Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 472
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
88 blogs
  • 07 Oct 2013
    инстикта ваб
    причица иживота на тему:  . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас  нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће .   него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је  полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи .   Отуд, етое. причице.  
    1982 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    инстикта ваб
    причица иживота на тему:  . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас  нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће .   него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је  полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи .   Отуд, етое. причице.  
    Oct 07, 2013 1982
  • 06 Oct 2013
    Moj Gost: Stjepan Mimica
      Stjepan Mimica piše vrlo interesantne stvari.Ustvari čitav njegov život je vrlo interesantan.Slikar,pisac,i u poslednje vreme na samo njemu jedinstven način fotografiše Beograd. Jedinstven umetnik ..to je u današnje vreme teška obaveza..Nadam se da će oni koji to prepoznaju, sa uživanjem čitati njegove priloge.   KO MI POPI TRISTA PIVA?!     Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. A morao sam često. Dok sam, još u svom blogerskom predživotu, vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje se zapatilo kasnije.Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, mada pisana u najrazličitijim gardovima, takoreći kao stilske vežbice, ipak su baš u poslovnom smislu bila vrlo učinkovita. Po zatvaranju firme, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, sahranio u brojne kartonske kutije, koje bih rado pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i ne izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje. A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, prebaciovano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u novije i jače, baš kao što su narodne umotvorine prebacivane s artritičnih kolena na zdravija i mladja. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993. Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila.   ------------------------------------------------------- Poštovani gospodine direktore, U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM). Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane. Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".Nažalost, morao sam da sačekam subotu.Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM. Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom). S poštovanjem, Stjepan Mimica,direktor projekta „Ko je ko u Srbiji" P.S.Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil? ------------------------------------------------------------
    63706 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Moj Gost: Stjepan Mimica
      Stjepan Mimica piše vrlo interesantne stvari.Ustvari čitav njegov život je vrlo interesantan.Slikar,pisac,i u poslednje vreme na samo njemu jedinstven način fotografiše Beograd. Jedinstven umetnik ..to je u današnje vreme teška obaveza..Nadam se da će oni koji to prepoznaju, sa uživanjem čitati njegove priloge.   KO MI POPI TRISTA PIVA?!     Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. A morao sam često. Dok sam, još u svom blogerskom predživotu, vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje se zapatilo kasnije.Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, mada pisana u najrazličitijim gardovima, takoreći kao stilske vežbice, ipak su baš u poslovnom smislu bila vrlo učinkovita. Po zatvaranju firme, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, sahranio u brojne kartonske kutije, koje bih rado pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i ne izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje. A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, prebaciovano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u novije i jače, baš kao što su narodne umotvorine prebacivane s artritičnih kolena na zdravija i mladja. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993. Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila.   ------------------------------------------------------- Poštovani gospodine direktore, U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM). Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane. Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".Nažalost, morao sam da sačekam subotu.Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM. Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom). S poštovanjem, Stjepan Mimica,direktor projekta „Ko je ko u Srbiji" P.S.Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil? ------------------------------------------------------------
    Oct 06, 2013 63706
  • 05 Oct 2013
    озрачје успаваног шаптача
    (издневниками) иако је пијукно ,има богме томе, деда Глуви наш сеоски учитељ ,а приватно конпозитор, још вазда га се присећам као редовног посетиоца Плавог дунава (угоститељског објекта & шире познатог) по уху пријатној музици коју је измишљо у сали са билијаром ућошку крај врата,лево ,на изгруваном швапском пијанину остављеном од потомака богате сеоске предратне фамилије Силберхолц ко залог за позајмљене неке новце а никад враћене кафеџији Груји .у том храму свакодневног урнебеса на бази туче колективне,па ко успе да врата увати – алал му ,стварао је дела “префињених звучних обриса те етеричне мелодиозности” која нажалост није наилазила места у ушесима напитих слушалаца успешно оперисаних од нота који су у просторији до те,шанку окренути пиљили у мушкобањасте певаљке замикрофоном вазда спремне курораду као основној им делатности,док је певачка каријера напредовала . . . .онако успут. мрмљао је њима деда Глуви ,тихо ,скоро шапатом: - видићете ви сутра, а можда иникад, ко сам ја бијо а они му хорски узвраћали - сам ти матори чепај уклавира ,то итако ником нетреба кад оћеш. читам путем интернета нашу дневну штампу ,ту скоро,и немогу да верујем.под насловом “хоризонти пијанизма”одушевљени коментатор збивања на музичкој сцени војводине на по новинске странице ,ситно писане,саставио је хвалоспев о + Н.М. самоуком ствараоцу “чије је дело као апартан ,колоритан и изазован сегмент савремене клавирске музике био претстављен захваљујући упорности унукему, пијанисткиње,која је базни дедин запис привела уху данашњег слушаоца”. неузмрзи ме него напишем еписмо садањем председнику сеоске месне заједнице, сину другара с којим сам се веропо дудовима, јел то око + деда Глувог баш све истина,кад Он пуних уста одушевљења ми узврати: “а сокак за надунав, од апотеке,договарамо се, назваћемо по њему и метути му & плочу накућу . . . .”   ееее судбино ,дису сада они кафански слухисти одкадгод ?
    3961 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    озрачје успаваног шаптача
    (издневниками) иако је пијукно ,има богме томе, деда Глуви наш сеоски учитељ ,а приватно конпозитор, још вазда га се присећам као редовног посетиоца Плавог дунава (угоститељског објекта & шире познатог) по уху пријатној музици коју је измишљо у сали са билијаром ућошку крај врата,лево ,на изгруваном швапском пијанину остављеном од потомака богате сеоске предратне фамилије Силберхолц ко залог за позајмљене неке новце а никад враћене кафеџији Груји .у том храму свакодневног урнебеса на бази туче колективне,па ко успе да врата увати – алал му ,стварао је дела “префињених звучних обриса те етеричне мелодиозности” која нажалост није наилазила места у ушесима напитих слушалаца успешно оперисаних од нота који су у просторији до те,шанку окренути пиљили у мушкобањасте певаљке замикрофоном вазда спремне курораду као основној им делатности,док је певачка каријера напредовала . . . .онако успут. мрмљао је њима деда Глуви ,тихо ,скоро шапатом: - видићете ви сутра, а можда иникад, ко сам ја бијо а они му хорски узвраћали - сам ти матори чепај уклавира ,то итако ником нетреба кад оћеш. читам путем интернета нашу дневну штампу ,ту скоро,и немогу да верујем.под насловом “хоризонти пијанизма”одушевљени коментатор збивања на музичкој сцени војводине на по новинске странице ,ситно писане,саставио је хвалоспев о + Н.М. самоуком ствараоцу “чије је дело као апартан ,колоритан и изазован сегмент савремене клавирске музике био претстављен захваљујући упорности унукему, пијанисткиње,која је базни дедин запис привела уху данашњег слушаоца”. неузмрзи ме него напишем еписмо садањем председнику сеоске месне заједнице, сину другара с којим сам се веропо дудовима, јел то око + деда Глувог баш све истина,кад Он пуних уста одушевљења ми узврати: “а сокак за надунав, од апотеке,договарамо се, назваћемо по њему и метути му & плочу накућу . . . .”   ееее судбино ,дису сада они кафански слухисти одкадгод ?
    Oct 05, 2013 3961
  • 03 Oct 2013
    затечени онаниста
    све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата.   ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу .   па ви сад ви’ те . . .
    3681 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    затечени онаниста
    све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата.   ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу .   па ви сад ви’ те . . .
    Oct 03, 2013 3681
  • 02 Oct 2013
    јастук снова различитих
    састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези   - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично.   - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми  отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу.   А  онда и Ј. некако преузе иницијативу.  - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим.    Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955.  - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи.  потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам  и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле  су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај    недорек  лажљиви   .  срећом, сиду још непронађоше . . .  елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију  - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче.  Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике.   Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала  - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш  се временом, небрини   Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову  када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад .   а и остарилосе ,упс.    
    1974 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    јастук снова различитих
    састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези   - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично.   - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми  отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу.   А  онда и Ј. некако преузе иницијативу.  - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим.    Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955.  - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи.  потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам  и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле  су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај    недорек  лажљиви   .  срећом, сиду још непронађоше . . .  елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију  - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче.  Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике.   Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала  - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш  се временом, небрини   Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову  када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад .   а и остарилосе ,упс.    
    Oct 02, 2013 1974
  • 01 Oct 2013
    срећа чучећка
      (дневничкими запис)    Ту отскора више не спремам кафе “Мериси”.Улете ми (исчекивано) место пазитеља јавног вецеја на прометном месту у главној улици Валете.Од 6 пм па док има оних коима је пригустило оддоле дежурам у сутеренској собици.Добро, малко се осећа миомир отпадних људских садржаја , но нерадим у парфимерији ,па немош ни замерити. Захладнело овде , људи чешће (углавном) пишкају те успут и бакшуми неку оставе. Зарада дневна значајнија од оне укафеју а (такорећи) ништа нерадим ,сем што сам обавезан да одржавам визуелну хигијену соља / писоара / рукопера,подова, те 26 степеника који ка олакшању воде сулице ,но како нисам гадљив то и не бројим у неки значајан рад па имам на претек времена за читање , размишљање , писање ,.Смењујем једну Баaку овдашњу која ринта дневну шихту.Муж јој пуко о ледину па га (ненадано ) смених у вечерњој.Иначе од мужа јој млађа сестра рецепционарка је у Хотелу прекопута ди станујем – па отуд веза.Знамо се онако па ме препоручила Газди објекта.Једва чекам да отопли па да људи / жене / деца и остали почму да липаче разне освежавајуће пијаче што ће ауто-матски и промет у вецеју драстично повећати на чега и указује урамљени графикон у офицу вецеја истакнут. Биће зараде . . . . . ко’ плеве. А навраћаће и множина женскиња зарад личних нужди па . . . никад се незна укојој Срећа притајена чучи. Можда се унеку изагледам . . . . .
    1773 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    срећа чучећка
      (дневничкими запис)    Ту отскора више не спремам кафе “Мериси”.Улете ми (исчекивано) место пазитеља јавног вецеја на прометном месту у главној улици Валете.Од 6 пм па док има оних коима је пригустило оддоле дежурам у сутеренској собици.Добро, малко се осећа миомир отпадних људских садржаја , но нерадим у парфимерији ,па немош ни замерити. Захладнело овде , људи чешће (углавном) пишкају те успут и бакшуми неку оставе. Зарада дневна значајнија од оне укафеју а (такорећи) ништа нерадим ,сем што сам обавезан да одржавам визуелну хигијену соља / писоара / рукопера,подова, те 26 степеника који ка олакшању воде сулице ,но како нисам гадљив то и не бројим у неки значајан рад па имам на претек времена за читање , размишљање , писање ,.Смењујем једну Баaку овдашњу која ринта дневну шихту.Муж јој пуко о ледину па га (ненадано ) смених у вечерњој.Иначе од мужа јој млађа сестра рецепционарка је у Хотелу прекопута ди станујем – па отуд веза.Знамо се онако па ме препоручила Газди објекта.Једва чекам да отопли па да људи / жене / деца и остали почму да липаче разне освежавајуће пијаче што ће ауто-матски и промет у вецеју драстично повећати на чега и указује урамљени графикон у офицу вецеја истакнут. Биће зараде . . . . . ко’ плеве. А навраћаће и множина женскиња зарад личних нужди па . . . никад се незна укојој Срећа притајена чучи. Можда се унеку изагледам . . . . .
    Oct 01, 2013 1773
  • 29 Sep 2013
    Чијси
    (листајући дневник рада) - јес’ Ти наш - што питаш - онако - аааа - видео сам Те по градилишту ,па ајд мислим - ија вид’о Тебе - јес’ дуго овде - а Ти - 4 месеца - ја богме биће за који дан погодине - па јеси задовољан - а Ти - а тако тако, шта ја знам и јесам и нисам - што јеси - дадне се зарадити - ја све попијем - штоооо - оставила ме , кучка - а тооо - а шта радиш на градилишту - а Ти - терам крана - мора да добро зарађиваш ,ја сада лопатам ал Газда казо Шефу да ћу ускоро на мешалицу - тотије боље, лопата није лака - знам, а биће више и у плати - за пиће - изато - идешли где - адиби - па шта ја знам ,онако, у друштво - имам ја флашу за дружење нико ми други нетреба - није Ти лоше друштво ,а жене - шта жене - па мислим ,јел их нетребаш за . . .оно - требам ,ал неумем да причам - шта има да причаш , ради - би ,ал се срамим ти саулице ,а и скупе суми - колко Ти је - а Теби - ујулу пуним 28. - па Ти си још дечко, ја 30 седма - та ниси нити немлад - а, било некад - чекају ме подкраном ,ајд , па се видимо - орајт , и мене чекају  
    2261 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    Чијси
    (листајући дневник рада) - јес’ Ти наш - што питаш - онако - аааа - видео сам Те по градилишту ,па ајд мислим - ија вид’о Тебе - јес’ дуго овде - а Ти - 4 месеца - ја богме биће за који дан погодине - па јеси задовољан - а Ти - а тако тако, шта ја знам и јесам и нисам - што јеси - дадне се зарадити - ја све попијем - штоооо - оставила ме , кучка - а тооо - а шта радиш на градилишту - а Ти - терам крана - мора да добро зарађиваш ,ја сада лопатам ал Газда казо Шефу да ћу ускоро на мешалицу - тотије боље, лопата није лака - знам, а биће више и у плати - за пиће - изато - идешли где - адиби - па шта ја знам ,онако, у друштво - имам ја флашу за дружење нико ми други нетреба - није Ти лоше друштво ,а жене - шта жене - па мислим ,јел их нетребаш за . . .оно - требам ,ал неумем да причам - шта има да причаш , ради - би ,ал се срамим ти саулице ,а и скупе суми - колко Ти је - а Теби - ујулу пуним 28. - па Ти си још дечко, ја 30 седма - та ниси нити немлад - а, било некад - чекају ме подкраном ,ајд , па се видимо - орајт , и мене чекају  
    Sep 29, 2013 2261
  • 28 Sep 2013
    Moj Gost:Gospodin Predrag Brajovic
    Завештање За мојoм мајком, за мојим оцем, за мојим братом и осталима који су ми били драги а умрли су, остали су различити папири, исечци из новина, фотографије, писма, лекарски рецепти, дијагнозе, албуми, војни картони, књижице, чланске карте, плакете, па чак и споменари... Једноставно - трагови нечијег живота.  Успомене. Tајне. Некоме каткад падне на ум да по њима чепрка. (Тако сам ја, из очевог војног картона, сазнао да је 1948. неколико месеци био у СССР-у, што ми никад за живота није рекао. Отуда његов брундави војнички руски.)  Помислио сам: а шта би се десило да сутра ја умрем? Моја писма... Моја писма су у inbox-у; фотографије на Photobucket-у; текстови на Scribd-у; у различитим фолдерима моје незавршене литерарне ситнице. У chat програмима преписке са неким дивним људима; на Sendpace-у моја музика; на  Youtube-у видео прилози.     Ако ја сад, не дај боже, умрем, све ће то остати недоступно?! Јер шифру за приступ свим тим сервисима знам само ја. Стотине, хиљаде мејлова, фотографија и успомена и... И ником ништа, због једне неизречене шифре?!      Моја шифра ће бити моје завештање.     Наши животи су под шифром.  
    2384 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Moj Gost:Gospodin Predrag Brajovic
    Завештање За мојoм мајком, за мојим оцем, за мојим братом и осталима који су ми били драги а умрли су, остали су различити папири, исечци из новина, фотографије, писма, лекарски рецепти, дијагнозе, албуми, војни картони, књижице, чланске карте, плакете, па чак и споменари... Једноставно - трагови нечијег живота.  Успомене. Tајне. Некоме каткад падне на ум да по њима чепрка. (Тако сам ја, из очевог војног картона, сазнао да је 1948. неколико месеци био у СССР-у, што ми никад за живота није рекао. Отуда његов брундави војнички руски.)  Помислио сам: а шта би се десило да сутра ја умрем? Моја писма... Моја писма су у inbox-у; фотографије на Photobucket-у; текстови на Scribd-у; у различитим фолдерима моје незавршене литерарне ситнице. У chat програмима преписке са неким дивним људима; на Sendpace-у моја музика; на  Youtube-у видео прилози.     Ако ја сад, не дај боже, умрем, све ће то остати недоступно?! Јер шифру за приступ свим тим сервисима знам само ја. Стотине, хиљаде мејлова, фотографија и успомена и... И ником ништа, због једне неизречене шифре?!      Моја шифра ће бити моје завештање.     Наши животи су под шифром.  
    Sep 28, 2013 2384
  • 28 Sep 2013
    скела Машинка
    Има томе у харбоуру подно Валете приликом јутарње ми шетње око Града уочих моторну платформу тјст скелу како хукће преко залива ка бродоградилишту .служи за превоз радника ,углавном.тај 1 поглед би ми доста . . . .па да сећање се мрдне: тамо педесетих год. века прошлог Јоцков очув Срета имао је прву скелу уселу нашем аза прекодунава.звала се посве поетски - Машинка.има дунава ту крај села која стотина метара а бачка страна вазда примамљива била за трговину сремаца па се он при-сетијо и уз помоћ извуко неку потопљену немачку ратну дереглију која се насукала на спруду крај села ,средио & окатранисоје па јој из фабрике цемента ту близу наместијо мотор дизел здробилице дркелу неку тек малко преправљену .и готово . . . . .вожња је могла отпочети. баш све је пасовало једино је мотор умео да омане па се није баш увек на исто место искрцавало набачкој страни .било је дана кад изгура равно ушрех прекодунава,ал кад омане па се пар пута угаси ,а дунав није да невуче него дере баш брзином протока ,занесе скелу ниже од планираног па су тада путници морали малко да гацају по глибовитој обали . о онима са ласколима и да не говорим ,јебли су му, Срети, матер јер су се често заглављивали ублату па и превртали.овај се нато само смејуљио уз опаску; -а шта би да мене нема како би онда прешли преко ил би ишли оконовога сада смостом ,а? и у моменту их враћо у реалност .уствари држао ушака зависне.за нас децу ,лети ,скела је била главни провод,на њој смо се возили,сање стрмоглавце скакали , пецали и уживали у џабе вожњи дунавом.било нам лепо баш.уживасмо . . .натој скели настала је и једна од мојих првих уистину љубавних песама .била је посвећена једној Рани Марићевој која ме није баш волела па ја умислијо да је песмом одобровољим.ево и данас се присећам почетних стихова: "слушам тицу ди сврбе гугуче и дунава што о ломпрог туче" (ломпрог: то је покретљива приступна рампа на свакој скели којим се висински пролагођава обали код пристајања ради истовара/утовара).е кад зазими дунав се некада замрзавао целом ширином па се соницама комотно прелазило по потреби.тих месеци скела се из-влачила на суво а ч'ка Срета је седијо углавном убирцузу у центру и пијо. морало се нешто радити ,зар не? с' почетка шездесетих једну ноћ ,окаснила скела у повратку сбачкестране ,бијо август пре Макавеје (цркв.слава ) Срета се запијо са неким рибарима и негде на по дунава је утрефи празна руска баржа по сред среде и док си реко нагасаки ,буквално прешла прекоње неосветљене.видли неки криволовци што су карбитом рибу ловили у поплављеном врбаку,па разгласили. срету су нашли након пар дана низводно тамо под Футогом свог надуваног у врбаку , те мува по њему милијон .а и рибе га начеле да једу . . . . . приповедали.од скеле пак неоста ништа,јер део са мотором потону ко гевихт на дно а осталу дрвенарију одвуче дунав низводно. ко зна где.
    2164 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    скела Машинка
    Има томе у харбоуру подно Валете приликом јутарње ми шетње око Града уочих моторну платформу тјст скелу како хукће преко залива ка бродоградилишту .служи за превоз радника ,углавном.тај 1 поглед би ми доста . . . .па да сећање се мрдне: тамо педесетих год. века прошлог Јоцков очув Срета имао је прву скелу уселу нашем аза прекодунава.звала се посве поетски - Машинка.има дунава ту крај села која стотина метара а бачка страна вазда примамљива била за трговину сремаца па се он при-сетијо и уз помоћ извуко неку потопљену немачку ратну дереглију која се насукала на спруду крај села ,средио & окатранисоје па јој из фабрике цемента ту близу наместијо мотор дизел здробилице дркелу неку тек малко преправљену .и готово . . . . .вожња је могла отпочети. баш све је пасовало једино је мотор умео да омане па се није баш увек на исто место искрцавало набачкој страни .било је дана кад изгура равно ушрех прекодунава,ал кад омане па се пар пута угаси ,а дунав није да невуче него дере баш брзином протока ,занесе скелу ниже од планираног па су тада путници морали малко да гацају по глибовитој обали . о онима са ласколима и да не говорим ,јебли су му, Срети, матер јер су се често заглављивали ублату па и превртали.овај се нато само смејуљио уз опаску; -а шта би да мене нема како би онда прешли преко ил би ишли оконовога сада смостом ,а? и у моменту их враћо у реалност .уствари држао ушака зависне.за нас децу ,лети ,скела је била главни провод,на њој смо се возили,сање стрмоглавце скакали , пецали и уживали у џабе вожњи дунавом.било нам лепо баш.уживасмо . . .натој скели настала је и једна од мојих првих уистину љубавних песама .била је посвећена једној Рани Марићевој која ме није баш волела па ја умислијо да је песмом одобровољим.ево и данас се присећам почетних стихова: "слушам тицу ди сврбе гугуче и дунава што о ломпрог туче" (ломпрог: то је покретљива приступна рампа на свакој скели којим се висински пролагођава обали код пристајања ради истовара/утовара).е кад зазими дунав се некада замрзавао целом ширином па се соницама комотно прелазило по потреби.тих месеци скела се из-влачила на суво а ч'ка Срета је седијо углавном убирцузу у центру и пијо. морало се нешто радити ,зар не? с' почетка шездесетих једну ноћ ,окаснила скела у повратку сбачкестране ,бијо август пре Макавеје (цркв.слава ) Срета се запијо са неким рибарима и негде на по дунава је утрефи празна руска баржа по сред среде и док си реко нагасаки ,буквално прешла прекоње неосветљене.видли неки криволовци што су карбитом рибу ловили у поплављеном врбаку,па разгласили. срету су нашли након пар дана низводно тамо под Футогом свог надуваног у врбаку , те мува по њему милијон .а и рибе га начеле да једу . . . . . приповедали.од скеле пак неоста ништа,јер део са мотором потону ко гевихт на дно а осталу дрвенарију одвуче дунав низводно. ко зна где.
    Sep 28, 2013 2164
  • 26 Sep 2013
    Prolećno čišćenje
        Kod mene je proleće.Mada Novi Zeland zovu Zemlja večitog proleća.I kako i ja spadam u one mame koje rade u i oko kuće,uhvatilo i mene nešto da obavim taj prolećni ritual. Mnoge možda to mrze ali nemaju gde.Kad zasija sunce kroz prozorska okna,ona počnu da vape za novinama,sirćetom i vodom(metod nasledjen od moje bake),jel žele da zasijaju  u svom nekadašnjem sjaju.     Polica za knjige samo što se ne sruši,koliko je svega potrebnog i nepotrebnog natrpano na nju.     A oni  ćoškovi ispod zavesa ,cvile za malo pažnje,samo što se nisu ugušili od tereta paučine i prašine. Ovo gore opisano ,nije moja kuća.Moja kućica je mala i sve je u njoj racionalno  rasporedjeno i spakovano ali ima i u njoj ćoškova ispod zavesa,deo kauča čiji jedan deo je zauzeo mačak Karamelo,svesrdno opadajućom dlakom obeležavajući svoju teritoriju. Polica za knjige u kuhinji sa kuvarima.Koliko ljudi tu samo gostuje a neki i po nekoliko puta.             Ovde bi samo još trebalo dodati Narodni Kuvar.Valjda će se Neustrašivi nekad setiti ove rečenice.   Da i u Calinom ćosku za igranje ima velike pometnje, iako važi pravilo: da može da se igra samo sa kutijom igračaka koju izabere ali ako hoće drugu,onda prvo mora da spakuje onu s kojom se već igrala.Većinom to funkcioniše ali izgleda da sam poslednjih nekoliko nedelja bila popustljivija.     Usput rešim da ću i tatinu fotelju premestiti u šupu..Otkad se razboleo ne došeta se više do mene tako često..Odmah odbacim misao da tu stavim nešto novo. Srećom dekoracije na zidu 'vade'opštu situaciju.I da sam se nekim slučajem rodila ili udala u ovozemaljsko bogatstvo,ja bih verovatno sve pare potrošila na sllike.Ovako sakupljam radove mojih drugova i drugarica koji su ili jos,ili večito studiraju umetnost.Ko zna možda i ima neki čuveni umetnik u obećanju medju njima.     Zašto vam ovo pišem_Znam da kod mnogih proleće je na podužoj listi čekanja, ali eto odlučila sam da nek bude šta bude napravim ovu Generalku. Pa vas tako neću gnjaviti svojim blogovima  nekoliko nedelja.Ne treba mi naravno toliko da očistim kuću ali imam i drugih poslova ,a i kad nemam u procesu ću sigurno neke izmisliti. Predajem vam tastaturu pa izvolte,zabavite i vi mene malo   A da, proleće je.Pa zar ne bi trebalo da budem zaljubljena umesto da razmisljam o prolećnom čišćenju? Ma to je diverzija samo.Ko vam kaže da nisam                  
    2777 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Prolećno čišćenje
        Kod mene je proleće.Mada Novi Zeland zovu Zemlja večitog proleća.I kako i ja spadam u one mame koje rade u i oko kuće,uhvatilo i mene nešto da obavim taj prolećni ritual. Mnoge možda to mrze ali nemaju gde.Kad zasija sunce kroz prozorska okna,ona počnu da vape za novinama,sirćetom i vodom(metod nasledjen od moje bake),jel žele da zasijaju  u svom nekadašnjem sjaju.     Polica za knjige samo što se ne sruši,koliko je svega potrebnog i nepotrebnog natrpano na nju.     A oni  ćoškovi ispod zavesa ,cvile za malo pažnje,samo što se nisu ugušili od tereta paučine i prašine. Ovo gore opisano ,nije moja kuća.Moja kućica je mala i sve je u njoj racionalno  rasporedjeno i spakovano ali ima i u njoj ćoškova ispod zavesa,deo kauča čiji jedan deo je zauzeo mačak Karamelo,svesrdno opadajućom dlakom obeležavajući svoju teritoriju. Polica za knjige u kuhinji sa kuvarima.Koliko ljudi tu samo gostuje a neki i po nekoliko puta.             Ovde bi samo još trebalo dodati Narodni Kuvar.Valjda će se Neustrašivi nekad setiti ove rečenice.   Da i u Calinom ćosku za igranje ima velike pometnje, iako važi pravilo: da može da se igra samo sa kutijom igračaka koju izabere ali ako hoće drugu,onda prvo mora da spakuje onu s kojom se već igrala.Većinom to funkcioniše ali izgleda da sam poslednjih nekoliko nedelja bila popustljivija.     Usput rešim da ću i tatinu fotelju premestiti u šupu..Otkad se razboleo ne došeta se više do mene tako često..Odmah odbacim misao da tu stavim nešto novo. Srećom dekoracije na zidu 'vade'opštu situaciju.I da sam se nekim slučajem rodila ili udala u ovozemaljsko bogatstvo,ja bih verovatno sve pare potrošila na sllike.Ovako sakupljam radove mojih drugova i drugarica koji su ili jos,ili večito studiraju umetnost.Ko zna možda i ima neki čuveni umetnik u obećanju medju njima.     Zašto vam ovo pišem_Znam da kod mnogih proleće je na podužoj listi čekanja, ali eto odlučila sam da nek bude šta bude napravim ovu Generalku. Pa vas tako neću gnjaviti svojim blogovima  nekoliko nedelja.Ne treba mi naravno toliko da očistim kuću ali imam i drugih poslova ,a i kad nemam u procesu ću sigurno neke izmisliti. Predajem vam tastaturu pa izvolte,zabavite i vi mene malo   A da, proleće je.Pa zar ne bi trebalo da budem zaljubljena umesto da razmisljam o prolećnom čišćenju? Ma to je diverzija samo.Ko vam kaže da nisam                  
    Sep 26, 2013 2777