08. април 2016. 23.23.03 CEST
Ime roda dato je u znak priznanja Saint Paulu koji je otkrio prvu vrstu iz ovog roda i doneo ga u
Evropu 1893 godine.
Saintpaulia ionantha je prva otkrivena vrsta ovoga roda. Danas se ona može smatrati
praroditeljem za više od 1000 njenih sorti. Vodi poreklo iz istočne oblasti, tropske Afrike gde u
planinskim i brdovitim predelima Tanganjike i Kenije raste samoniklo. Poznata je pod nazivom
afrička ljubičica. Ona je perena bez stabla, okruglasto-ovalni listovi sa dugim dlakavim drškama
čine gusto zbijenu rozetu. Listovi su sočni, lako lomnjivi, po obodu blago nazubljeni, tamno
zelene boje sa lica a sa naličja ružičaste boje, pokriveni celom površinom finim gustim
dlačicama.
Iz rozete izlazi veliki broj cvetnih drški dužine 7-12 cm. Svaki od njih završava se sa 4-6 cvetova
skupljenih u šikoku metlicu. Cvetna drška je tanka sa purpurnom nijansom. Krunica je
sastavljena od 5 nejednakih latica, gornja dva su kraća, uspravna i srasla, a ostala tri su veća i
nisu celom dužinom srasli. Zlatno žuti prašnici se jasno ocrtavaju na violet obojenom cvetu. Boja
i forma cvetova je različita, najčešće je ljubičasta, plava, roza, bela, prostih ili punih. Cveta preko
cele godine, tako da je to čini izuzetno cenjenom saksijskom vrstom.
Razmnožavanje I gajenje
Najčešći način razmožavanja je lisnim reznicama. Na mestu se ostavlja peteljka dužine 1,5-2,5
cm. Tako pripremljena reznica sadi se pod kosim uglom u pesak ili u smešu pesak i treseta, na
dubinu od oko 1,5 cm. List od lista sadi se na rastojanju od 2-3 cm. Reznice treba držati na
svetlom mestu, ali zaštićeno od direktne svetlosti; najbolja temperatura za ožiljavanje je je 21-
24 oC . Za celo vreme mora se održavati umerena vlažnost supstrata i povećana relativna vlaga
vazduha. Ožiljavanje reznica izvrši se u periodu od 5-6 nedelja. Kada su se mladi listići dovoljno
razvili pažljivo se biljčice vade iz zemlje i sade u male saksije. Biljke se sade u smešu lisnjače,
treseta i peska (4:1:1).
Da se biljke dobro i brzo razvijaju treba ih držati u svetlim prostorijama, zaštićenim od direktnog
sunca; zalivati ih redovno, ali odstajalom vodom čija je temperatura jednaka temperaturi
prostoruje. Kod zalivanja hladnom vodom ili pri padanju kapi na list, list dobija mrlje i biljke gube
na svojoj dekorativnosti. Isto se dešava ako se drži na direktnoj i jakoj svetlosti. Radi povećanja
relativne vlage vazduha dobro je u letnjem periodu vršiti polivanje poda staklara. Saintpaulia
zahteva svetle postorije (optimalna temperatura 18-25oC), ali pri visokoj vlazi vazduha
kratkotrajno podnosi i temperaturu od 37oC.
Ova vrsta ne podnosi niske temperature (niže od +15oC), neredovno ni suvišno zalivanje, suv
vazduh, direktnu svetlost, te joj to odredjuje i mesto primene u enterijeru. Presadjivanje se vrši
svake ili svake 2 godine u proleće.
Saintpaulia se može razmožavati i deobom rozete, to je jako jednostavan i brz način, samo je
ograničen broj novih biljaka. Isto tako proizvodnja se može vršiti setvom semena, često zahteva
dosta truda i vremena. Ovaj način koristi se samo u svrhu dobijanje novih sorti.
