Forumi » Poznate ljubavi srpskih vladara

• Bibaaa

  

  • 1436 postova
   

  09. фебруар 2016. 21.39.09 CET

  Kralj Aleksandar i kraljica Draga, ne samo po narušavanju nove ili povratku staroj tradiciji, bili su neobičan vladarski par.
  Aleksandar je imao 13 godina kada je postao kralj Srbije. Njegovi roditelji bili su razvedeni i u neprestanoj svađi, ponajmanje kraljevskoj. Oboje su iz različitih razloga živeli u inostranstvu, povremeno boraveći u Beogradu. Ostavljali su maloletnog sina u Konaku i Novom dvoru sasvim usamljenog, bez roditeljske nege i ljubavi, bez vršnjaka, u društvu dvorske posluge, činovnika i vaspitača. Prvo njenim odlaskom, a zatim i proterivanjem kraljice Natalije iz Srbije, beogradski dvor je opusteo, pa se dete-kralj osećalo napušteno i prepušteno brizi onih koji nisu bili u stanju da mu nadoknade roditeljsku ljubav.

   

  Bez topline koju bi mu dao ženski svet, dvor je ličio na muški haremluk uniformisanih brkatih srpskih oficira, guvernera i starih namesnika. Kralj Aleksandar proveo je četiri godine svog razvoja u tihoj i turobnoj dvorskoj atmosferi, kao siroče pored žive majke i oca.

   

  Njegov vaspitač Alber Male kaže da je bio zarobljenik u dvorskoj tvrđavi, kojem je ponajviše nedostajala majka. Usamljeni vladar pisao je znatno kasnije Dragi Mašin, sa kojom se tek upoznao (1895): "Gledajte da sklonite mamu da što pre dođe ovde te da nam ovo mrtvilo oživite." Stoga je pojmljivo što je dete-kralj bilo srećno kada bi mu se i guverner osmehnuo. Lišen druženja sa decom, uvek u društvu starijih, koji su pred kraljem izigravali stožere i ozbiljnije ljude nego što jesu, čime su izmamili iz dečje duše izjavu da "mrzi ljude od načela", kao što je mrzeo, poput mnogih vršnjaka, da se slika i šiša. Sa jedne od brojnih svedočanstava na dvoru, jedan savremenik ga je opisao: "Vrlo je lepo izgledao taj mladi kralj u uniformi artiljerijskog pukovnika, vrlo strogoj, sa Takovskim krstom oko vrata i znacima stranih ordena među kojima i Legije časti."

   

  Roditelji su ponajviše odgovorni za njegovo vaspitanje i razvoj, kao i za presudan momenat u njegovom životu - ženidbu. Kada je saznao da su mu se roditelji izmirili, poslao je ocu telegram i zamolio ga da poljubi mamu, a "Pester lojd" preneo je kraljevu izjavu da je to najlepši dan u njegovom životu. Niko, naravno, nije ni s**tio da je njegova majka "najnesrećnija među ženama", kako se sama izrazila u jednom pismu, pristala na izmirenje svesna svoj uzvišene žrtve, podnete zbog toga da bi olakšala život svom nesrećnom sinu.

   

  Iako još mlad i nesamostalan, znao je da je nužno uzvratiti majci na njenoj pažnji. Kada je kraljica Natalija boravila u Carigradu, sin joj je poručio po pukovniku Simonoviću: „ Rećićete mami da je volim, da je grlim od sveg srca, a ukoliko mi ona ne dođe u posetu, poćiću ja njoj", uputivši, potom, sultanu telegram zahvalnosti što joj je ukazao počasti.

   

  NAJTRAPAVIJI IGRAČ SVOJE KRALJEVINE

   

  Obuzimala su ga sasvim drugačija osećanja pri učestalim svađama roditelja, koje su postale predmet evropskih intriga. O jednoj takvoj svađi (1898.), o kojoj je Evropljane obaveštavao "Pester lojd", kraljeva ljubavnica Draga pisala je Aleksandru: "Od sveg srca te žalim, Šeri moj, i pravo da ti kažem, jako se bojim da od ovog ne proiziđe neko zlo. Bog milostivi neka ti bude u pomoći, i neka otkloni sve što bi ti moglo škoditi."

   

  Kralj Aleksandar brzo se i fizički i umno razvijao. Ne previše živahan, visok a lepuškast, sa malo razvijenijim majčinim kukovima, umiljat, blag i, što je za vladara jedne nemirne zemlje bilo potrebno, bistar, oštrouman i inteligentan. Imao je slabe nerve nasleđene od oca, upornost nasleđenu od majke i dar za humor, koji je nedostajao njegovim roditeljima. Alber Male bio je iznenađen koliko je dete-kralj bilo sposobno da gospodari sobom. Državni udar izvršen 1893. Godine, kada se proglasio punoletnim, uz očevu pomoć, najbolja je potvrda ovom zapažanju. Mladi kralj imao je i „mahna", kako je pisao Slobodan Jovanović - bio je oblaporan, nemaran, neuredan, lukav, jogunast, surov, nepoverljiv, prevrtljiv i moralno neosetljiv. Suviše ili nedovoljno za jednog vladara u zemlji u kojoj je stranački duh bio svemoćan, a individualizam nedokučiv. Verovalo se da će kralj Aleksandar, kada stekne nešto iskustva, "postati intiligentni vladalac".

   

  Bilo je naravno, i zabava, na dvoru u Beogradu, ali manje nego u vreme kneginje i kraljice Natalije. Namesnici oba vladara, kralja Milana i kralja Aleksandra, nisu se potrudili da ih nauče da igraju. Svemoćni Ristić čak je optuživao kraljicu Nataliju da je iskvarila Srbiju, odnosno da je od Dvora u Beogradu napravila Versaj, uvodeći okretne igre. Da bi bal u Beogradu uspeo, u njegovom organizovanju morale su da učestvuju sve tri stranke, inače bi, između ostalog, usled bojkota bilo koje stranke, nedostajale igračice. Ukoliko bi liberali bojkotovali bal, devet igračica iz kuće Avakumović ne bi se pojavile, pa bi već to remetilo ravnomernost igračkog skupa. Na jednom od priređenih balova, zapisao je marljivi Male, pojavila se jedna "debela kuma čija su ramena i prsa kipela iznad bluze, ispunjene da prsne!. Kralj, slab igrač kao i otac, uz to još i nemuzikalan, upustio se u igru s punačkom gospođicom, "vrlo razdragan bujnim ramenima porumenelim od zadovoljstva što su primećena". Ovakvih zabava je bilo tako malo da je mladi kralj, već zainteresovan za ženski svet, zadovolji svoje mladalačke snove, još udaljenog od običnog, a kamoli od poodmaklog flerta. I kasnije, kada bude igrao sa Dragom, na dvorskim zabavama, kralj Aleksandar biće "najtrapaviji igrač svoje Kraljevine".

   

  Devojke koje su dolazile na balove u Dvor, Gradsku kasinu i Džokej klub, mamile su pažnju stranaca svojom obrazovanošću i lepotom, pa ih je Male opisao pariskim prijateljima: "Ovde one jedva čekaju da ćaskaju, i to čine na sebi svojstven način: dva puta ženstvenije i, ako je moguće, dva puta radoznalije, koketnije, vragolastije, nasmejanije nego što to čine Francuskinje". Obožavaju da ih zabavljaju, da im se kažu vragolije, da se tu umeša i neki kompliment o tome kako govore francuski - na to su naročito osetljive, mnogo osetljivije nego kad im hvalite toaletu. One pre svega obožavaju da brbljaju. Kaže se da za Parižanku predstavlja čistilište ako nema s kim da razgovara. Za Srpkinju to bi bio pakao".

   

  Brižljivi istraživači vladareve privatnosti utvrdili su da je mladi kralj kao osamnaestogodišnjak izgubio "venac nevinosti" (1894). Pretpostavlja se da je zbog jačeg oblika fimoze iskazivao nezainteresovanost za ljubav, verovatno već posle prvih seksualnih neuspeha, koji su ostavili mesumnjiv trag na njegov potonji emotivni život. Iskusni otac pokušao je, u prestonici Francuske, 1895, da ga približi lepim Parižankama, koje bi ga uvele u tajne vođenja ljubavi, i bio je zaprepašćen saznanjem koliko je njegov Saša "neosetljiv na na uticaj najšarmantnijih žena na svetu". Svima je bilo jasno, ne samo roditeljima već i osobama u Beogradu koje su brinule o vladaru, da se nešto mora preduzeti, pa su dovođene u Konak Orijent ekspresom žene iz Beča i Pešte, da bi ga oslobodile straha i "obučile" u ljubavi. Od jedne je navukao polnu bolest, pa je dvorski lekar zbog toga otpušten, pod izgovorom da je karađorđevićevac. Najpozantija takva kraljeva veza bila je gospođa Roza Benke, koja je nekoliko meseci živela u prestonici Srbije, da bi, kad zatreba, obavljala ovaj delikatan posao. Kad je kralj, potom, posvetio svu pažnju Dragi, ucenjivala ga je velikom svotom novca objavljivanjem vladarevih pisama u peštanskoj štampi.

   

  ŽENIDBA KRALJA SA DRAGOM MAŠIN

   

  Ljubavni život kralja Aleksandra tek je bio započet i ne baš uspešno, da bi se završio sa Dragom Mašin, jer nije poznato da je imao ljubavnicu dok je sa njom živeo.

   

  Ženidba kralja Aleksandra nije bila čin obične istorije, već značajan politički događaj, pa su o njoj razmišljali i radili ne samo roditelji već i srpski državnici. Majka je želela da ga oženi nekom ruskom princezom, ali su Rusi i nju i Ristića savetovali da potraže mladu na Cetinjskom dvoru, a kasnije i među nemačkim princezama. Sibila od Hesena, grčka pronceza Marija, crnogorska kneginja Ksenija, Aleksandra Šamburg-Lipe, ceo je spisak nesuđenih nevesta, pa se može reći da je kralj Aleksandar, kao i njegov otac, bio neuspeli prosac evropskih princeza. Trapavo i neosmišljeno vođenje prosidbe prekiinuo je mladoženja, ponet bijaričkom vezom i ljubavlju koju mu je već više godina pružala dvorska dama Draga Mašin.

   

  Draga je rođena 23. septembra 1866. godine u Gornjem Milanovcu u istaknutoj porodici Lunjevica. Prvi put se udala za petnaest godina starijeg Svetozara Mašina, 1883. U braku je bila nepune tri godine, pa se kao udovica posvetila prevođenju i književnosti, bez većih ambicija i bez zapaženijih rezultata.

   

  Svi su preterivali kad su pisali o velikom moralnom posrnuću Drage u vreme udovištva. Dobro obavešteni Stojimirović dao je uravnotženiju predstavu o njoj i njenoj porodici: "Ceo Beograd zna da je Draga Mašin kao udovica stanovala sa svojom sestrama i braćom, da je primana u najbolje kuće..., kao što se zna i to da su njome hteli da žene ugledni ljudi, koji su bacili oko na tu izobraženu ženu bez miraza, premda su znali da je nerotkinja, da je opterećena velikom porodicom koju pomaže i da je neobično gorda na svoje lunjevičko i čarapićko poreklo, kao i na srodstvo sa Obrenovićima i Vukomanovićima." Prema istraživanjima Ane Stolić, objavljenim u knjizi Kraljica Draga, Beograd 2000, Draga je u periodu udovištva "imala samo jednu sentimentalnu avanturu", koju je želela da pretvori u brak, ali u tome nije uspela.

   

  Reč je o jednom francuskom inženjeru zaposlenom u orijentalnim železnicama. Sve ostale priče su nedokazive i predstavljaju odocnela dovijanja, čiji cilj je bio da obezvrede Dragu i spreče njen brak sa kraljem Aleksandrom. Tako je ministar unutrašnjih poslova Đorđe Genčić mahao sa spiskom od dvanaest njenih navodnih ljubavnika, a povređeni kraljev otac na samrti kazivao Vladanu Đorđeviću njihova imena, među njima vredan je pomena samo Kosta Taušanović, istaknuti radikalski prvak, u čiji dom je češće odlazila kao "radikalska udovica" a ne kao ljubavnica.

   

  Nije jednostavno proniknuti u razloge zbog kojih je izbegavala ponovnu udaju, ali se veruje da su je na to navodile loše uspomene na prvog muža i nesrećni brak na prvog muža i nesrećni brak sestre Hristine. Najverovatnije je da nije naišla na želejnu osobu, pošto se zna d aje u šali govorila da bi se udala samo za Bogdana Popovića, Milenka Vesnića i Miku Popovića, ljude od ugleda, što se može uzeti kao njeno žensko sudbinsko predosećanje.

   

  Sudbina Drage Mašin, u neku ruku i samih Obrenovića, bila je predodređena njenim stupanjem u službu kao dvorske gospođe kraljice Natalije 1891. U vreme rastanka s mužem i proterivanja iz Srbije, kraljica Natalija nikada ne bi uzela u službu osobu sumnjivog ponašanja i nemoralne prošlosti. "Ja sam u njeno poštenje više verovala nego u svoje sopstveno", pisala je kraljica jednom prijatelju. Položaj dvorske dame bio je spas za lepu, inteligentnu i nesrećnu udovicu. Zvanje dvorske gospođe donosilo joj je ugled i počast.

   

  Prihvatanjem dužnosti dvorske gospođe, život Drage Mašin sasvim se izmenio. najveći deo vremena provela je u Francuskoj, u Bijaricu, gde se kraljica Natalija smestila i gde će se odigrati mnogi sudbobosni događaji za Obrenoviće. Kraljica je živela u iznajmljenoj kući, da bi potom 1893, kupila vilu, kojoj je dala sinovljevo ime-"Sašino", koje i danas postoji, da je makar time podseća na sina kralja, od kojeg su je odvojili netrpeljivi muž i bezosećajni političari.

   

  Bekstvo od čaršije

   

  Život uz kraljicu Nataliju nije uvek bio lak i lep, ali bekstvo od budne beogradske čaršije na francusku obalu, prijalo joj je i donelo joj mir i spokojstvo, jer je, u isto vreme, rešila i svoje materijalne probleme.
  Svakodnevni boravak pored kraljice zahtevao je od dvadesetpetogodišnje Drage da uskladi svoje držanje prema zahtevima ovog malog mesta, pa joj je Natalija obezbedila učitelja francuskog jezika i "lepih manira". Povučena i uzdržana, ostavljala je poseban utisak i u Bijaricu i u Beogradu - "odlične gospođe koja se inteligencijom izdvajala". U Francuskoj je upoznala mnoge ugledne ljude, među njima i popularnog književnika Pjera Lotija, što je predstavljalo zadovoljstvo za jednu srpsku spisateljicu čiji su članci mogli da nađu mesta samo u ženskom časopisu "Domaćica".

   

  

• Bibaaa

  

  • 1436 postova
   

  09. фебруар 2016. 21.40.50 CET

  Mladi kralj Aleksandar je stigao u martu 1895. godine u Bijaric. Za to vreme, Draga se starala o uređenju i održavanju kupališne plaže u Bijaricu. Ljubav Drage i Aleksandra se rodila baš na tom mestu, kada je po navodima hroničara, Draga spasila budućeg kralja da se ne udavi. U Bijaricu su počeli da se dopisuju, da se viđaju i izlaze zajedno. Kraljica Natalija se tome nije protivila jer je želela svog sina da spremi za moguću ženidbu sa nekom princezom visokog ranga. Međutim, između njih se rodila istinska ljubav, mnogo jača nego što su to Natalija i Milan mislili. Aleksandar je zamolio Nataliju da ga ostavi samog sa Dragom i da se vrati u Beograd, što je kraljica Natalija i učinila. U početku niko nije imao ništa protiv ove ljubavi, misleći da je to samo prolazna avantura. Kralj je nagovarao Dragu da napusti službu kod njegove majke i da će se on novčano starati o njoj i njenoj familiji. Draga Mašin je ostala u službi kraljice Natalije sve do 1897. godine kada se vratila u Beograd.

   

  Pisma

   

  Budući da je Aleksandar pisma Dragi pisao tako često, u njima ima ponavljanja, nedorečenosti, učestalih i uobičajenih ljubavnih fraza, neukosti. Kraljeva nervoza primećuje se i po rukopisu sa izlomljenim sitnim slovima, iskoso ispisivanim. On je sam ocenio svoj rukopis kao „svračije noge nečitke".

   

  Kralj se u pismu Dragi potpisivao: beli labud, beli krin, tvoj oblizujući mačak, švaler..., a voljenu je oslovljavao sa: rajski moj cvete, mala plava životinjica, mala anđeoska duša, bebe bebče, moj cvetak, moja lasta mila... Na šta mu je Draga uzvraćala sa: pužiću moj mili, živote moj mili, šeri...

   

  U pismima ljubavniku Draga je bila uzdržana i odmerena, bez i jednog uzleta u iskazivanju zanosnih misli i želja. Ona ga je najradije izveštavala o beogradskim intrigama uperenim protiv njih, o svojoj porodici, lečenju i tome sličnom.

   

  Kako su kralju u razne posete dolazile mlade, lepe i zavodljive gospođe i gospođice, Draga nije uvek uspevala da sakrije svoju ljubomoru. Kada se jedna od zanosnih Todorovićki vratila u Beograd, beogradska čaršija prenela je vest da se pojavila "nova zvezda na horizontu", koja u slobodnim trenucima igra sa vladarem karte. Saznavši za ovakve vladareve sastanke, Draga je predlagala dragom da ukloni kukolja iz dvora, "... jer Todorovićka je fina i podguzna muva, a te su opasne jer u licu ti laska da te zadobije, a ovamo krlja ti vrat - pazi na nju!"

   

  Samo u jednom njenom sačuvanom pismu ima nešto više iskazanih ljubavnih osećaja, strepnji i nadanja, čežnje i očekivanja (1898.):

   

  "Zaista, Šeri, naša ljubav je tako nešto uzvišeno, naročito u doba ovome u kome živimo, tako divna da samo zbog nje treba presretnim da se smatramo, pored svih teškoća koje nam ljudske pakosti čine. Mi smo stvoreni jedno za drugo, i ja ne znam dal' ima još koji par ljudi da se tako razumeju kao nas dvoje? Kaži mi Šeri moj, da me svakim danom sve više voleš; i ja tebe sve više cenim, sve više volem, zato i dolazim do ubeđenja, da onog dana, kad bi mi te neko otrgao, on bi mi i srce moje iščupao; ja bih prestala živeti, i što bi se viđalo da radim po svetu, to bi bila samo senka moja. Ti znaš, Šeri moj, koliko patnji, koliko razočarenja imala sam u mom životu, i sad kad sam u tebi koncentrisala sve ono što mi je najsvetijeg ostalo u mojim osećanjima, kad u tvojoj ljubavi dišem, zar bi mogla opstati bez nje. Zato se, mužiću moj, nemoj brinuti kako mi je; dokle imam ovaj božanstveni plamen koji mi daje životnu snagu, sve mogu izdržati, pa i ovu neprijatnost, koja me je sad postigla."

   

  Upotpunimo njene misli o voljenom vladaru retko iskazivanim osećanjima posle ljubavnog sastanka: "Nadam se da ti je sinoć provod dobro prijao, i da mi je moj beli krin danas potpuno oporavljen i vedar. Pitaš me, Šeri moj, da l' sam sretna; kako ne bih bila, kad mogu onog koga toliko volem da usrećim i popravim. Tako sam uživala sinoć gledajući te raspoloženog i veselog. Zaista, labude moj beli, tebi treba sad onaj koji te može razgovoriti, koji ti može rasterati sumorne i brižne misli, jer si ti nežan pa se bojim, jako, da mi se ne premoriš ili da sadašnje okolnosti ne utiču hrđavo po tvoje zdravlje, i zato, možeš lako pojmiti koliko sam presretna kada sam ja u stanju da mome milom mužiću od koristi budem, i kad te moje prisustvo može toliko popraviti."

   

  Razočarenje

   

  Nije prošlo ni godinu dana od venčanja kraljevskog para, a već 8. maj. Kralj Aleksandar je saopštio da je kraljica Draga trudna i da će Srbija da dobije potomka Obrenovića. Pre samog objavljivanja, Draga se nalazila u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, kada je stigao doktor Kole iz Pariza i saopštio joj da je u blagoslovenom stanju. Kao prvu akciju za ovu radosnu vest, kralj Aleksandar je pomilovao sve političke zatvorenike, naročito radikale i one koji su se protivili njegovoj ženidbi.

   

  Tako su tada na slobodu pušteni Nikola Pašić, Đorđe Genčić i mnogi drugi. Kralj je u čast kraljičine trudnoće priredio besplatni bal gde su se sakupili 800. gostiju. Kraljica Draga se pojavila u svečanoj ampir haljini i pozdravila sve prisutne i dobronamerne ljude koji su došli i rekla je da se radi održavanja trudnoće nalazi u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, da malo jede, da se malo kreće i da po ceo dan čita i piše. Draga je baš tada započela da piše svoje autobiografsko delo "Ja Draga", koju su posle njene smrti odneli zaverenici sa sobom.

   

  Kum Nikolaj Romanov je u znak dobrih vesti iz Srbije kupio i poslao za Srbiju zlatnu kolevku za budućeg naslednika. U čitavoj radosti oko kraljičine trudnoće, kralj je dobio vest da je njegov otac umro u Beču. Kraljicu Dragu je pogodilo to što je želeo da bude sahranjen izvan Srbije, jer je bio ljut na nju i kralja. Kralj Aleksandar je poslao svoje izaslanike na sahranu, a u pomen svoga oca održao je molevstvije za pokoj duše u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde se u crnini pojavila i Draga. Međutim, sve snove o nasledniku je raspršio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevim, po nagovoru kraljice Natalije, u Srbiju poslao Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea. Konzilijum lekara je došao u maju 1901. u Smederevo i pregledao Dragu. Nalaz je bio da trudnoće nema, niti je ikada i bilo.

   

  Ovakva vest je zaprepastila Aleksandra, koji je od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni prekinuli trudnoću.
  Kao znak pažnje prema svojoj ženi, on je izdao zapovest da se 4. konjički puk kralja Milana od 23. maja zove "Konjički puk kraljice Drage." Kralj se morao pomiriti sa odlukom da trudnoće nije bilo i zajedno sa Dragom se vratio u Beograd. Otada je ličnost kraljice Drage bila srozana u narodu.

   

  Kraljica se sa Aleksandrom nastanila u Starom Kraljevskom Dvoru, gde je jednu sobu uredila po svome ukusu i naručila mnoštvo stvari iz Francuske i Švajcarske. Imala je svoju pratnju, spremačicu, krojačicu i dizajnerku i često je odlazila na svečane balove i prijeme. Odlazila je u klub književnika, čiji je bila nekadašnji član, stipendirala mlade književnike, pomagala dečijem sirotištu i uvela je veliku štednju na dvoru. Uz to, veoma je cenila Branislava Nušića i postavila ga za upravnika Narodnog pozorišta, a Jovanu Skerliću je plaćala studiranje u Ženevi. Pored toga, kraljica Draga je finansirala Zmajev Neven i spomenik Vojislavu Iliću.

   

  No, kraljica Draga je počinjala da sve više bude nezadovoljna. Predložila je da se povuče iz kraljevog života i da se on oženi ženom koja može da mu rodi naslednika, ali ju je kralj odvratio od takvih predloga i tražio da ostane s njim.

   

  Masakr

   

  U to vreme u Srbiji je vladalo narodno nezadovoljstvo. To je iskoristila zaverenička organizacija da još više ubrza izvođenje atentata. Povod za završetak odlaganja je bilo ubistvo u Smederevu jednog srpskog žandarma od strane Draginog rođenog brata Nikole Lunjevice, dok se nalazio u pijanom stanju. Zaverenicima se priključio i pukovnik Aleksandar Mašin.

   

  Kao dan za početak ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage određena je noć između 29. i 30. maja 1903, jer se tada u Dvoru nalazila zaverenička grupa na dužnostima. Te večeri, kralj i kraljica su se vratili sa večere kod kraljičine rodbine i otšli na spavanje. Zaverenička akcija je počela tačno deset minuta posle ponoći. Zahvaljujući zaverenicima u Dvoru, oficiri su brzo uleteli u sobu kralja Aleksandra i kraljice Drage, ali u krevetu nije bilo nikog. Na toaletnom stočiću su pronašli Dragin omiljeni roman „La trahison", okrenut na 80. strani.

   

  Oficiri su pretražili celu sobu, otvarali ormane i prevrtali stvari, ali nisu uspeli da pronađi kralja i kraljicu. Pre samog čina pronalaženja skrivenog kraljevskog para, oficiri su zarobili Draginu braću, potporučnike Nikolu i Nikodija Lunjevicu i odveli ih u mesnu komandu grada, gde ih je po naređenju pukovnika Mašina, izveo u jedno dvorište potporučnik Voja Tankosić i streljao. Dragine sestre Ana, Vojka i Hristina su otpremljene na železničku stanicu i poslate za Minhen.

   

  Posle većih natezanja, zaverenici su doveli kraljevog ađutanta Lazu Petrovića da otkrije gde su se kralj i kraljica sakrili. Tada su se u kraljevskoj sobi nalazili pored Petrovića i poručnik Đorđe Ristić, potporučnik Velimir Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Potporučnik Vemić je pronašao zarez na jednim vratima i uzvuknuo: „Sekiru!" ,"Evo vrata!" Konačno su se pojavili iza skrivenih vrata kralj i kraljica u belim pidžamama, vidno uplašeni i pripijeni jedno uz drugo.

   

  Nišlija, kapetan Mihailo Ristić bio je taj koji je usmrtio kralja, pa kraljicu, koja se na prvi pucanj bacila da svojim telom zaštiti kralja. Potom su i ostali zaverenici pucali, praznili revolvere i sabljama boli ubijena tela, a onda su ih bacili kroz prozor u dvorište, odakle su ih odvukli u obližnju prizemnu sobu, gde su pripremljeni za sahranu, koja je obavljena iduće noći, u Markovoj crkvi. U trenutku kad se ovaj atentat desio, bilo je tačno 3:50 minuta izjutra.

   

  Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovčege i pod najvećom tajnošću prevezena kočijama ka starom beogradskom groblju. Kočije su stigle iza ponoći u crkvu Svetog Marka, opkoljenu vojnicima. Činu sahranjivanja su prisustvovala dvojica zaverenika.
  Kraj

   

  Mladost
  Draga Lunjevica je rođena 23. septembra 1867. godine u Gornjem Milanovcu u bogatoj porodici Lunjevica. Dragin otac, Pantelije Lunjevica je bio okružni načelnik Gornjeg Milanovca, a majka Anđelija domaćica. Pored Drage, Anđelija i Panta su u braku imali još sinove Nikodija i Nikolu i ćerke Hristinu, Vojku i Anu.

   

  U svojoj devetoj godini, Draga je poslata na školovanje u Beograd. Osnovu školu je završila u Beogradu, zatim i "Cermankin zavod", odnosno "Ženski zavod". Tu je naučila više stranih jezika, među kojima ruski, francuski i nemački. Za vreme boravka u Beogradu, Draga se počela baviti pisanjem romana i pripovedaka, prevođenjem knjiga za novac. I pored toga što je otac vodio dosta računa o njoj, kao vrlo mlada devojka je počela da zarađuje za život. Čak je objavila i nekoliko zanimljivih priča za inostrane časopise. Volela je da čita, naročito Stendala.

   

  U Beogradu se prvi put zaljubila u studenta Bogdana Popovića, kasnije profesora i teoretičara književnosti, koji je od Drage bio stariji tri godine. Često su se sastajali u klubu književnika, gde je Draga navraćala. Međutim, želje Draginih roditelja odvešće je potpuno daleko od Popovića.

   

  Prva Dragina udaja

   

  Za vreme svog boravka u Beogradu, dok je još stanovala u predgrađu Zemuna, dogodila joj se teška nesreća. Jednom se vraćala po poledici, okliznula se i nezgodno pala. Kasnije je ustanovila da ne može da rađa. Ovu svoju tajnu je dugo brižljivo skrivala, nadajući se da će se pronaći lek za to. Jedino je to rekla kraljici Nataliji Obrenović za vreme svog boravka u Bijaricu, a ova je to iskoristila da u pismima savetuje svog sina da nipošto ne sme da uzme ženu koja je nerotkinja.

   

  Čim je napunila šesnaestu godinu, roditelji su počeli da je spremaju za udaju. Rudarski inženjer Svetozar Mašin je bio dobar poznanik njenog oca, a uz to imao je i bogato poreklo. Svetozar Mašin je bio petnaest godina stariji od Drage. Njegov otac je bio ugledni lekar i služio je na dvoru kod kneza Mihaila i kralja Milana Obrenovića. Dragin dever, a Svetozarov brat, Aleksandar Mašin će kasnije biti jedan od vodećih zaverenika u njenoj likvidaciji, a jedno vreme biće i načelnik generalštaba srpske vojske. Draga Mašin je rekla Bogdanu Popoviću da će se zbog roditeljske prisile udati za Svetozara, ali da tu nema ljubavi, već samo koristi. Tako su se rastali u Beogradu.

   

  Svetozar i Draga su se venčali avgusta 1883. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Draga je često je odlazila na dvor kralja Milana Obrenovića, koji je bio odličan prijatelj Svetozara Mašina. U braku sa Svetozarom Mašinom živela je tri godine, a zatim je postala udovica. Nasledila je njegovu penziju i ime. Aleksandar Mašin se toliko protivio ovome, da je kasnije optužio lično Dragu da je ubila njegovog brata.
  Za vreme dok je bila udovica, Draga je nastavila da piše romane i pripovetke. Prevela je roman "Mačije oko". Stanovala je u Svetozarevom državnom stanu u Smederevu, sve dok nije bila primorana da se iseli, kada se vratila u Beograd. Za vreme svog boravka u Beogradu, umrli su joj oba roditelja i Draga je morala da se sada stara i o sebi, i o svojim najbližima. U Beogradu je bila urednica u časopisu "Domaćica", i član srpskog novinarskog društva.

   

  Zbog teškog materijalnog stanja, Draga Mašin je pokušala da se uda za jednog francuskog inženjera, ali bezuspešno.