Blogovi

User's Tags

455 blogs
  • 14 May 2016
    Prevod jedne od boljih rečenica koje često ponavljam bi bio "Moja ličnost je suštinski dobra ali moj stav zavisi od tebe."Kao, imaš šansu ali i ja imam granice!Zvuči tako zrelo, pametno, zajebano ...Poslednji put kada sam hteo da budem takav kul tip izvalio sam par rečenica koje su imale neverovatan efekt. Čak do meseca se čulo da si otišla.Rekla si mi da ne znam da pokažem osećanja, da nije glupo verovati da pegaz jeste Meduzin i Posejdonov sin.Možda je trebalo da znam bolje, možda nisam trebao da zauzmem stav, možda sam trebao da imam više vremena za glupost.Možda sam trebao da primim svim srcem ono što sam voleo i budem bezgraničan ali jbg, sad mogu samo onako kako mogu.Nije ovo neko pisanije o kajanju, ne!Radoznao sam. Sta bi se dogodilo da sam učestvovao u toj priči onako kako si to očekivala od mene ?!Da li bi našla put preko sedam gora i sedam mora, letela na leđima pegaza i pobedila sve zmajeve, vetrenjače i zle veštice?Šta bi videla kada zažmuriš?
    891 Objavio/la Pokojni Toza
  • Prevod jedne od boljih rečenica koje često ponavljam bi bio "Moja ličnost je suštinski dobra ali moj stav zavisi od tebe."Kao, imaš šansu ali i ja imam granice!Zvuči tako zrelo, pametno, zajebano ...Poslednji put kada sam hteo da budem takav kul tip izvalio sam par rečenica koje su imale neverovatan efekt. Čak do meseca se čulo da si otišla.Rekla si mi da ne znam da pokažem osećanja, da nije glupo verovati da pegaz jeste Meduzin i Posejdonov sin.Možda je trebalo da znam bolje, možda nisam trebao da zauzmem stav, možda sam trebao da imam više vremena za glupost.Možda sam trebao da primim svim srcem ono što sam voleo i budem bezgraničan ali jbg, sad mogu samo onako kako mogu.Nije ovo neko pisanije o kajanju, ne!Radoznao sam. Sta bi se dogodilo da sam učestvovao u toj priči onako kako si to očekivala od mene ?!Da li bi našla put preko sedam gora i sedam mora, letela na leđima pegaza i pobedila sve zmajeve, vetrenjače i zle veštice?Šta bi videla kada zažmuriš?
    May 14, 2016 891
  • 09 May 2016
    Tekst koji vredi pročitati - Vanredna učenica Jovanka  - tekst preuzet sa bloga mojkardiolog - Čitam u novinama priče o našim političarima koji su u poznim godinama, kroz rad i uz rad, kako se to nekad govorilo, završili fakultete ali ne mogu da se sete na kom su odseku diplomirali, koji su magistrirali ili doktorirali i došli do diploma za kraće vreme nego što je običnom čoveku potrebno da završi auto školu i dođe do vozačke dozvole, a iz ličnog iskustva znam kakve i kolike pritiske na profesore i direktore srednjih škola vrše đački roditelji, naročito oni koji imaju “vezu“ sa nekim na nekom „visokom mestu“. Sve ove gorke stvari podsetile su me na jedan događaj od pre tačno šesdeset godina.   1955. godine bio sam učenik petog razreda Druge mešovite gimnazije na Banovom Brdu u Beogradu. Te i sledeće godine, vanredna učenica gimnazije bila je Jovanka Broz. Da, Jovanka, supruga Josipa Broza Tita. E, sad, za mlađe čitaoce treba reći ko je bio taj čovek. O njemu su napisane desetine i desetine knjiga, ali, sasvim kratko on je tih godina bio predsednik Jugoslavije, maršal Jugoslavije, vrhovni zapovednik Jugoslovenske Narodne Armije, tada jedne od najjačih u Evropi, generalni sekretar, Komunističke partije Jugoslavije, nosilac tri ordena narodnog heroja Jugoslavije i svih ostalih jugoslovenskih ordena, počasni član ili doktor desetina Akademija nauka.....   Njegovo ime su nosili Titograd, Titov Veles, Titovo Užice, Titov Drvar, Titovo Velenje....., glavne ulice u skoro svim gradovima Jugoslavije, stotine škola, rudnika, fabrika..... O njemu se pevalo u narodnim i zabavnim pesmama, njegova slika je bila na prvoj strani u svim bukvarima, njegovi govori i njegove svakodnevne aktivnosti su bili na prvim stranama svih novina..... U svim republikama je imao na raspolaganju najmanje po jednu ogromnu vilu, imao je svoje ostrvo Vangu sa ogromnim parkom i ličnim zoološkim vrtom. Imao je svoj „Plavi voz“ kojim je krstario po Jugi i veliki brod „Galeb“, kojim je, po nekoliko meseci, krstario po svetskim morima i okeanima, o čemu smo mi bili redovno obaveštavani preko „Filmskih žurnala“, koji su prikazivani u svim bioskopima pre početka svakog filma. Uživao je ogroman ugled širom sveta. Na ravnoj nozi, a najčešće i malo više od toga, razgovarao je sa engleskom kraljicom, sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, sa prvim čovekom Sovjetskog Saveza...   Gosti, u Beogradu i na Vangi, su mu bili kraljevi, carevi, državnici, najčuveniji svetski glumci, pisci... Da skratimo priču, u Jugoslaviji, on je bio „Bog i batina“: ono što on kaže, istog trenutka se pretvaralo u zakon za više od dva miliona čalanova komunističke partije, a preko njih i za sve ostale građane Jugoslavije, a za one kojima se to što je on rekao, makar i sasvim malo nije sviđalo, a oni bili neoprezni pa to nekome i rekli, bilo je više mesta „za razmišljanje“, od kojih je najpoznatiji bio zatvor na Golom Otoku.   A supruga TOG čoveka je, držeći se svih stavki Zakona o srednjim školama Srbije, po istoj proceduri i na isti način kao i sve druge vanredne učenice i učenici, polagala redom ispite iz svih predmeta sedmog, pa, iduće godine, osmog razreda gimnazije. (To su danas treći i četvrti razred gimnazije.) Desilo se da sam je jednom prilikom lično video. Stigla je automobilom koji je šofer parkirao u blizini glavnog ulaza u današnji hotel „Šumadija“.   Šofer je ostao u kolima, a Jovanka, sa torbom u ruci, obučena u skromnu crnu haljinu, zajedno sa još jednom mlađom ženom, je pešice išla Ščerbinovom ulicom, ka glavnom ulazu u današnju osmogodišnju školu „Josif Pančić“, u kojoj je tada bila i gimnazija. Nas nekoliko „drugara iz kraja“ smo sedeli na jednom malom zidiću, delu ograde neke kuće, i svima nam je bilo veoma interesantno da, na nekoliko koraka udaljenosti, vidimo, danas bismo rekli, „prvu drugaricu“ Jugoslavije.     Neko je glasno uzviknuo njeno ime, ona se, onako u prolazu, okrenula ka nama, osmehnula se i diskretno nam mahnula rukom. Vremenom je činjenica da je Jovanka Broz vanredna učenica naše škole postalo nešto sasvim obično, na šta niko nije obraćao neku posebnu pažnju.   A onda, 1956. godine, kao bomba je odjeknula vest: MAKSA OBORIO JOVANKU. Maksa je bio naš profesor matematike Bogoljub Stanojević. To je bio jedan tih, povučen čovek za koga je, tako smo mi mislili, u životu postojala samo MATEMATIKA. Uvek lepo očešljan i uredan, nosio je, koliko se sećam, uvek jedno isto, skromno ali brižljivo ispeglano odelo, belu košulju i kravatu. Na nogama, savršeno čiste cipele, na nosu male naočare u okruglim okvirima. Niko se nikada nije žalio na njegovu ocenu, ocenjivao je tako tačno i tako pošteno da je Sveti arhangel Mihailo mogao da ga uzme za pomoćnika.   U to vreme dvojka je bila ono što je danas jedinica – neprelazna ocena, i svima u školi, i nama đacima i našim profesorima, bilo je savršeno jasno da Jovanka nije znala za više od 2,49 (makar 2,50) i da nije imala nikakve šanse da dobije prelaznu ocenu, makar neku trojčicu. Ali... ona je bila NJEGOVA supruga.   Pre par meseci, naš ministar finansija, kada mu, po pravilima službe, u pošti traže ličnu kartu, kaže službenici: „Znate li vi ko sam JA?“. Jovanka, kad je čula da nije položila ispit, nije rekla ništa, ustala je, pozdravila članove komisije i – otišla kući. U sledećem ispitnom roku je položila ispit.   Nije mi poznato da li je neko nešto zamerao Maksi, tek u tom sledećem roku, on, na svoj lični zahtev, nije bio u ispitnoj komisiji, ali je, na našu veliku radost, ostao u našoj školi, a par godina kasnije je prešao u ministarstvo prosvete, gde je radio kao školski nadzornik za matematiku i gde je dočekao penziju.   Danas, kada se, posle tolikih godina, setim svojih dragih profesora iz Druge mešovite gimnazije, pomislim kako mi danas živimo u nekoj drugoj zemlji, u zemlji u kojoj ne žive ljudi poput Makse, koji će na ispitu da obore onog koji ne zna, makar da mu je Bog otac, i poput Jovanke, koja nije rekla „Znate li vi ko sam JA“ , mada je bila udata za Boga.   Објавио Moj kardiolog   - kompletan tekst preuzet sa bloga www.mojkardiolog.com -  
    1185 Objavio/la VolimoNet
  • Tekst koji vredi pročitati - Vanredna učenica Jovanka  - tekst preuzet sa bloga mojkardiolog - Čitam u novinama priče o našim političarima koji su u poznim godinama, kroz rad i uz rad, kako se to nekad govorilo, završili fakultete ali ne mogu da se sete na kom su odseku diplomirali, koji su magistrirali ili doktorirali i došli do diploma za kraće vreme nego što je običnom čoveku potrebno da završi auto školu i dođe do vozačke dozvole, a iz ličnog iskustva znam kakve i kolike pritiske na profesore i direktore srednjih škola vrše đački roditelji, naročito oni koji imaju “vezu“ sa nekim na nekom „visokom mestu“. Sve ove gorke stvari podsetile su me na jedan događaj od pre tačno šesdeset godina.   1955. godine bio sam učenik petog razreda Druge mešovite gimnazije na Banovom Brdu u Beogradu. Te i sledeće godine, vanredna učenica gimnazije bila je Jovanka Broz. Da, Jovanka, supruga Josipa Broza Tita. E, sad, za mlađe čitaoce treba reći ko je bio taj čovek. O njemu su napisane desetine i desetine knjiga, ali, sasvim kratko on je tih godina bio predsednik Jugoslavije, maršal Jugoslavije, vrhovni zapovednik Jugoslovenske Narodne Armije, tada jedne od najjačih u Evropi, generalni sekretar, Komunističke partije Jugoslavije, nosilac tri ordena narodnog heroja Jugoslavije i svih ostalih jugoslovenskih ordena, počasni član ili doktor desetina Akademija nauka.....   Njegovo ime su nosili Titograd, Titov Veles, Titovo Užice, Titov Drvar, Titovo Velenje....., glavne ulice u skoro svim gradovima Jugoslavije, stotine škola, rudnika, fabrika..... O njemu se pevalo u narodnim i zabavnim pesmama, njegova slika je bila na prvoj strani u svim bukvarima, njegovi govori i njegove svakodnevne aktivnosti su bili na prvim stranama svih novina..... U svim republikama je imao na raspolaganju najmanje po jednu ogromnu vilu, imao je svoje ostrvo Vangu sa ogromnim parkom i ličnim zoološkim vrtom. Imao je svoj „Plavi voz“ kojim je krstario po Jugi i veliki brod „Galeb“, kojim je, po nekoliko meseci, krstario po svetskim morima i okeanima, o čemu smo mi bili redovno obaveštavani preko „Filmskih žurnala“, koji su prikazivani u svim bioskopima pre početka svakog filma. Uživao je ogroman ugled širom sveta. Na ravnoj nozi, a najčešće i malo više od toga, razgovarao je sa engleskom kraljicom, sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, sa prvim čovekom Sovjetskog Saveza...   Gosti, u Beogradu i na Vangi, su mu bili kraljevi, carevi, državnici, najčuveniji svetski glumci, pisci... Da skratimo priču, u Jugoslaviji, on je bio „Bog i batina“: ono što on kaže, istog trenutka se pretvaralo u zakon za više od dva miliona čalanova komunističke partije, a preko njih i za sve ostale građane Jugoslavije, a za one kojima se to što je on rekao, makar i sasvim malo nije sviđalo, a oni bili neoprezni pa to nekome i rekli, bilo je više mesta „za razmišljanje“, od kojih je najpoznatiji bio zatvor na Golom Otoku.   A supruga TOG čoveka je, držeći se svih stavki Zakona o srednjim školama Srbije, po istoj proceduri i na isti način kao i sve druge vanredne učenice i učenici, polagala redom ispite iz svih predmeta sedmog, pa, iduće godine, osmog razreda gimnazije. (To su danas treći i četvrti razred gimnazije.) Desilo se da sam je jednom prilikom lično video. Stigla je automobilom koji je šofer parkirao u blizini glavnog ulaza u današnji hotel „Šumadija“.   Šofer je ostao u kolima, a Jovanka, sa torbom u ruci, obučena u skromnu crnu haljinu, zajedno sa još jednom mlađom ženom, je pešice išla Ščerbinovom ulicom, ka glavnom ulazu u današnju osmogodišnju školu „Josif Pančić“, u kojoj je tada bila i gimnazija. Nas nekoliko „drugara iz kraja“ smo sedeli na jednom malom zidiću, delu ograde neke kuće, i svima nam je bilo veoma interesantno da, na nekoliko koraka udaljenosti, vidimo, danas bismo rekli, „prvu drugaricu“ Jugoslavije.     Neko je glasno uzviknuo njeno ime, ona se, onako u prolazu, okrenula ka nama, osmehnula se i diskretno nam mahnula rukom. Vremenom je činjenica da je Jovanka Broz vanredna učenica naše škole postalo nešto sasvim obično, na šta niko nije obraćao neku posebnu pažnju.   A onda, 1956. godine, kao bomba je odjeknula vest: MAKSA OBORIO JOVANKU. Maksa je bio naš profesor matematike Bogoljub Stanojević. To je bio jedan tih, povučen čovek za koga je, tako smo mi mislili, u životu postojala samo MATEMATIKA. Uvek lepo očešljan i uredan, nosio je, koliko se sećam, uvek jedno isto, skromno ali brižljivo ispeglano odelo, belu košulju i kravatu. Na nogama, savršeno čiste cipele, na nosu male naočare u okruglim okvirima. Niko se nikada nije žalio na njegovu ocenu, ocenjivao je tako tačno i tako pošteno da je Sveti arhangel Mihailo mogao da ga uzme za pomoćnika.   U to vreme dvojka je bila ono što je danas jedinica – neprelazna ocena, i svima u školi, i nama đacima i našim profesorima, bilo je savršeno jasno da Jovanka nije znala za više od 2,49 (makar 2,50) i da nije imala nikakve šanse da dobije prelaznu ocenu, makar neku trojčicu. Ali... ona je bila NJEGOVA supruga.   Pre par meseci, naš ministar finansija, kada mu, po pravilima službe, u pošti traže ličnu kartu, kaže službenici: „Znate li vi ko sam JA?“. Jovanka, kad je čula da nije položila ispit, nije rekla ništa, ustala je, pozdravila članove komisije i – otišla kući. U sledećem ispitnom roku je položila ispit.   Nije mi poznato da li je neko nešto zamerao Maksi, tek u tom sledećem roku, on, na svoj lični zahtev, nije bio u ispitnoj komisiji, ali je, na našu veliku radost, ostao u našoj školi, a par godina kasnije je prešao u ministarstvo prosvete, gde je radio kao školski nadzornik za matematiku i gde je dočekao penziju.   Danas, kada se, posle tolikih godina, setim svojih dragih profesora iz Druge mešovite gimnazije, pomislim kako mi danas živimo u nekoj drugoj zemlji, u zemlji u kojoj ne žive ljudi poput Makse, koji će na ispitu da obore onog koji ne zna, makar da mu je Bog otac, i poput Jovanke, koja nije rekla „Znate li vi ko sam JA“ , mada je bila udata za Boga.   Објавио Moj kardiolog   - kompletan tekst preuzet sa bloga www.mojkardiolog.com -  
    May 09, 2016 1185
  • 05 May 2016
    Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleko. Uvek ću ti odgovoriti : “Nije mi ništa”. A svašta mi je. Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu se ruši jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj. Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim. Žalim za jednom koja više ne postoji. Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim. Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko. Ma, nije mi ništa…A svašta mi je. Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu. Senke mi igraju po zidovima. Sećanja me ophode čitavog dana. A srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom. Ne, nije mi ništa…A svašta mi je. U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje. Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete. Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima. Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak. Nije mi ništa…A svašta mi je. Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš. Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači. Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga srca štit. Kada bi samo znao da je moj dom u tvom srcu i ćutao dugo, dugo … i grlio me jako, jako … i voleo me ludo, ludo … Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati. Nije mi ništa … 
    627 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleko. Uvek ću ti odgovoriti : “Nije mi ništa”. A svašta mi je. Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu se ruši jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj. Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim. Žalim za jednom koja više ne postoji. Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim. Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko. Ma, nije mi ništa…A svašta mi je. Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu. Senke mi igraju po zidovima. Sećanja me ophode čitavog dana. A srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom. Ne, nije mi ništa…A svašta mi je. U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje. Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete. Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima. Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak. Nije mi ništa…A svašta mi je. Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš. Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači. Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga srca štit. Kada bi samo znao da je moj dom u tvom srcu i ćutao dugo, dugo … i grlio me jako, jako … i voleo me ludo, ludo … Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati. Nije mi ništa … 
    May 05, 2016 627
  • 05 May 2016
    Izgubila sam mnoge borbe. I nije mi žao. Jer i porazi su deo života. Svaku pobedu znala sam da proslavim. Svaki poraz – sa suzama da ispratim. Valjda to tako obično biva. Ali ipak, kada sve stavim na papir, nisam ja ništa srećnija i ništa pametnija nego što sam juče bila. Samo sam nekako više oguglala na udarce, na uvrede. Sve lakše podnesem, sve brže prebrodim. Život me je mučio, život me naučio. Ali i dalje kroz taj isti ŽIVOT idem s osmehom. I NERVIRAM SVOJE NEPRIJATELJE I USREĆUJEM SVOJE PRIJATELJE… …jer jako dobro ZNAM da i PORAZI SU POBEDE!!! 
    552 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Izgubila sam mnoge borbe. I nije mi žao. Jer i porazi su deo života. Svaku pobedu znala sam da proslavim. Svaki poraz – sa suzama da ispratim. Valjda to tako obično biva. Ali ipak, kada sve stavim na papir, nisam ja ništa srećnija i ništa pametnija nego što sam juče bila. Samo sam nekako više oguglala na udarce, na uvrede. Sve lakše podnesem, sve brže prebrodim. Život me je mučio, život me naučio. Ali i dalje kroz taj isti ŽIVOT idem s osmehom. I NERVIRAM SVOJE NEPRIJATELJE I USREĆUJEM SVOJE PRIJATELJE… …jer jako dobro ZNAM da i PORAZI SU POBEDE!!! 
    May 05, 2016 552
  • 04 May 2016
    - Da li je tebi uopšte jasno da se ti i ja non-stop svađamo oko nečega?Gotovo sve vreme se svađamo. - A ti? Voliš li višnje?!    - Da. Mnogo. Kakve to sad ima veze? - A ispljuneš li koštice kada ih jedeš?!- Da, naravno!!!  - E isto tako je i u ljubavi…NAUČI DA PLJUJEŠ KOŠTICE, A ISTOVREMENO I DA VOLIŠ VIŠNJE….!!  
    521 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    - Da li je tebi uopšte jasno da se ti i ja non-stop svađamo oko nečega?Gotovo sve vreme se svađamo. - A ti? Voliš li višnje?!    - Da. Mnogo. Kakve to sad ima veze? - A ispljuneš li koštice kada ih jedeš?!- Da, naravno!!!  - E isto tako je i u ljubavi…NAUČI DA PLJUJEŠ KOŠTICE, A ISTOVREMENO I DA VOLIŠ VIŠNJE….!!  
    May 04, 2016 521
  • 04 May 2016
    Da li ste se nakada zapitali zašto ljudi ne dopuštaju sebi da žive život?! Hodajući glavom zavučenom u svoju guzicu, blaženo ignorišu sve dobro oko sebe, bez cilja, bez snova, bez želje, dopuštajući sebi samo ono na šta nemaju pravo.Zašto ne žele da pronađu svoj svet?! Zašto im niko nije rekao da svaki svet može biti čudesan i lep!
    649 Objavio/la Paradox
  • By Paradox
    Da li ste se nakada zapitali zašto ljudi ne dopuštaju sebi da žive život?! Hodajući glavom zavučenom u svoju guzicu, blaženo ignorišu sve dobro oko sebe, bez cilja, bez snova, bez želje, dopuštajući sebi samo ono na šta nemaju pravo.Zašto ne žele da pronađu svoj svet?! Zašto im niko nije rekao da svaki svet može biti čudesan i lep!
    May 04, 2016 649
  • 27 Apr 2016
      Može se reći da je jedino zdravo prijateljstvo između Venere (žene) i Marsa (muškarca) moguće tek kada se njihova osnovna kontaktna energija potroši, dakle, posle ljubavne ili seksualne veze. Takva prijateljstva zaista mogu da potraju, naravno, ukoliko okolnosti dozvole. Takođe, postoje i oni koji celog života gaje prijateljstvo zasnovano na suzdržavanju, vešto vrebajući povoljan trenutak da svoje potajne želje sprovedu u delo. Takav odnos, ipak, ne možemo svrstati u pravo i čisto prijateljstvo.   Kao što se psihologija bavi pitanjem međuljudskih odnosa, tako se i iz astrološkog ugla mogu sagledavati obrasci ponašanja. Večna tema su odnosi između muškaraca i žena, a jedno od najpopularnijih je pitanje mogu li pripadnici suprotnih polova biti prijatelji. Primenom astrološke simbolike, odgovor na ovo pitanje bi, ukratko, bio da je pravo prijateljstvo, bez primese seksualnosti, između muškarca i žene, nemoguće. Ili preciznije, ukoliko govorimo o muškarcu i ženi koji su, svako u svom polu, čisti primerci svojih prirodnih energija, onda je prijateljstvo teško. Naime, muškarci su predstavljeni Marsom, a žene Venerom. Kontakt ove dve planete predstavlja vrhunac erotike i seksualne privlačnosti. Da bi jedno na drugo bili imuni, neka od ove dve planete mora biti oslabljena. Dakle, funkcionalno prijateljstvo između muškarca i žene može opstati samo ako je muškarac snagom svoje energije bliži ženskom polu, pa ga prijateljica nesvesno doživljava kao drugaricu, ili je ženina energija bliža muškoj pa postaje najbolji ortak svom drugaru. Ukoliko obe strane imaju ovakva odstupanja, pa je reč o prijateljstvu slabog muškarca i dominantne žene, opet postoji veliki rizik da se odnos u nekom trenutku pretoči u ljubavni, to su one veze i brakovi koje poznajemo, gde su životne uloge partnera zamenjene. Dobar primer za ovo su veze između starijih dama i mladih muškaraca. Uloge su najčešće zamenjene, žena je dominantna (Marsova energija) a muškarac feminiziran (Venera). Živimo u vremenu u kome se uloga žene u svakom segmentu njenog postojanja, rapidno menja. Sve više je, takozvanih, žena zmajeva, koje su okružene velikim brojem prijatelja, naročito muških. Astrološki bi se to reklo da je Venera u muškom odelu okružena brojnim Marsevima. Obzirom na to da zrači muškom energijom, kao takva, bez obzira na fizički izgled i realne ženske kvalitete koje poseduje, postaje nezanimljiva brojnim prijateljima koji nju nesvesno doživljavaju kao prijatelja istog pola. I eto, na taj način, prijateljstvo opstaje. Ali, to onda nije prijateljstvo između muškarca i žene, već, ako bismo se drugačije izrazili, spoj dve muške energije. Na isti način možemo posmatrati i popularne muškarce koji su emotivno neostvareni, a okruženi brojnim zgodnim "prijateljicama" koje ih ne doživljavaju kao muškarce. Kada se malo zagrebe ispod površine, obično je uočljiva ženska crta takvih muškaraca, jer oni su nežni, brižni, spremni da saslušaju svoje prijateljice... najbolje su drugarice svojim prijateljicama. Sve ovo je gruba analiza zasnovana na osnovnoj simbolici Marsa i Venere. Nekada se ovo manifestuje i na drugi način. Ako, recimo, imamo prijateljstvo između neprihvatljivih kategorija. Na primer, drastično odstupanje u fizičkom izgledu ili razlika u godinama, ili bilo šta slično što oslabljuje osnovnu funkciju energije koju predstavlja Mars ili Venera. Ali, ako se desi da su oboje oslabljeni u svojim osnovnim funkcijama, opet se prijateljstvo pretače u ljubavnu vezu.   http://www.astrosvastara.com/mogulimuskaracizenadabuduprijatelji.html
    895 Objavio/la Suzi
  • By Suzi
      Može se reći da je jedino zdravo prijateljstvo između Venere (žene) i Marsa (muškarca) moguće tek kada se njihova osnovna kontaktna energija potroši, dakle, posle ljubavne ili seksualne veze. Takva prijateljstva zaista mogu da potraju, naravno, ukoliko okolnosti dozvole. Takođe, postoje i oni koji celog života gaje prijateljstvo zasnovano na suzdržavanju, vešto vrebajući povoljan trenutak da svoje potajne želje sprovedu u delo. Takav odnos, ipak, ne možemo svrstati u pravo i čisto prijateljstvo.   Kao što se psihologija bavi pitanjem međuljudskih odnosa, tako se i iz astrološkog ugla mogu sagledavati obrasci ponašanja. Večna tema su odnosi između muškaraca i žena, a jedno od najpopularnijih je pitanje mogu li pripadnici suprotnih polova biti prijatelji. Primenom astrološke simbolike, odgovor na ovo pitanje bi, ukratko, bio da je pravo prijateljstvo, bez primese seksualnosti, između muškarca i žene, nemoguće. Ili preciznije, ukoliko govorimo o muškarcu i ženi koji su, svako u svom polu, čisti primerci svojih prirodnih energija, onda je prijateljstvo teško. Naime, muškarci su predstavljeni Marsom, a žene Venerom. Kontakt ove dve planete predstavlja vrhunac erotike i seksualne privlačnosti. Da bi jedno na drugo bili imuni, neka od ove dve planete mora biti oslabljena. Dakle, funkcionalno prijateljstvo između muškarca i žene može opstati samo ako je muškarac snagom svoje energije bliži ženskom polu, pa ga prijateljica nesvesno doživljava kao drugaricu, ili je ženina energija bliža muškoj pa postaje najbolji ortak svom drugaru. Ukoliko obe strane imaju ovakva odstupanja, pa je reč o prijateljstvu slabog muškarca i dominantne žene, opet postoji veliki rizik da se odnos u nekom trenutku pretoči u ljubavni, to su one veze i brakovi koje poznajemo, gde su životne uloge partnera zamenjene. Dobar primer za ovo su veze između starijih dama i mladih muškaraca. Uloge su najčešće zamenjene, žena je dominantna (Marsova energija) a muškarac feminiziran (Venera). Živimo u vremenu u kome se uloga žene u svakom segmentu njenog postojanja, rapidno menja. Sve više je, takozvanih, žena zmajeva, koje su okružene velikim brojem prijatelja, naročito muških. Astrološki bi se to reklo da je Venera u muškom odelu okružena brojnim Marsevima. Obzirom na to da zrači muškom energijom, kao takva, bez obzira na fizički izgled i realne ženske kvalitete koje poseduje, postaje nezanimljiva brojnim prijateljima koji nju nesvesno doživljavaju kao prijatelja istog pola. I eto, na taj način, prijateljstvo opstaje. Ali, to onda nije prijateljstvo između muškarca i žene, već, ako bismo se drugačije izrazili, spoj dve muške energije. Na isti način možemo posmatrati i popularne muškarce koji su emotivno neostvareni, a okruženi brojnim zgodnim "prijateljicama" koje ih ne doživljavaju kao muškarce. Kada se malo zagrebe ispod površine, obično je uočljiva ženska crta takvih muškaraca, jer oni su nežni, brižni, spremni da saslušaju svoje prijateljice... najbolje su drugarice svojim prijateljicama. Sve ovo je gruba analiza zasnovana na osnovnoj simbolici Marsa i Venere. Nekada se ovo manifestuje i na drugi način. Ako, recimo, imamo prijateljstvo između neprihvatljivih kategorija. Na primer, drastično odstupanje u fizičkom izgledu ili razlika u godinama, ili bilo šta slično što oslabljuje osnovnu funkciju energije koju predstavlja Mars ili Venera. Ali, ako se desi da su oboje oslabljeni u svojim osnovnim funkcijama, opet se prijateljstvo pretače u ljubavnu vezu.   http://www.astrosvastara.com/mogulimuskaracizenadabuduprijatelji.html
    Apr 27, 2016 895
  • 25 Apr 2016
    Bilo je to nekad davno, sreća, radost, osmeh, san. Ispostavilo se da je tačno ono moje..Dajem se koliko mislim da treba. Negde sam se zeznula u proračunu i dala se više od tog TREBA. Jbg živ čovek greši, ali kako ispraviti grešku, kad si zagazio duboko u sadašnjasnost?! Kako naučiti ponovo sebe da čokoladu ne uzimate od nepoznatih ljudi?!Lepo me baka učila, i uvek sam se vodila time, ništa ne uzimaj od nepoznatih ljudi. Uvuku ti se nekako da ni sam ne znaš ni kad su ušli u tvoj svet. U životu sam učena da u svemu budem prva...ni druga ni treća, uvek prva.Stani mi na crtu, pobediću te...s tim se živi i rađa. To je stvar vaspitanja i vrednovanja svojih sposobnosti.Poraz ne prihvatam, jel sam dosta puta poražena i naučila sam da svoje poraze pretvorim u svoje uspehe.Možda Vam ovo čudno zvuči, ali svaki moj poraz je i moj uspeh. Znam šta više u životu neću sebi dozvoliti, a drugoj strani priuštiti..Jest' da kažu da se pametan uči na tuđim greškama...ali ja nekako uvek na svojim. Jednom opečena i ranjena srna se pretvara u zver.Nije to klasična zver, željna osvete, već da naučim protivnika da shvati da sam u pravu. I znate šta? Uvek sam uspevala, jel ne može neko biti toliko zao koliko ja mogu biti  dobra. To je ta zver u meni koja povredjuje samu sebe, dok ne istera ono za šta se bori. Nekad sam u stanju danima da vrtim istu priču, dok sagovorniku ne dodje do sivih mozdanih ćelija, pa ko preživi...    
    572 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Bilo je to nekad davno, sreća, radost, osmeh, san. Ispostavilo se da je tačno ono moje..Dajem se koliko mislim da treba. Negde sam se zeznula u proračunu i dala se više od tog TREBA. Jbg živ čovek greši, ali kako ispraviti grešku, kad si zagazio duboko u sadašnjasnost?! Kako naučiti ponovo sebe da čokoladu ne uzimate od nepoznatih ljudi?!Lepo me baka učila, i uvek sam se vodila time, ništa ne uzimaj od nepoznatih ljudi. Uvuku ti se nekako da ni sam ne znaš ni kad su ušli u tvoj svet. U životu sam učena da u svemu budem prva...ni druga ni treća, uvek prva.Stani mi na crtu, pobediću te...s tim se živi i rađa. To je stvar vaspitanja i vrednovanja svojih sposobnosti.Poraz ne prihvatam, jel sam dosta puta poražena i naučila sam da svoje poraze pretvorim u svoje uspehe.Možda Vam ovo čudno zvuči, ali svaki moj poraz je i moj uspeh. Znam šta više u životu neću sebi dozvoliti, a drugoj strani priuštiti..Jest' da kažu da se pametan uči na tuđim greškama...ali ja nekako uvek na svojim. Jednom opečena i ranjena srna se pretvara u zver.Nije to klasična zver, željna osvete, već da naučim protivnika da shvati da sam u pravu. I znate šta? Uvek sam uspevala, jel ne može neko biti toliko zao koliko ja mogu biti  dobra. To je ta zver u meni koja povredjuje samu sebe, dok ne istera ono za šta se bori. Nekad sam u stanju danima da vrtim istu priču, dok sagovorniku ne dodje do sivih mozdanih ćelija, pa ko preživi...    
    Apr 25, 2016 572
  • 22 Apr 2016
    Gde odlaze osećanja? Da li putuju na neko bolje mesto ili se samo izgube u magli života? Čovek sreću ili sanja ili se samo seća. Ivo Andrić je verovatno najbolje opisao najveći životni hendikep rečima: "Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako često baš to malo nedostaje". Istinska sreća nam se provuče kroz prste kao pesak sa rajskih plaža. Život je kao bal pod maskama. Svi nosimo neku masku, tako i istinska sreća. Samo je treba prepoznati. Često sam podizala svaki kamen u potrazi za srećom, ne shvatajući opasnost onoga što radim. U ovakvoj potrazi često naletimo na zmiju, koja nas ujede, a kad se rana ohladi i otrov zaživi u našim venama...dolazi do posledica koje nekad mogu biti i apokaliptičnih razmera za um i telo. Neko samo postane oprezan, dok se drugima srce skameni.Protivotrov 'pak postoji. Ljubav sve leči, ali u ekstremin slučajevima je potrebna i velika doza strpljenja i mudrosti. Ovaj koktel može da savlada i ugriz najotrovnije zmije. Zmije zvane "Život".Recept za ovaj Amorov koktel imate u sebi... Smućkajte ga i spasite voljenu osobu...
    537 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Gde odlaze osećanja? Da li putuju na neko bolje mesto ili se samo izgube u magli života? Čovek sreću ili sanja ili se samo seća. Ivo Andrić je verovatno najbolje opisao najveći životni hendikep rečima: "Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako često baš to malo nedostaje". Istinska sreća nam se provuče kroz prste kao pesak sa rajskih plaža. Život je kao bal pod maskama. Svi nosimo neku masku, tako i istinska sreća. Samo je treba prepoznati. Često sam podizala svaki kamen u potrazi za srećom, ne shvatajući opasnost onoga što radim. U ovakvoj potrazi često naletimo na zmiju, koja nas ujede, a kad se rana ohladi i otrov zaživi u našim venama...dolazi do posledica koje nekad mogu biti i apokaliptičnih razmera za um i telo. Neko samo postane oprezan, dok se drugima srce skameni.Protivotrov 'pak postoji. Ljubav sve leči, ali u ekstremin slučajevima je potrebna i velika doza strpljenja i mudrosti. Ovaj koktel može da savlada i ugriz najotrovnije zmije. Zmije zvane "Život".Recept za ovaj Amorov koktel imate u sebi... Smućkajte ga i spasite voljenu osobu...
    Apr 22, 2016 537
  • 04 Apr 2016
    Na prvom mestu sam čovek...uvek... Ne, nisam hladna, bezobrazna ni razmažena... Život me je naučio mnogim lekcijama, znam da niste svi onakvi kakvi se predstavljate... Mnogo vas me je izdalo, a glimili ste mi prijatelje... Jedno pričate, drugo radite... Jedno pričate meni sasvim drugo nekim drugim ljudima, jedno radite preda mnom, sasvim drugo kada ja okrenem ledja... Samo mi je muka od toga... Izdali su me i oni koje sam najviše volela i verovala... Zabili mi nož ...ne u ledja već pravo u srce... Verujte to mnogo više boli... Zato nemate prava da mi govorite da sam drska... Ne nisam... Pričam, volim i poštujem osobe koje to zaista zaslužuju... Onima koji su pokazali da zasita zaslužuju biti deo mog života... A na vas, koji ste me toliko puta povredili ne želim više trošiti svoje vreme, i nemojte mi govoriti kako vam je žao sada.. Nemojte jer ja vam ne verujem ni reč... Moje poverenje ni prijateljstvo ne može imati svako...   PS.Obožavam ono dete u sebi, koje ispliva na površinu u situaciji kad ne znam da se snadjem sa zlom koje me okruži...
    570 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Na prvom mestu sam čovek...uvek... Ne, nisam hladna, bezobrazna ni razmažena... Život me je naučio mnogim lekcijama, znam da niste svi onakvi kakvi se predstavljate... Mnogo vas me je izdalo, a glimili ste mi prijatelje... Jedno pričate, drugo radite... Jedno pričate meni sasvim drugo nekim drugim ljudima, jedno radite preda mnom, sasvim drugo kada ja okrenem ledja... Samo mi je muka od toga... Izdali su me i oni koje sam najviše volela i verovala... Zabili mi nož ...ne u ledja već pravo u srce... Verujte to mnogo više boli... Zato nemate prava da mi govorite da sam drska... Ne nisam... Pričam, volim i poštujem osobe koje to zaista zaslužuju... Onima koji su pokazali da zasita zaslužuju biti deo mog života... A na vas, koji ste me toliko puta povredili ne želim više trošiti svoje vreme, i nemojte mi govoriti kako vam je žao sada.. Nemojte jer ja vam ne verujem ni reč... Moje poverenje ni prijateljstvo ne može imati svako...   PS.Obožavam ono dete u sebi, koje ispliva na površinu u situaciji kad ne znam da se snadjem sa zlom koje me okruži...
    Apr 04, 2016 570