VolimoNet Dodaj

Informacija o receptu

  • Posted By : Bibaaa
  • Objavljeno: Apr 16, 2016
  • Pregleda : 2871
  • Kategorija : ISTORIJA GASTRONOMIJE
  • Opis: Svrha posta

Pregled

  • Пред сваки већи религиозни одмор, попут дана прославе Христовог рођења или пред обележавање Христовог васкрсења, људи се више заинтересују за пост. То је случај са свим традиционалним хришћанским верама на нашем подручју али и са оним нехришћанским монотеистичким које имају своје постове везане за одређене дане и празнике. У сваком од ових случајева није ретко да добијем питање од својих пријатеља и познаника да ли и ја постим, када, како и колико. Тим више, уколико о овој теми потражите на интернету, често ћете добити нетачне податке, нарочито када се описује теорија и пракса друге верске заједнице. Зато мислим да је потребно да свака особа добије прави увид у ову тему засновану на правом извору информација, Библији или Светом Писму.

    Храна и духовност 

    Често се дешава да људи не виде (или превиде) повезаност телесног са духовним. Можда је управо храна једно од подручја које то најбоље показује. Зато је неопходно видети како је то храна повезана са духовношћу човека? 

    1. Први аргумент у прилог повезаности хране и духовности налазимо у суштини човјекове личности. Човек је јединствена целина која се не може поделити (без наношења штете) на душу и тело, као што се то иначе чини. Заснован на грчком дуалистичком учењу а не на Библији, овај поглед учи да су душа и тело раздвојиве компоненте човека, било за време живота или послије њега. Тако да утицај једног на други није довољно јасан нити снажан: није важно шта тело чини, важно је како се душа осећа - честа је мисао која довољно објашњава ову идеју. Тако ћете пронаћи хришћане који пушење и алкохол, на пример, не сматрају гресима, управо због овог дуалистичког погледа. 
    Библија, са друге стране, учи да је човек створен од Бога као целовито биће које се не може раздвајати на своје компоненте. Шта више, душа (која је често термин за неки посебни аспект човекове личности) је термин који писци Библије (1. Мој. 2:7) употребљавају за човека (попут архаичног начина изражавања: било је присутно 5 душа). Да се послужимо библијским језиком: Човек нема душу: он јесте душа; човек нема тело, он јесте тело. Будући да је човек једна целина, све што он чини утиче на сваки аспект његовог живљења.

    2. У првим поглављима прве књиге Мојсијеве, библијске књиге која описује почетке света и човека, на много места се спомиње храна и јело, те њен утицај на човека и његову будућност. Тако у 2:16-17 можемо да чита да је сам Бог направио поделу хране која је тада била доступна човеку на оно што може јести и оно што је забрањено за јело. Ова подела ће у каснијим библијским текстовима, након потопа, добити своју ширу поделу на чисто и нечисто. Када је сотона кроз змију навео Еву на грех, он је довео у питању управо ту поделу коју је сам Бог направио: дозвољени и забрањени плодови (1. Мој. 3:2). На истом подручју, храна и јело, Ева је пропустила да остане послушна Богу те је узела забрањени плод и појела (3:6). 
    На овај начин, храна и апетит бивају приказани као један од важних аспеката живота човека на којима он треба да покаже послушност и суздржаност. Владање собом има свој корен у владању својим апетитима и жељама. Библија учи уколико човек није способан да влада собом на овом подручју, тешко ће успети и на другим облицима моралних испита и кушања. 

    3. Из 3. поглавља прве књиге Мојсијеве сазнајемо да ће се човеков живот, у принципу, након пада у грех вртити око следеће три ствари: брак (мушко-женски односи), посао и храна (1. Мој. 3:16-19). Тиме Библија не поништава важност ових реалности, али исто тако ниједну од њих не диже на престо као јединствено важно. Свака од њих има своју вредност те утицај на сваки аспект човека.

    Шта је пост? 

    Након што смо поставили темеље, можемо се позабавити одговор на горе постављено питање. У најкраћем облику, пост је уздржавање или апстиненција. Шири одговор ће бити да је пост потпуно уздржавање од хране ради духовних циљева. Пост, дакле, није дијета: то није оно што чинимо да бисмо лепше изгледали (бар не на физичком плану), иако он може имати таквих споредних утицаја. 
    У Библији проналазимо више облика поста. Тако се већина тумача слаже да је Исусов пост од 40 дана био пост без хране, али са конзумацијом воде (Лука 4:2). Постоји спомињање и дјелимичног поста, који је укључивао одређена ограничења у исхрани (Данило 10:3). Али најчешћи примери су постови који су укључивали потпуно уздржавање од хране, а упражњавали су га Јестира, Павле, Илија, Мојсије, Исус и друге личности из библијских текстова. 
    Занимљиво је да се пост на мало места наводи као заповест, осим у контексту старозаветних празника (попут Дана очишћења; кажњавање оних који се не придржавају поста треба се посматрати у контексту старозаветне јеврејске теократије и нема директне примене на данашње време). Исус одговара онима који су оптуживали његове ученике за непридржавање обавезним постовима, речима да ће његови ученици постити након што "им отму младожењу" - алудирајући тако на своје васкрсење (Марко 2:18-22). Сам Исус нигдје не заповеда пост нити одређене дане поста, али подразумева да ће његови следбеници то практиковати. Један од најбољих примера за то је његов укор онима који се размећу постом (и сваким другим религиозним атрибутом): Кад постиш, немој показивати спољним знацима нити привлачити пажњу на свој обред, да људи примете да постиш, него чини то тако да зна само твој Отац небески (Матеј 6:16-18).

     

    Библијски пост апсолутног уздржавања од хране тражи учење, навику и припрему тела. Није добро кренути одмах на нешто што никада нисмо чинили. Такође, неки то чине тако што се дан раније добро наједу, да би успели следећи да буду гладни. Много је корисније смањивањем оброка и количине хране припремити тело (и стомак) за дан (или више њих) када нећемо узимати храну.
    Такође, пост је потребно искористити у духовном правцу. Често се дешава да пост има своју само телесну, физичку страну уздржавања од хране док читање Писма, молитва и размишљање немају места једноставно зато што смо заузети нечим другим, послом на пример. У таквим случајевима је боље имати краће време поста али исправно употребљено и усмерено, него дужи пост који је без фокуса.

    Сврха поста

    Приметили смо да када говори о посту, сам Исус се интересује за наше мотиве. Зашто радиш то што радиш? Коме или због кога то радиш? Веома је лако употребити добре ствари за погрешне циљеве; то је карактеристика сваке погрешне религије: циљ оправдава средства. Пост није магични штап који чини да нам цео свет укључујући и Бога једу из руке и спроводе нашу вољу. Пост има за циљ приближити нас Богу, а не Бога нама. Он је усредсређен на Бога. Управо зато Бог преко пророка Захарије опомиње људи који су постили у његово време да преиспитају циљеве свог поста речима "Када сте постили дуги низ времена, коме сте постили?" (Захарија 7:5). Пост није замена за послушност Богу нити начин зарађивања нашег спасења јер је спасење је дар Божји. Пост је безвриједан без заслуга Христове смрти на крсту.
    Исправно спроведен пост треба да открије шта у ствари влада нама, нашом личношћу. Многе ствари је могуће прекрити храном. Током поста све оно у нама излази на површину и ми се подсетимо да "човек не живи само о храни него о свакој речи Божјој" (Мат. 4:4). Схватамо да није храна, физичке и материјалне ствари оно што одржава наш живот, него је то сила и љубав Божија.
       Пост посебно користи при неким од следећих ситуација:
    - При проучавања Светог Писма: веома често расправљамо о значењу неког библијског текста, иако можда никада нисмо се истински потрудили да га разумемо проучавајући Библију уз пост.
    - Када је потребна посебна Божија помоћ: уобичајено је да се пости приликом физичких болести; пост је једнако користан и потребан иу духовној болести.
    - Пост уз молитву за изградњу моралне снаге.
    - Пост као додатно средство у личној борби против сила спиритизма.
    - Пост уз покајање, због учињеног греха, али не као покора: начин откупљивања греха.

    Среда и петак као обавезни дани поста током целе године имају свој корен у једном старом тексту који налаже ове дане као дане поста; разлог за то је разликовање од оних који посте понедељком и четвртком. Ова логика је дуго задржана у практиковању поста многих: пост као супротност од нечега или разлика од некога. Један од најбољих текстова који указују на корисност и свеобухватност поста, а опет на његову основну функцију јесте из књиге пророка Исаије 58:6: "Није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене и да изломите сваки јарам. "Свезе безбожности, бремење греха, потлаченост лошим навикама и јарам зла је оно што треба да буде покидано и збачен кроз чин поста. Наше време обилује таквим појавама.
    Но и на крају је поново важно напоменути: пост није нешто што аутоматски чини чуда када се практикује, пост није магични штапиц́. Пост је активност која доводи нас ближе у везу са Оним који може да чини чуда а који није мађионичар нити илузиониста него који је Бог Створитељ и Откупитељ грешних људских бића.