светислав стојановић 's Entries

• 03 Oct 2013
  баш избрках, штамиби

  јутро ме је пренуло иснова слатких снова и постеље меке те бупнуло у загрљај дана да ме носе догађања реке међ’ слапове и брзаке хитре мноштво стена ко џонбе на путу мимохода те уснулих риба ево слушам корњачицу жуту где пијуком зауставља понор кркобуша. . . штатигајазнам нигде чамца или бар медуза нешто слутим , отпливаћу сам са собом у мраку безумља шантишколе љубак цупкоход ваљда ће ме ушћем провозати у сепију олакиран брод ?

  1655 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  баш избрках, штамиби

  јутро ме је пренуло иснова слатких снова и постеље меке те бупнуло у загрљај дана да ме носе догађања реке међ’ слапове и брзаке хитре мноштво стена ко џонбе на путу мимохода те уснулих риба ево слушам корњачицу жуту где пијуком зауставља понор кркобуша. . . штатигајазнам нигде чамца или бар медуза нешто слутим , отпливаћу сам са собом у мраку безумља шантишколе љубак цупкоход ваљда ће ме ушћем провозати у сепију олакиран брод ?

  Oct 03, 2013 1655
• 02 Oct 2013
  стишином дружење

  ћутањем склапам уморне капке примичеш ми се ко' вече тавно, тебе сам желео чудно и немо ал’ бешему, промаче  давно, чега се ми то играсмо и зашто ? живота подоста оста иза мене, учим искуство дружења стишином па ме у ноћи буде успомене, ко' кварна светлост што оку смета. И откуд Тебе . . .где ме сад наађе умишљен ево . . . . . назирем Ти лик ко обрис по дну . . .потонуле лађе.

  1927 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  стишином дружење

  ћутањем склапам уморне капке примичеш ми се ко' вече тавно, тебе сам желео чудно и немо ал’ бешему, промаче  давно, чега се ми то играсмо и зашто ? живота подоста оста иза мене, учим искуство дружења стишином па ме у ноћи буде успомене, ко' кварна светлост што оку смета. И откуд Тебе . . .где ме сад наађе умишљен ево . . . . . назирем Ти лик ко обрис по дну . . .потонуле лађе.

  Oct 02, 2013 1927
• 02 Oct 2013
  јастук снова различитих

  састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези   - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично.   - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми  отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу.   А  онда и Ј. некако преузе иницијативу.  - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим.    Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955.  - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи.  потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам  и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле  су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај    недорек  лажљиви   .  срећом, сиду још непронађоше . . .  елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију  - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче.  Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике.   Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала  - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш  се временом, небрини   Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову  када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад .   а и остарилосе ,упс.    

  1974 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  јастук снова различитих

  састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези   - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично.   - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми  отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу.   А  онда и Ј. некако преузе иницијативу.  - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим.    Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955.  - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи.  потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам  и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле  су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај    недорек  лажљиви   .  срећом, сиду још непронађоше . . .  елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију  - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче.  Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике.   Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала  - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш  се временом, небрини   Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову  када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад .   а и остарилосе ,упс.    

  Oct 02, 2013 1974
• 01 Oct 2013
  срећа чучећка

    (дневничкими запис)    Ту отскора више не спремам кафе “Мериси”.Улете ми (исчекивано) место пазитеља јавног вецеја на прометном месту у главној улици Валете.Од 6 пм па док има оних коима је пригустило оддоле дежурам у сутеренској собици.Добро, малко се осећа миомир отпадних људских садржаја , но нерадим у парфимерији ,па немош ни замерити. Захладнело овде , људи чешће (углавном) пишкају те успут и бакшуми неку оставе. Зарада дневна значајнија од оне укафеју а (такорећи) ништа нерадим ,сем што сам обавезан да одржавам визуелну хигијену соља / писоара / рукопера,подова, те 26 степеника који ка олакшању воде сулице ,но како нисам гадљив то и не бројим у неки значајан рад па имам на претек времена за читање , размишљање , писање ,.Смењујем једну Баaку овдашњу која ринта дневну шихту.Муж јој пуко о ледину па га (ненадано ) смених у вечерњој.Иначе од мужа јој млађа сестра рецепционарка је у Хотелу прекопута ди станујем – па отуд веза.Знамо се онако па ме препоручила Газди објекта.Једва чекам да отопли па да људи / жене / деца и остали почму да липаче разне освежавајуће пијаче што ће ауто-матски и промет у вецеју драстично повећати на чега и указује урамљени графикон у офицу вецеја истакнут. Биће зараде . . . . . ко’ плеве. А навраћаће и множина женскиња зарад личних нужди па . . . никад се незна укојој Срећа притајена чучи. Можда се унеку изагледам . . . . .

  1772 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  срећа чучећка

    (дневничкими запис)    Ту отскора више не спремам кафе “Мериси”.Улете ми (исчекивано) место пазитеља јавног вецеја на прометном месту у главној улици Валете.Од 6 пм па док има оних коима је пригустило оддоле дежурам у сутеренској собици.Добро, малко се осећа миомир отпадних људских садржаја , но нерадим у парфимерији ,па немош ни замерити. Захладнело овде , људи чешће (углавном) пишкају те успут и бакшуми неку оставе. Зарада дневна значајнија од оне укафеју а (такорећи) ништа нерадим ,сем што сам обавезан да одржавам визуелну хигијену соља / писоара / рукопера,подова, те 26 степеника који ка олакшању воде сулице ,но како нисам гадљив то и не бројим у неки значајан рад па имам на претек времена за читање , размишљање , писање ,.Смењујем једну Баaку овдашњу која ринта дневну шихту.Муж јој пуко о ледину па га (ненадано ) смених у вечерњој.Иначе од мужа јој млађа сестра рецепционарка је у Хотелу прекопута ди станујем – па отуд веза.Знамо се онако па ме препоручила Газди објекта.Једва чекам да отопли па да људи / жене / деца и остали почму да липаче разне освежавајуће пијаче што ће ауто-матски и промет у вецеју драстично повећати на чега и указује урамљени графикон у офицу вецеја истакнут. Биће зараде . . . . . ко’ плеве. А навраћаће и множина женскиња зарад личних нужди па . . . никад се незна укојој Срећа притајена чучи. Можда се унеку изагледам . . . . .

  Oct 01, 2013 1772
• 30 Sep 2013
  искрен дојаја

  на узбурканој падини твојих дојки сан ми омео умишљени пир

  1730 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  искрен дојаја

  на узбурканој падини твојих дојки сан ми омео умишљени пир

  Sep 30, 2013 1730
• 29 Sep 2013
  напукнут

  лудост ми је данас измишљати риме а још већа . . за љубав да молим у ствари не знам ни да л' да те волим чак сам превидео . . како ти је име   около море . . . Медитеран плави понеко једро ено где лепрша галебова мноштво крешти усред крша мисли разноразне врзмају по глави   но о нашој срећи не размишљам више обећања дата беху неопрезна сутра коју носи . . . никада се не зна залуд је и ова песма што се пише

  2581 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  напукнут

  лудост ми је данас измишљати риме а још већа . . за љубав да молим у ствари не знам ни да л' да те волим чак сам превидео . . како ти је име   около море . . . Медитеран плави понеко једро ено где лепрша галебова мноштво крешти усред крша мисли разноразне врзмају по глави   но о нашој срећи не размишљам више обећања дата беху неопрезна сутра коју носи . . . никада се не зна залуд је и ова песма што се пише

  Sep 29, 2013 2581
• 29 Sep 2013
  Чијси

  (листајући дневник рада) - јес’ Ти наш - што питаш - онако - аааа - видео сам Те по градилишту ,па ајд мислим - ија вид’о Тебе - јес’ дуго овде - а Ти - 4 месеца - ја богме биће за који дан погодине - па јеси задовољан - а Ти - а тако тако, шта ја знам и јесам и нисам - што јеси - дадне се зарадити - ја све попијем - штоооо - оставила ме , кучка - а тооо - а шта радиш на градилишту - а Ти - терам крана - мора да добро зарађиваш ,ја сада лопатам ал Газда казо Шефу да ћу ускоро на мешалицу - тотије боље, лопата није лака - знам, а биће више и у плати - за пиће - изато - идешли где - адиби - па шта ја знам ,онако, у друштво - имам ја флашу за дружење нико ми други нетреба - није Ти лоше друштво ,а жене - шта жене - па мислим ,јел их нетребаш за . . .оно - требам ,ал неумем да причам - шта има да причаш , ради - би ,ал се срамим ти саулице ,а и скупе суми - колко Ти је - а Теби - ујулу пуним 28. - па Ти си још дечко, ја 30 седма - та ниси нити немлад - а, било некад - чекају ме подкраном ,ајд , па се видимо - орајт , и мене чекају  

  2261 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  Чијси

  (листајући дневник рада) - јес’ Ти наш - што питаш - онако - аааа - видео сам Те по градилишту ,па ајд мислим - ија вид’о Тебе - јес’ дуго овде - а Ти - 4 месеца - ја богме биће за који дан погодине - па јеси задовољан - а Ти - а тако тако, шта ја знам и јесам и нисам - што јеси - дадне се зарадити - ја све попијем - штоооо - оставила ме , кучка - а тооо - а шта радиш на градилишту - а Ти - терам крана - мора да добро зарађиваш ,ја сада лопатам ал Газда казо Шефу да ћу ускоро на мешалицу - тотије боље, лопата није лака - знам, а биће више и у плати - за пиће - изато - идешли где - адиби - па шта ја знам ,онако, у друштво - имам ја флашу за дружење нико ми други нетреба - није Ти лоше друштво ,а жене - шта жене - па мислим ,јел их нетребаш за . . .оно - требам ,ал неумем да причам - шта има да причаш , ради - би ,ал се срамим ти саулице ,а и скупе суми - колко Ти је - а Теби - ујулу пуним 28. - па Ти си још дечко, ја 30 седма - та ниси нити немлад - а, било некад - чекају ме подкраном ,ајд , па се видимо - орајт , и мене чекају  

  Sep 29, 2013 2261
• 28 Sep 2013
  а ћушке само севају

  читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.

  1970 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  а ћушке само севају

  читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.

  Sep 28, 2013 1970
• 28 Sep 2013
  скела Машинка

  Има томе у харбоуру подно Валете приликом јутарње ми шетње око Града уочих моторну платформу тјст скелу како хукће преко залива ка бродоградилишту .служи за превоз радника ,углавном.тај 1 поглед би ми доста . . . .па да сећање се мрдне: тамо педесетих год. века прошлог Јоцков очув Срета имао је прву скелу уселу нашем аза прекодунава.звала се посве поетски - Машинка.има дунава ту крај села која стотина метара а бачка страна вазда примамљива била за трговину сремаца па се он при-сетијо и уз помоћ извуко неку потопљену немачку ратну дереглију која се насукала на спруду крај села ,средио & окатранисоје па јој из фабрике цемента ту близу наместијо мотор дизел здробилице дркелу неку тек малко преправљену .и готово . . . . .вожња је могла отпочети. баш све је пасовало једино је мотор умео да омане па се није баш увек на исто место искрцавало набачкој страни .било је дана кад изгура равно ушрех прекодунава,ал кад омане па се пар пута угаси ,а дунав није да невуче него дере баш брзином протока ,занесе скелу ниже од планираног па су тада путници морали малко да гацају по глибовитој обали . о онима са ласколима и да не говорим ,јебли су му, Срети, матер јер су се често заглављивали ублату па и превртали.овај се нато само смејуљио уз опаску; -а шта би да мене нема како би онда прешли преко ил би ишли оконовога сада смостом ,а? и у моменту их враћо у реалност .уствари држао ушака зависне.за нас децу ,лети ,скела је била главни провод,на њој смо се возили,сање стрмоглавце скакали , пецали и уживали у џабе вожњи дунавом.било нам лепо баш.уживасмо . . .натој скели настала је и једна од мојих првих уистину љубавних песама .била је посвећена једној Рани Марићевој која ме није баш волела па ја умислијо да је песмом одобровољим.ево и данас се присећам почетних стихова: "слушам тицу ди сврбе гугуче и дунава што о ломпрог туче" (ломпрог: то је покретљива приступна рампа на свакој скели којим се висински пролагођава обали код пристајања ради истовара/утовара).е кад зазими дунав се некада замрзавао целом ширином па се соницама комотно прелазило по потреби.тих месеци скела се из-влачила на суво а ч'ка Срета је седијо углавном убирцузу у центру и пијо. морало се нешто радити ,зар не? с' почетка шездесетих једну ноћ ,окаснила скела у повратку сбачкестране ,бијо август пре Макавеје (цркв.слава ) Срета се запијо са неким рибарима и негде на по дунава је утрефи празна руска баржа по сред среде и док си реко нагасаки ,буквално прешла прекоње неосветљене.видли неки криволовци што су карбитом рибу ловили у поплављеном врбаку,па разгласили. срету су нашли након пар дана низводно тамо под Футогом свог надуваног у врбаку , те мува по њему милијон .а и рибе га начеле да једу . . . . . приповедали.од скеле пак неоста ништа,јер део са мотором потону ко гевихт на дно а осталу дрвенарију одвуче дунав низводно. ко зна где.

  2164 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  скела Машинка

  Има томе у харбоуру подно Валете приликом јутарње ми шетње око Града уочих моторну платформу тјст скелу како хукће преко залива ка бродоградилишту .служи за превоз радника ,углавном.тај 1 поглед би ми доста . . . .па да сећање се мрдне: тамо педесетих год. века прошлог Јоцков очув Срета имао је прву скелу уселу нашем аза прекодунава.звала се посве поетски - Машинка.има дунава ту крај села која стотина метара а бачка страна вазда примамљива била за трговину сремаца па се он при-сетијо и уз помоћ извуко неку потопљену немачку ратну дереглију која се насукала на спруду крај села ,средио & окатранисоје па јој из фабрике цемента ту близу наместијо мотор дизел здробилице дркелу неку тек малко преправљену .и готово . . . . .вожња је могла отпочети. баш све је пасовало једино је мотор умео да омане па се није баш увек на исто место искрцавало набачкој страни .било је дана кад изгура равно ушрех прекодунава,ал кад омане па се пар пута угаси ,а дунав није да невуче него дере баш брзином протока ,занесе скелу ниже од планираног па су тада путници морали малко да гацају по глибовитој обали . о онима са ласколима и да не говорим ,јебли су му, Срети, матер јер су се често заглављивали ублату па и превртали.овај се нато само смејуљио уз опаску; -а шта би да мене нема како би онда прешли преко ил би ишли оконовога сада смостом ,а? и у моменту их враћо у реалност .уствари држао ушака зависне.за нас децу ,лети ,скела је била главни провод,на њој смо се возили,сање стрмоглавце скакали , пецали и уживали у џабе вожњи дунавом.било нам лепо баш.уживасмо . . .натој скели настала је и једна од мојих првих уистину љубавних песама .била је посвећена једној Рани Марићевој која ме није баш волела па ја умислијо да је песмом одобровољим.ево и данас се присећам почетних стихова: "слушам тицу ди сврбе гугуче и дунава што о ломпрог туче" (ломпрог: то је покретљива приступна рампа на свакој скели којим се висински пролагођава обали код пристајања ради истовара/утовара).е кад зазими дунав се некада замрзавао целом ширином па се соницама комотно прелазило по потреби.тих месеци скела се из-влачила на суво а ч'ка Срета је седијо углавном убирцузу у центру и пијо. морало се нешто радити ,зар не? с' почетка шездесетих једну ноћ ,окаснила скела у повратку сбачкестране ,бијо август пре Макавеје (цркв.слава ) Срета се запијо са неким рибарима и негде на по дунава је утрефи празна руска баржа по сред среде и док си реко нагасаки ,буквално прешла прекоње неосветљене.видли неки криволовци што су карбитом рибу ловили у поплављеном врбаку,па разгласили. срету су нашли након пар дана низводно тамо под Футогом свог надуваног у врбаку , те мува по њему милијон .а и рибе га начеле да једу . . . . . приповедали.од скеле пак неоста ништа,јер део са мотором потону ко гевихт на дно а осталу дрвенарију одвуче дунав низводно. ко зна где.

  Sep 28, 2013 2164
• 26 Sep 2013
  оничем

  углавном се трудимо да пишемо кад се већ тастатуре фатамо онечем.оничем ретко ко оће да саставља, јер шта ниочем може да се и напише. Ниш' баш, у већини се случајева размишља. међутим у мањини случајева није да немош назрети тему, мислим, тко покуша да и оничем нешто изконбинуе. . .   имам једног шетног познаника неког Тресиглавића, пензоса, психијатра, незнатега, са овдашње променаде нуз медитерана, кои редовно предвече луфтира својега канаринца Кљуцка у кавезу подмишком. Обоица смо у прелазним годинама ка ничем па се спонтано набасасмо упролазу. загледамо наиме наше исписнице, додамо им -30 леета па оњима таквим потом коментаришемо онако мушки, прецизније, никако, више је то трућ уз динамично корачање ради периферне циркулацие, јер уоној унутрашњој се већ што се имало забетонирало, тромбови се нагомилали на кривинама капиларним па ајд да то разбијемо, ковелимо углас јер кад којим срећним случајем угледам примера ради новчић, испао не-пажљивом неком, па се алав сагнем да га покупим, потом свитци у очима само шљаште док у ушесима изнутра пуцкета, те на моменат ко лака несвестица оће да ме баци у благонаклоно наручје некој од случајних пролазница, умимоходу, онако безвезе, но неби отом. неко вече сусретох га наново каже да је једва чекао да се наиђемо да ми нешто не баш важно али занимљиво данеповерујем исприповеда, ал ево у моменту заборавио. зна да је била у питању тема о духу људском који тражи начин помоћу којега ће превазићи везу присутног и отсутног стања ствари, јер ако то не учини, јадан, нужно ће заћи у зачарани круг супротности, противуречности и антиномија, које су, даље закључујући, производ језичких замки и замки писама које се по правилу јављају сваки пут када човек покуша да разуме свет окосебе, само кад је таман исконструисао увод у приповетку мени намењену да ми је презентира кад се сретнемо,1 балавац на оној даски за одгуривање ногом у пролазу му указао - матори, шлиц ти је откопчан и док се нагнуо да напипа ципзара уочио је да је у тренерци без шлица наравски, а беспризорни већ отперјао натој летви на точковима или како се већ каже, а реко би му вели да није коректно, но се при-сетио да је и он волео да старе, док је био момчић, има томе, зај ебе блиц шалом, па што неби и њега други, резонује, јер све се у животу плаћа и утом .. заборавио бит приче коју ми је желео саопштити. - штета, вели, није била оничем чија последица свемир у равнотежи одржава,али вределаје, сетићу се други дан, наглашава - ма пусти не оптерећуј се причаћемо онечем другом јер кад год нешто о нечем заборавиш сетићеш се нечега оничем што је вредно претрести а ниси ни мислијо - управу си ти јер из тих напрви поглед ниочем темама још како хоће да изнедри итекако онечем садржај, закључи и тако ми, нас 2, ногу предногу уз примерену гестикулацију променадом док ето се медиран таласа палме се гранама њишу, шу, а сунце - кугла ужарена се лагацко покушава скрити иза суседног острва гоза те крволочни планктони ту на пљунути, уталасима шћућурени, исчекују слуђене ронијоце да их спопадну леђно, оничем коментаришемо, а свакоби ко нас посматра татране дао се насанкати те поверовати како онечем необично значајном се међусобно надмудрујемо.   пасад испаде докраја да ијасе онечем расписах а пожелех оничем давам казујем па се ево питам јелВас задесило обрнуто, кадгод, да онечем почнете састав а он докраја испадне . . . .оничем?

  2149 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  оничем

  углавном се трудимо да пишемо кад се већ тастатуре фатамо онечем.оничем ретко ко оће да саставља, јер шта ниочем може да се и напише. Ниш' баш, у већини се случајева размишља. међутим у мањини случајева није да немош назрети тему, мислим, тко покуша да и оничем нешто изконбинуе. . .   имам једног шетног познаника неког Тресиглавића, пензоса, психијатра, незнатега, са овдашње променаде нуз медитерана, кои редовно предвече луфтира својега канаринца Кљуцка у кавезу подмишком. Обоица смо у прелазним годинама ка ничем па се спонтано набасасмо упролазу. загледамо наиме наше исписнице, додамо им -30 леета па оњима таквим потом коментаришемо онако мушки, прецизније, никако, више је то трућ уз динамично корачање ради периферне циркулацие, јер уоној унутрашњој се већ што се имало забетонирало, тромбови се нагомилали на кривинама капиларним па ајд да то разбијемо, ковелимо углас јер кад којим срећним случајем угледам примера ради новчић, испао не-пажљивом неком, па се алав сагнем да га покупим, потом свитци у очима само шљаште док у ушесима изнутра пуцкета, те на моменат ко лака несвестица оће да ме баци у благонаклоно наручје некој од случајних пролазница, умимоходу, онако безвезе, но неби отом. неко вече сусретох га наново каже да је једва чекао да се наиђемо да ми нешто не баш важно али занимљиво данеповерујем исприповеда, ал ево у моменту заборавио. зна да је била у питању тема о духу људском који тражи начин помоћу којега ће превазићи везу присутног и отсутног стања ствари, јер ако то не учини, јадан, нужно ће заћи у зачарани круг супротности, противуречности и антиномија, које су, даље закључујући, производ језичких замки и замки писама које се по правилу јављају сваки пут када човек покуша да разуме свет окосебе, само кад је таман исконструисао увод у приповетку мени намењену да ми је презентира кад се сретнемо,1 балавац на оној даски за одгуривање ногом у пролазу му указао - матори, шлиц ти је откопчан и док се нагнуо да напипа ципзара уочио је да је у тренерци без шлица наравски, а беспризорни већ отперјао натој летви на точковима или како се већ каже, а реко би му вели да није коректно, но се при-сетио да је и он волео да старе, док је био момчић, има томе, зај ебе блиц шалом, па што неби и њега други, резонује, јер све се у животу плаћа и утом .. заборавио бит приче коју ми је желео саопштити. - штета, вели, није била оничем чија последица свемир у равнотежи одржава,али вределаје, сетићу се други дан, наглашава - ма пусти не оптерећуј се причаћемо онечем другом јер кад год нешто о нечем заборавиш сетићеш се нечега оничем што је вредно претрести а ниси ни мислијо - управу си ти јер из тих напрви поглед ниочем темама још како хоће да изнедри итекако онечем садржај, закључи и тако ми, нас 2, ногу предногу уз примерену гестикулацију променадом док ето се медиран таласа палме се гранама њишу, шу, а сунце - кугла ужарена се лагацко покушава скрити иза суседног острва гоза те крволочни планктони ту на пљунути, уталасима шћућурени, исчекују слуђене ронијоце да их спопадну леђно, оничем коментаришемо, а свакоби ко нас посматра татране дао се насанкати те поверовати како онечем необично значајном се међусобно надмудрујемо.   пасад испаде докраја да ијасе онечем расписах а пожелех оничем давам казујем па се ево питам јелВас задесило обрнуто, кадгод, да онечем почнете састав а он докраја испадне . . . .оничем?

  Sep 26, 2013 2149