Forumi » Stari srpski obicaji i verovanja

Ускрс

    • Moderator
    • 370 postova
    27. април 2016. 15.37.45 CEST

    Празник васкрсења Господа нашег Исуса Христа празнује се сваке године у различито време и један је од тзв. покретних празника. За датум Ускрса се узима прва недеља после пуног месеца на дан пролећне равнодневице или одмах после ње. Код припадника православне вероисповести Ускрс пада сваке године у периоду од 04. априла до 08. маја.

    Главно обележје Васрса јесу фарбана јаја. Некада су се фарбала искључиво цррвена јаја, а верује се да овај обичај потиче од Марије Магдалене, која је према „Библији“ однела јаја офарбана у црвену боју пред тадашњег римског цара Тиберија када се сазнало да је Христос Васкрснуо. Иако је Велики Петак најтужнији дан за све хришћане широм света, Васкрс се одмах после Божића, сматра најрадоснијим хришћанским празником.


    На дан Васкрса, Васкршњег Понедељка и Васкршњег Уторка, који га прате, православни хришћани широм света се поздрављају са „Христос Васкрсе“ и одговарају са „Ваистину Васкрсе“.

    Већина Васкршњих обичаја весели све, а нарочито децу. У различитим деловима наше земље важе различити обичаји. Па тако неко фарба јаја на Велики Четвртак, неко на Велики Петак или, пак Велику Суботу. Опет, неко фарба јаја само у црвену боју или луковину, а неко их шара на најразличитије могуће начине. За фарбање јаја је задужена домаћица куће, која у зависности од навика, фарба јаја или сама или са децом. У многим крајевима, она се прво прекрсти и помоли Богу, а затим у посуду у којој ће кувати јаја за Васкрс наспе мало освећене водице и то, углавном оне која је освећена у току Великог Васкршњег поста. По обичају, прво јаје се офарба у црвену боју и сматра се тзв. чуваркућом. Оно се чува до наредне године. У неким крајевима се прошлогодишњи „чуваркућа“ ставља код стоке, док се у неким затрпава у мравињак.

    Према неким веровањима црвена боја означава божанску природу, док плава означава људску. Зато се у неким крајевима јаја фарвају управо у ове две боје.

    Током Велике Суботе, домаћице углавном припремају храну за Васкрс. А за дан Васкрса ваља устати раније и лећи увече раније. Домаћица припреми воду за умивање за укућане у коју се стави „чуваркућа“, дрен, босиља и здравац. Овај обичај је и даље присутан у многим сеоским подручјима Србије.

    У многим местима Србије обичај је да сви укућани присуствују Васкршњој литургији, а по повратку кући да се омрсе прво васкршњим јајима. Сви укућани се туцају шареним јајима и води се рачуна о избору јајета, јер се у појединим кућама води рачуна о „победнику“.

    Уколико Васкрс пада у време пре још једном великог православног празника, Ђурђевдана, у појединим крајевима се онда за Васкрс не једе јагњеће месо.

    За Ускрс се меси погача, која се украшава плетеницама и у којој се праве удубљења, у која се стављају васкршња јаја. И овај обичај варира од краја до краја. Па се понегде меси већи број плетеница, који се касније размењује са пријатељима.

    За децу се у појединим крајевима скривају слаткиши и јаја по кући и дворишту, за којима они крећу у потрагу одмах после Васкршњег доручка.

    У градским срединама је заступљеније украшавање куће разним „новотаријама“, попут пластичних јаја и разних декорација које се данас могу купити у специјализованим продавницама. У сеоским срединама се кућа украшава првенствено цвећем.

    Како се и у Србији, а и широм православног света води рачуна и о мртвима, тако је њима намењен први понедељак након Ускрса, који се назива Побусаним понедељком. Тада се излази на гробље и износе црвено фарбана јаја.