Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 468
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
464 blogs
  • 26 Dec 2019
    ‘’Ja odlučujem ko može da me dodiruje kada i gde da spusti svoje ruke na moje telo ja odlučujem u slučaju da je neko to zaboravio kojim tonom mi se može obratiti kakvim rečima gestovima ja odlučujem kome ću biti  čedna, a kome razvratna, ja odlučujem povlačim to debelom, crvenom linijom, kolika će mi dužina suknje haljine biti koliko ću se razgolititi koliko ću  moralna ili nemoralna nekim noćima postati jer sve sam to JA sve je to moje, nema nikakve veze sa bilo kim nije to izazov za muškarce nije poziv  za jednokratnu upotrebu nije provokacija to je moja sloboda ne pokušavajte sa njom da se petljate ja odlučujem o svemu zato mi  ne možete seksualnu pristupačnost  na osnovu odeće odrediti ne možete me ni kao hodajuću reklamu posmatrati jer od starta ništa vam ne nudim ne možete mi poštovanje iskazati samo kada sam tiha skromna nežna mirna jer ja odlučujem da li ću  devica ili kurva vavilonska biti a vi  svoja posla morate iz prvog reda gledati Ja odlučujem da zakon društva svoje ruke sa mene mora skloniti ne mogu se  sa njim voleti dokle god ženama partnere broji a muškarcima recke čestita ne mogu se sa njim ljubiti dokle god me oblikuje po tudjoj želji ne, Ja odlučujem da uručenom mi seksizmu, pokažem kako kidišem i ujedam dok radim šta god želim, kad god želim gde god želim jer, dodjavola  ja odlučujem šta ću sa svojim životom raditi ne postoji ništa što  povodom toga možete učiniti.’’                          - Hronike jedne Ivane
    600 Objavio/la D Boyanna
  • ‘’Ja odlučujem ko može da me dodiruje kada i gde da spusti svoje ruke na moje telo ja odlučujem u slučaju da je neko to zaboravio kojim tonom mi se može obratiti kakvim rečima gestovima ja odlučujem kome ću biti  čedna, a kome razvratna, ja odlučujem povlačim to debelom, crvenom linijom, kolika će mi dužina suknje haljine biti koliko ću se razgolititi koliko ću  moralna ili nemoralna nekim noćima postati jer sve sam to JA sve je to moje, nema nikakve veze sa bilo kim nije to izazov za muškarce nije poziv  za jednokratnu upotrebu nije provokacija to je moja sloboda ne pokušavajte sa njom da se petljate ja odlučujem o svemu zato mi  ne možete seksualnu pristupačnost  na osnovu odeće odrediti ne možete me ni kao hodajuću reklamu posmatrati jer od starta ništa vam ne nudim ne možete mi poštovanje iskazati samo kada sam tiha skromna nežna mirna jer ja odlučujem da li ću  devica ili kurva vavilonska biti a vi  svoja posla morate iz prvog reda gledati Ja odlučujem da zakon društva svoje ruke sa mene mora skloniti ne mogu se  sa njim voleti dokle god ženama partnere broji a muškarcima recke čestita ne mogu se sa njim ljubiti dokle god me oblikuje po tudjoj želji ne, Ja odlučujem da uručenom mi seksizmu, pokažem kako kidišem i ujedam dok radim šta god želim, kad god želim gde god želim jer, dodjavola  ja odlučujem šta ću sa svojim životom raditi ne postoji ništa što  povodom toga možete učiniti.’’                          - Hronike jedne Ivane
    Dec 26, 2019 600
  • 14 Jan 2020
    Potrebno je malo znanja,Malo stepenicaMalo sinusne funkcije Da nas nauči Šta je gore, a šta dolePotrebno je malo plusa i minusaDa bismo znali razlikuIzmedju sreće i zadovoljstva.Rekla bih da je zadovoljstvo U pikovimaSreća u lukovima. Da li si srećna?Da li si srećan?
    594 Objavio/la D Boyanna
  • Potrebno je malo znanja,Malo stepenicaMalo sinusne funkcije Da nas nauči Šta je gore, a šta dolePotrebno je malo plusa i minusaDa bismo znali razlikuIzmedju sreće i zadovoljstva.Rekla bih da je zadovoljstvo U pikovimaSreća u lukovima. Da li si srećna?Da li si srećan?
    Jan 14, 2020 594
  • 12 Jan 2016
    Ljudi vole da razmišljaju o ljubavi na romantičan i poetičan način. Svog partnera doživljavamo kao srodnu dušu i čini se da nas je sama sudbina spojila. Zbog ljubavi su napisani najlepši stihovi, stvorena najveća umetnička dela, umiralo se i ubijalo zbog nje. Naravno, možemo i tako da gledamo na ljubav i zaljubljenost. Ali, hajde da sada romantičnu ljubav sagledamo sa naučne strane. Kada za neki par kažete da između njih „postoji hemija” niste ni svesni koliko ste u pravu. Zaljubljenost i ljubav su biohemijski procesi koje je nauka u velikoj meri rasvetlila. I to objašnjenje ne umanjuje našu ljudskost, već samo dokazuje njeno postojanje. Pre svega, istina je da muškarci i žene ne vole na isti način, da ne biraju partnera vođeni istim kriterijumima, a odgovor na pitanje zašto postoji toliko razlika je jednostavan – evolucija. Priroda je stvari udesila tako da obezbedi reprodukciju vrste. Žene svoj reproduktivni materijal (u vidu jedne jajne ćelije mesečno) moraju više da cene, stoga su i kriterijumi za izbor partnera strožiji. Ali, za razliku od većine drugih organizama, ljudi imaju i sposobnost da vole i da osnuju monogamnu vezu (mada ljudi nisu striktno monogamna vrsta). Razlog je jednostavan – bebe nisu sposobne da same brinu o sebi. Stoga je priroda „sredila” da roditelji ostanu zajedno dok potomak ne bude sposoban da se sam kreće, hrani, razume i sebi prilagodi okolinu. Priroda je unapredila nagon za reprodukcijom u nešto više od toga – u ljubav. Uzmimo za primer čin poljupca koji je u stvari jedna vrsta skeniranja. Tokom ljubljenja, mozak procenjuje genetsku sličnost i tu važi pravilo „suprotnosti se privlače”. Pored toga, žena nesvesno skenira kakav je imuni sistem muškarca sa kojim se ljubi, čime proverava da li je on kandidat za zasnivanje porodice. Helen Fišer, čuveni američki antropolog, svoju karijeru je posvetila proučavanju „romantične ljubavi”. Ona izdvaja tri faze u razvoju ljubavi: POŽUDA Prvom fazom upravljaju polni hormoni: estrogen i testosteron. Tu su naravno i feromoni, koji su odgovorni za „ljubav na prvi miris”. Vizuelne karakteristike takođe utiču na pojavu požude, tako što muškarci traže karakteristke koje se vezuju za plodnost i mladost, dok žene obraćaju pažnju na snagu, zdravlje i sposobnost muškarca da brine o porodici. Ipak je prirodno što smo svi, manje ili više, površni. PRIVLAČNOST To je ona faza koja se često izjednačava sa pojmom zaljubljenosti. Ovde se uključuju neki novi hormoni. Adrenalin – Srce brže kuca, dlanovi se znoje i imate osećaj da možete poleteti uz voljenu osobu. Dopamin – Često mu tepaju „hormon sreće”. Zbog njega osećamo zadovoljstvo (slično kao i zavisnici od narkotika), ali i smanjenu potrebu za snom i hranom, a pažnja je preusmerena na objekat zadovoljstva. Serotonin – Uključen je u mnoge procese u organizmu, a glavni je krivac zašto nam dragi/draga ne izlazi iz misli. Sličan nivo serotonina, manji u odnosu na normalan, imaju zaljubljene osobe i osobe sa opsesivno-kompulsivnim sindromom. Ipak, svi smo malo ludi kada smo zaljubljeni. Za mnoge simptome zaljubljenosti i osećaja da smo na „sedmom nebu” odgovoran je prirodan amfetamin – feniletilamin (FEN). Ove prirodne droge ima i u čokoladi, pa je potpuno razumljivo zašto je svi toliko volimo. FEN utiče i na dodatno lučenje dopamina. Dejstvo FEN-a slabi posle 18 meseci do 4 godine i onda je na redu sledeća faza. Umesto FEN-a, endorfini struje našim organizmom. Nekim osobama, endorfini ne mogu zameniti osećaj koji stvara FEN, tako da ovi zavisnici od FEN-a ne ostaju dugo sa istim partnerom ili pored svog partnera imaju i paralelne veze koje im obezbeđuju dozu FEN-a za kojim žude. VEZANOST To je faza koja je ključna u dugim vezama i brakovima. Endorfini su supstance koje nam daju osećaj blagostanja i intimnosti. Stanje zaljubljenosti nije zdravo ako potraje, pa ga oksitocin i vazopresin potiskuju. Oksitocin – hormon koji omogućava zbližavanje. Odgovoran je kako za majčinsko ponašanje, tako i za orgazam, maženje i empatiju. Smatra se da seksualnim odnosima par obezbeđuje sebi potrebnu dozu oksitocina, koji povećava osećaj bliskosti i još više nas „vezuje” za partnera. Vazopresin – ovaj hormon ima, za sada nedovoljno poznat, uticaj na proces vezivanja između partnera. Kod muškaraca dovodi do povećanja agresivnosti prema drugim muškarcima i želje da „čuva svoje”. Naučnici tvrde da ljubav u dugim vezama i brakovima može trajati sve dok se ubrizgava potrebna doza romantike i zaljubljenosti. Dopamin i FEN se mogu isprovocirati tako što ćemo nastaviti da sa partnerom radimo nove stvari, bio to izlazak sa društvom, degustiranje neke nove poslastice ili skakanje padobranom. Ljubav pokreće lavinu pozitivnih supstanci koje dovode do optimizma, lepog raspoloženja, ali i pomaže očuvanje opšteg fizičkog i psihičkog zdravlja. Zaljubljena osoba „sija”. Zato joj, u suštini, nije ni potrebna hemijska reakcija da opiše njeno stanje. Dovoljan je taj osećaj.  
    581 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Ljudi vole da razmišljaju o ljubavi na romantičan i poetičan način. Svog partnera doživljavamo kao srodnu dušu i čini se da nas je sama sudbina spojila. Zbog ljubavi su napisani najlepši stihovi, stvorena najveća umetnička dela, umiralo se i ubijalo zbog nje. Naravno, možemo i tako da gledamo na ljubav i zaljubljenost. Ali, hajde da sada romantičnu ljubav sagledamo sa naučne strane. Kada za neki par kažete da između njih „postoji hemija” niste ni svesni koliko ste u pravu. Zaljubljenost i ljubav su biohemijski procesi koje je nauka u velikoj meri rasvetlila. I to objašnjenje ne umanjuje našu ljudskost, već samo dokazuje njeno postojanje. Pre svega, istina je da muškarci i žene ne vole na isti način, da ne biraju partnera vođeni istim kriterijumima, a odgovor na pitanje zašto postoji toliko razlika je jednostavan – evolucija. Priroda je stvari udesila tako da obezbedi reprodukciju vrste. Žene svoj reproduktivni materijal (u vidu jedne jajne ćelije mesečno) moraju više da cene, stoga su i kriterijumi za izbor partnera strožiji. Ali, za razliku od većine drugih organizama, ljudi imaju i sposobnost da vole i da osnuju monogamnu vezu (mada ljudi nisu striktno monogamna vrsta). Razlog je jednostavan – bebe nisu sposobne da same brinu o sebi. Stoga je priroda „sredila” da roditelji ostanu zajedno dok potomak ne bude sposoban da se sam kreće, hrani, razume i sebi prilagodi okolinu. Priroda je unapredila nagon za reprodukcijom u nešto više od toga – u ljubav. Uzmimo za primer čin poljupca koji je u stvari jedna vrsta skeniranja. Tokom ljubljenja, mozak procenjuje genetsku sličnost i tu važi pravilo „suprotnosti se privlače”. Pored toga, žena nesvesno skenira kakav je imuni sistem muškarca sa kojim se ljubi, čime proverava da li je on kandidat za zasnivanje porodice. Helen Fišer, čuveni američki antropolog, svoju karijeru je posvetila proučavanju „romantične ljubavi”. Ona izdvaja tri faze u razvoju ljubavi: POŽUDA Prvom fazom upravljaju polni hormoni: estrogen i testosteron. Tu su naravno i feromoni, koji su odgovorni za „ljubav na prvi miris”. Vizuelne karakteristike takođe utiču na pojavu požude, tako što muškarci traže karakteristke koje se vezuju za plodnost i mladost, dok žene obraćaju pažnju na snagu, zdravlje i sposobnost muškarca da brine o porodici. Ipak je prirodno što smo svi, manje ili više, površni. PRIVLAČNOST To je ona faza koja se često izjednačava sa pojmom zaljubljenosti. Ovde se uključuju neki novi hormoni. Adrenalin – Srce brže kuca, dlanovi se znoje i imate osećaj da možete poleteti uz voljenu osobu. Dopamin – Često mu tepaju „hormon sreće”. Zbog njega osećamo zadovoljstvo (slično kao i zavisnici od narkotika), ali i smanjenu potrebu za snom i hranom, a pažnja je preusmerena na objekat zadovoljstva. Serotonin – Uključen je u mnoge procese u organizmu, a glavni je krivac zašto nam dragi/draga ne izlazi iz misli. Sličan nivo serotonina, manji u odnosu na normalan, imaju zaljubljene osobe i osobe sa opsesivno-kompulsivnim sindromom. Ipak, svi smo malo ludi kada smo zaljubljeni. Za mnoge simptome zaljubljenosti i osećaja da smo na „sedmom nebu” odgovoran je prirodan amfetamin – feniletilamin (FEN). Ove prirodne droge ima i u čokoladi, pa je potpuno razumljivo zašto je svi toliko volimo. FEN utiče i na dodatno lučenje dopamina. Dejstvo FEN-a slabi posle 18 meseci do 4 godine i onda je na redu sledeća faza. Umesto FEN-a, endorfini struje našim organizmom. Nekim osobama, endorfini ne mogu zameniti osećaj koji stvara FEN, tako da ovi zavisnici od FEN-a ne ostaju dugo sa istim partnerom ili pored svog partnera imaju i paralelne veze koje im obezbeđuju dozu FEN-a za kojim žude. VEZANOST To je faza koja je ključna u dugim vezama i brakovima. Endorfini su supstance koje nam daju osećaj blagostanja i intimnosti. Stanje zaljubljenosti nije zdravo ako potraje, pa ga oksitocin i vazopresin potiskuju. Oksitocin – hormon koji omogućava zbližavanje. Odgovoran je kako za majčinsko ponašanje, tako i za orgazam, maženje i empatiju. Smatra se da seksualnim odnosima par obezbeđuje sebi potrebnu dozu oksitocina, koji povećava osećaj bliskosti i još više nas „vezuje” za partnera. Vazopresin – ovaj hormon ima, za sada nedovoljno poznat, uticaj na proces vezivanja između partnera. Kod muškaraca dovodi do povećanja agresivnosti prema drugim muškarcima i želje da „čuva svoje”. Naučnici tvrde da ljubav u dugim vezama i brakovima može trajati sve dok se ubrizgava potrebna doza romantike i zaljubljenosti. Dopamin i FEN se mogu isprovocirati tako što ćemo nastaviti da sa partnerom radimo nove stvari, bio to izlazak sa društvom, degustiranje neke nove poslastice ili skakanje padobranom. Ljubav pokreće lavinu pozitivnih supstanci koje dovode do optimizma, lepog raspoloženja, ali i pomaže očuvanje opšteg fizičkog i psihičkog zdravlja. Zaljubljena osoba „sija”. Zato joj, u suštini, nije ni potrebna hemijska reakcija da opiše njeno stanje. Dovoljan je taj osećaj.  
    Jan 12, 2016 581
  • 26 Dec 2019
    ‘’Možda ti nekad kažem zašto mi duša cvili a oči se smiju za kafanskim stolom možda ti nekad priznam koliko me guše vlastita ćutanja a spašava smijeh koliko se lirsko i animalno slivaju niz moju kičmu mrse mi konce mute mi vid pa više ne znam jesam li tanana čestica vazduha ili puteni žar vatre prestiž ili bijeda sjaj ili očaj možda nekad čujem eho tvog baršunastog glasa u šupljini moje duše jer tamo znaš tamo je sve prazno ta praznina imala je ime sad je ništa drugo do okamenjena pustoš možda te nekada pustim da prekopaš do mojih dubina da se spustiš u provaliju ali čemu kada je to crna tačka đavolja jama u koju pad niko nije preživeo … pa ni ja.’’
    578 Objavio/la D Boyanna
  • ‘’Možda ti nekad kažem zašto mi duša cvili a oči se smiju za kafanskim stolom možda ti nekad priznam koliko me guše vlastita ćutanja a spašava smijeh koliko se lirsko i animalno slivaju niz moju kičmu mrse mi konce mute mi vid pa više ne znam jesam li tanana čestica vazduha ili puteni žar vatre prestiž ili bijeda sjaj ili očaj možda nekad čujem eho tvog baršunastog glasa u šupljini moje duše jer tamo znaš tamo je sve prazno ta praznina imala je ime sad je ništa drugo do okamenjena pustoš možda te nekada pustim da prekopaš do mojih dubina da se spustiš u provaliju ali čemu kada je to crna tačka đavolja jama u koju pad niko nije preživeo … pa ni ja.’’
    Dec 26, 2019 578
  • 12 Jan 2016
    Samo četiri sekunde dovoljno je da prođe od zapažanja neke osobe do prvih ljubavnih reakcija tela Sudeći po najnovijim rezultatima brojnih istraživanja, ljubav je konačno dešifrovana. Naime, ona se sa stanovišta hemije može jednostavno protumačiti kao formula S8N11N ili fenil- etil- amin, koji je osnova hormona nadbubrežne žlezde. Šta se događa u organizmu čoveka kada oseti nalet ljubavi i strasti oduvek je izazivalo interesovanje javnosti, a sada se o ovoj oblasti zna mnogo više. - Fenil- etil- amin se luči u mozgu, a posebno u malom području hipotalamusa gde je središte osećaja. Kada se muškarac i žena približe, ova supstanca počinje da se luči postepeno i deluje omamljujuće. Za sada naučnici još nisu otkrili sve hormonske supstance koje doprinose razvoju sreće i ushićenja.Šta se događa kad žena opazi muškarca? Prvo zapaža boju očiju i kose, visinu, osmeh, ruke... Opažanje traje nekoliko sekundi, a ovi spoljni nadražaji izazivaju hemijsku reakciju u mrežnjači, gde ogroman broj nervnih ćelija zaduženih za osete boja i tame i svetla šalje izveštaj mozgu, i to brzinom od 120 kilometara na sat. Aktivira se i uho koje prikuplja zvučne nadražaje, kao što su boja glasa, način smeha i sl. Kako svaki čovek ima svoj miris tela, i osećaj njuha takođe se uključuje u dobijanje u mozgu opšte slike o osobi.-Sve ove primljene nadražaje veliki mozak upoređuje s utiscima prikupljenim u dosadašnjem životu. Ako se pri ovom upoređenju jave negativne ocene neke osobe, reakcija organizma izostane, ali ako osoba dobije visoke ocene, u mozgu nastaje uzbuđenost. Velika većina od 14 milijardi nervnih ćelija u kori velikog mozga daje naredbu hipotalamusu, a on nadbubrežnoj žlezdi, koja izlučuje adrenalin noradrenalin. Već u maloj količini ovi hormoni uzrokuju mnoštvo zbivanja u organizmu .Od prvog pogleda na neku osobu do izlučivanja hormona prođe svega četiri sekunde, a ovo vreme sasvim je dovoljno da nekoga doživljavamo kao privlačnog ili ne. Svaki dodir s ovom osobom na organizam deluje kao elektrošok. Događaju se promene u telu: vratni mišići se zatežu, oseća se podrhtavanje u želucu, napinju se mišići bokova i bedara, srčani otkucaji su brži od 30 do 60 posto, disanje je takođe ubrzano... Dolazi do novog nadražaja i lučenja drugih hormona, tako da se šire disajni putevi i pluća, jetra i bubrezi pojačano rade, sužavaju se arterije, usta postaju suva. Sve ovo prati i proširenje zenica.Omamljuje kao drogaS hemijskog stanovišta, ljubav je droga, pa zato nije čudo što je strastvena ljubav oblik opsesije s dodatkom malo delirijuma. Opsesija je zato što se u tom razdoblju misli samo na voljenu osobu, a delirijum - jer se veruje da je ona najbolja na svetu.      
    550 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Samo četiri sekunde dovoljno je da prođe od zapažanja neke osobe do prvih ljubavnih reakcija tela Sudeći po najnovijim rezultatima brojnih istraživanja, ljubav je konačno dešifrovana. Naime, ona se sa stanovišta hemije može jednostavno protumačiti kao formula S8N11N ili fenil- etil- amin, koji je osnova hormona nadbubrežne žlezde. Šta se događa u organizmu čoveka kada oseti nalet ljubavi i strasti oduvek je izazivalo interesovanje javnosti, a sada se o ovoj oblasti zna mnogo više. - Fenil- etil- amin se luči u mozgu, a posebno u malom području hipotalamusa gde je središte osećaja. Kada se muškarac i žena približe, ova supstanca počinje da se luči postepeno i deluje omamljujuće. Za sada naučnici još nisu otkrili sve hormonske supstance koje doprinose razvoju sreće i ushićenja.Šta se događa kad žena opazi muškarca? Prvo zapaža boju očiju i kose, visinu, osmeh, ruke... Opažanje traje nekoliko sekundi, a ovi spoljni nadražaji izazivaju hemijsku reakciju u mrežnjači, gde ogroman broj nervnih ćelija zaduženih za osete boja i tame i svetla šalje izveštaj mozgu, i to brzinom od 120 kilometara na sat. Aktivira se i uho koje prikuplja zvučne nadražaje, kao što su boja glasa, način smeha i sl. Kako svaki čovek ima svoj miris tela, i osećaj njuha takođe se uključuje u dobijanje u mozgu opšte slike o osobi.-Sve ove primljene nadražaje veliki mozak upoređuje s utiscima prikupljenim u dosadašnjem životu. Ako se pri ovom upoređenju jave negativne ocene neke osobe, reakcija organizma izostane, ali ako osoba dobije visoke ocene, u mozgu nastaje uzbuđenost. Velika većina od 14 milijardi nervnih ćelija u kori velikog mozga daje naredbu hipotalamusu, a on nadbubrežnoj žlezdi, koja izlučuje adrenalin noradrenalin. Već u maloj količini ovi hormoni uzrokuju mnoštvo zbivanja u organizmu .Od prvog pogleda na neku osobu do izlučivanja hormona prođe svega četiri sekunde, a ovo vreme sasvim je dovoljno da nekoga doživljavamo kao privlačnog ili ne. Svaki dodir s ovom osobom na organizam deluje kao elektrošok. Događaju se promene u telu: vratni mišići se zatežu, oseća se podrhtavanje u želucu, napinju se mišići bokova i bedara, srčani otkucaji su brži od 30 do 60 posto, disanje je takođe ubrzano... Dolazi do novog nadražaja i lučenja drugih hormona, tako da se šire disajni putevi i pluća, jetra i bubrezi pojačano rade, sužavaju se arterije, usta postaju suva. Sve ovo prati i proširenje zenica.Omamljuje kao drogaS hemijskog stanovišta, ljubav je droga, pa zato nije čudo što je strastvena ljubav oblik opsesije s dodatkom malo delirijuma. Opsesija je zato što se u tom razdoblju misli samo na voljenu osobu, a delirijum - jer se veruje da je ona najbolja na svetu.      
    Jan 12, 2016 550
  • 08 Jan 2020
    ''Imenujem to mesto gde drhtiš, gde počinješ kao jezerce u peni, u sopstvenoj sapunici, imenujem trenutak, gužvanje odeće i treperenje nad poljem kao nad kupatilom. ... Imenujem putovanje, odasvud, tamo i ovamo, bolove u glavi pod drvećem u zavičaju, svetiljku koju gasim svlačeći se i odustajući i sjaj koji pada na nago rame dok me zasmejavaš, u nedoumici.''   A.R.
    535 Objavio/la D Boyanna
  • ''Imenujem to mesto gde drhtiš, gde počinješ kao jezerce u peni, u sopstvenoj sapunici, imenujem trenutak, gužvanje odeće i treperenje nad poljem kao nad kupatilom. ... Imenujem putovanje, odasvud, tamo i ovamo, bolove u glavi pod drvećem u zavičaju, svetiljku koju gasim svlačeći se i odustajući i sjaj koji pada na nago rame dok me zasmejavaš, u nedoumici.''   A.R.
    Jan 08, 2020 535
  • 12 Jul 2020
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    525 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Zamolila sam frizerku da stavi masku. Kaže da nosi inače, ali nedeljom smo „svi naši“. Taman smo to rešile, dolazi jedna mušterija, pa druga, i opet sve Jovo nanovo. Svi imaju neku svoju teoriju. Izašla iz salona kao iz rata. Ulazim u pekaru i čujem kako se neki muškarac (pošto je bio s one strane gde su radnici pekare, ali bez uniforme, pretpostavljam da je vlasnik) dere kako ne može da se kaže da je žena čovek. Shvatim da se dere na radnicu, pa mu se proderem da su i žene ljudi. Kaže: „Jesu ljudska bića, ali ne može da se kaže da je žena čovek.“ Reko': „Čovek je naziv za ljudsku vrstu u jednini, ljudi množina, a mogu biti muškog ili ženskog pola, muškarci i žene!“ Došlo mi da ga gađam maskom. Izašla sam brže bolje ne kupivši ništa. Da sam ostala, još bih počela da objašnjavam razliku između pola i roda, pa kud bi nas to odvelo. Verovatno bi žu-žu poleteo. Nije još ni podne, a već sam se umorila.
    Jul 12, 2020 525
  • 13 Dec 2013
        braća po oružju i Ljubav dublja od života     Muzo Mog života, nemoj da ti pričam o tek pukim epizodama, događajima kao takvim...a bilo ih je, kako i sama možeš pretpostaviti kad se zagledaš u moje bore i podočnjake, tu deltu moje duše, i te kako ih bejaše.   divote i stradanja su svačija životna bitnost, svako nosi svoje ili u jaucima i suzama ili krotko i sa pitomom staloženošću. koliko ljudi, toliko istina sopstvenosti, i zato neću, sada i ovde, o tome šta je i kako minulo. nekako, radije bih da satkam košulju od zvezda i osmeha i ponekog uzdaha; jednu košulju dugu i ljupko šlampavu koju ćeš voleti da ukradeš sa police sa mojom odećom i, ušuškana u njenu sigurnost, njom prekriti nagosti tvoga tijela i tvoje duše dok sam ja negde na putu. Ti ionako vrlo dobro znaš kako me lepote nagosti Tvoga tijela ostavljaju bez reči i Tvoje duše bez daha.Ljubavi Moja i najbolji prijatelju, jedini anđele kog priznajem, znaš me već dosta dugo i odista dobro, i redak si čovjek utoliko što umeš ispravno videti Drugu stranu tame. Tebi je jasno, Lepa i Dobra Moja, već si naučila da se prve svetlice novog dana dižu upravo iz najdubljeg mraka kog ne valja lišavati tame...drsko ga prepustiti istom onom drhtanju kad je bilo ko i bilo šta spriječeno da se sebi samom vrati. tako se dižu svetlice i kad izumru usred neba, rastu kako dan napreduje. pa ipak, čak i kad su nebesa lišena prisustva svetlica, to nipošto ne sme značiti da su nebesa lišena poruke koju svetlice ostavljaju iza sebe: vedru sintezu boja. ne, nikako i upravo naprotiv — njihov površinski sjaj dođe i ode, ali Značenje je u njima samim, neumrlo i zanavek živo za svaki um koji se usuđuje. tako nekako je i sa ljudima; svako je kadar ostaviti utisak, pa i takozvani dobar utisak, ali samo malobrojni ostavljaju tragove. i eto, tako se pojavljuje novo nebo, pojavljivanjem unutar Tvojih reči božanstveno preti da uplaši sve tvoje strahove. i onda čuješ, neka drugačija svetlost raste izvan senki već-postojeće svetlosti. kao nostalgija budućnosti. tako nekako si i Ti sama naučila da vidiš i dalje i dublje od mojih reči, i nijansi boja lišća koje nikad nisi gledala dok se nova svetlost budi iznad spokojnog proplanka, u trenucima usitnjavanim krupnim izjavama i pod tek nabujalim mladim Mesecom. i saznala si da do tog momenta nikad nije bilo imena za tu i takvu boju ne zato što nije postojala, već prosto zato što je postojala ali bez Tebe.zato ću Ti reći o ljudima od tih događaja i takvih događanja, mojoj braći s kojom sam prolijevao i delio desetine litara znoja i krvi a niti jednu-jedincatu molekulu genetske tetovaže. o kalendarima u kojima si me spasavala i čuvala, a ni znala nisi da ovaj ja negde-nekako postoji, niti, štaviše, pojmila da ti i takvi kalendari uopće i mogu stati u ljudske grudi. lično, ne bih da postanu poput knjige za koju se pomiriš da je zanavek izgubljena ili zapuštena, ili da bude kao izbledela partitura međ' zlaćanim koricama. nego hoću da ju, knjigu tu, iznesem na svetlo, konačno pokažem; svu golotinju izvesnih rečenica u njoj, a bez preteranih razjašnjavanja ili akcentovanja. potpunu nagost zvukova koji ostanu kad slogovi nestanu. ono jedno svojevrsno samoobjašnjenje, jedino, kad igra svelosti i mraka i komete svih sadašnjosti što će tek biti prekriju njen okvir, i posle čega više ništa nema da se kaže, a sve je znano. znaš već šta hoću da kažem...Ti, Odblesak Mene, Odblešče-Odblesance, uvijek razumeš. i sad...sećam se…sećam se hrpa kiše i gomila drumova…sećam. i živim iznova. evo, svaka kiša svoje ceste jede, i najsitnija kiša koja, na kraju, proždere i najduži i najzavojitiji put. mlad kakav sam, star kakav sam — sećam se. usput zaboravljam Sutra, tog slepca koji vidi kao što se u stomaku jasno čuje ime zvezde nikad rođene. zaboravljam život iza sahranjenih prozora, oči u zavjesama, zidove obrasle u zaboravljene puzavice…i zaboravljam sebe, zaboravljajući tišinu — najistinitijeg vlasnika osmeha.       Rođena Moja, sad vidiš koliko je lako ispisati himnu vrednu heroja, a kako teško reći molitvu dostojnu čovjeka.   kad ih mislim, čupkam ih prstima kao vunu — moju braću. uvijek tako, bez obzira na sve kalendare što su otišli vjetru i viru, i rakiji i cveću, oni ostaju prastanovnici i žitelji su sadašnjeg vremena. možda bih umeo drugačije, kao pisac-zanatlija, da ih smeštam po perfektima i nasred svih kondicionala, ali sadašnjost je esencija naših postojanja otkako smo postojanja na sebi samim iskalili. bez razmišljanja i oklopa, moja braća i ja gologuzi hodasmo po metama kao da smo turisti nasred trgova koje smo kanili doživjeti pod vlastitim stopalima. na stopalima koja su poput palčeva nakon aukcije. kasno je, i prozori se rasprskavaju. moja braća i ja, bosi, bez cipela smo ostavljali sve šta volesmo dok se tuga vrzmala svuda oko nas kao vatra usred sopstvenih zvona, a mi bez časovnika okrećemo brojčanike; to smo mi polazili na put. moja braća i ja, sa imenima poput rukavica, goloruki, kako smo oduvek živjeli, a niko nas nije poznavao kao što se nikad ne znaju oni što ostavljaju vijence na znakove pored puteva ukaljanih tragedijama drugih. (uvijek je neko drugi.) takvi smo mi ljudi, kova što je nerazumljiv onim koji su nalazili naše posude na dnu bunara — i onda su ih, posude, vezali lancem. i niko nikad pitao kakva je to ruka blagosiljala korisnika bunara posudom, već "otkud posuda da se stvori u bunaru!?" i eto Ti, uvijek će se naći neko pametan i reći tako, paradoksa: upravo zadržana anonimnost naših dela bejaše naša najdraža plata. jer kad bolje pomisliš, milostivost i žrtvovanje koje imenuju dobrotvora prestaju biti dobročinsvo, a postaju reklama i arogantno sažaljenje. hoću da kažem, orhideja koja raste u najzabačenijem ćoškiću usred najneprohodnije padine božanstveno miriše i kad nema nikog da ju šnjufne.moja braća i ja…bez stopala sedimo naslonjeni na zid, slušamo i neshvatljivo klimamo nekakvim kljakavim muzikantima – na dekoracijama istaknuto piše Bratstvo – i u uglovima usana nam ptice nepoznatog porekla. evo, jedan od moje braće, bez očiju je, smeši se na kiši sa gnezdom od soli. moja braća i ja…ni siročad niti beskućnici, a bez roditelja smo i bez domova, i zato prisiljeni bejasmo da naučimo razumeti najave vrata koja se otvaraju u mraku; najave što govoraše, dim vratio kući, ovde živi jezik što je kaput koji je pao sa vešalice u pokušaju njegovih rukava da kažu Nešto, ovdašnji muž pravi zvezde od kostiju, oči prisutnog dečka su pećine što vijugaju dublje od najzadivljućijih predaka, pristigli sin je porodična tradicija od koje se ne živi, nego koja se stvara, I Tako To. i zaista: tako to…moja braća i ja…oduvek nam zajednički med nasušni, glad zarad gladi, ova sova u glavi, ovaj vulkan u srcu…i ova jedna ruka u stalnoj i ošamućenoj potrazi za drugom da bi, združene, radile sve osim aplaudiranja samim sebi — znajući da je ruka što daje uvijek iznad ruke koja prima. pošten da budem, iako ni za živu glavu ne bismo priznali, jedina naša istinska želja nam je uvijek bila da nam ruke budu i ostanu skupa sa najvoljenijim. jer znali smo da je jedino shvatanje života najtačniji odgovor na pitanje da li je život težak? i taj odgovor, najtačniji, je: u odnosu na šta? moja braća i ja…predivna pošast smo i ništa ne ostavljamo iza sebe, a ostajemo svuda; to smo mi popili kišnicu iz oluka, ispruživši usne za nežnost padavina. mada je toliko kapi vina i rakije i smokava ostalo obešeno na skoro svakoj dugi da se sopstvene otopine sunca ušuškaju – neprimetno, a doživotno – u naše osmehe, osmehe one što plitkoumni i/ili kukavni blagoizvoljevaju smatrati enigmatičnim.moja braća i ja…na kraju se ponovo nađemo na istom onom puteljku koji nam suštinski najjače fali, izmišljamo zastave u najdubljem mraku, a, iz zatvora izlazeći bez ključeva, za put se raspitujemo kod čuvara odviše gordih da bi disali, i iznova postanemo u nestajanju kad zvezde sa naših zastava iščeznu u praskozorje.............................................................................................................................................................................. prošlo je od tad i ima k tome…plima je odnela izvesne stope moje braće i moje da bismo ostavljali naše tragove, a dan se digao kao spomenik — mojoj braći, zaboravljenoj. možda me sada nećeš razumeti, ali Ti si jedina ostala uz mene i kad sam otišao iz tog mog mog života samo da bih se iznova rodio: u Našem. i zato – umivši lice svih tih godina starim tečnim kristalom iskustava i tako iz lica naučivši izlučivati spokojnu sreću – moja preživjela pripadnost životu jedino Tebe želi i Tebe Jedinu hoće i samo Tebe. Tebe: i više i bolje od života Voli: Dušo Moje Duše…
    524 Objavio/la Zoran Marić
  •     braća po oružju i Ljubav dublja od života     Muzo Mog života, nemoj da ti pričam o tek pukim epizodama, događajima kao takvim...a bilo ih je, kako i sama možeš pretpostaviti kad se zagledaš u moje bore i podočnjake, tu deltu moje duše, i te kako ih bejaše.   divote i stradanja su svačija životna bitnost, svako nosi svoje ili u jaucima i suzama ili krotko i sa pitomom staloženošću. koliko ljudi, toliko istina sopstvenosti, i zato neću, sada i ovde, o tome šta je i kako minulo. nekako, radije bih da satkam košulju od zvezda i osmeha i ponekog uzdaha; jednu košulju dugu i ljupko šlampavu koju ćeš voleti da ukradeš sa police sa mojom odećom i, ušuškana u njenu sigurnost, njom prekriti nagosti tvoga tijela i tvoje duše dok sam ja negde na putu. Ti ionako vrlo dobro znaš kako me lepote nagosti Tvoga tijela ostavljaju bez reči i Tvoje duše bez daha.Ljubavi Moja i najbolji prijatelju, jedini anđele kog priznajem, znaš me već dosta dugo i odista dobro, i redak si čovjek utoliko što umeš ispravno videti Drugu stranu tame. Tebi je jasno, Lepa i Dobra Moja, već si naučila da se prve svetlice novog dana dižu upravo iz najdubljeg mraka kog ne valja lišavati tame...drsko ga prepustiti istom onom drhtanju kad je bilo ko i bilo šta spriječeno da se sebi samom vrati. tako se dižu svetlice i kad izumru usred neba, rastu kako dan napreduje. pa ipak, čak i kad su nebesa lišena prisustva svetlica, to nipošto ne sme značiti da su nebesa lišena poruke koju svetlice ostavljaju iza sebe: vedru sintezu boja. ne, nikako i upravo naprotiv — njihov površinski sjaj dođe i ode, ali Značenje je u njima samim, neumrlo i zanavek živo za svaki um koji se usuđuje. tako nekako je i sa ljudima; svako je kadar ostaviti utisak, pa i takozvani dobar utisak, ali samo malobrojni ostavljaju tragove. i eto, tako se pojavljuje novo nebo, pojavljivanjem unutar Tvojih reči božanstveno preti da uplaši sve tvoje strahove. i onda čuješ, neka drugačija svetlost raste izvan senki već-postojeće svetlosti. kao nostalgija budućnosti. tako nekako si i Ti sama naučila da vidiš i dalje i dublje od mojih reči, i nijansi boja lišća koje nikad nisi gledala dok se nova svetlost budi iznad spokojnog proplanka, u trenucima usitnjavanim krupnim izjavama i pod tek nabujalim mladim Mesecom. i saznala si da do tog momenta nikad nije bilo imena za tu i takvu boju ne zato što nije postojala, već prosto zato što je postojala ali bez Tebe.zato ću Ti reći o ljudima od tih događaja i takvih događanja, mojoj braći s kojom sam prolijevao i delio desetine litara znoja i krvi a niti jednu-jedincatu molekulu genetske tetovaže. o kalendarima u kojima si me spasavala i čuvala, a ni znala nisi da ovaj ja negde-nekako postoji, niti, štaviše, pojmila da ti i takvi kalendari uopće i mogu stati u ljudske grudi. lično, ne bih da postanu poput knjige za koju se pomiriš da je zanavek izgubljena ili zapuštena, ili da bude kao izbledela partitura međ' zlaćanim koricama. nego hoću da ju, knjigu tu, iznesem na svetlo, konačno pokažem; svu golotinju izvesnih rečenica u njoj, a bez preteranih razjašnjavanja ili akcentovanja. potpunu nagost zvukova koji ostanu kad slogovi nestanu. ono jedno svojevrsno samoobjašnjenje, jedino, kad igra svelosti i mraka i komete svih sadašnjosti što će tek biti prekriju njen okvir, i posle čega više ništa nema da se kaže, a sve je znano. znaš već šta hoću da kažem...Ti, Odblesak Mene, Odblešče-Odblesance, uvijek razumeš. i sad...sećam se…sećam se hrpa kiše i gomila drumova…sećam. i živim iznova. evo, svaka kiša svoje ceste jede, i najsitnija kiša koja, na kraju, proždere i najduži i najzavojitiji put. mlad kakav sam, star kakav sam — sećam se. usput zaboravljam Sutra, tog slepca koji vidi kao što se u stomaku jasno čuje ime zvezde nikad rođene. zaboravljam život iza sahranjenih prozora, oči u zavjesama, zidove obrasle u zaboravljene puzavice…i zaboravljam sebe, zaboravljajući tišinu — najistinitijeg vlasnika osmeha.       Rođena Moja, sad vidiš koliko je lako ispisati himnu vrednu heroja, a kako teško reći molitvu dostojnu čovjeka.   kad ih mislim, čupkam ih prstima kao vunu — moju braću. uvijek tako, bez obzira na sve kalendare što su otišli vjetru i viru, i rakiji i cveću, oni ostaju prastanovnici i žitelji su sadašnjeg vremena. možda bih umeo drugačije, kao pisac-zanatlija, da ih smeštam po perfektima i nasred svih kondicionala, ali sadašnjost je esencija naših postojanja otkako smo postojanja na sebi samim iskalili. bez razmišljanja i oklopa, moja braća i ja gologuzi hodasmo po metama kao da smo turisti nasred trgova koje smo kanili doživjeti pod vlastitim stopalima. na stopalima koja su poput palčeva nakon aukcije. kasno je, i prozori se rasprskavaju. moja braća i ja, bosi, bez cipela smo ostavljali sve šta volesmo dok se tuga vrzmala svuda oko nas kao vatra usred sopstvenih zvona, a mi bez časovnika okrećemo brojčanike; to smo mi polazili na put. moja braća i ja, sa imenima poput rukavica, goloruki, kako smo oduvek živjeli, a niko nas nije poznavao kao što se nikad ne znaju oni što ostavljaju vijence na znakove pored puteva ukaljanih tragedijama drugih. (uvijek je neko drugi.) takvi smo mi ljudi, kova što je nerazumljiv onim koji su nalazili naše posude na dnu bunara — i onda su ih, posude, vezali lancem. i niko nikad pitao kakva je to ruka blagosiljala korisnika bunara posudom, već "otkud posuda da se stvori u bunaru!?" i eto Ti, uvijek će se naći neko pametan i reći tako, paradoksa: upravo zadržana anonimnost naših dela bejaše naša najdraža plata. jer kad bolje pomisliš, milostivost i žrtvovanje koje imenuju dobrotvora prestaju biti dobročinsvo, a postaju reklama i arogantno sažaljenje. hoću da kažem, orhideja koja raste u najzabačenijem ćoškiću usred najneprohodnije padine božanstveno miriše i kad nema nikog da ju šnjufne.moja braća i ja…bez stopala sedimo naslonjeni na zid, slušamo i neshvatljivo klimamo nekakvim kljakavim muzikantima – na dekoracijama istaknuto piše Bratstvo – i u uglovima usana nam ptice nepoznatog porekla. evo, jedan od moje braće, bez očiju je, smeši se na kiši sa gnezdom od soli. moja braća i ja…ni siročad niti beskućnici, a bez roditelja smo i bez domova, i zato prisiljeni bejasmo da naučimo razumeti najave vrata koja se otvaraju u mraku; najave što govoraše, dim vratio kući, ovde živi jezik što je kaput koji je pao sa vešalice u pokušaju njegovih rukava da kažu Nešto, ovdašnji muž pravi zvezde od kostiju, oči prisutnog dečka su pećine što vijugaju dublje od najzadivljućijih predaka, pristigli sin je porodična tradicija od koje se ne živi, nego koja se stvara, I Tako To. i zaista: tako to…moja braća i ja…oduvek nam zajednički med nasušni, glad zarad gladi, ova sova u glavi, ovaj vulkan u srcu…i ova jedna ruka u stalnoj i ošamućenoj potrazi za drugom da bi, združene, radile sve osim aplaudiranja samim sebi — znajući da je ruka što daje uvijek iznad ruke koja prima. pošten da budem, iako ni za živu glavu ne bismo priznali, jedina naša istinska želja nam je uvijek bila da nam ruke budu i ostanu skupa sa najvoljenijim. jer znali smo da je jedino shvatanje života najtačniji odgovor na pitanje da li je život težak? i taj odgovor, najtačniji, je: u odnosu na šta? moja braća i ja…predivna pošast smo i ništa ne ostavljamo iza sebe, a ostajemo svuda; to smo mi popili kišnicu iz oluka, ispruživši usne za nežnost padavina. mada je toliko kapi vina i rakije i smokava ostalo obešeno na skoro svakoj dugi da se sopstvene otopine sunca ušuškaju – neprimetno, a doživotno – u naše osmehe, osmehe one što plitkoumni i/ili kukavni blagoizvoljevaju smatrati enigmatičnim.moja braća i ja…na kraju se ponovo nađemo na istom onom puteljku koji nam suštinski najjače fali, izmišljamo zastave u najdubljem mraku, a, iz zatvora izlazeći bez ključeva, za put se raspitujemo kod čuvara odviše gordih da bi disali, i iznova postanemo u nestajanju kad zvezde sa naših zastava iščeznu u praskozorje.............................................................................................................................................................................. prošlo je od tad i ima k tome…plima je odnela izvesne stope moje braće i moje da bismo ostavljali naše tragove, a dan se digao kao spomenik — mojoj braći, zaboravljenoj. možda me sada nećeš razumeti, ali Ti si jedina ostala uz mene i kad sam otišao iz tog mog mog života samo da bih se iznova rodio: u Našem. i zato – umivši lice svih tih godina starim tečnim kristalom iskustava i tako iz lica naučivši izlučivati spokojnu sreću – moja preživjela pripadnost životu jedino Tebe želi i Tebe Jedinu hoće i samo Tebe. Tebe: i više i bolje od života Voli: Dušo Moje Duše…
    Dec 13, 2013 524
  • 29 Sep 2020
    Prilagoditi se svetu znači  naterati se na bol a ja nisam takva žena ne želim da se pomirim da pristanem na obično Želim neuroze Ekstaze Krahove Otkrića Magiju Jer Kada idem protiv sebe Nanosim patnju svojoj duši Što se kasnije ocrta na koži I  Ne može se ukloniti Već podseća na tipove ožiljaka  Što svedoče Da smo pobedili  Ono što nas je povređivalo Ne interesuje me ni muškarac Koji nije dovoljno hrabar Da se nosi samnom Jer moja ženstvenost  Mora da bude Mračna Opsesivna Luda Neutoljiva I Moj muškarac  Mora da ide izvan toga Da to dostiže Da shvati Da se sjedini  Jer žena se plaši  Da je slaba Kada se muškarcu podaje A ja svome govorim Da može da me ima Jer želim da me natera na osećaj, Besmisao  Neartikulisanost  Da reka radosti protiče niz moje telo Dok mi se trzaju mišići I  Da me ostavi smirenu Kao posle ogromne oluje Koja je sve razorila A preživeli ste je Sve je to problem  Osećam mogućnost u sebi Dok svet stoji  I  Želi da budem  Limitirana Zavezana Sputana Verzija sebe S tim ne mogu da se rukujem i pečatim Ne želim da bduem  Lako definisana Lako objašnjiva Želim da budem reč  Za koju neće moći da se nađe sinonim A takav život Želim i da vodim  Uvrnut Neshvatljiv Neizmeran A više od svega Ne želim da imam krila A da mi neko govori Kako ne treba da letim Ne želim da se dovedem u rizik Da ću ikada  Poslušati Jer život Retko  I  Ljubomorno  Daje trenutke Čistog prosvetljenja A ja pazim Da te momente  Ne uplašim Ili  Pokvarim Prilagoditi se svetu Neću i ne želim Jer me zvezde vuku za kosu Ne dozvoljavajući da se smirim.  
    460 Objavio/la D Boyanna
  • Prilagoditi se svetu znači  naterati se na bol a ja nisam takva žena ne želim da se pomirim da pristanem na obično Želim neuroze Ekstaze Krahove Otkrića Magiju Jer Kada idem protiv sebe Nanosim patnju svojoj duši Što se kasnije ocrta na koži I  Ne može se ukloniti Već podseća na tipove ožiljaka  Što svedoče Da smo pobedili  Ono što nas je povređivalo Ne interesuje me ni muškarac Koji nije dovoljno hrabar Da se nosi samnom Jer moja ženstvenost  Mora da bude Mračna Opsesivna Luda Neutoljiva I Moj muškarac  Mora da ide izvan toga Da to dostiže Da shvati Da se sjedini  Jer žena se plaši  Da je slaba Kada se muškarcu podaje A ja svome govorim Da može da me ima Jer želim da me natera na osećaj, Besmisao  Neartikulisanost  Da reka radosti protiče niz moje telo Dok mi se trzaju mišići I  Da me ostavi smirenu Kao posle ogromne oluje Koja je sve razorila A preživeli ste je Sve je to problem  Osećam mogućnost u sebi Dok svet stoji  I  Želi da budem  Limitirana Zavezana Sputana Verzija sebe S tim ne mogu da se rukujem i pečatim Ne želim da bduem  Lako definisana Lako objašnjiva Želim da budem reč  Za koju neće moći da se nađe sinonim A takav život Želim i da vodim  Uvrnut Neshvatljiv Neizmeran A više od svega Ne želim da imam krila A da mi neko govori Kako ne treba da letim Ne želim da se dovedem u rizik Da ću ikada  Poslušati Jer život Retko  I  Ljubomorno  Daje trenutke Čistog prosvetljenja A ja pazim Da te momente  Ne uplašim Ili  Pokvarim Prilagoditi se svetu Neću i ne želim Jer me zvezde vuku za kosu Ne dozvoljavajući da se smirim.  
    Sep 29, 2020 460
  • 05 Sep 2020
    Previše sam teških knjiga pročiitala, otvorenih. Premalo laganih. Previše sam ćoškova savila na besmislenim stranicama, vraćala se na iste, previše praznih rečii podvukla. Previše praznih stranica obeležila papirićima veselih boja. Premalo ih zatvorila sa lepim naslovima. Premalo zaboravila po ćoskovima u prašini. Previše, premalo, nisam napravila dobar balans, dobru ravnotežu. Nisam dobro poredjala po abecedi, ceni, broju stranica, autorima. Nisam po spisku. I neću nikada i nikome reći da sam pogrešila.
    456 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Previše sam teških knjiga pročiitala, otvorenih. Premalo laganih. Previše sam ćoškova savila na besmislenim stranicama, vraćala se na iste, previše praznih rečii podvukla. Previše praznih stranica obeležila papirićima veselih boja. Premalo ih zatvorila sa lepim naslovima. Premalo zaboravila po ćoskovima u prašini. Previše, premalo, nisam napravila dobar balans, dobru ravnotežu. Nisam dobro poredjala po abecedi, ceni, broju stranica, autorima. Nisam po spisku. I neću nikada i nikome reći da sam pogrešila.
    Sep 05, 2020 456