Pretraži blogove
Kategorije
468 blogs
-
Bilo je to nekad davno, sreća, radost, osmeh, san. Ispostavilo se da je tačno ono moje..Dajem se koliko mislim da treba. Negde sam se zeznula u proračunu i dala se više od tog TREBA. Jbg živ čovek greši, ali kako ispraviti grešku, kad si zagazio duboko u sadašnjasnost?! Kako naučiti ponovo sebe da čokoladu ne uzimate od nepoznatih ljudi?!Lepo me baka učila, i uvek sam se vodila time, ništa ne uzimaj od nepoznatih ljudi. Uvuku ti se nekako da ni sam ne znaš ni kad su ušli u tvoj svet. U životu sam učena da u svemu budem prva...ni druga ni treća, uvek prva.Stani mi na crtu, pobediću te...s tim se živi i rađa. To je stvar vaspitanja i vrednovanja svojih sposobnosti.Poraz ne prihvatam, jel sam dosta puta poražena i naučila sam da svoje poraze pretvorim u svoje uspehe.Možda Vam ovo čudno zvuči, ali svaki moj poraz je i moj uspeh. Znam šta više u životu neću sebi dozvoliti, a drugoj strani priuštiti..Jest' da kažu da se pametan uči na tuđim greškama...ali ja nekako uvek na svojim. Jednom opečena i ranjena srna se pretvara u zver.Nije to klasična zver, željna osvete, već da naučim protivnika da shvati da sam u pravu. I znate šta? Uvek sam uspevala, jel ne može neko biti toliko zao koliko ja mogu biti dobra. To je ta zver u meni koja povredjuje samu sebe, dok ne istera ono za šta se bori. Nekad sam u stanju danima da vrtim istu priču, dok sagovorniku ne dodje do sivih mozdanih ćelija, pa ko preživi...1163 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Bilo je to nekad davno, sreća, radost, osmeh, san. Ispostavilo se da je tačno ono moje..Dajem se koliko mislim da treba. Negde sam se zeznula u proračunu i dala se više od tog TREBA. Jbg živ čovek greši, ali kako ispraviti grešku, kad si zagazio duboko u sadašnjasnost?! Kako naučiti ponovo sebe da čokoladu ne uzimate od nepoznatih ljudi?!Lepo me baka učila, i uvek sam se vodila time, ništa ne uzimaj od nepoznatih ljudi. Uvuku ti se nekako da ni sam ne znaš ni kad su ušli u tvoj svet. U životu sam učena da u svemu budem prva...ni druga ni treća, uvek prva.Stani mi na crtu, pobediću te...s tim se živi i rađa. To je stvar vaspitanja i vrednovanja svojih sposobnosti.Poraz ne prihvatam, jel sam dosta puta poražena i naučila sam da svoje poraze pretvorim u svoje uspehe.Možda Vam ovo čudno zvuči, ali svaki moj poraz je i moj uspeh. Znam šta više u životu neću sebi dozvoliti, a drugoj strani priuštiti..Jest' da kažu da se pametan uči na tuđim greškama...ali ja nekako uvek na svojim. Jednom opečena i ranjena srna se pretvara u zver.Nije to klasična zver, željna osvete, već da naučim protivnika da shvati da sam u pravu. I znate šta? Uvek sam uspevala, jel ne može neko biti toliko zao koliko ja mogu biti dobra. To je ta zver u meni koja povredjuje samu sebe, dok ne istera ono za šta se bori. Nekad sam u stanju danima da vrtim istu priču, dok sagovorniku ne dodje do sivih mozdanih ćelija, pa ko preživi...Apr 25, 2016 1163 -
Gde odlaze osećanja? Da li putuju na neko bolje mesto ili se samo izgube u magli života? Čovek sreću ili sanja ili se samo seća. Ivo Andrić je verovatno najbolje opisao najveći životni hendikep rečima: "Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako često baš to malo nedostaje". Istinska sreća nam se provuče kroz prste kao pesak sa rajskih plaža. Život je kao bal pod maskama. Svi nosimo neku masku, tako i istinska sreća. Samo je treba prepoznati. Često sam podizala svaki kamen u potrazi za srećom, ne shvatajući opasnost onoga što radim. U ovakvoj potrazi često naletimo na zmiju, koja nas ujede, a kad se rana ohladi i otrov zaživi u našim venama...dolazi do posledica koje nekad mogu biti i apokaliptičnih razmera za um i telo. Neko samo postane oprezan, dok se drugima srce skameni.Protivotrov 'pak postoji. Ljubav sve leči, ali u ekstremin slučajevima je potrebna i velika doza strpljenja i mudrosti. Ovaj koktel može da savlada i ugriz najotrovnije zmije. Zmije zvane "Život".Recept za ovaj Amorov koktel imate u sebi... Smućkajte ga i spasite voljenu osobu...1691 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Gde odlaze osećanja? Da li putuju na neko bolje mesto ili se samo izgube u magli života? Čovek sreću ili sanja ili se samo seća. Ivo Andrić je verovatno najbolje opisao najveći životni hendikep rečima: "Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako često baš to malo nedostaje". Istinska sreća nam se provuče kroz prste kao pesak sa rajskih plaža. Život je kao bal pod maskama. Svi nosimo neku masku, tako i istinska sreća. Samo je treba prepoznati. Često sam podizala svaki kamen u potrazi za srećom, ne shvatajući opasnost onoga što radim. U ovakvoj potrazi često naletimo na zmiju, koja nas ujede, a kad se rana ohladi i otrov zaživi u našim venama...dolazi do posledica koje nekad mogu biti i apokaliptičnih razmera za um i telo. Neko samo postane oprezan, dok se drugima srce skameni.Protivotrov 'pak postoji. Ljubav sve leči, ali u ekstremin slučajevima je potrebna i velika doza strpljenja i mudrosti. Ovaj koktel može da savlada i ugriz najotrovnije zmije. Zmije zvane "Život".Recept za ovaj Amorov koktel imate u sebi... Smućkajte ga i spasite voljenu osobu...Apr 22, 2016 1691 -
Na prvom mestu sam čovek...uvek... Ne, nisam hladna, bezobrazna ni razmažena... Život me je naučio mnogim lekcijama, znam da niste svi onakvi kakvi se predstavljate... Mnogo vas me je izdalo, a glimili ste mi prijatelje... Jedno pričate, drugo radite... Jedno pričate meni sasvim drugo nekim drugim ljudima, jedno radite preda mnom, sasvim drugo kada ja okrenem ledja... Samo mi je muka od toga... Izdali su me i oni koje sam najviše volela i verovala... Zabili mi nož ...ne u ledja već pravo u srce... Verujte to mnogo više boli... Zato nemate prava da mi govorite da sam drska... Ne nisam... Pričam, volim i poštujem osobe koje to zaista zaslužuju... Onima koji su pokazali da zasita zaslužuju biti deo mog života... A na vas, koji ste me toliko puta povredili ne želim više trošiti svoje vreme, i nemojte mi govoriti kako vam je žao sada.. Nemojte jer ja vam ne verujem ni reč... Moje poverenje ni prijateljstvo ne može imati svako... PS.Obožavam ono dete u sebi, koje ispliva na površinu u situaciji kad ne znam da se snadjem sa zlom koje me okruži...1202 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Na prvom mestu sam čovek...uvek... Ne, nisam hladna, bezobrazna ni razmažena... Život me je naučio mnogim lekcijama, znam da niste svi onakvi kakvi se predstavljate... Mnogo vas me je izdalo, a glimili ste mi prijatelje... Jedno pričate, drugo radite... Jedno pričate meni sasvim drugo nekim drugim ljudima, jedno radite preda mnom, sasvim drugo kada ja okrenem ledja... Samo mi je muka od toga... Izdali su me i oni koje sam najviše volela i verovala... Zabili mi nož ...ne u ledja već pravo u srce... Verujte to mnogo više boli... Zato nemate prava da mi govorite da sam drska... Ne nisam... Pričam, volim i poštujem osobe koje to zaista zaslužuju... Onima koji su pokazali da zasita zaslužuju biti deo mog života... A na vas, koji ste me toliko puta povredili ne želim više trošiti svoje vreme, i nemojte mi govoriti kako vam je žao sada.. Nemojte jer ja vam ne verujem ni reč... Moje poverenje ni prijateljstvo ne može imati svako... PS.Obožavam ono dete u sebi, koje ispliva na površinu u situaciji kad ne znam da se snadjem sa zlom koje me okruži...Apr 04, 2016 1202
-
Dobro jutro i tebi, Google! Š’a ima?Eto ništa…Kad kupujete kupaći kostim, birajte model u kom se osećate prijatno i koji vam lepo stoji.Ja inače imam običaj da kupujem kostim u kome se osećam kao ćurka u balskoj haljini a tako i izgledam pa svako ko me vidi poželi da me bućne u plićak i drži ispod vode sve dok ne prestanem da se koprcam.Za poslovni intervju izbegavajte jež fizure ili kreacije koje se dobijaju upotrebom trimera.Ja sam do sad pred svaki poslovni intervju trimerom prolazila kroz kosu a od onoga što je ostalo pravila jež frizuru. I čudila se što me niko ne prima.Modom do sigurnog seksa – Trendi bodi sa apstraktnim pastelnim printom ljudskih unutrašnjih organa, kao što su srce ili bubreg i natpisom “računa se ono što je unutra”, odmah je privukao pažnju modnih sladokusaca.Nije da neću seks nego nosim poruku – Pazi da mi ne pomeriš bubrege i da nekako preživim taj seks. Valjda. Mis’im, ako me vidite u kreaciji sa stilizovanim printom nekoliko metara creva da znate a nisam luda nego da preferiram siguran seks.Lepe i zdrave pomoću seksa – ulepšava kožu, leči depresiju, podstiče pamćenje.Čim ne možete da se setite gde ste stavili neku stvar vi po seksu. Odma’ ćete da se setite. Ako se i ne setite boleće vas uvo.Najbolji tajming za seks – od 1 – 5. dana ciklusa insistirajte na dugoj predigri; od 6 – 8. – eksperimentišite, po mogućstvu na vikendu van kuće, glupo to kod kuće; od 9 – 14. – dana ovulirate i idealno je vreme da izvedete striptiz samo za njegove oči; 15 – 19. – dan ciklusa niste za seks pa lezite na bok i zamolite partnera da vas mazi; od 20 – 28 – dana bacite se u kadu sa mirišljavom kupkom a onda neka vas partner oralno zadovolji.Kad konačno dobijete menstruaciju angažujte privatnog detektiva da pronadje onog kog ste ovih 28 dana ‘parkirali’’ i tretirali kao štopericu.“Traži se veštica za rad u tematskom parku, odlična plata”, glasi oglas turističkog centra Vuki Houl, u Somersetu, na jugozapadu Egleske, koji hitno traži zamenu za babarogu koja je otišla u zasluženu penziju. Kandidati moraju obavezno da popunjavaju i nekoliko uslova: da imaju karakterističan piskav smeh, da nisu alergični na mačke i da su spremni da žive u pećini. Od usvajanja zakona protiv polne diskriminacije, Vuki Houl više ne može da nudi radno mesto veštice samo ženama pa se tako na oglas mogu javiti i muškarci i transseksualci. ’’Kad budu tražili porno glumca s penisom dugim najmanje 25 santimetara ja ću da se prijavim. Ako me ne prime odma’ ću da se pozovem na zakon o diskriminaciji polova. Šta ima veze što ga nemam, zamišljajte da ga imam! Kad može muškarac da bude veštica mogu i ja porno glumac.Naučnici su otkrili da izvikivanje psovki pomaže u ublažavanju fizičkog bola.Nešto me mozak zaboleo. Odo’ da psujem. Kočijaški. Mornarski. Zidarski. Kamiondžijski. Nekako.Dok i psovanje ne podpadne pod ravnopravnost polova.Onda ću da psujem ženski. Sočno.1273 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Dobro jutro i tebi, Google! Š’a ima?Eto ništa…Kad kupujete kupaći kostim, birajte model u kom se osećate prijatno i koji vam lepo stoji.Ja inače imam običaj da kupujem kostim u kome se osećam kao ćurka u balskoj haljini a tako i izgledam pa svako ko me vidi poželi da me bućne u plićak i drži ispod vode sve dok ne prestanem da se koprcam.Za poslovni intervju izbegavajte jež fizure ili kreacije koje se dobijaju upotrebom trimera.Ja sam do sad pred svaki poslovni intervju trimerom prolazila kroz kosu a od onoga što je ostalo pravila jež frizuru. I čudila se što me niko ne prima.Modom do sigurnog seksa – Trendi bodi sa apstraktnim pastelnim printom ljudskih unutrašnjih organa, kao što su srce ili bubreg i natpisom “računa se ono što je unutra”, odmah je privukao pažnju modnih sladokusaca.Nije da neću seks nego nosim poruku – Pazi da mi ne pomeriš bubrege i da nekako preživim taj seks. Valjda. Mis’im, ako me vidite u kreaciji sa stilizovanim printom nekoliko metara creva da znate a nisam luda nego da preferiram siguran seks.Lepe i zdrave pomoću seksa – ulepšava kožu, leči depresiju, podstiče pamćenje.Čim ne možete da se setite gde ste stavili neku stvar vi po seksu. Odma’ ćete da se setite. Ako se i ne setite boleće vas uvo.Najbolji tajming za seks – od 1 – 5. dana ciklusa insistirajte na dugoj predigri; od 6 – 8. – eksperimentišite, po mogućstvu na vikendu van kuće, glupo to kod kuće; od 9 – 14. – dana ovulirate i idealno je vreme da izvedete striptiz samo za njegove oči; 15 – 19. – dan ciklusa niste za seks pa lezite na bok i zamolite partnera da vas mazi; od 20 – 28 – dana bacite se u kadu sa mirišljavom kupkom a onda neka vas partner oralno zadovolji.Kad konačno dobijete menstruaciju angažujte privatnog detektiva da pronadje onog kog ste ovih 28 dana ‘parkirali’’ i tretirali kao štopericu.“Traži se veštica za rad u tematskom parku, odlična plata”, glasi oglas turističkog centra Vuki Houl, u Somersetu, na jugozapadu Egleske, koji hitno traži zamenu za babarogu koja je otišla u zasluženu penziju. Kandidati moraju obavezno da popunjavaju i nekoliko uslova: da imaju karakterističan piskav smeh, da nisu alergični na mačke i da su spremni da žive u pećini. Od usvajanja zakona protiv polne diskriminacije, Vuki Houl više ne može da nudi radno mesto veštice samo ženama pa se tako na oglas mogu javiti i muškarci i transseksualci. ’’Kad budu tražili porno glumca s penisom dugim najmanje 25 santimetara ja ću da se prijavim. Ako me ne prime odma’ ću da se pozovem na zakon o diskriminaciji polova. Šta ima veze što ga nemam, zamišljajte da ga imam! Kad može muškarac da bude veštica mogu i ja porno glumac.Naučnici su otkrili da izvikivanje psovki pomaže u ublažavanju fizičkog bola.Nešto me mozak zaboleo. Odo’ da psujem. Kočijaški. Mornarski. Zidarski. Kamiondžijski. Nekako.Dok i psovanje ne podpadne pod ravnopravnost polova.Onda ću da psujem ženski. Sočno.Apr 01, 2016 1273
-
Ovaj post posvećujem nekolicini svojih prijatelja koji će se već sami prepoznati. Ne mislim ništa loše ovim što cu napisati, naprotiv. Nadam se da će možda nekad shvatiti...Blog jeste dug ali je priča bas baš poučna!!!Već mesecima razmišljam o ovoj temi. Potpuno sam svesna da po nekad idem previše brzo i ono što je meni jasno ne mora da bude jasno i svima ostalima. Svesna sam i da prečesto imam neku suludu nadu i volju i ne bojim se da probam da li nešto može ili ne može pa i po cenu da budem povređena. Bar ću znati da sam probala i da ne može. Neću reći da sam hrabra, ali se sve manje plašim. Ako sam svesna da mi je do nečeg stalo onda ću dati sve od sebe za to. Ako ne uspe, ok, bar znam da sam probala i da nije uspelo. Najgori osećaj mi je kajanje "što nešto nisam", jer je to osećaj slabosti i kukavičluka kojim zapravo najviše povređujem sebe pa onda i sve ostale. Nije da to nisam uradila nikad uživotu, jesam. Baš zato se trudim da to više sebi ne dozvolim. E, sad, često sam od svojih prijatelja čula rečenicu "to je žena mog života!" Zvuči jako i nekako definitivno. Možda je u pitanju samo moje konzervativno vaspitanje, a možda i ne, ali da bi neko bio osoba mog života morao bi da bude jedini. Ne može ih biti grupica pa kad jedan ispadne, hop, evo drugi je već tu pa je mesto popunjeno. Znam da sam preterano romantična osoba. Možda mi je to mana, jer romantike više nema. Za romantiku je potrebna hrabrost, jer danas ljudi misle da je biti romantičan zapravo isto što i biti slab. A nije. Pretpostavljam da u tom trenutku kada izgovaraju gore pomenutu rečenicu, moji prijatelji imaj moćan osecaj u duši. Ali jedna stvar me buni. Kako se na kraju ne desi ništa? Kako na kraju ta "Žena njihovog života" ode sa nekim drugim ili pati u nekom ćošku sama, a oni ostanu tužni i slomljeni sa gomilom stvari koje nisu smeli da kažu, po neki i sa prstenom koji nisu smeli da pokažu? Kako to da im je lakše da budu povređeni, a toliko se boje baš te povređenosti? Pogrešna procena? Ljubav je slepa pa ne vide dobro? Bilo ih je strah da ce ispasti glupi ili ismejani ako kažu šta im je na pameti? Možda je ipak lakše pustiti da boli i reći da si hteo ali nije ti se dalo...Ako ste već hrabri da budete sa nekim, da ušetate u nečiji život, kako odjednom ponestaje hrabrosti kad stvari postanu ozbiljne? Ja znam da reči ne koštaju ništa. Evo pišem ovaj blog već godinama i ne košta me ništa :). Ali odluke koštaju. Odluke imaju svoju cenu koja po nekad nije ni malo naivna. Ok, sve što boli mora da prođe, slažem se. Ili se čovek navikne na bol, ili bol jednostavno prestane. Ali zašto uopšte mora da počne da boli? Još veća nebuloza je rečenica koju sam pomislila sinoć i koja me je zapravo i potakla da sad napišem ovaj tekst - "...ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti". A što vas je uopšte spojio prvi put? To me podseća na onaj vic kada se Lala davi i moli Boga da ga spase. Nekoliko puta naiđe čovek sa čamcem i ponudi se da ga spase, a ovaj kaže - ne hvala, mene će Bog da spase. Onda kad se udavi i ode kod Boga da pita što ga nije spasao, ovaj mu kaže da mu je nekoliko puta slao čamac ali je on sam odbio. Pošto sam ja žena od slika u glavi, evo kako ta situacija izgleda u mojoj režiji... Provedete sa nekim neko silno vreme, proglasite ga osobom svog života ali kad dođe do toga da vam treba zagrljaj ili osmeh te osobe ona se izmakne, vi sednete pod drvo skrštenih ruku i kažete "Ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti", namestite se udbno i čekate da taj Život naiđe i sredi šta treba. Tako sedite, sedite, sedite...u jednom trenutku počinje dupe da vam trne ali vi čekate Život. A taj Život vam ostavi tu osobu na kojoj vršite experiment "ponovnog spajanja od strane Života" tik ispred nosa, prosto ostavi vam je tu pored vas...ali ne, vi čekate da to Život sam sredi, nije do vas jer vi niste sigurni, ne znate šta da radite. Dragi moji, mnogo vas volim, ali... Život nije živ organizam sam po sebi koji ide i upravlja ljudima i deli zadatke. To čekanje Života da vam baci direktno u krilo ono što vam pripada ne funkcioniše tako. Ako vam je jednom bacio u krila nešto, shvatite to ozbiljno, jer se to ne dešava baš tako često. Ne budite alavi i ne mislite da, ako vam je bacio jednom, baciće vam opet. Neće. Život je nešto što vam je dato da vi držite volan i upravljate, donosite odluke iza kojih ćete stati i ostati. Život je ono što vam se dešava svaki dan, što vas boli kad napravite pogrešan izbor ili što vas raduje kada napravite pravi. Mogućnost izbora, mogućnost odluke. Onaj trenutak kada vozite bicikl i onaj trenutak kada vam se rodi dete i prvi put ga držite u rukama. Ako izbegnete da živite svoj život, izbegnete sve rizike i sve moguće povređenosti duše upravo ćete povrediti sami sebe onako kako niko drugi ne može da vas povredi. Ako nemate realan i ozbiljan problem zbog kog ste se razišli sa nekim, onda je jedini problem vaša sopstvena slabost i kukavičluk koji samo vama čine gore. Kada vas žena jednom prezre zbog kukavičluka, ne postoji način da ponovo porastete u njenim očima. Ne postoji ta romantika na svetu koja će vas predstaviti divnijim i boljim od tog trenutka. Biti sa nekim jeste avantura u kojoj ste oboje. Da li znate zašto je potrebno dvoje ljudi? Zato što kad jedan padne, onaj drugi treba da ga podigne. Kad se jedan demorališe, onaj drugi ima snage i vere za dvoje. Na taj način zajednička stvar ima manje šanse da propadne.Još jedna bitna stvar je legenda o Pravom trenutku. Pravi trenutak ne postoji samo po sebi negde u nizu vremena pa vi samo treba da ga sačekate i pokupite. On je onda kada vi kažete da jeste. Kao kada ulazite u more... ne čekate da talas padne na vas i poklopi vas, vec udahnete i zaronite. To je taj trenutak sreće i uzbuđenja za koji vredi živeti. To je taj trenutak izbora koji vam Život daje, sve ostalo je vaša slobodna volja da raširite ruke i uživate...ili da sedite slomljeni i mislite kako vam se ne da i kako je život nepravedan. Ako ne probate, nećete znati da li je moglo da bude dobro, da li je moglo da bude bolje ili nije vredelo uopšte. Ostacete u neznanju tužni. Veliki pozdrav ...1368 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Ovaj post posvećujem nekolicini svojih prijatelja koji će se već sami prepoznati. Ne mislim ništa loše ovim što cu napisati, naprotiv. Nadam se da će možda nekad shvatiti...Blog jeste dug ali je priča bas baš poučna!!!Već mesecima razmišljam o ovoj temi. Potpuno sam svesna da po nekad idem previše brzo i ono što je meni jasno ne mora da bude jasno i svima ostalima. Svesna sam i da prečesto imam neku suludu nadu i volju i ne bojim se da probam da li nešto može ili ne može pa i po cenu da budem povređena. Bar ću znati da sam probala i da ne može. Neću reći da sam hrabra, ali se sve manje plašim. Ako sam svesna da mi je do nečeg stalo onda ću dati sve od sebe za to. Ako ne uspe, ok, bar znam da sam probala i da nije uspelo. Najgori osećaj mi je kajanje "što nešto nisam", jer je to osećaj slabosti i kukavičluka kojim zapravo najviše povređujem sebe pa onda i sve ostale. Nije da to nisam uradila nikad uživotu, jesam. Baš zato se trudim da to više sebi ne dozvolim. E, sad, često sam od svojih prijatelja čula rečenicu "to je žena mog života!" Zvuči jako i nekako definitivno. Možda je u pitanju samo moje konzervativno vaspitanje, a možda i ne, ali da bi neko bio osoba mog života morao bi da bude jedini. Ne može ih biti grupica pa kad jedan ispadne, hop, evo drugi je već tu pa je mesto popunjeno. Znam da sam preterano romantična osoba. Možda mi je to mana, jer romantike više nema. Za romantiku je potrebna hrabrost, jer danas ljudi misle da je biti romantičan zapravo isto što i biti slab. A nije. Pretpostavljam da u tom trenutku kada izgovaraju gore pomenutu rečenicu, moji prijatelji imaj moćan osecaj u duši. Ali jedna stvar me buni. Kako se na kraju ne desi ništa? Kako na kraju ta "Žena njihovog života" ode sa nekim drugim ili pati u nekom ćošku sama, a oni ostanu tužni i slomljeni sa gomilom stvari koje nisu smeli da kažu, po neki i sa prstenom koji nisu smeli da pokažu? Kako to da im je lakše da budu povređeni, a toliko se boje baš te povređenosti? Pogrešna procena? Ljubav je slepa pa ne vide dobro? Bilo ih je strah da ce ispasti glupi ili ismejani ako kažu šta im je na pameti? Možda je ipak lakše pustiti da boli i reći da si hteo ali nije ti se dalo...Ako ste već hrabri da budete sa nekim, da ušetate u nečiji život, kako odjednom ponestaje hrabrosti kad stvari postanu ozbiljne? Ja znam da reči ne koštaju ništa. Evo pišem ovaj blog već godinama i ne košta me ništa :). Ali odluke koštaju. Odluke imaju svoju cenu koja po nekad nije ni malo naivna. Ok, sve što boli mora da prođe, slažem se. Ili se čovek navikne na bol, ili bol jednostavno prestane. Ali zašto uopšte mora da počne da boli? Još veća nebuloza je rečenica koju sam pomislila sinoć i koja me je zapravo i potakla da sad napišem ovaj tekst - "...ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti". A što vas je uopšte spojio prvi put? To me podseća na onaj vic kada se Lala davi i moli Boga da ga spase. Nekoliko puta naiđe čovek sa čamcem i ponudi se da ga spase, a ovaj kaže - ne hvala, mene će Bog da spase. Onda kad se udavi i ode kod Boga da pita što ga nije spasao, ovaj mu kaže da mu je nekoliko puta slao čamac ali je on sam odbio. Pošto sam ja žena od slika u glavi, evo kako ta situacija izgleda u mojoj režiji... Provedete sa nekim neko silno vreme, proglasite ga osobom svog života ali kad dođe do toga da vam treba zagrljaj ili osmeh te osobe ona se izmakne, vi sednete pod drvo skrštenih ruku i kažete "Ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti", namestite se udbno i čekate da taj Život naiđe i sredi šta treba. Tako sedite, sedite, sedite...u jednom trenutku počinje dupe da vam trne ali vi čekate Život. A taj Život vam ostavi tu osobu na kojoj vršite experiment "ponovnog spajanja od strane Života" tik ispred nosa, prosto ostavi vam je tu pored vas...ali ne, vi čekate da to Život sam sredi, nije do vas jer vi niste sigurni, ne znate šta da radite. Dragi moji, mnogo vas volim, ali... Život nije živ organizam sam po sebi koji ide i upravlja ljudima i deli zadatke. To čekanje Života da vam baci direktno u krilo ono što vam pripada ne funkcioniše tako. Ako vam je jednom bacio u krila nešto, shvatite to ozbiljno, jer se to ne dešava baš tako često. Ne budite alavi i ne mislite da, ako vam je bacio jednom, baciće vam opet. Neće. Život je nešto što vam je dato da vi držite volan i upravljate, donosite odluke iza kojih ćete stati i ostati. Život je ono što vam se dešava svaki dan, što vas boli kad napravite pogrešan izbor ili što vas raduje kada napravite pravi. Mogućnost izbora, mogućnost odluke. Onaj trenutak kada vozite bicikl i onaj trenutak kada vam se rodi dete i prvi put ga držite u rukama. Ako izbegnete da živite svoj život, izbegnete sve rizike i sve moguće povređenosti duše upravo ćete povrediti sami sebe onako kako niko drugi ne može da vas povredi. Ako nemate realan i ozbiljan problem zbog kog ste se razišli sa nekim, onda je jedini problem vaša sopstvena slabost i kukavičluk koji samo vama čine gore. Kada vas žena jednom prezre zbog kukavičluka, ne postoji način da ponovo porastete u njenim očima. Ne postoji ta romantika na svetu koja će vas predstaviti divnijim i boljim od tog trenutka. Biti sa nekim jeste avantura u kojoj ste oboje. Da li znate zašto je potrebno dvoje ljudi? Zato što kad jedan padne, onaj drugi treba da ga podigne. Kad se jedan demorališe, onaj drugi ima snage i vere za dvoje. Na taj način zajednička stvar ima manje šanse da propadne.Još jedna bitna stvar je legenda o Pravom trenutku. Pravi trenutak ne postoji samo po sebi negde u nizu vremena pa vi samo treba da ga sačekate i pokupite. On je onda kada vi kažete da jeste. Kao kada ulazite u more... ne čekate da talas padne na vas i poklopi vas, vec udahnete i zaronite. To je taj trenutak sreće i uzbuđenja za koji vredi živeti. To je taj trenutak izbora koji vam Život daje, sve ostalo je vaša slobodna volja da raširite ruke i uživate...ili da sedite slomljeni i mislite kako vam se ne da i kako je život nepravedan. Ako ne probate, nećete znati da li je moglo da bude dobro, da li je moglo da bude bolje ili nije vredelo uopšte. Ostacete u neznanju tužni. Veliki pozdrav ...Mar 07, 2016 1368
-
Lepa i samouverena, zgodna žena visokih potpetica, koja se igra sa svim muškim pogledima, ona koja pleni sigurnošću u sebe samu i svoj izgled. Na oko potpuno nedodirljiva, uobražena i nedostupna.Izvanredan primer jake žene koja sme i može sve što zamisli. Da biste bile iste, ili bar prokleto blizu, učinite pravu stvar od početka, morate da verujete u sebe jer možete sve što poželite, samo ako čvrsto verujete da niko to nesto ne bi uradio bolje. Da vam ponos uvek bude najvažniji, jer ako ga gazite zbog nekoga, samim tim znači da taj neko ne gazi sebe zbog vas, i zašto biste to onda vi činili?Budite svoje, samo sebi dosledne, bez lažnih ikona i idola, budite idol same sebi. Jer ste lepe. Jer ste pametne. Jer ste najbolje. Ni jedna osoba, ni situacija ne zaslužuju ni jednu vašu suzu, jer je svaki vaš poraz, ma koliko veliki bio, samo još jedna usputna stanica u vašem životu, koju ste morali proći, da naučite da u taj voz više ne sedate.Naučite da živite sa porazima, volite ih. Posle njih ste jače, još samouverenije i bolje. Žena ste. To je toliko savršena privilegija, da bolja ne postoji. Od idealnog izgleda vas dele haljina, visoke potpetice, ruž na usnama i crveni lak na noktima. I dopadate se svima. Svaki pogled je upućen vama. A vi, kao prava zavodnica, samo uputite pogled direktno u njegove oči, brzo ga sklonite i nasmešite se. Zavodite. Uživate u tome. A nemate i nikada nećete imati potrebu da smišljate otrcane načine da priđete nekome. Neka prilaze oni vama.Kada niste raspoložene, idite kod frizera, a tamo po pravilu čujete nešto novo, smešno ili podlo, i bolje ste. Zovete najbolju prijateljicu na kafu da joj ispričate, i toliko se unesete u priču, da dan bude odličan- zar je bio loš? , ma nije više važno. Sada ste dobro.Smete da kažete ne jer vas boli glava, i da on nema prava da vam išta prigovori.Imate pravo da svaki svoj loš dan iskalite na nekome, i onda to pravdate sa PMS-om. Zar to nije divno?Jeste. Fantastično je. Samo trebate znati iskoristiti tu moć koja vam je podarena, naučiti biti žena.1101 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Lepa i samouverena, zgodna žena visokih potpetica, koja se igra sa svim muškim pogledima, ona koja pleni sigurnošću u sebe samu i svoj izgled. Na oko potpuno nedodirljiva, uobražena i nedostupna.Izvanredan primer jake žene koja sme i može sve što zamisli. Da biste bile iste, ili bar prokleto blizu, učinite pravu stvar od početka, morate da verujete u sebe jer možete sve što poželite, samo ako čvrsto verujete da niko to nesto ne bi uradio bolje. Da vam ponos uvek bude najvažniji, jer ako ga gazite zbog nekoga, samim tim znači da taj neko ne gazi sebe zbog vas, i zašto biste to onda vi činili?Budite svoje, samo sebi dosledne, bez lažnih ikona i idola, budite idol same sebi. Jer ste lepe. Jer ste pametne. Jer ste najbolje. Ni jedna osoba, ni situacija ne zaslužuju ni jednu vašu suzu, jer je svaki vaš poraz, ma koliko veliki bio, samo još jedna usputna stanica u vašem životu, koju ste morali proći, da naučite da u taj voz više ne sedate.Naučite da živite sa porazima, volite ih. Posle njih ste jače, još samouverenije i bolje. Žena ste. To je toliko savršena privilegija, da bolja ne postoji. Od idealnog izgleda vas dele haljina, visoke potpetice, ruž na usnama i crveni lak na noktima. I dopadate se svima. Svaki pogled je upućen vama. A vi, kao prava zavodnica, samo uputite pogled direktno u njegove oči, brzo ga sklonite i nasmešite se. Zavodite. Uživate u tome. A nemate i nikada nećete imati potrebu da smišljate otrcane načine da priđete nekome. Neka prilaze oni vama.Kada niste raspoložene, idite kod frizera, a tamo po pravilu čujete nešto novo, smešno ili podlo, i bolje ste. Zovete najbolju prijateljicu na kafu da joj ispričate, i toliko se unesete u priču, da dan bude odličan- zar je bio loš? , ma nije više važno. Sada ste dobro.Smete da kažete ne jer vas boli glava, i da on nema prava da vam išta prigovori.Imate pravo da svaki svoj loš dan iskalite na nekome, i onda to pravdate sa PMS-om. Zar to nije divno?Jeste. Fantastično je. Samo trebate znati iskoristiti tu moć koja vam je podarena, naučiti biti žena.Mar 06, 2016 1101
-
Žene se dele na ničije, nečije i svačije. Ti si naišao na ničiju. Bolje bi bilo da si naišao na nečiju. Jer nečija je nečija, navikla je da pripada, pa kako je jednom bila nečija, može postati i tvoja. A ova što je vazda ničija, ni na šta nije navikla. Nije ni morala da se navikava. A ti misliš - dobro je: ničija je slobodna. Pa, ničija je baš i ničija zato što tako voli slobodu i što nikad ne bi postala nečija. Svačija je isto nečija, samo što je previše nečija, ali uz dobre razloge može postati umereno nečija, pa opet može postati samo tvoja. Pa čemu onda osmeh što je ona ničija kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?1530 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Žene se dele na ničije, nečije i svačije. Ti si naišao na ničiju. Bolje bi bilo da si naišao na nečiju. Jer nečija je nečija, navikla je da pripada, pa kako je jednom bila nečija, može postati i tvoja. A ova što je vazda ničija, ni na šta nije navikla. Nije ni morala da se navikava. A ti misliš - dobro je: ničija je slobodna. Pa, ničija je baš i ničija zato što tako voli slobodu i što nikad ne bi postala nečija. Svačija je isto nečija, samo što je previše nečija, ali uz dobre razloge može postati umereno nečija, pa opet može postati samo tvoja. Pa čemu onda osmeh što je ona ničija kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?Mar 02, 2016 1530
-
Često se dogodi da se osoba zaljubi u nekoga s kim nije moguće realizovati vezu. Čak i kada su emocije uzajamne, intenzivne, postoji neki razlog zbog čega dvoje ne mogu da budu zajedno.Tada dolazi do emocionalnih kriza, depresivnosti, agresivnosti čak i do osvete, u svakom slučaju život se, čak iako je prividno sve kao i ranije, iz korena menja, jer je osoba opsednuta ljubavlju i željom da bude sa onim koga voli. Uglavnom postoje dva dominantna osećanja: ili što bre pobeći iz tog pakla ili ostati u njemu i trpeti „slatke muke" neizvesnosti, jer osećanja kojima je osoba ispunjena, često izgledaju vredna svega što se zbog njih istrpi.Bilo kakav savet davati zaljubljenoj osobi je kao obraćanje autističnom detetu jer zaljubljenost i jeste neka vrsta autizma, emocionalna inteligncija zataji a strasti preovladavaju. To je stanje blaženog pijanstva, sa mogućnošću bolnog otrežnjenja, iz koga niko ne želi da izađe, naprotiv, ima želju da pije sve više i više pa šta bude.Koje su to situacije koje dovode do „nemogućih ljubavi"?OBOJE SU U BRAKUAko pri tom poštuju bračnog partnera, pakao je još veći jer postoji osećanje griže savesti da „on- ona" to nisu zaslužili. Takođe se može imati osećaj krivice jer je brak od strane okoline okarakterisan kao dobar. Pri tom ako ona druga strana zaista ima mnogo kvaliteta ili se pretpostavlja da je verna, osećaj griže savesti može biti još veći. Kako je zaljubljenost stvar hormona, razmene energija, duše se prepoznaju ili se kompatibilne energije sretnu, aure se dodirnu pa je s toga svaka zaljubljenost u stvari strast, jer dodir igra veliku ulogu. U braku verovatno postoji odbojnost na dodir partnera a to je prvi signal da bračnog partnera ipak negde u sebi „odbacujemo". Treba li analizirati razloge tog odbacivanja ili se upustiti u avanturu? Prva mogućnost donosi teške patnje suočavanja sa istinom podvrgavanjem psihoanalizi uz mogućnost očuvanja braka a druga zanos, strast i neizvenost.JEDNO OD NJIH JE U BRAKUOboje pate ali partner koji je slobodan ima više vremena da se bavi svojim emocijama i samo prividno ima veći izbor, u stvari zarobljen je u situaciji u kojoj misli da je uvek u drugom planu, da „nema nikoga" da je na „standby" dok onaj drugi posvećuje vreme porodici, bar na momente zaboravi na ovog prvog dok je u porodičnom okruženju i „samac" u vezi u svojoj agoniji zamišlja sve one srećne momente u kojoj ona druga strana „uopšte ne misli na njega". Ta druga strana sve vreme u stvari glumi brak, radi ono što se od nje očekuje i fizički je prisutna a živi za ukradne momente sreće, krišom šalje sms, telfonira, zakazuje sastanke i ljubav koju oseća prema tajnom partneru je energetski puni da može da funkcioniše. Sve vreme zamišlja kako je samo pitanje vremena kada će slobodan partner naći nekog boljeg ko će mu se potpuno posvetiti.FIZIČKA RAZDVOJENOSTOna može biti usled života u dva grada u dve države ali najgora je kada je jedno od njih dvoje medijski poznato, pri tom u braku, pa bi obelodanjivanje tajne veze narušilo imidž u javnosti. Ako je u pitanju fizička razdvojenost zbog života u drugom gradu ili državi, bez obzira da li su oboje u braku ili samo jedno od njih dvoje, ta veza može najduže da traje jer imaju pred sobom „opravdanje „ što je ni na koji način ne rešavaju a uživaju u zajedničkim, često vrlo retkim momentima. Mnogo čari ima i u vezi između medijski poznate osobe i one druge koja mora da pristane da se „skriva" i koja ne samo da je uglavnom „druga" nego se podrazumeva da uvek mora da ima razumevanja za nedostatak partnerovog vremena i pažnje. Ako pri tom partnera ima prilike da često vidi na tv, u novinama, osećaj da nije deo njegovog života je još veća. Još je gore ako je osoba koja pristaje na takav odnos u njega ušla čista srca, bez ikakvog koristoljublja slobodna i pristaje na retke izlive nežnosti, pažnje i ljubavi.U svakoj od ovih varijanti „nemogućih „ ljubavi jedna strana u vezi više pati .Oni koji su u braku, ako imaju slobodnog partnera kao tajnu ljubav misle da im je sloboda prednost a slobodan partner misli da je ovome ko je u braku, ta institucija simbol sigurnosti i prijatnog okruženja. Priče o tome kako se u braku ne slaže sa partnerom često vremenom počinju da deluju nestvarno ako se ne povede razvod braka. Osećaj griže savesti da se brak raskida zbog neke druge osobe, naročito ako su tu i deca je prejak, slobodna osoba može takođe imati osećaj griže savesti da je uzrok raspada porodice ali često kod slobodnih žena postoji i osećaj pobede da se zbog nje „on" razveo. To je naravno mač sa dve oštrice, jer budućnost takve veze podrazumeva i mnoge teške izazove.Kako se postaviti prema onoj drugoj strani u tajnoj, nemogućoj vezi ? Možda je tu ključ rešenja problema. Jer emocija se niko ne odriče. Strastvena veza, flert ili avantura se vremenom potroše a prava ljubav traje. Najvažnije je pružiti partneru osećaj da nije zapostavljen. Od karaktera, duhovnog i emotivnog sklopa ličnosti zavisi kako će to da pokazuje.Ne treba razmišljati o tome kome je lakše a kome teže. Ako i postoji pravilo, teže je slobodnima ako su strastveno zaljubljeni jer u njihov život teško da i pored slobode koju imaju može ostati prostora za nekog drugog. Njihova sloboda tada postaje usamljnost sa svom patnjom koju donosi čekanje na retke zajedničke momente.Postoje načini da se izađe iz takve veze ali intenzitet i iskrenost obostranih emocija odlučiće o ishodu. Jedan od načina je totalni prekid svih kontakata, veza preko mobilnog, fiksnog, fizičkih susreta ili odlazak u drugi grad ili državu. Prave ljubavi rastanak čini jačim a one koje to nisu vremenom blede. Najveća opasnost i tempirana bomba su neproživljene veze do kraja.Početak veze, strast, poneki susret i razdvajanje iz bilo kog razloga.KAKO SE U NEMOGUĆOJ VEZI PONAŠA ONA A KAKO ONBez obzira da li su oba partnera u braku ili je neko od njih slobodan ili medijski poznat, o budućnosti se ne razmišlja, nekako spontano i jedno i drugo očekuju da će se već nekako naći neko rešenje i da zbog njihove veze niko neće biti povređen, niti da će iz bilo kog razloga jedno drugom naneti bol. Ali ono što je u stvari jedino sigurno, osim konstantne potrebe da se bude sa voljenom osobom je duševna bol, mešavina nemoći, strasti i čežnje.Ona je neohodan začin ovom paprenom jelu koje život tako često servira i ko ga ne proba ni ne zna da je možda ceo život bio na bolničkoj dijeti.ON čak može mnogo više da pati jer ONA, biološki ima jači nagon za opstankom i pronaći će neki lek da ublaži bol, osim ako ON nije po svom statusu, društvenom, materijalnom, porodičnom mnogo superiorniji, što njoj stvara dodatni osećaj nemoći. ON je, ma koliko godina da ima i ma koliko da je uspešan tada zaljubljen dečak koji očekuje da ona nađe rešenje za njihovu situaciju, ona je njegov oslonac, ideal žene, bez nje se oseća praznim kao brod koji pluta bez cilja, a ONA je naprotiv, uglavnom mnogo zrelija u svojoj ljubavi, spremnija da izdrži sva iskušenja, da mnogo toga žrtvuje i da iz korena promeni svoj život.Nemoguće ljubavi su često nastavak nečeg nedorečenog, simpatije iz mladosti, prisnosti koja se rađa preko čestih poslovnih kontakata, i što su mogućosti za viđanje ređe to je intenzitet emocija kao po pravilu veći. To nije flert Kazanove ili iskusne zavodnice, prepoznaju se po fizičkoj boli koju partneri osećaju kada su razdvojeni.Velike prave, „nemoguće" ljubavi ne prolaze same od sebe, i ako partneri reše da prekinu viđanje, i ona i on dugo nakog toga ma kakve živote vodili, ma koliko izbegavali kontakt, tonu u san i bude se misleći jedno o drugom. Iako oboje često mogu misliti da je prokletstvo to što im se desilo, ipak su takve emocije dar Božiji koji nema svako priliku da oseti i treba ceniti svaki zajednički momenat ma kako bio redak i ne opterećivati se kajanjem ili osećajem krivice.Tajnu vezu, kada se ljubav ipak dogodi treba proživeti do kraja, i pustiti da ima svoj tok, omogućiti emocijama da se iskažu jer nedovršena priča je kao sedenje na vrhu vulkana, nikada na znate kada će da proradi i šta će tada sa vama biti, da li ćete se spasti ili ipak jednog dana biti sprženi.1332 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Često se dogodi da se osoba zaljubi u nekoga s kim nije moguće realizovati vezu. Čak i kada su emocije uzajamne, intenzivne, postoji neki razlog zbog čega dvoje ne mogu da budu zajedno.Tada dolazi do emocionalnih kriza, depresivnosti, agresivnosti čak i do osvete, u svakom slučaju život se, čak iako je prividno sve kao i ranije, iz korena menja, jer je osoba opsednuta ljubavlju i željom da bude sa onim koga voli. Uglavnom postoje dva dominantna osećanja: ili što bre pobeći iz tog pakla ili ostati u njemu i trpeti „slatke muke" neizvesnosti, jer osećanja kojima je osoba ispunjena, često izgledaju vredna svega što se zbog njih istrpi.Bilo kakav savet davati zaljubljenoj osobi je kao obraćanje autističnom detetu jer zaljubljenost i jeste neka vrsta autizma, emocionalna inteligncija zataji a strasti preovladavaju. To je stanje blaženog pijanstva, sa mogućnošću bolnog otrežnjenja, iz koga niko ne želi da izađe, naprotiv, ima želju da pije sve više i više pa šta bude.Koje su to situacije koje dovode do „nemogućih ljubavi"?OBOJE SU U BRAKUAko pri tom poštuju bračnog partnera, pakao je još veći jer postoji osećanje griže savesti da „on- ona" to nisu zaslužili. Takođe se može imati osećaj krivice jer je brak od strane okoline okarakterisan kao dobar. Pri tom ako ona druga strana zaista ima mnogo kvaliteta ili se pretpostavlja da je verna, osećaj griže savesti može biti još veći. Kako je zaljubljenost stvar hormona, razmene energija, duše se prepoznaju ili se kompatibilne energije sretnu, aure se dodirnu pa je s toga svaka zaljubljenost u stvari strast, jer dodir igra veliku ulogu. U braku verovatno postoji odbojnost na dodir partnera a to je prvi signal da bračnog partnera ipak negde u sebi „odbacujemo". Treba li analizirati razloge tog odbacivanja ili se upustiti u avanturu? Prva mogućnost donosi teške patnje suočavanja sa istinom podvrgavanjem psihoanalizi uz mogućnost očuvanja braka a druga zanos, strast i neizvenost.JEDNO OD NJIH JE U BRAKUOboje pate ali partner koji je slobodan ima više vremena da se bavi svojim emocijama i samo prividno ima veći izbor, u stvari zarobljen je u situaciji u kojoj misli da je uvek u drugom planu, da „nema nikoga" da je na „standby" dok onaj drugi posvećuje vreme porodici, bar na momente zaboravi na ovog prvog dok je u porodičnom okruženju i „samac" u vezi u svojoj agoniji zamišlja sve one srećne momente u kojoj ona druga strana „uopšte ne misli na njega". Ta druga strana sve vreme u stvari glumi brak, radi ono što se od nje očekuje i fizički je prisutna a živi za ukradne momente sreće, krišom šalje sms, telfonira, zakazuje sastanke i ljubav koju oseća prema tajnom partneru je energetski puni da može da funkcioniše. Sve vreme zamišlja kako je samo pitanje vremena kada će slobodan partner naći nekog boljeg ko će mu se potpuno posvetiti.FIZIČKA RAZDVOJENOSTOna može biti usled života u dva grada u dve države ali najgora je kada je jedno od njih dvoje medijski poznato, pri tom u braku, pa bi obelodanjivanje tajne veze narušilo imidž u javnosti. Ako je u pitanju fizička razdvojenost zbog života u drugom gradu ili državi, bez obzira da li su oboje u braku ili samo jedno od njih dvoje, ta veza može najduže da traje jer imaju pred sobom „opravdanje „ što je ni na koji način ne rešavaju a uživaju u zajedničkim, često vrlo retkim momentima. Mnogo čari ima i u vezi između medijski poznate osobe i one druge koja mora da pristane da se „skriva" i koja ne samo da je uglavnom „druga" nego se podrazumeva da uvek mora da ima razumevanja za nedostatak partnerovog vremena i pažnje. Ako pri tom partnera ima prilike da često vidi na tv, u novinama, osećaj da nije deo njegovog života je još veća. Još je gore ako je osoba koja pristaje na takav odnos u njega ušla čista srca, bez ikakvog koristoljublja slobodna i pristaje na retke izlive nežnosti, pažnje i ljubavi.U svakoj od ovih varijanti „nemogućih „ ljubavi jedna strana u vezi više pati .Oni koji su u braku, ako imaju slobodnog partnera kao tajnu ljubav misle da im je sloboda prednost a slobodan partner misli da je ovome ko je u braku, ta institucija simbol sigurnosti i prijatnog okruženja. Priče o tome kako se u braku ne slaže sa partnerom često vremenom počinju da deluju nestvarno ako se ne povede razvod braka. Osećaj griže savesti da se brak raskida zbog neke druge osobe, naročito ako su tu i deca je prejak, slobodna osoba može takođe imati osećaj griže savesti da je uzrok raspada porodice ali često kod slobodnih žena postoji i osećaj pobede da se zbog nje „on" razveo. To je naravno mač sa dve oštrice, jer budućnost takve veze podrazumeva i mnoge teške izazove.Kako se postaviti prema onoj drugoj strani u tajnoj, nemogućoj vezi ? Možda je tu ključ rešenja problema. Jer emocija se niko ne odriče. Strastvena veza, flert ili avantura se vremenom potroše a prava ljubav traje. Najvažnije je pružiti partneru osećaj da nije zapostavljen. Od karaktera, duhovnog i emotivnog sklopa ličnosti zavisi kako će to da pokazuje.Ne treba razmišljati o tome kome je lakše a kome teže. Ako i postoji pravilo, teže je slobodnima ako su strastveno zaljubljeni jer u njihov život teško da i pored slobode koju imaju može ostati prostora za nekog drugog. Njihova sloboda tada postaje usamljnost sa svom patnjom koju donosi čekanje na retke zajedničke momente.Postoje načini da se izađe iz takve veze ali intenzitet i iskrenost obostranih emocija odlučiće o ishodu. Jedan od načina je totalni prekid svih kontakata, veza preko mobilnog, fiksnog, fizičkih susreta ili odlazak u drugi grad ili državu. Prave ljubavi rastanak čini jačim a one koje to nisu vremenom blede. Najveća opasnost i tempirana bomba su neproživljene veze do kraja.Početak veze, strast, poneki susret i razdvajanje iz bilo kog razloga.KAKO SE U NEMOGUĆOJ VEZI PONAŠA ONA A KAKO ONBez obzira da li su oba partnera u braku ili je neko od njih slobodan ili medijski poznat, o budućnosti se ne razmišlja, nekako spontano i jedno i drugo očekuju da će se već nekako naći neko rešenje i da zbog njihove veze niko neće biti povređen, niti da će iz bilo kog razloga jedno drugom naneti bol. Ali ono što je u stvari jedino sigurno, osim konstantne potrebe da se bude sa voljenom osobom je duševna bol, mešavina nemoći, strasti i čežnje.Ona je neohodan začin ovom paprenom jelu koje život tako često servira i ko ga ne proba ni ne zna da je možda ceo život bio na bolničkoj dijeti.ON čak može mnogo više da pati jer ONA, biološki ima jači nagon za opstankom i pronaći će neki lek da ublaži bol, osim ako ON nije po svom statusu, društvenom, materijalnom, porodičnom mnogo superiorniji, što njoj stvara dodatni osećaj nemoći. ON je, ma koliko godina da ima i ma koliko da je uspešan tada zaljubljen dečak koji očekuje da ona nađe rešenje za njihovu situaciju, ona je njegov oslonac, ideal žene, bez nje se oseća praznim kao brod koji pluta bez cilja, a ONA je naprotiv, uglavnom mnogo zrelija u svojoj ljubavi, spremnija da izdrži sva iskušenja, da mnogo toga žrtvuje i da iz korena promeni svoj život.Nemoguće ljubavi su često nastavak nečeg nedorečenog, simpatije iz mladosti, prisnosti koja se rađa preko čestih poslovnih kontakata, i što su mogućosti za viđanje ređe to je intenzitet emocija kao po pravilu veći. To nije flert Kazanove ili iskusne zavodnice, prepoznaju se po fizičkoj boli koju partneri osećaju kada su razdvojeni.Velike prave, „nemoguće" ljubavi ne prolaze same od sebe, i ako partneri reše da prekinu viđanje, i ona i on dugo nakog toga ma kakve živote vodili, ma koliko izbegavali kontakt, tonu u san i bude se misleći jedno o drugom. Iako oboje često mogu misliti da je prokletstvo to što im se desilo, ipak su takve emocije dar Božiji koji nema svako priliku da oseti i treba ceniti svaki zajednički momenat ma kako bio redak i ne opterećivati se kajanjem ili osećajem krivice.Tajnu vezu, kada se ljubav ipak dogodi treba proživeti do kraja, i pustiti da ima svoj tok, omogućiti emocijama da se iskažu jer nedovršena priča je kao sedenje na vrhu vulkana, nikada na znate kada će da proradi i šta će tada sa vama biti, da li ćete se spasti ili ipak jednog dana biti sprženi.Feb 28, 2016 1332
-
Kada smo zaljubljeni "plivamo" u testosteronu, estrogenu, dopaminu, norepinefrinu, serotoninu i oksitocinu. Ali, kako razlikovati zaljubljenost od prave ljubavi i šta je potrebno da bi ona trajala?Zaljubljenost je stanje neuravnoteženosti hormona. Kod zaljubljenosti se u mozak otpuštaju testosteron, estrogen, dopamin, norepinefrin, serotonin i oksitocin. Oni su zaslužni za neopisiv osećaj prijatnosti kao i za ostale simptome zaljubljenosti - gubitak apetita, nesanicu... To stanje hemijske neravnoteže se zove zaljubljenost, a traje od jedne i po do tri godine, piše Intimate Medicine.Sa psihološkog gledišta zaljubljenost je više odnos sa samim sobom kao "objektom" zaljubljenosti - radi se o projekciji ideala na konkretnu osobu, reč je u stvari o odnosu s našim fantazijama. Za razliku od toga, ljubav je odnos sa realnom osobom, koju volimo i prihvatamo sa svim vrlinama i manama.Zaljubljenost je prvi osećaj iz spektra ljubavi koji se javlja kod deteta. Ljudi biraju partnere koji ih podsećaju na važne osobe iz detinjstva, često na jednog od roditelja. Najčešće je to onaj roditelj sa kojim imamo zamršeniji odnos. U partnerskom odnosu nesvesno pokušavamo da razrešimo tu traumu, a može se dogoditi i da je samo ponavljamo. Kada želite partneru da prigovorite u stilu "Ponašaš se kao moja mama", bolje bi bilo da se zamislite i razmislite šta u tom odnosu niste razrešili.To je naravno teško i mnogi će radije napustiti takav odnos ili se upustiti u prevaru, umesto da ga rešavaju.Tek kada prođe ekstatični osećaj zaljubljenosti, realizovani su temelji za ljubav - želimo da budemo sa nekim ko je onakav kakvim ga poznajemo. Naravno, taj odnos se veoma razlikuje od zavisnosti, jer se radi o odluci da ćemo biti sa nekim ko nam nije nužno potreban da bismo preživeli. U zrelom partnerskom odnosu ljubav nadilazi potrebu za partnerom. Ljubav je promišljeno delovanje, a ne kratkotrajan osećaj ekstaze.1091 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Kada smo zaljubljeni "plivamo" u testosteronu, estrogenu, dopaminu, norepinefrinu, serotoninu i oksitocinu. Ali, kako razlikovati zaljubljenost od prave ljubavi i šta je potrebno da bi ona trajala?Zaljubljenost je stanje neuravnoteženosti hormona. Kod zaljubljenosti se u mozak otpuštaju testosteron, estrogen, dopamin, norepinefrin, serotonin i oksitocin. Oni su zaslužni za neopisiv osećaj prijatnosti kao i za ostale simptome zaljubljenosti - gubitak apetita, nesanicu... To stanje hemijske neravnoteže se zove zaljubljenost, a traje od jedne i po do tri godine, piše Intimate Medicine.Sa psihološkog gledišta zaljubljenost je više odnos sa samim sobom kao "objektom" zaljubljenosti - radi se o projekciji ideala na konkretnu osobu, reč je u stvari o odnosu s našim fantazijama. Za razliku od toga, ljubav je odnos sa realnom osobom, koju volimo i prihvatamo sa svim vrlinama i manama.Zaljubljenost je prvi osećaj iz spektra ljubavi koji se javlja kod deteta. Ljudi biraju partnere koji ih podsećaju na važne osobe iz detinjstva, često na jednog od roditelja. Najčešće je to onaj roditelj sa kojim imamo zamršeniji odnos. U partnerskom odnosu nesvesno pokušavamo da razrešimo tu traumu, a može se dogoditi i da je samo ponavljamo. Kada želite partneru da prigovorite u stilu "Ponašaš se kao moja mama", bolje bi bilo da se zamislite i razmislite šta u tom odnosu niste razrešili.To je naravno teško i mnogi će radije napustiti takav odnos ili se upustiti u prevaru, umesto da ga rešavaju.Tek kada prođe ekstatični osećaj zaljubljenosti, realizovani su temelji za ljubav - želimo da budemo sa nekim ko je onakav kakvim ga poznajemo. Naravno, taj odnos se veoma razlikuje od zavisnosti, jer se radi o odluci da ćemo biti sa nekim ko nam nije nužno potreban da bismo preživeli. U zrelom partnerskom odnosu ljubav nadilazi potrebu za partnerom. Ljubav je promišljeno delovanje, a ne kratkotrajan osećaj ekstaze.Feb 28, 2016 1091
-
Burna i raznovrsnim lepim događajima bogata nedelja koja izmiče zapaprena je jučerašnjom sahranom devojke koja je umrla na dan kada je trebalo da se javi na posao, po odluci lekarske komisije čiji su je članovi osposobili proglasili sposobnom za rad. I to posle duge i jako,jako teške bolesti i uprkos svim onim nalazima, uputima, predlozima i mišljenjima njenih lekara, koji su preporučivali da bude penzionisana jer mora da se štedi ako želi da poživi.I ranije je bilo problema sa odlukama lekarske komisije ali se, kaže slomljena majka preminule devojke za čiju smrt njih okrivljuje, ona bunila- suprostavljala se lekarima, objašnjavala im, svađala se sa njima. Borila se!Posle zadnje lekarske odluke nije rekla ni jednu jedinu reč. Samo je ćutala.Za kraj ove crtice ostavljam samo jedno veeeeeeliko?Neka ga tumači kako ko hoće.Uostalom, za nju je ionako kasno. Jedino, možda, ali samo možda... možemo pomoći nekome drugome, ako ovakve priče širimo, ako postignemo da se čuju i da probudimo savest u onima koji odlučuju. Svejedno da li su to sami članovi tih komisija koje, kako se ispostavlja, odlučuju ne samo o životu, nego i o smrti ili su u pitanju oni koji donose odluke, za njih obavezujuće, da štede na bolovanjima, na radnim danima, na- zdravlju i brizi o zdravlju čoveka. ***Jedna druga mlada devojka, na sreću živa i zdrava, doživela je ovih dana takođe veliku nepravdu, kojoj je kumovao sistem u kojem živimo i u kojem nema pravde za čoveka koji ima sve kvalitete, radne i ostale, ali nema "zaleđinu". Pa nema kome da se obrati kada krene u borbu za pravdu, nego ide redovnim putem za koji se uvek ispostavi da je krivudav, naporan i strm, a uz to ponegde i meandrira. Pa se na tim krivinama i u tim meandrima pokvarenjaštva, pakosti, nepoštenja i zlobe, ma koliko bila slatka pobeda, na kraju oseti i sva gorčina te borbe s vetrenjačama u kojima se progonjeni izjednačava sa progoniteljem. Da bi bili siti i vuk i preostale ovce. Ona, zaklana ili priklana, biva kolateralna šteta.- Meni je najvažnije to da i dalje dobro spavam, dobro jedem, da umem da se smejem i da imam jednaku želju da budem doterana, lepa, i pored svega što mi se izdešavalo- kaže ova heroina borbe mrava i lava u kojoj je pobedio mrav, svesna još na startu odiseje zvane "mobing i kako da li se boriti protiv njega" i potencijalne opasnosti da će na kraju i mrav morati da plati cenu svoje hrabrosti da se odupre progonu i da kaže "ne".***Jutros sam napisala status na Fjesbuku, kivna na kreatore našeg obrazovnog sistema kojima je najvažnije da bubamo nepotrebne formule i sve one lekcije zaboravljene čim se dobije ocena, a ne uče nas osnovnim životnim premisama."Davno, a možda i za sebe samu kasno, čula sam savet koji nije samo stavka u domenu popularne psihologije nego i jedna od najvećih životnih istina- čovek MORA da bude najvažniji samom sebi i da najviše voli sebe sama. Jer, samo ako je tako, ako je on sam zadovoljan, srećan,a zahvaljujući tome i poletan i oran i nasmejan, tek onda će biti najbolji za one oko sebe, koje na svaki drugi način voli najviše. Tek onda kada adekvatno vodi računa o sebi, kada neguje svoju dušu, svoju misao i sve svoje na adekvatan način, sav onaj veliki deo sebe koji daruje, posvećuje, odvaja za druge, nikada neće smatrati žrtvom.Neću ovu afirmaciju da kvarim uplitanjem bilo koje druge,mada igrica nalaže tri, upravo stoga što želim da do onih koji se prepoznaju u njoj na onaj nepoželjan način, stigne savršeno jasna, čista i nedvosmislena. Baš onakva kakvu nam je daruje, pre svega narodna mudrost, a onda je oblikuje i definiše i nauka."Ne bih ja vas više zamarala niti vam skretala pažnju na druge stvari. I ove tri crtice, za onoga ko zna da ra.... čita, puna kapa. Blog g.Negoslave možete pratiti OVDE5862 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Burna i raznovrsnim lepim događajima bogata nedelja koja izmiče zapaprena je jučerašnjom sahranom devojke koja je umrla na dan kada je trebalo da se javi na posao, po odluci lekarske komisije čiji su je članovi osposobili proglasili sposobnom za rad. I to posle duge i jako,jako teške bolesti i uprkos svim onim nalazima, uputima, predlozima i mišljenjima njenih lekara, koji su preporučivali da bude penzionisana jer mora da se štedi ako želi da poživi.I ranije je bilo problema sa odlukama lekarske komisije ali se, kaže slomljena majka preminule devojke za čiju smrt njih okrivljuje, ona bunila- suprostavljala se lekarima, objašnjavala im, svađala se sa njima. Borila se!Posle zadnje lekarske odluke nije rekla ni jednu jedinu reč. Samo je ćutala.Za kraj ove crtice ostavljam samo jedno veeeeeeliko?Neka ga tumači kako ko hoće.Uostalom, za nju je ionako kasno. Jedino, možda, ali samo možda... možemo pomoći nekome drugome, ako ovakve priče širimo, ako postignemo da se čuju i da probudimo savest u onima koji odlučuju. Svejedno da li su to sami članovi tih komisija koje, kako se ispostavlja, odlučuju ne samo o životu, nego i o smrti ili su u pitanju oni koji donose odluke, za njih obavezujuće, da štede na bolovanjima, na radnim danima, na- zdravlju i brizi o zdravlju čoveka. ***Jedna druga mlada devojka, na sreću živa i zdrava, doživela je ovih dana takođe veliku nepravdu, kojoj je kumovao sistem u kojem živimo i u kojem nema pravde za čoveka koji ima sve kvalitete, radne i ostale, ali nema "zaleđinu". Pa nema kome da se obrati kada krene u borbu za pravdu, nego ide redovnim putem za koji se uvek ispostavi da je krivudav, naporan i strm, a uz to ponegde i meandrira. Pa se na tim krivinama i u tim meandrima pokvarenjaštva, pakosti, nepoštenja i zlobe, ma koliko bila slatka pobeda, na kraju oseti i sva gorčina te borbe s vetrenjačama u kojima se progonjeni izjednačava sa progoniteljem. Da bi bili siti i vuk i preostale ovce. Ona, zaklana ili priklana, biva kolateralna šteta.- Meni je najvažnije to da i dalje dobro spavam, dobro jedem, da umem da se smejem i da imam jednaku želju da budem doterana, lepa, i pored svega što mi se izdešavalo- kaže ova heroina borbe mrava i lava u kojoj je pobedio mrav, svesna još na startu odiseje zvane "mobing i kako da li se boriti protiv njega" i potencijalne opasnosti da će na kraju i mrav morati da plati cenu svoje hrabrosti da se odupre progonu i da kaže "ne".***Jutros sam napisala status na Fjesbuku, kivna na kreatore našeg obrazovnog sistema kojima je najvažnije da bubamo nepotrebne formule i sve one lekcije zaboravljene čim se dobije ocena, a ne uče nas osnovnim životnim premisama."Davno, a možda i za sebe samu kasno, čula sam savet koji nije samo stavka u domenu popularne psihologije nego i jedna od najvećih životnih istina- čovek MORA da bude najvažniji samom sebi i da najviše voli sebe sama. Jer, samo ako je tako, ako je on sam zadovoljan, srećan,a zahvaljujući tome i poletan i oran i nasmejan, tek onda će biti najbolji za one oko sebe, koje na svaki drugi način voli najviše. Tek onda kada adekvatno vodi računa o sebi, kada neguje svoju dušu, svoju misao i sve svoje na adekvatan način, sav onaj veliki deo sebe koji daruje, posvećuje, odvaja za druge, nikada neće smatrati žrtvom.Neću ovu afirmaciju da kvarim uplitanjem bilo koje druge,mada igrica nalaže tri, upravo stoga što želim da do onih koji se prepoznaju u njoj na onaj nepoželjan način, stigne savršeno jasna, čista i nedvosmislena. Baš onakva kakvu nam je daruje, pre svega narodna mudrost, a onda je oblikuje i definiše i nauka."Ne bih ja vas više zamarala niti vam skretala pažnju na druge stvari. I ove tri crtice, za onoga ko zna da ra.... čita, puna kapa. Blog g.Negoslave možete pratiti OVDEFeb 12, 2016 5862