo osim obične proje... Mislim da godinama nisam hteo da pričam sa njim posle te izjave, a najviše je profitirao komšija koga sam dugo posle toga hranio duplim porcijama... i uvek je onako, sa strahom... otimao svako parče hleba koji je bio samo njemu namenjen...   Komšija je bio tu i onih dana 99te, deleći sa svima nama frustracije šizela i smirela i sve ono što su one donosile. Bio je tu i kad se dimila Skupština, jurio sa nama prolećne leptire ove demokratje ili kako li se već zove...   I onda... odjednom... zatrpan nekim novim mislima tih "kako li se već zove vremena", primetih... mog komšije više nema... Nekako je nestao a da nisam ni primetio... i u tom glupom osećaju da nešto nedostaje, posle ko zna koliko pokušaja da pronađem to što sam zaboravio, prevrtanja džepova i tragajući za tim čega nema, shvatih... da je to moj komšija dživdžan vrabac ovogradski.   Shvatih da više ne poznajem ni ostale komšije koji nit pevaju nit recituju, već nekako tiho prolaze ulicama na kojima korice i mrvice čekaju neke nove vrapce..... vrapce koji možda nikad neće doći jer su ih svi zaboravili. Vrpce koji su tako sa strahom otimali te mrvice baš kao što i svi mi sa nekim strahom uživamo u retkim lepim momentima...    NE, neću se plašiti lepih trenutaka, za moje mrvice vredi živeti, naučio sam to od komšije kad ih je zimi onako vešto pronalazio, i verujem.. verujem da će se moj komšija uskoro vratiti....   Vratiće se čim ponovo naučimo da se ponovo prepoznajemo pogledom u oči, a ne u profile, čim naučimo da gitara nije praistorijsko oružje, čim naučimo da verujemo u sebe, čim naučimo da svoje mrvice delimo sa drugima i ne merimo ko je kome više mrvica dao... Znate.. mrvice su mrvice... mi  ponekad zaboravimo koliko puno znače... ... a komšija je to dobro znao.... i zato je sa strahom otimao ....

  Dec 01, 2014 2611