Forumi » Ljubav
Ljubavne svađe
-
U svakoj vezi bar ponekad dođe do svađa, u nekim vezama češće, u nekim ređe. Svađa sama po sebi nije zlo. Ona može biti način da se reše neki problemi koji bi, ako se ignorišu i guraju pod tepih, mogli i da unište vezu - ali treba umeti svađati se. Između ostalog, to znači i da treba da umete da saslušate argumente svog partnera ili partnerke.
To može zvučati kao nešto samo po sebi očigledno, ali nije, bar sudeći po tome koliko ljudi, dok osoba s kojom se svađaju izlaže svoje, i ne slušaju šta ta osoba priča nego nestrpljivo čekaju svoj red da dreknu, to jest, samo skupljaju protivargumente. Od onoga što osoba s kojom se svađaju (u ovom slučaju, voljena osoba) kaže oni će čuti samo ono za šta mogu da smisle protivargument, ostalo neće ni konstatovati, a kamoli da još i razmotre argumente nekoga koga bi ipak trebalo da vole, cene i poštuju.Sad bi neko mogao da kaže da ni "voljena osoba" njega ne sluša - i to bi bio tipičan primer neslušanja osobe koja to kaže. Ne možete ni čarobnim štapićem ni nekakvim dugmićima (kao za upotrebu nekog aparata) kontrolisati kako će se bilo ko ponašati, ali možete kontrolisati kako ćete se ponašati vi - i na vama je da se korektno ponašate vi. A u ovom slučaju na vama je da zaista saslušate i razmotrite argumente voljene osobe.
Naravno, ovo ne može funkcionisati ako se tako ne ponašaju obe strane - ali, kao što smo rekli, na vama je da vi budete korektni. A ako vas voljena osoba konstantno ne sluša i konstantno joj nije stalo do onoga što joj govorite, onda tu teško da može biti govora o ljubavi, pa i o vezi.
Dakle, ma koliko bili ljuti, ma koliko žestoka bila svađa s voljenom osobom, potrudite se da je saslušate, jer drugačije se ni sukob ne može rešiti. Da i ne spominjemo da je jedan od najčešćih uzroka raskida baš taj što ljudi osećaju da ih voljena osoba uopšte ne sluša i ne razume - nemojte i vi biti takvi, ne ako to možete da izbegnete.
-
-
Istraživači sa londonskog Juniversiti koledža zaključili su da muškarci i žene različito reaguju na stimulanse koji se odnose bol. U okviru eksperimenta, muški i ženski dobrovoljci stavljeni su u situaciju da u novac igraju zadatu igru u kojoj su im protivnici bili glumci. Neki među glumcima igrali su pošteno, drugi nisu. Potom su istraživači merili aktivnosti mozga dobrovoljaca kada su im prikazivali mučenje glumaca blagim elektrošokovima. Dr Tanja Singer kaže da muškarci nisu pokazivali saosećanje prema glumcima koje su smatrali nepoštenim. Dobra vest je da su i muškarci i žene iskazali empatiju prema patnjama glumaca koje su smatrali fer igračima. No, uočena je i modulacija te empatije, koja se smanjivala i kod muškaraca i kod žena kada su gledali patnje osoba koje im se nisu dopadale. To mnogo više važi za muškarce. Oni su ispoljili potpuno odsustvo empatije prema mučenju za njih nepoštenih osoba. Zaključak je da većina ljudi rado sarađuje sa poštenim protivnikom, a rado bi kaznili nepoštene.
No, ovo istraživanje je takođe pokazalo da muškarci uživaju u mukama osoba koje im se ne dopadaju, ispoljavajući jaku želju za osvetom. Na kraju su i muškarci i žene upitani koliko bi bola trebalo naneti njihovim protivnicima. Muškarci su iskazali mnogo jaču želju za osvetom od žena. Što je ta želja bila jača, to je i aktivnost u delu mozga koji se tiče osećanja zadovoljstva bila veća.RAZVOD BUDI ŽELJU ZA OSVETOM
Iako samo na osnovu ovog istraživanja ne bi trebalo generalizovati razlike među polovima, ono predstavlja svojevrstan putokaz za ponašanje muškaraca i žena u škakljivim situacijama, poput razvoda. Advokati koji se bave tom problematikom svakodnevno su svedoci osvetničkog ponašanja bivših supružnika. Vanesa Lojd Plat kaže da se muškarci i žene u tom pogledu bitno razlikuju: Žene vole da o osveti razgovaraju sa prijateljicama i nastoje da što pre postignu rezultat.
Muškarci pak vrlo proračunato i hladnokrvno planiraju akciju sa ciljem da u što dužem periodu što više ponize bivšu ženu.Advokat Lojd Plat dodaje da ako muškarac misli da neka osoba zaslužuje kaznu, spreman je da je sa uživanjem izvrši. U svojoj karijeri videla je prilično neverovatne slučajeve osvete.
Najzabavniji je - mada se njen muž s tim ne bi složio - slučaj žene koja je, kada je ustanovila da je suprug vara - upala u njegovu kancelariju u bundi koju je navukla na golo telo. Pred velikom grupom Japanaca, poslovnih partnera njenog muža, skinula je bundu i rekla: „Evo čega se on odriče”. Želela je da ga šokira i u tome je uspela, ali nije osetila očekivano zadovoljstvo. Žene su inače sklone luckastim osvetničkim akcijama - da cepaju odela i pidžame, ili bacaju stvari kroz prozor. Muškarci teže dugoročnom ponižavanju - objavljuju, na primer, na Internetu golišave fotografije bivših devojaka. Ili, predstavljajući se kao lekari, nazivaju njihove kolege na poslu nudeći rezultate navodnog testa na sidu. Hladni su, proračunati i nemilosrdni.
Sudeći po rezultatima istraživanja i svakodnevnom iskustvu, izreka „osveta je jelo koje treba servirati hladno” čini se da bolje pristaje muškarcima nego ženama.
Poslednja izmena: 12. јануар 2016. 21.25.55 CET" -
-
Često nam se kaže da je potrebno oprostiti, i to je savršeno tačno - ali oprostiti nije nimalo lako, i to iz mnogih razloga. Nije ni nemoguće, daleko od toga, ali treba savladati veliki deo sebe da biste zaista uspeli da oprostite.
Kada nas neko povredi, prva reakcija je da želimo da uzvratimo istom merom. Povređen nam je ponos ili samopoštovanje, razočarali smo se u nekoga, nešto o čemu smo sanjali nije ispunjeno - i želimo da nam se nastala šteta nadoknadi ili da i mi isto toliko oštetimo onoga ko nas je povredio. Međutim, to nije sve.
U opraštanju nas mogu omesti neka uverenja koja već imamo, kao ono da je praštanje za slabiće, ili da bismo bili licemeri i lažovi ako oprostimo onda kad to ne želimo, ili da nećemo oprostiti toj osobi jer ama baš nikad ne preuzme odgovornost za svoje greške. Tu je i objašnjenje za ponašanje osobe koja nas je povredila: uvek je ta osoba ona koja je kriva, jer se ponela nepromišljeno, nebrižljivo, samo sebe gleda, ne ceni nas, to je sve bilo namerno... Ovde je posebno interesantno to da nam se često dešava da, iako lako okrivimo druge, za sebe nalazimo opravdanje - tako smo se poneli jer nas je ta osoba iznervirala, dete je napravilo nered, bila je gužva u saobraćaju pa zato nismo stigli na vreme (kao da nismo znali u kakvom je stanju saobraćaj i kao da nismo mogli ranije da krenemo)... Drugi su neodgovorni i krivi za svoje greške - a i za naše, ili nam je krivo vreme, saobraćaj ili neki treći uzrok na koji nismo imali uticaja.
Sve su to razlozi koji nam smetaju da oprostimo, ali to nije nešto s čime je nemoguće izboriti se. Možemo pokušati da ne sudimo drugima prestrogo jer, na kraju krajeva, ma koliko mi nekoga dobro znali, mi ta osoba nismo i ne možemo sa stoprocentnom sigurnošću znati zbog čega je nešto učinila. Naravno da nije nemoguće da nas je namerno povredila, da se radi o nekom zlobnom ko uživa da smešta drugima ili o neodgovornoj osobi koju jednostavno nije briga hoće li se njeni postupci negativno odraziti na nekoga - ali teško da u to možemo biti baš apsolutno sigurni. Setite se: da li ste vi nekada bez zle namere povredili nekoga i koliko ste tada želeli da vam ta osoba oprosti, koliko vam je to bilo potrebno?
Osoba kojoj najviše pomažete praštanjem ste vi sami. To što ćete biti ljuti na nekoga i nervirati se najviše će vama smetati, najviše će da truje vas. Zato, iz koristoljublja, ako ni zbog čega drugog, potrudite se da oprostite. Potrudite se da taj negativni događaj otplovi dalje kako vas ne bi više opterećivao, kako vas ljutnja ne bi i dalje gušila - vi ćete se osećati bolje.
Da ne bude zabune, ovo ne znači da treba da dopustite da vas maltretira kako ko stigne. Ako s nekim konstantno imate negativna iskustva, eliminišite tu osobu iz svog života - bez ljutnje, bez besa, već onako kako biste, recimo, bacili pokvarenu hranu iz frižidera da se ne otrujete i da se ne ukvari i ostatak hrane. Ne osećate bes prema paradajzu koji se ubuđao, zar ne? Samo ga uklanjate, a onda idete dalje rasterećeni.
Poslednja izmena: 15. јануар 2016. 22.24.30 CET" -
Nedavno istraživanje pokazalo je da nedostatak sna utiče na izražavanje emocija u vezi, ali to nije jedino što vam može zadavati muke. Postoji još nekoliko stvari, koje poprilično utiču na vezu ili brak. Pogledajte šest čudnih faktora koji u velikoj meri mogu da utiču na nečiji ljubavni odnos.
TEŽINA
Pomatrajući 200 parova naučnici sa Univerziteta u Tenesiju otkrili su da su muškarci i žene u vezi ili u braku srećniji ako bolja polovina ima manji indeks telesne mase od partnera.
PARTNEROVI RODITELJI
Prema studiji sprovedenoj na Univerzitetu za društvena istraživanja u Mičigenu, parovi imaju 20 odsto veće šanse za prekid ako je partnerka u jako dobrom odnosu sa njegovim roditeljima.
ZASTOJI U SAOBRAĆAJU
Gužve u saobraćaju i stres koje izazivaju mogu dosta da štete vašoj ljubavnoj vezi, potvrdilo je jedno švedsko istraživanje. U tom slučaju rizik od prekida se povećava za čak 40 odsto.
TABLETE ZA KONTRACEPCIJU
Osim što sprečavaju trudnoću, navodno sprečavaju i raskid. Barem tako tvrdi jedno istraživanje, žene koje su na tabletama u trenutku upoznavanja partnera imaju veće izglede da ostanu sa njim nego one koje nisu. Istraživanja su pokazala da su one manje sklone površnom procenjivanju partnera.
MOBILNI TELEFON
Ako pišete mami poruku dok vam on sa oduševljenjem prepričava kako je proveo dan, trebalo bi da se zapitate zašto vam odnos nije dobar. Univerzitet Eseks je svojim istraživanjem dokazalo da su smartfon telefoni prave ubice veze jer zbog njih mnogi zapostavljaju partnera.
PAS
Britansko istraživanje je pokazalo da kućni ljubimac ima veze sa ljubavnim životom. Čak 28 odsto ljudi nikada ne bi uplovilo u vezu sa osobom koja ima psa.
Poslednja izmena: 15. јануар 2016. 22.24.42 CET"