Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 468
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
464 blogs
  • 30 Jan 2015
      Svet naopačke – to je svet u kom živimo ja, moja petogodišnja klinka i ostala nam Down underfamilija. Najdalja zemlja na svetu, zemlja u kojoj sunce u gradiću Gisborne na Severnom Ostrvu izlazi prvo na svetu. Nema šanse da nas stignete, mi smo u proseku, u zavisnosti od toga da li je u pitanju letnje ili zimsko brojanje vremena, 10 do 12 sati ispred vas. Ali nije to jedina razlika. Kad je kod vas noć, kod nas je dan. Kad je kod vas leto, kod nas je zima. E ovo drugo mi je jedino žao, što Deda Mraz dolazi leti! Mada mi, evropski doseljenici, smo se dosetili, pa slavimo sredinom jula zimsku Novu godinu. Uvek je dobro kad ima razloga za slavlje. Verujte, deca se ne bune. A ova u našoj porodici gde ima i kivija (tako još zovu stanovnike Novog Zelanda), pogotovu ne. Slave se dva Uskrsa, dva Božića… Deca na Novom Zelandu žive prilično bezbrižno. Polaze u školu kad napune 5 godina. Torbe su im simbolične, jer u njima ne nose knjige prvih nekoliko godina. Nose kutiju za ručak i kišnu kabanicu, flašu sa vodom. Sve knjige i sveske im se nalaze u školi. Deca ovde prvo uče da čitaju, pa malko kasnije da pišu. Moj brat, koji je dosta stariji od mene, je ovde studirao. Sećam se mojih zabrinutih roditelja, naročito mame, je on igrao tenis, fudbal, pomalo radio za džeparac, imao devojku i vrlo retko, većinom pred ispite, uzimao knjigu u ruke. Brige su bile nepotrebne, njemu je bilo dovoljno da redovno posećuje predavanja, piše zadato i dodatno pročita ponešto. Ovim sam, u stvari, htela da ilustrujem da deca ovde imaju dosta vremenskog prostora za vanškolske aktivnosti. Sport je najglavniji; ragbi kolo vodi, i među devojčicama. Deca u osnovnoj i srednjoj školi nose uniforme, koje nisu naročito lepe, ali to im i nije svrha. Tako kod dece ne postoji takmičenje ko nosi bolju brendiranu odeću i obuću. A za nas roditelje (naročito devojčica), prava je milina da ujutru, kad svi žurimo ili na posao ili negde, ne moramo još da se raspravljamo šta će se obući toga dana. Osnovci još dobijaju i besplatno mleko i voće, a ako neko dete zaboravi ručak, uvek ima rezerve u školskoj kuhinji. Školovanje u osnovnoj školi je sasvim besplatno i roditelji su pozvani da, ako mogu, daju donacije, ali nisu obavezni. Deca u školu često idu i bosa. Neću nikad zaboraviti svoju prvu šetnju sa mamom i tatom u jednom trgovinskom centru. Mama je spazila jednu finu gospođu našminkanu i doteranu, sa troje dece koja su bila bosa. Izrogačila je oči na nju i dok je verovatno razmišljala koja rečenica bi trebalo biti upućena ovoj lošoj majci, kad su se na sreću dotična gospođa i njeni bosonogi su udaljili. Ali, tako je kad ste u zemlji gde vladaju drugi običaji. Pa kad vas kivi komšija pozove na večeru i kaže vam „Bring your own plate“ (Donesi svoj tanjir), vi ga izogovarate u stilu „zašto zove goste kad nema tanjire“… Onda dodatno zasmejete celo društvo kad se sa porodicom pojavite sa 4 prazna tanjira! Dok vam objasne taj običaj da to znači „Donesi nešto za večeru u svom tanjiru, kolač, salatu, bilo šta“. Ili kad vidite naslov Garage Sale (bukvalan prevod je „prodaja garaže“). Pa pomislite da su ljudi baš čudni kad pored kuće prodaju svoju garažu, a oni iz garaže u stvari prodaju stvari koje im više ne trebaju. Mogla bih tako još dugo da vam pričam, ali biće još prilike. Kao istinski gurman, da spomenem samo da sam srećom bila u godinama kada me je kuhinja, kuvanje i sve što ima veze sa hranom zatekla situacija ovde da svega ima. Mama mi je pričala da, kad su se oni doselili 1994., da je ovde vrhunski specijalitet bila jagnjetina sa pečenim krompirom, grašak i sos od nane. Za sve ostalo morao si obilaziti mnoga mesta da bi sakupio sastojke za nešto posebno. Sada zaista svega ima. Ovde živi 78 nacija u ljubavi i slozi, i svaka je donela nešto iz svoje zemlje, ukusno novo i zanimljivo. Mi smo naše poznanike i prijatelje naučili na naše specijalitete koje oni vrlo rado jedu! Da ne zaboravim kolač im, čuveni tortu Pavlovu za koji su najzad uspeli da dokažu da je kreirana u Novom Zelandu od strane jednog poslastičara u glavnom gradu Velingtonu, u čast ruske balerine Pavlove, koja je tu gostovala. Australijanci su godinama pokušavali da ga prisvoje kao svoj! I da za kraj ne zaboravim divnu prirodu na oba ostrva. Ja živim u svetu naopačke u jednoj razglednici. A moto života je Kad ti život da limun, napravi limunadu! Cheers!
    4999 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   Svet naopačke – to je svet u kom živimo ja, moja petogodišnja klinka i ostala nam Down underfamilija. Najdalja zemlja na svetu, zemlja u kojoj sunce u gradiću Gisborne na Severnom Ostrvu izlazi prvo na svetu. Nema šanse da nas stignete, mi smo u proseku, u zavisnosti od toga da li je u pitanju letnje ili zimsko brojanje vremena, 10 do 12 sati ispred vas. Ali nije to jedina razlika. Kad je kod vas noć, kod nas je dan. Kad je kod vas leto, kod nas je zima. E ovo drugo mi je jedino žao, što Deda Mraz dolazi leti! Mada mi, evropski doseljenici, smo se dosetili, pa slavimo sredinom jula zimsku Novu godinu. Uvek je dobro kad ima razloga za slavlje. Verujte, deca se ne bune. A ova u našoj porodici gde ima i kivija (tako još zovu stanovnike Novog Zelanda), pogotovu ne. Slave se dva Uskrsa, dva Božića… Deca na Novom Zelandu žive prilično bezbrižno. Polaze u školu kad napune 5 godina. Torbe su im simbolične, jer u njima ne nose knjige prvih nekoliko godina. Nose kutiju za ručak i kišnu kabanicu, flašu sa vodom. Sve knjige i sveske im se nalaze u školi. Deca ovde prvo uče da čitaju, pa malko kasnije da pišu. Moj brat, koji je dosta stariji od mene, je ovde studirao. Sećam se mojih zabrinutih roditelja, naročito mame, je on igrao tenis, fudbal, pomalo radio za džeparac, imao devojku i vrlo retko, većinom pred ispite, uzimao knjigu u ruke. Brige su bile nepotrebne, njemu je bilo dovoljno da redovno posećuje predavanja, piše zadato i dodatno pročita ponešto. Ovim sam, u stvari, htela da ilustrujem da deca ovde imaju dosta vremenskog prostora za vanškolske aktivnosti. Sport je najglavniji; ragbi kolo vodi, i među devojčicama. Deca u osnovnoj i srednjoj školi nose uniforme, koje nisu naročito lepe, ali to im i nije svrha. Tako kod dece ne postoji takmičenje ko nosi bolju brendiranu odeću i obuću. A za nas roditelje (naročito devojčica), prava je milina da ujutru, kad svi žurimo ili na posao ili negde, ne moramo još da se raspravljamo šta će se obući toga dana. Osnovci još dobijaju i besplatno mleko i voće, a ako neko dete zaboravi ručak, uvek ima rezerve u školskoj kuhinji. Školovanje u osnovnoj školi je sasvim besplatno i roditelji su pozvani da, ako mogu, daju donacije, ali nisu obavezni. Deca u školu često idu i bosa. Neću nikad zaboraviti svoju prvu šetnju sa mamom i tatom u jednom trgovinskom centru. Mama je spazila jednu finu gospođu našminkanu i doteranu, sa troje dece koja su bila bosa. Izrogačila je oči na nju i dok je verovatno razmišljala koja rečenica bi trebalo biti upućena ovoj lošoj majci, kad su se na sreću dotična gospođa i njeni bosonogi su udaljili. Ali, tako je kad ste u zemlji gde vladaju drugi običaji. Pa kad vas kivi komšija pozove na večeru i kaže vam „Bring your own plate“ (Donesi svoj tanjir), vi ga izogovarate u stilu „zašto zove goste kad nema tanjire“… Onda dodatno zasmejete celo društvo kad se sa porodicom pojavite sa 4 prazna tanjira! Dok vam objasne taj običaj da to znači „Donesi nešto za večeru u svom tanjiru, kolač, salatu, bilo šta“. Ili kad vidite naslov Garage Sale (bukvalan prevod je „prodaja garaže“). Pa pomislite da su ljudi baš čudni kad pored kuće prodaju svoju garažu, a oni iz garaže u stvari prodaju stvari koje im više ne trebaju. Mogla bih tako još dugo da vam pričam, ali biće još prilike. Kao istinski gurman, da spomenem samo da sam srećom bila u godinama kada me je kuhinja, kuvanje i sve što ima veze sa hranom zatekla situacija ovde da svega ima. Mama mi je pričala da, kad su se oni doselili 1994., da je ovde vrhunski specijalitet bila jagnjetina sa pečenim krompirom, grašak i sos od nane. Za sve ostalo morao si obilaziti mnoga mesta da bi sakupio sastojke za nešto posebno. Sada zaista svega ima. Ovde živi 78 nacija u ljubavi i slozi, i svaka je donela nešto iz svoje zemlje, ukusno novo i zanimljivo. Mi smo naše poznanike i prijatelje naučili na naše specijalitete koje oni vrlo rado jedu! Da ne zaboravim kolač im, čuveni tortu Pavlovu za koji su najzad uspeli da dokažu da je kreirana u Novom Zelandu od strane jednog poslastičara u glavnom gradu Velingtonu, u čast ruske balerine Pavlove, koja je tu gostovala. Australijanci su godinama pokušavali da ga prisvoje kao svoj! I da za kraj ne zaboravim divnu prirodu na oba ostrva. Ja živim u svetu naopačke u jednoj razglednici. A moto života je Kad ti život da limun, napravi limunadu! Cheers!
    Jan 30, 2015 4999
  • 19 Sep 2013
      Ma ne ,neću pevati.Nego sam mislila, dosta blogova sam pisala o nadzemnim lepotama Novog Zelanda pa da zavirimo malo i ispod zemlje.Ja nisam spelolog ali me fasciniralo ..prvo koliko pećina ima Na Novom Zelandu.Morala sam odabrati samo neke i nadam se da će vam se dopasti izbor.Poćecemo od onih koje su bliže meni..na Severnom Ostrvu. Jedna od najčuvenijih i svakako najlepših pećina je Waitomo pećina.To odavno znaju i svici, znate oni svetleći.I nije samo pećina najlepša .Čitava okolina sa nepreglednim zelenim poljima, mnogobrojnim vodopadima, spektakularnim vidicima i naravno svetski poznate krečnjačke formacije u Waitomo pećinskim sistemima, čine sve nezaboravnom posetom.Pre 30 miliona godina čitavo Waitomo područje nalazilo se  ispod mora.Danas iznad i ispod zemlje ovo je tetament istorije i kako je postajala priroda. .Waitomo je Maorska reč koja se sastoji iz dva dela.Wai što bi u prevodu bilo voda i tomo sto prevedeno znači Ulaz u rupu.Waitomo je medju najmirnijim predelima na Novom Zelandu i najredje je naseljen ( 2.7 ljudi ) Ne znam tačno ko je ova jedna sedmina ali tako to funkcionise u statistici po kvadratnom metru u odnosu na nacionalni prosek ,koji iznosi  14,1 posto ,što je opet smešno malo za ovaj naš ogroman prostor.     Mangaone Cave Ova pećina se nalazi u rezervatu koji je udaljen oko 40 km od Wairoa i do nje se dolzi uskim vijugavim puttem koji nema niakkve bankine. Detaljnije ispitane Waitomo pećine bile su otkrivene tek 1887 godine. Lokalni Maori poglavica Tane Tinorau u društvu Engleza Fred Mace su se spustili u pećine.Maori su naravno znali za ove pećine ali nisu nikad zalazili u njih.Napravljen je splav od trske, sa kojim su se jedino uz osvetljenje sveća spustili niz vodu koja je je uticala u pećinu..Kako udjose u prvu pećinu koja je bila, Pećina Svitaca, videše neka svetla, kako se ogledaju u vodi.Kad pogledaše uvis na plafonu je visilo i svetlelo  hiljade i hiljade svitaca. Presretni svojim otkrićem vraćali su se mnogo puta, pa su tako otkrili i gornji sprat pećine i lakši ulaz u nju.Ovaj ulaz se i dan danas koristi.1889 godine pećine su bile otvorene za turiste-Do 1906 poglavica Tane i njegova žena Huti su pratili turiste koji su istraživali pecćine.Onda je  država preuzela brigu o pećinama.1989 godine skoro 100 godina posle otkrića, vlasništvo pećina je vraćeno potomcima Tane, koji najvećim delom i vode turiste.                Ruakuri Cave Prema Maorskoj legendi Ruakuri Pećina, rua znači   brvnara a kuri ker, otkrivena je pre 400 do 500 godina kada je jedan maldi Maorski  lovac lovio ptice.Napali su ga divlji kerovi na samom ulazu pećine i on je pobegao u nju Kada ste u pećini čućete žubor vodopada u blizini.Ovo je inače najduža pećina ,koja će ako je verovati onima koji su krenuli na taj put većim delom svoga putovanja ostali otvorenih usta. Ovo je takodje jedina pećina u Južnoj Hemisferi koja je podešena za posetioce u invalidskim kolicima         Aranui Pećina Čim udjete u Aranui pećinu naićićete na džinovske insekte Weta, koji su jedinstveni na Novozelandskom području.I pored najbolje volje nisam uspela da pronadjem srpsko ime.Ako neko prepozna na slici, neka dojavi. Pećinska Weta se razlikuje od svojih rodjaka po veličini svojih krakova i antena u odnosu na razmere njihovog tela.Duge antene im pomažu da se lakše kreću kroz mračne prostore u pećini.Imaju oči ali ih najviše koriste da izbegnu svetlo.Noću izlaze iz pećine i u okolnim šumama traže hranu.Kada je pun mesec, zbog svetlosti neće napustiti pećinu   U Novembru 1910, mlad Maorski lovac Ruruku Aranui je lovio divlje svinje sa svojim kerom,koji je pojurio  divlju svinju nizbrdo.Aranui je trčao za njima ali u jednom trenutku i ker i divlja svinja su nestali. Lavež kera doveo je Aranui do malog otvora na proplanku.On je puzeći ušao kroz taj otvor i gle..u ogromnoj podzemnoj pećini našao i kera i divlju svinju.Očigledno pećina je nazvana po njemu                     Kawiti Caves.    I tako, mogli bi smo još zaista dugo ići pod  zemljom i otkrivati ove lepote.Za kraj sam ipak odabrala Nikau Pećinu                   Nikau pećina se nalazi u Waikaretu,mirnom stočarskom  i ovčarskom području sa fascinirajućim pejzažima i krečnjačkom podlogom. Vozeći slikovitim predelima možete napraviti i mali zaobilazak i posetiti  Weathertop Hollow, jednu od lokacija na kojima je  snimljen Lord of the Rings.             Kawiti pećine su nekoliko kilometara južno od Kawakawa.Poznate su i kao Waiomio pećine.I ove pećine su omiljene kao prebivalište svitaca. Kada udjete u pećinu oni svetle kao male zeleno plave zvezdice.Vrlo je interesantno sresti se sa stanovnikom ove pećine džinovskom  jeguljom  
    4934 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   Ma ne ,neću pevati.Nego sam mislila, dosta blogova sam pisala o nadzemnim lepotama Novog Zelanda pa da zavirimo malo i ispod zemlje.Ja nisam spelolog ali me fasciniralo ..prvo koliko pećina ima Na Novom Zelandu.Morala sam odabrati samo neke i nadam se da će vam se dopasti izbor.Poćecemo od onih koje su bliže meni..na Severnom Ostrvu. Jedna od najčuvenijih i svakako najlepših pećina je Waitomo pećina.To odavno znaju i svici, znate oni svetleći.I nije samo pećina najlepša .Čitava okolina sa nepreglednim zelenim poljima, mnogobrojnim vodopadima, spektakularnim vidicima i naravno svetski poznate krečnjačke formacije u Waitomo pećinskim sistemima, čine sve nezaboravnom posetom.Pre 30 miliona godina čitavo Waitomo područje nalazilo se  ispod mora.Danas iznad i ispod zemlje ovo je tetament istorije i kako je postajala priroda. .Waitomo je Maorska reč koja se sastoji iz dva dela.Wai što bi u prevodu bilo voda i tomo sto prevedeno znači Ulaz u rupu.Waitomo je medju najmirnijim predelima na Novom Zelandu i najredje je naseljen ( 2.7 ljudi ) Ne znam tačno ko je ova jedna sedmina ali tako to funkcionise u statistici po kvadratnom metru u odnosu na nacionalni prosek ,koji iznosi  14,1 posto ,što je opet smešno malo za ovaj naš ogroman prostor.     Mangaone Cave Ova pećina se nalazi u rezervatu koji je udaljen oko 40 km od Wairoa i do nje se dolzi uskim vijugavim puttem koji nema niakkve bankine. Detaljnije ispitane Waitomo pećine bile su otkrivene tek 1887 godine. Lokalni Maori poglavica Tane Tinorau u društvu Engleza Fred Mace su se spustili u pećine.Maori su naravno znali za ove pećine ali nisu nikad zalazili u njih.Napravljen je splav od trske, sa kojim su se jedino uz osvetljenje sveća spustili niz vodu koja je je uticala u pećinu..Kako udjose u prvu pećinu koja je bila, Pećina Svitaca, videše neka svetla, kako se ogledaju u vodi.Kad pogledaše uvis na plafonu je visilo i svetlelo  hiljade i hiljade svitaca. Presretni svojim otkrićem vraćali su se mnogo puta, pa su tako otkrili i gornji sprat pećine i lakši ulaz u nju.Ovaj ulaz se i dan danas koristi.1889 godine pećine su bile otvorene za turiste-Do 1906 poglavica Tane i njegova žena Huti su pratili turiste koji su istraživali pecćine.Onda je  država preuzela brigu o pećinama.1989 godine skoro 100 godina posle otkrića, vlasništvo pećina je vraćeno potomcima Tane, koji najvećim delom i vode turiste.                Ruakuri Cave Prema Maorskoj legendi Ruakuri Pećina, rua znači   brvnara a kuri ker, otkrivena je pre 400 do 500 godina kada je jedan maldi Maorski  lovac lovio ptice.Napali su ga divlji kerovi na samom ulazu pećine i on je pobegao u nju Kada ste u pećini čućete žubor vodopada u blizini.Ovo je inače najduža pećina ,koja će ako je verovati onima koji su krenuli na taj put većim delom svoga putovanja ostali otvorenih usta. Ovo je takodje jedina pećina u Južnoj Hemisferi koja je podešena za posetioce u invalidskim kolicima         Aranui Pećina Čim udjete u Aranui pećinu naićićete na džinovske insekte Weta, koji su jedinstveni na Novozelandskom području.I pored najbolje volje nisam uspela da pronadjem srpsko ime.Ako neko prepozna na slici, neka dojavi. Pećinska Weta se razlikuje od svojih rodjaka po veličini svojih krakova i antena u odnosu na razmere njihovog tela.Duge antene im pomažu da se lakše kreću kroz mračne prostore u pećini.Imaju oči ali ih najviše koriste da izbegnu svetlo.Noću izlaze iz pećine i u okolnim šumama traže hranu.Kada je pun mesec, zbog svetlosti neće napustiti pećinu   U Novembru 1910, mlad Maorski lovac Ruruku Aranui je lovio divlje svinje sa svojim kerom,koji je pojurio  divlju svinju nizbrdo.Aranui je trčao za njima ali u jednom trenutku i ker i divlja svinja su nestali. Lavež kera doveo je Aranui do malog otvora na proplanku.On je puzeći ušao kroz taj otvor i gle..u ogromnoj podzemnoj pećini našao i kera i divlju svinju.Očigledno pećina je nazvana po njemu                     Kawiti Caves.    I tako, mogli bi smo još zaista dugo ići pod  zemljom i otkrivati ove lepote.Za kraj sam ipak odabrala Nikau Pećinu                   Nikau pećina se nalazi u Waikaretu,mirnom stočarskom  i ovčarskom području sa fascinirajućim pejzažima i krečnjačkom podlogom. Vozeći slikovitim predelima možete napraviti i mali zaobilazak i posetiti  Weathertop Hollow, jednu od lokacija na kojima je  snimljen Lord of the Rings.             Kawiti pećine su nekoliko kilometara južno od Kawakawa.Poznate su i kao Waiomio pećine.I ove pećine su omiljene kao prebivalište svitaca. Kada udjete u pećinu oni svetle kao male zeleno plave zvezdice.Vrlo je interesantno sresti se sa stanovnikom ove pećine džinovskom  jeguljom  
    Sep 19, 2013 4934
  • 17 Aug 2013
    - Aleksandar Graham Bel koji je izumeo telefon nikada nije pozvao ženu ili majku.Obe su bile gluve - Ljudi sa plavim ocima bolje vide u mraku. - Ako gledate u sunce SADA, onda gledate u prošlost.Naime potrebno je 8 minuta da sunčev zrak stigne do Zemlje. ''Većina ljudi smanji zvuk na radiju u automobilu, dok gledaju ime neke ulice. ''Ako umesto Google ukucate elgooG dobićete čitav tekst  strane koja je sva naoapčke. ''Mobilni telefoni se mogu zapaliti u vašem dzepu Nokia je započela kao fabrika papira. ' Kora banane  može se ikoristiti za glancanje kožnih cipela i stavljati na kožu  da ublaži svrab od ujeda komarca ' 'U Brazilu postoji vrsta pauka ,koji kad vas ujede izaziva erekciju koja traje do 4 sata! Čokolada produžava život   Da je Facebook država, bila bi po veličini treća na svetu, veća od Amerike i Indonezije Na kutiji McDonalds Chicken Nuggets , 10 komada na slici je 11 U Japanu imaju četvrtaste lubenice Crvena boja ne iritira bikove.Bikovi su slepi na boje U Singapuru je zabranjeno hodati nag u svojoj kući Groždje će eksplodirati ako ga stavite u mikrotalasnu Mesec koji počne u nedelju uvek ce imati Petak 13 Lavovi se ponekad pare 40 puta dnevno Najduža engleska reč ima 45 slova pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis Originalno ime Bank of America je bilo Bank of Italy Merilin Monro je imala šest prstiju na jednoj nozi Za vreme svog života pojedete oko 120 hiljada kilograma hrane.To je odprilike težina 6 slonova Prijatno p.s. slobodno dodajte  i vi nešto...
    4864 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • - Aleksandar Graham Bel koji je izumeo telefon nikada nije pozvao ženu ili majku.Obe su bile gluve - Ljudi sa plavim ocima bolje vide u mraku. - Ako gledate u sunce SADA, onda gledate u prošlost.Naime potrebno je 8 minuta da sunčev zrak stigne do Zemlje. ''Većina ljudi smanji zvuk na radiju u automobilu, dok gledaju ime neke ulice. ''Ako umesto Google ukucate elgooG dobićete čitav tekst  strane koja je sva naoapčke. ''Mobilni telefoni se mogu zapaliti u vašem dzepu Nokia je započela kao fabrika papira. ' Kora banane  može se ikoristiti za glancanje kožnih cipela i stavljati na kožu  da ublaži svrab od ujeda komarca ' 'U Brazilu postoji vrsta pauka ,koji kad vas ujede izaziva erekciju koja traje do 4 sata! Čokolada produžava život   Da je Facebook država, bila bi po veličini treća na svetu, veća od Amerike i Indonezije Na kutiji McDonalds Chicken Nuggets , 10 komada na slici je 11 U Japanu imaju četvrtaste lubenice Crvena boja ne iritira bikove.Bikovi su slepi na boje U Singapuru je zabranjeno hodati nag u svojoj kući Groždje će eksplodirati ako ga stavite u mikrotalasnu Mesec koji počne u nedelju uvek ce imati Petak 13 Lavovi se ponekad pare 40 puta dnevno Najduža engleska reč ima 45 slova pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis Originalno ime Bank of America je bilo Bank of Italy Merilin Monro je imala šest prstiju na jednoj nozi Za vreme svog života pojedete oko 120 hiljada kilograma hrane.To je odprilike težina 6 slonova Prijatno p.s. slobodno dodajte  i vi nešto...
    Aug 17, 2013 4864
  • 19 Jul 2013
    Zasadite svoju penziju   Da, da sad ste još mladi ne razmišljate o tome ali je pitanje da li će uopšte biti novca u penzijskoj kasi kad vi stignete do nje.Inače ste ovako tip za zivim sad, štedeću posle ili nemate odakle da štedite.E pa ako imate sreće da negde posedujete ,nasledite, kupite, iznajmite ili štagod od toga parče zemlje, zasadite svoju penziju.Nije nikakava šala već realna mogućnost .Investicija nema šanse da propadne, a zašto čitajte dalje pa će vam se samo reći.Radi se o uzgoju tartufa , gljiva koja ne samo da je najskuplja na svetu već je i vrlo dekadentna i ukusna u upotrebi.Postoje dve vrste..bela i crna tartufa.Bela Tartufa iz Albe u Italiji ,za koju mnogi smatraju da se ne može nigde drugo u svetu pronaći ili uzgajati, do baš u Italiji.Sa ovim se ne slažu svi mikolozi( specijalisti za gljive) ali pošto ovde nameravam pisati o crnim tartufama, ostavimo za sada bele po strani.Dugo se smatralo da tartufe ne mogu da se uzgajaju ,no Francuski mikolozi su se bacili an posao kalemili micelijum tartufa na mladice lešnika ili oraha i na taj način na pogodnom zemljištu uspeli da ih i komercijano proizvedu.Ono što sam mislila da vam investicija ne može propasti se odnosi baš na to.Ako tartufe i ne uspeju u onolikoj meri ,koliko se nadate još uvek cete imati lešnike ili orahe.Za 1400 US$ možete kupiti  100sadnica i za 6 do 10 godina sa pravilnim uzgojem i brigom po drvetu možete za pocetak očekivati 250 grama tartufa. Kilogram tartufa se ovde prodaje za 3000NZ dolara što bi po današnjem kursu bilo 2380US$Na Novom Zelandu se tartufe već uspešno uzgajaju, kako na Južnom tako i na Severnom Ostrvu.Mladice su kalemljene micelijumom tartufa koji se uvozi iyz laboratorije u Perigordu , Francuska.Većinom se koristi mladica lešnika,Zbog udaljenosti i komplikovane procedure oko uvoženja mladica u Novi Zeland ,odlučeno je da se uveze micelijum, a inače u Perigordu se mogu kupiti inkulirane gotove mladice koje samo posadite.E sad , samo posadite..Tartufe vole zemlju koja je kisela i krečna,sto znači da treba dodati ovo ako vaša zemlja nije takva. Prvo treba ispitati da li je zemljište pogodno.Najvažnija je alkalnost kiselost zemljistaJednostavan način da ispitate alkalnost, ph zemljišta je da pomešate nekoliko kašika zemlje  sa istom količinom belog vinskog sirćeta u običnoj tegli sa poklopcem..Ako  promućkate pa čujete lako šištanje vaša zemlja je prosečne ksielosti .Što više šišti vaša zemllja je kiiselija.Ph od 7 je neutralan , tartufe vole 8 ili više. Ako vas ovaj test ne odvrati, možete  naći profesionalnu instituciju da vam napravi ovaj test.Ako je odgovor pozitivan sada možete naručiti sadnice i krenuti sa sadjenjem prema uputstvu koje dolazi sa njima.Kada ste izabrali gde, pripremili zemlju i zasadili sadnice, sledeči korak je da ih krešete i okopavate kako rastu.Onda dolazi teži deo..čekanje.. Kada dođe vreme  znaci i uzvišenja će se pojaviti oko drveta u kasno leto .što može značiti da ćete tu naći tartufe za 5 -6 meseci.Postoji dosta literature o uzgajanju tartufa. Nama na Novom Zelandu je to  "Ukrotiti tatrufu" od Ian Halla.On je inače prvi doneo tartufe za uzgoj na Novi Zeland, a priznat je mikolog i ovde i u svetu.     Tartufe se vade iz zemlje uz pomoć kerova i svinja koje su specijalno trenirane za to. Eto jedna korisna ideja a da li čete je prihavtiti to zavisi od vas i vaših očekivanja kako ćete živeti sad ili kad odete u penzijuhttp://www.dailymotion.com/video/xhqsz2_growing-white-and-black-truffles_techhttp://www.trufflesandmushrooms.co.nz/page8.html
    4655 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Zasadite svoju penziju   Da, da sad ste još mladi ne razmišljate o tome ali je pitanje da li će uopšte biti novca u penzijskoj kasi kad vi stignete do nje.Inače ste ovako tip za zivim sad, štedeću posle ili nemate odakle da štedite.E pa ako imate sreće da negde posedujete ,nasledite, kupite, iznajmite ili štagod od toga parče zemlje, zasadite svoju penziju.Nije nikakava šala već realna mogućnost .Investicija nema šanse da propadne, a zašto čitajte dalje pa će vam se samo reći.Radi se o uzgoju tartufa , gljiva koja ne samo da je najskuplja na svetu već je i vrlo dekadentna i ukusna u upotrebi.Postoje dve vrste..bela i crna tartufa.Bela Tartufa iz Albe u Italiji ,za koju mnogi smatraju da se ne može nigde drugo u svetu pronaći ili uzgajati, do baš u Italiji.Sa ovim se ne slažu svi mikolozi( specijalisti za gljive) ali pošto ovde nameravam pisati o crnim tartufama, ostavimo za sada bele po strani.Dugo se smatralo da tartufe ne mogu da se uzgajaju ,no Francuski mikolozi su se bacili an posao kalemili micelijum tartufa na mladice lešnika ili oraha i na taj način na pogodnom zemljištu uspeli da ih i komercijano proizvedu.Ono što sam mislila da vam investicija ne može propasti se odnosi baš na to.Ako tartufe i ne uspeju u onolikoj meri ,koliko se nadate još uvek cete imati lešnike ili orahe.Za 1400 US$ možete kupiti  100sadnica i za 6 do 10 godina sa pravilnim uzgojem i brigom po drvetu možete za pocetak očekivati 250 grama tartufa. Kilogram tartufa se ovde prodaje za 3000NZ dolara što bi po današnjem kursu bilo 2380US$Na Novom Zelandu se tartufe već uspešno uzgajaju, kako na Južnom tako i na Severnom Ostrvu.Mladice su kalemljene micelijumom tartufa koji se uvozi iyz laboratorije u Perigordu , Francuska.Većinom se koristi mladica lešnika,Zbog udaljenosti i komplikovane procedure oko uvoženja mladica u Novi Zeland ,odlučeno je da se uveze micelijum, a inače u Perigordu se mogu kupiti inkulirane gotove mladice koje samo posadite.E sad , samo posadite..Tartufe vole zemlju koja je kisela i krečna,sto znači da treba dodati ovo ako vaša zemlja nije takva. Prvo treba ispitati da li je zemljište pogodno.Najvažnija je alkalnost kiselost zemljistaJednostavan način da ispitate alkalnost, ph zemljišta je da pomešate nekoliko kašika zemlje  sa istom količinom belog vinskog sirćeta u običnoj tegli sa poklopcem..Ako  promućkate pa čujete lako šištanje vaša zemlja je prosečne ksielosti .Što više šišti vaša zemllja je kiiselija.Ph od 7 je neutralan , tartufe vole 8 ili više. Ako vas ovaj test ne odvrati, možete  naći profesionalnu instituciju da vam napravi ovaj test.Ako je odgovor pozitivan sada možete naručiti sadnice i krenuti sa sadjenjem prema uputstvu koje dolazi sa njima.Kada ste izabrali gde, pripremili zemlju i zasadili sadnice, sledeči korak je da ih krešete i okopavate kako rastu.Onda dolazi teži deo..čekanje.. Kada dođe vreme  znaci i uzvišenja će se pojaviti oko drveta u kasno leto .što može značiti da ćete tu naći tartufe za 5 -6 meseci.Postoji dosta literature o uzgajanju tartufa. Nama na Novom Zelandu je to  "Ukrotiti tatrufu" od Ian Halla.On je inače prvi doneo tartufe za uzgoj na Novi Zeland, a priznat je mikolog i ovde i u svetu.     Tartufe se vade iz zemlje uz pomoć kerova i svinja koje su specijalno trenirane za to. Eto jedna korisna ideja a da li čete je prihavtiti to zavisi od vas i vaših očekivanja kako ćete živeti sad ili kad odete u penzijuhttp://www.dailymotion.com/video/xhqsz2_growing-white-and-black-truffles_techhttp://www.trufflesandmushrooms.co.nz/page8.html
    Jul 19, 2013 4655
  • 29 Dec 2013
    Дневникми листајући (састав на тему . . . шетну)    ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес  мајици  да ми  уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе )  те рутавос екстрема (кото воле) кад већ коса ме неће      утом 1 мој климави исписник ,малтез, те ома на сва уста по влади  националиста  развуче.чито вели уновинама да је лебац поскупио.а & вода.   -чекај о чему причаш, помирљивоћу   -ма и они ко лабуристи само обећавају а кад и изаберемо ома лажу исто, распаљенће   - ма мора да си чито старе новине ,тешимга   - ма какви старе донео ми син он и купује па ми кад му се накупе довезе и онда у клозету лепо намиру се информишем оновостима ,указује   - ипак мислим да је датум био малко старији нањима,инсистирам   - па шта ако је  ибијо ,важно је да лажу ,упоран   - ха, политичари ко политићари , велим да не ћутим,а видим  ћао памети код мојега исписника ,јер поменуте насушне потребе (хлеб,вода)има две године како им цена мирује.богами новине беху неке са брадом   - шећер ме нагазијо изгледа , наставља,само лочем воду а онда пишкам јер и простата ми отказује полако,тако да те нечуди ако скренем у камењар намоменат   - ма само дај себи одушка а немарим и да ти се придружим по питању уринирања ,прихаватам   - чега , гледаме упитно   - ма то да и заједно онако удујету отресемо свако свог за себе ,појашњавам   - ааааааа,тако реци,слабије и чујем, прихвата прдуцкајући   - чујем оћете дупе ,шалим се,добро да мирис ветрић рибама одува   - ма морам зато се и шетам увече да лепо излуфтирам црева па онда спавам угодно ништа ме не подупире изнутра, детаљанће   - то ти је паметно јер ако сам себи не угађаш коће     утом њих три са ногама до врата ,голишавих стомачића ,немице ,на њиовом језику се кикоћу све се палме зањима окрећу ,обиђошенас устампеду   - ето јеси их запазио,немисле како ће им бубрези зазепсти тако младим па кад остаре ето проблема, поучноће   - ма ове генерације непланирају да остаре ,живи се сада ,а сутра , када  је то ,питајусе ,ја појашњавам   - е извини нешто ме заврће стомак идем кући ,напречацће, те сврну у његов сокак потпрашених пета . . . .    гледам око себе никог на променади проређени трчачи ,радни данје, па ија кретох ка стану разгибавајућисе као,успут. сокак узан, тротоар  немош се мимоићи, а ја откако ме је има томе 1 несавесан возач бијо размазо на пешачком прелазу па попих хоспитала пар месеци  искрљан нипокоју цену више коловозом неходам него се обазриво крећем тротоаром ко  и овог пута но посебно водећи рачуна о истуреним кованим решеткама на прозорима куућа да их не очешем.утом у исти сокак нека весела група женскаћа бану по бучностим закључујем да су малко насисане, певају ,кад оно јапанке, ко бонбонице севају бутке и подикоји сисић, па ми се у мимоходу насмејане обраћају нањином а ја каваљерски им узвраћам нанашем балканском па се кад прођоше окренух да их мушки одмерим одназад и утом . . звиз челом у једну од   поменутих решетки.     Свици изочију кренуше а и осетих топлину крви која ми се оросила на повисоком челу. И шта сад  изађем укомаду истана са благословом миле ми Таште  острвљене, а враћам се разбијеног чела и крвав након непуног сата оцуствовања истана.   Уистину нетреба ме пуштати самог никуд, а посебно . . . . уизлазак ноћни.
  • Дневникми листајући (састав на тему . . . шетну)    ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес  мајици  да ми  уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе )  те рутавос екстрема (кото воле) кад већ коса ме неће      утом 1 мој климави исписник ,малтез, те ома на сва уста по влади  националиста  развуче.чито вели уновинама да је лебац поскупио.а & вода.   -чекај о чему причаш, помирљивоћу   -ма и они ко лабуристи само обећавају а кад и изаберемо ома лажу исто, распаљенће   - ма мора да си чито старе новине ,тешимга   - ма какви старе донео ми син он и купује па ми кад му се накупе довезе и онда у клозету лепо намиру се информишем оновостима ,указује   - ипак мислим да је датум био малко старији нањима,инсистирам   - па шта ако је  ибијо ,важно је да лажу ,упоран   - ха, политичари ко политићари , велим да не ћутим,а видим  ћао памети код мојега исписника ,јер поменуте насушне потребе (хлеб,вода)има две године како им цена мирује.богами новине беху неке са брадом   - шећер ме нагазијо изгледа , наставља,само лочем воду а онда пишкам јер и простата ми отказује полако,тако да те нечуди ако скренем у камењар намоменат   - ма само дај себи одушка а немарим и да ти се придружим по питању уринирања ,прихаватам   - чега , гледаме упитно   - ма то да и заједно онако удујету отресемо свако свог за себе ,појашњавам   - ааааааа,тако реци,слабије и чујем, прихвата прдуцкајући   - чујем оћете дупе ,шалим се,добро да мирис ветрић рибама одува   - ма морам зато се и шетам увече да лепо излуфтирам црева па онда спавам угодно ништа ме не подупире изнутра, детаљанће   - то ти је паметно јер ако сам себи не угађаш коће     утом њих три са ногама до врата ,голишавих стомачића ,немице ,на њиовом језику се кикоћу све се палме зањима окрећу ,обиђошенас устампеду   - ето јеси их запазио,немисле како ће им бубрези зазепсти тако младим па кад остаре ето проблема, поучноће   - ма ове генерације непланирају да остаре ,живи се сада ,а сутра , када  је то ,питајусе ,ја појашњавам   - е извини нешто ме заврће стомак идем кући ,напречацће, те сврну у његов сокак потпрашених пета . . . .    гледам око себе никог на променади проређени трчачи ,радни данје, па ија кретох ка стану разгибавајућисе као,успут. сокак узан, тротоар  немош се мимоићи, а ја откако ме је има томе 1 несавесан возач бијо размазо на пешачком прелазу па попих хоспитала пар месеци  искрљан нипокоју цену више коловозом неходам него се обазриво крећем тротоаром ко  и овог пута но посебно водећи рачуна о истуреним кованим решеткама на прозорима куућа да их не очешем.утом у исти сокак нека весела група женскаћа бану по бучностим закључујем да су малко насисане, певају ,кад оно јапанке, ко бонбонице севају бутке и подикоји сисић, па ми се у мимоходу насмејане обраћају нањином а ја каваљерски им узвраћам нанашем балканском па се кад прођоше окренух да их мушки одмерим одназад и утом . . звиз челом у једну од   поменутих решетки.     Свици изочију кренуше а и осетих топлину крви која ми се оросила на повисоком челу. И шта сад  изађем укомаду истана са благословом миле ми Таште  острвљене, а враћам се разбијеног чела и крвав након непуног сата оцуствовања истана.   Уистину нетреба ме пуштати самог никуд, а посебно . . . . уизлазак ноћни.
    Dec 29, 2013 4633
  • 24 Mar 2014
    Donosimo vam nekoliko razloga zašto treba da pijete vodu sa sokom od ceđenog limuna...      1. Poboljšava vaš imuni sistem: Limun je bogat vitaminom C, koji je odličan za borbu protiv prehlade. Sadrži i puno kalijuma, koji stimuliše funkciju mozga i nerava. Kalijum takođe pomaže u kontroli krvnog pritiska. 2. Balansira pH: Pijte vodu sa limunom svaki dan i smanjićete ukupnu kiselost vašeg tela. Limun je jedna od alkalnih namirnica. Da, limun sadrži limunsku kiselinu, ali ne stvara kiselost u organizmu.  3. Pomaže kod mršavljenja: Limun je bogat pektinskim vlaknima, koji pomažu u borbi protiv osećaja gladi. Takođe je dokazano da ljudi koji najviše jedu alkalne namirnice brže mršave.  4. Pomaže varenje: Sok od limuna pomaže u izbacivanju otpadnih materija iz organizma. Podstiče jetru da proizvodi žuč, kiselinu potrebnu za varenje. Efikasno varenje smanjuje gorušicu i zatvor.  5. Predstavlja diuretik: Limun povećava izbacivanje urina, i time vam omaže da očistite organizam. Toksini se brže izbacuju što pomaže da vaš urinarni trakt ostane zdrav. 6. Čisti kožu: Vitamin C u limunu doprinosi smanjenju bora i nesavršenosti na koži. Voda sa limunom čisti toksine iz krvi što takođe pomaže da koža bude čista i zdrava. jasno kao dobro.  7. Osvežava dah i ublažava bol zuba i zapaljenja desni. Međutim, limunska kiselina može da nagriza gleđ zuba.  8. Umanjuje disajne probleme: Topla voda sa limunom pomaže u zaustavljanju kašlja i olakšava disanje. Pomaže ljudima koji boluju od astme i alergija.  9. Doprinosi zdravoj psihi: Vitamin C je jedna od prvih stvari koja u telu nestaje kada ste pod stresom.
    4516 Objavio/la Lara C®ft
  • Donosimo vam nekoliko razloga zašto treba da pijete vodu sa sokom od ceđenog limuna...      1. Poboljšava vaš imuni sistem: Limun je bogat vitaminom C, koji je odličan za borbu protiv prehlade. Sadrži i puno kalijuma, koji stimuliše funkciju mozga i nerava. Kalijum takođe pomaže u kontroli krvnog pritiska. 2. Balansira pH: Pijte vodu sa limunom svaki dan i smanjićete ukupnu kiselost vašeg tela. Limun je jedna od alkalnih namirnica. Da, limun sadrži limunsku kiselinu, ali ne stvara kiselost u organizmu.  3. Pomaže kod mršavljenja: Limun je bogat pektinskim vlaknima, koji pomažu u borbi protiv osećaja gladi. Takođe je dokazano da ljudi koji najviše jedu alkalne namirnice brže mršave.  4. Pomaže varenje: Sok od limuna pomaže u izbacivanju otpadnih materija iz organizma. Podstiče jetru da proizvodi žuč, kiselinu potrebnu za varenje. Efikasno varenje smanjuje gorušicu i zatvor.  5. Predstavlja diuretik: Limun povećava izbacivanje urina, i time vam omaže da očistite organizam. Toksini se brže izbacuju što pomaže da vaš urinarni trakt ostane zdrav. 6. Čisti kožu: Vitamin C u limunu doprinosi smanjenju bora i nesavršenosti na koži. Voda sa limunom čisti toksine iz krvi što takođe pomaže da koža bude čista i zdrava. jasno kao dobro.  7. Osvežava dah i ublažava bol zuba i zapaljenja desni. Međutim, limunska kiselina može da nagriza gleđ zuba.  8. Umanjuje disajne probleme: Topla voda sa limunom pomaže u zaustavljanju kašlja i olakšava disanje. Pomaže ljudima koji boluju od astme i alergija.  9. Doprinosi zdravoj psihi: Vitamin C je jedna od prvih stvari koja u telu nestaje kada ste pod stresom.
    Mar 24, 2014 4516
  • 15 Aug 2013
    Terina od povrća sa kozjim sirom     Ova terina od povrća i kozijeg sira izgleda prelepo .Nije je uopšte teško napraviti a vaši gosti će biti impresionirani.Vi naravno kao umetnici u kuhinji možete i sami dodato svoje omiljeno povrće .     1/2 šolje maslinovog ulja  i još malo da se namasti posuda.1 veći patlidžan, odseći vrh i dno i iseći uzdužne kriške1/2 kg tikvica , očistiti i iseći na kriške kao patlidžan.750 grama žutih tikvica, isečeno kao patlidžanSo i sveže mleven crni biber1 kg, mekog svežeg kozijeg sira2 kašike svežeg iseckanog bosiljka2 kašike svežeg iseckanog peršuna2 kašike maslinovog ulja2  velike crvene babure, pržene, oljuštene, seme izvadjeno sečene u  3 do 4 velika komada.1 kg svežeg spanaća, opranog, očišćenog, blanširanog i grubo isečenog2 velike žute paprike babure pripremiti na isti način kao crvene paprike1 Sos od sušenog paradajza prema donjem receptuKrutoni za serviranjePredgrej rernu na 220 stepeni Celzija..Dva ravna pleha prekri  srebrnom folijom i površno namaži uljem.Poredjaj patlidžan, tikvice u jednom redu,Ponovo ih premaži uljem i začini solju i biberom.Peci dok nije svetlo braon boje 8 do 10 minuta.Izvadi iz rerne i osatvi da se ohladi.Ponovi ovo sa preostalim kriškama povrćaU velikoj činiji izmešaj sir sa  bosiljkom, persunom, so i biber U terini poredjajte sada patlidžan tako pokrijete dno i da patlidžan visi iz terine  (kao na slici )     Redjaj sad crvenu papriku, tikvice zelene i žute, spanać i žutu papriku .Sad na vrh reda žute paprike pospi sir i sve ponovi dok ne potrošiš preostalo povrće.   Sada sve zamotaj u plastićnu foliju, stavi parče npr. kartona na vrh i neki težak predmet npr. kamen i sve ostavi u frižideru 8  do 24 sata.              Sos od sušenog paradajza 1 šolja dobro napunjena sušenim paradajzem (ne iz ulja), stavljena u vruću vodu da se rekonstituiše 1 kašičica balzam sirćeta 4 cesnjaka samlevenog belog luka 1/ 4 kašičice soli 1/4 kasišice mlevenog crvenog bibera1/8 kašičice sveže mlevenog crnog bibera1 1/4 šolje maslinovog ulja. U činiji kombinujte sušeni paradajz, balzam sirće, beli luk, crveni i crni biber i miksaj to na velikoj brzini.Dok se miksa postepeno dodaj maslinovo ulje, dok sve nije dobro izmešano.Gotovo.    
    4445 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Terina od povrća sa kozjim sirom     Ova terina od povrća i kozijeg sira izgleda prelepo .Nije je uopšte teško napraviti a vaši gosti će biti impresionirani.Vi naravno kao umetnici u kuhinji možete i sami dodato svoje omiljeno povrće .     1/2 šolje maslinovog ulja  i još malo da se namasti posuda.1 veći patlidžan, odseći vrh i dno i iseći uzdužne kriške1/2 kg tikvica , očistiti i iseći na kriške kao patlidžan.750 grama žutih tikvica, isečeno kao patlidžanSo i sveže mleven crni biber1 kg, mekog svežeg kozijeg sira2 kašike svežeg iseckanog bosiljka2 kašike svežeg iseckanog peršuna2 kašike maslinovog ulja2  velike crvene babure, pržene, oljuštene, seme izvadjeno sečene u  3 do 4 velika komada.1 kg svežeg spanaća, opranog, očišćenog, blanširanog i grubo isečenog2 velike žute paprike babure pripremiti na isti način kao crvene paprike1 Sos od sušenog paradajza prema donjem receptuKrutoni za serviranjePredgrej rernu na 220 stepeni Celzija..Dva ravna pleha prekri  srebrnom folijom i površno namaži uljem.Poredjaj patlidžan, tikvice u jednom redu,Ponovo ih premaži uljem i začini solju i biberom.Peci dok nije svetlo braon boje 8 do 10 minuta.Izvadi iz rerne i osatvi da se ohladi.Ponovi ovo sa preostalim kriškama povrćaU velikoj činiji izmešaj sir sa  bosiljkom, persunom, so i biber U terini poredjajte sada patlidžan tako pokrijete dno i da patlidžan visi iz terine  (kao na slici )     Redjaj sad crvenu papriku, tikvice zelene i žute, spanać i žutu papriku .Sad na vrh reda žute paprike pospi sir i sve ponovi dok ne potrošiš preostalo povrće.   Sada sve zamotaj u plastićnu foliju, stavi parče npr. kartona na vrh i neki težak predmet npr. kamen i sve ostavi u frižideru 8  do 24 sata.              Sos od sušenog paradajza 1 šolja dobro napunjena sušenim paradajzem (ne iz ulja), stavljena u vruću vodu da se rekonstituiše 1 kašičica balzam sirćeta 4 cesnjaka samlevenog belog luka 1/ 4 kašičice soli 1/4 kasišice mlevenog crvenog bibera1/8 kašičice sveže mlevenog crnog bibera1 1/4 šolje maslinovog ulja. U činiji kombinujte sušeni paradajz, balzam sirće, beli luk, crveni i crni biber i miksaj to na velikoj brzini.Dok se miksa postepeno dodaj maslinovo ulje, dok sve nije dobro izmešano.Gotovo.    
    Aug 15, 2013 4445
  • 28 Oct 2014
    Kopajući po oblaku uspomena, nedavno sam se setio svog prvog odlaska na fudbalsku utakmicu. Bilo je to u vreme kada je moja Zvezda igrala istorijsku utakmicu sa Ferencvarošem, a moj otac iz onih čuvenih roditeljskih predubeđenja nije želeo da se klinac kao ja izlaže opasnostima. Napominjem da se tada pod opasnostima podrazumevalo da ću se prejesti kikirikija ili semenki, ili možda dehidrirati od predugog čekanja na početak utakmice.  Umesto Zvezde i Ferencvaroša, dobio sam utešniu nagradu - navijanje na utakmici Galenika - više se ne sećam ko, gde je definitivno najveće uzbuđenje donosio onaj prodavac kikirikija, sve do 15 minuta pred kraj utakmice kada je u igru ušao legenda zemunskog fudbala Siniša Gajin i za tih 15 minuta dao 4 gola. Danas, kad razmišljam o tom vremenu, imam utisak da bi bilo koji igrač iz tih vremena i danas dao 4 gola za 15 minuta bilo kom od ovih timova, koji se nekom čudnom istorijskom greškom, nazivaju prvoligaši. Eh, kakav je to fudbal bio... i kakvo je to navijanje bilo...  Ilustracije radi, tada smo na utakmice išli 5, 6 sati ranije, kako bi se zauzela što bolja mesta. Zna se da su ta mesta bila uvek 2, 3 reda ispod šipki. Tada nije bilo stolica, nekada smo bukvalno stajali na jednoj nozi, a kad padne gol, redovni su bili talasi koji te bukvalno ponesu po 10 - 15 metara na dole.. pa ko preživi.. :) BTW, zato smo jurili ta mesta ispod šipki koje su zaustavljale talase (da ne pominjemo kako su prolazili oni koju su neposredno iznad šipke).    Na utakmice sam redovno išao sa mojim drugarom još iz predškolskih vremena, Bobom. Sećam se da smo jednom prilikom pobegli iz škole i u poluvremenu utakmice bili očajni jer je Zvezda gubila sa 0:1, a mi razmišljali kojim će ukorom da nas kazne. Bila je to ona sjajna utakmica u kojoj su crveno beli u drugom poluvremenu napunili mrežu Dinama iz Berlina sa 4 komada i prošli dalje, uprkos petardi u Berlinu (2:5). Ono što verovatno nikad neću zaboraviti je momenat kad je Šestić bukvalno ugurao loptu u mrežu u poslednjem minutu utakmice, a Boba i ja smo se našli u talasu i to tako što nas je neki tip bukvalno nosio, u svakoj ruci po jednog, kao da smo džakovi brašna. Naravno, provukli smo se i u školi, samo sa opomenom razrednog.   Te godine, ispratili smo zvezdu na svakoj utakmici do finala kupa Uefe i onog Mikelotija, uključujući i odlazak u London na Hajberi, odakle sam se vratio totalno promukao. Tada je moja Zvezda izbacila neki tamo Arsenal. Zanimljivo je da uopšte nisam video gol, samo onu štiklu Blagojevića, pa sam dva dana proveo pred TV da vidim i nastavak akcije i Duleta Savića kako trese mrežu. E da, tamo nema talasa, Englezi su suviše mlaki za tako nešto.  Nekako mi je posebno za srce prirasla jedna mala utakmica u kojoj je Srba Stamenković uporno pokušavao da poseje neke skandinavce u njihovom petercu, a oni nikako da se prime (to je ono kad Srba zamahne a njih petorica popadaju pustajući korenje na travnjaku Marakane). Za nas je Srba bio najveći mag fudbala,  odmah posle Džaje. Na ovoj utakmici se toliko bavio zemljoradnjom da su stigli da postignu samo 4 gola, a skandinavci su shvtili da im duboko oranje ide mnogo bolje nego fudbal. I svaki put kad Srba okrene njih četvoricu oko malog prsta, sa Juga poleti talas da malo pripomognu mukicama.    Bilo je tih utakmica za pamćenje puno, a ako bi trebalo da izaberem jednu koju bih po svemu izdvojio, definitivno je to ona protiv Barselone i čuveni lob Maradone za koji i on sam kaže da mu je najdraži gol u karijeri. A taj trenutak je zaista bio nešto posebno.. stadion ispunjen do poslednjeg mesta, a svi do jednog aplaudiramo velikoj majstoriji.. i dan danas se najezim od tog zvuka.. nezaboravno.    Dvoumio sam se da li je možda trebalo ovu priču da nazovem "moj drugar Boba i ja - fudbalski navijači". Da, naglašavam, navijači, a ne fanovi.. mi smo na utakmice zaista išli da navijamo, i to za NAŠ klub... Radovali smo se pobedama i tugovali zbog neuspeha zajedno, bezali iz škole zajedno, bili zbog toga i kažnjavani zajedno.. a jedino gde smo se razlikovali, bila je činjenica da je Boba PARTIZANOVAC, a ja ZVEZDAŠ.    Elem, znate, išao sam ja i na druge stadione, navijao i sve ono po redu, ali jedna je Marakana... samo je Marakana imala talase... i danas, ti mi talasi nedostaju... i nisu krivi ovi sto ponekad prođu pretkvlalifikacije za kvalifikacije, krivi su oni što su oterali talase... Talase sa Marakane... e za njih jedna poruka.... NE TALASAJTE VIŠE.
    4406 Objavio/la Chupko Chupavi
  • Kopajući po oblaku uspomena, nedavno sam se setio svog prvog odlaska na fudbalsku utakmicu. Bilo je to u vreme kada je moja Zvezda igrala istorijsku utakmicu sa Ferencvarošem, a moj otac iz onih čuvenih roditeljskih predubeđenja nije želeo da se klinac kao ja izlaže opasnostima. Napominjem da se tada pod opasnostima podrazumevalo da ću se prejesti kikirikija ili semenki, ili možda dehidrirati od predugog čekanja na početak utakmice.  Umesto Zvezde i Ferencvaroša, dobio sam utešniu nagradu - navijanje na utakmici Galenika - više se ne sećam ko, gde je definitivno najveće uzbuđenje donosio onaj prodavac kikirikija, sve do 15 minuta pred kraj utakmice kada je u igru ušao legenda zemunskog fudbala Siniša Gajin i za tih 15 minuta dao 4 gola. Danas, kad razmišljam o tom vremenu, imam utisak da bi bilo koji igrač iz tih vremena i danas dao 4 gola za 15 minuta bilo kom od ovih timova, koji se nekom čudnom istorijskom greškom, nazivaju prvoligaši. Eh, kakav je to fudbal bio... i kakvo je to navijanje bilo...  Ilustracije radi, tada smo na utakmice išli 5, 6 sati ranije, kako bi se zauzela što bolja mesta. Zna se da su ta mesta bila uvek 2, 3 reda ispod šipki. Tada nije bilo stolica, nekada smo bukvalno stajali na jednoj nozi, a kad padne gol, redovni su bili talasi koji te bukvalno ponesu po 10 - 15 metara na dole.. pa ko preživi.. :) BTW, zato smo jurili ta mesta ispod šipki koje su zaustavljale talase (da ne pominjemo kako su prolazili oni koju su neposredno iznad šipke).    Na utakmice sam redovno išao sa mojim drugarom još iz predškolskih vremena, Bobom. Sećam se da smo jednom prilikom pobegli iz škole i u poluvremenu utakmice bili očajni jer je Zvezda gubila sa 0:1, a mi razmišljali kojim će ukorom da nas kazne. Bila je to ona sjajna utakmica u kojoj su crveno beli u drugom poluvremenu napunili mrežu Dinama iz Berlina sa 4 komada i prošli dalje, uprkos petardi u Berlinu (2:5). Ono što verovatno nikad neću zaboraviti je momenat kad je Šestić bukvalno ugurao loptu u mrežu u poslednjem minutu utakmice, a Boba i ja smo se našli u talasu i to tako što nas je neki tip bukvalno nosio, u svakoj ruci po jednog, kao da smo džakovi brašna. Naravno, provukli smo se i u školi, samo sa opomenom razrednog.   Te godine, ispratili smo zvezdu na svakoj utakmici do finala kupa Uefe i onog Mikelotija, uključujući i odlazak u London na Hajberi, odakle sam se vratio totalno promukao. Tada je moja Zvezda izbacila neki tamo Arsenal. Zanimljivo je da uopšte nisam video gol, samo onu štiklu Blagojevića, pa sam dva dana proveo pred TV da vidim i nastavak akcije i Duleta Savića kako trese mrežu. E da, tamo nema talasa, Englezi su suviše mlaki za tako nešto.  Nekako mi je posebno za srce prirasla jedna mala utakmica u kojoj je Srba Stamenković uporno pokušavao da poseje neke skandinavce u njihovom petercu, a oni nikako da se prime (to je ono kad Srba zamahne a njih petorica popadaju pustajući korenje na travnjaku Marakane). Za nas je Srba bio najveći mag fudbala,  odmah posle Džaje. Na ovoj utakmici se toliko bavio zemljoradnjom da su stigli da postignu samo 4 gola, a skandinavci su shvtili da im duboko oranje ide mnogo bolje nego fudbal. I svaki put kad Srba okrene njih četvoricu oko malog prsta, sa Juga poleti talas da malo pripomognu mukicama.    Bilo je tih utakmica za pamćenje puno, a ako bi trebalo da izaberem jednu koju bih po svemu izdvojio, definitivno je to ona protiv Barselone i čuveni lob Maradone za koji i on sam kaže da mu je najdraži gol u karijeri. A taj trenutak je zaista bio nešto posebno.. stadion ispunjen do poslednjeg mesta, a svi do jednog aplaudiramo velikoj majstoriji.. i dan danas se najezim od tog zvuka.. nezaboravno.    Dvoumio sam se da li je možda trebalo ovu priču da nazovem "moj drugar Boba i ja - fudbalski navijači". Da, naglašavam, navijači, a ne fanovi.. mi smo na utakmice zaista išli da navijamo, i to za NAŠ klub... Radovali smo se pobedama i tugovali zbog neuspeha zajedno, bezali iz škole zajedno, bili zbog toga i kažnjavani zajedno.. a jedino gde smo se razlikovali, bila je činjenica da je Boba PARTIZANOVAC, a ja ZVEZDAŠ.    Elem, znate, išao sam ja i na druge stadione, navijao i sve ono po redu, ali jedna je Marakana... samo je Marakana imala talase... i danas, ti mi talasi nedostaju... i nisu krivi ovi sto ponekad prođu pretkvlalifikacije za kvalifikacije, krivi su oni što su oterali talase... Talase sa Marakane... e za njih jedna poruka.... NE TALASAJTE VIŠE.
    Oct 28, 2014 4406
  • 09 Apr 2015
        Gde sunce izlazi prvo na svetu- Where the sun rises, first n the world  Dodje tako vreme ,pa se skockaju sve okolnosti, da i brat mi i ja imamo slobodno i nadjemo se negde u Novom Zelandu da provedemo nekoliko dana zajedno sa porodicama.Koje radosti.Ovoga puta izbor padne na Gisborne,gradić,koji je za oboje negde u sredini od mesta nam stanovanja. To što Sarini roditelji imaju tu i kuću za odmor, je naravno odlično i jeftino rešenje.Na maorskom jeziku  Gisborne je poznat kaoTairawhiti- grad na koji sunce sija preko vode.Kako je moja klinka  bila malo prehladjena odustala  sam od prvobitnog plana da vozim tamo kolima i otišle smo avionom, što je zaista vrlo kratko putovanje.Bilo mi je pomalo žao jer je put do tamo divan čak i u zimsko veme.Ali biće prilike sigurna sam. Gisborne je prvi grad na svetu koji pozdravi izlazak sunca svako jutro , a poznat je po dobrom iću i piću i  divnim surf plažama. Kao nezvaničan glavni grad vina Chardonney na N.Z.,ceo odmor možete provesti posećujući brojne vinarije.Ima dosta organizovanih poseta pa ne morate posle svih proba,voziti. Postojao je samo jedan uslov a to je,nema mobilnih telefona,laptopa i sličnog.Naši kod kuće su imali broj telefona u kući za odmor.Samo je bratu bilo dozvoljeno da pogleda poruke jednom  dnevno da li ima nešto goruće na poslu.Dva puta sam uspela da pošaljem kratku poruku jednoj dragoj osobi i to je bilo sve.Bilo je i knjiga koje sam ponela da pročitam!I da li mi je nedostajao net? Pa  i nije do neke mere.Brzo  se zabpravi, kad   ste preokupirani sa troje dece,igrom čitavog dana ,pričama bez kraja,nekad smešnim, nekad ozbiljnim.Brat je doneo dosta crno belih filmova koje smo on i ja uz dobru kapljicu Gisbornskog vina tamanili noćima.     Za kuvanje sam bila zadužena naravno ja i kuvalo se po želji ukućana. Lenstvovalo se u pravom  smilu te reči .Kišnim danima ponekad nismo ni izlazili iz pidžama!Obilazili smo grad,šetali se po plaži i jednom  reči uživali.Eto  nadam se da sam i vama stvorila ba malo sliku  o ovom divnom mestu, koje ušuškano na obalama Pacifika svako jutro ,prvo na svetu dočeka izlazak sunca. Na Kaiti Plažu Kapetan Kuk se usidrio prvi put na Novom Zelandu ( 9 oktobra 1769 g)- Ako vas interesuje Maorska tradicija,u blizini je slikovita tipična Maorska kuća Te Poho O Rawiri Marae. Ova tradicija je vidljiva na mnogim mestima u Gibornu.priča se da je Titirangi (Kaiti) brdo, bilo mesto gde je prvi put doplovio Maorski waka (kano),Horotua i na njemu su pristigli prvi Maori u ovom  predelu. Postoji neka  magija u svitanju svakoga dana u Gisbornu.Zamislite osećaj da ste prvi na svetu koji ugleda izlazak sunca i pozdravlja novi dan.Sve to na  beloj peščanoj plaži odakle imate pogled na Pacifički Okean.Domaćini preporučuju Wainui plažu,koja je vrlo blizu grada i čuvena i po divnom šetalištu,odlična za letnje plivanje i surfanje,kao i za jahanje. There comes time when everything comes together, my brother and me get time off and meet somewhere in New Zealand and spend time together with our families.f. Happy days!   This time choice was Gisborne, little city which is somewhere in the middle from Auckland and Wellington,our home cities.That Sarah parents own a holiday house there, is of course nice and   cheap solution       Because my daughter had a little cold I decided to fly there.Which in a way was a pity ,because the road trip to there is separate joy with fantastic scenery .But I am sure there will be another time.   There was only one condition,no mobile phones,laptops and other electronic devices.Our families back home had a phone number of a  holiday house  for just in case. Only my brother was aloud to check his mail once a day, if there are some urgent matters at work.I managed to sneak two short messages to my dear friend.   Did I miss Internet? Mostly not.I missed some people  but net as such..no.There was no time for that.We played board games all day,had a long walks on the beach and long conversations.Sometimes funny ,sometimes serious. On a rainy days we would not bother to come out of our pajamas.I read quite a few books I brought with me.         My brother brought a whole collection of black and white movies and we would many nights spend watching them in the company of excellent Gisborne wine.   I was the main chef and the menu was a  la wish.   In the Māori language, Gisborne is known as Tairawhiti – ‘the coast upon which the sun shines across the water’. Gisborne is the first city in the world to greet the sun each morning, and it has a reputation for great food, wine and surf beaches. As the unofficial ‘Chardonnay Capital of New Zealand’, Gisborne has a comprehensive wine trail leading to boutique wineries. Several operators offer custom tours tailored for individuals or groups, to spare you the problem of driving. Kaiti Beach is the site of Captain Cook’s first landing in New Zealand (9 October 1769); nearby is picturesque Te Poho O Rawiri Marae. If you’re interested in Maori culture, Gisborne is an essential port of call on your itinerary – old traditions are still evident in many parts of the city. Oral history records Titirangi (Kaiti) Hill as the point of arrival for the migratory waka (canoe), Horouta, which brought the first Maori to the area. There is a certain magic to the new day in Gisborne. For as the most easterly city in the world you can be sure that if you are watching the sun rise here you are one of the first people on earth to greet the new day. The best spot to do this is undoubtedly on a stretch of white sandy Gisborne beach with the sun rising over the Pacific Ocean. Locals recommend Wainui Beach, just a short drive from the city and a favorite spot for walking, swimming, surfing, fishing and horse trekking. I hope I managed to give you an idea of this fantastic place,that wakes up every morning and greets the sun as first in the world.  
    4406 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •     Gde sunce izlazi prvo na svetu- Where the sun rises, first n the world  Dodje tako vreme ,pa se skockaju sve okolnosti, da i brat mi i ja imamo slobodno i nadjemo se negde u Novom Zelandu da provedemo nekoliko dana zajedno sa porodicama.Koje radosti.Ovoga puta izbor padne na Gisborne,gradić,koji je za oboje negde u sredini od mesta nam stanovanja. To što Sarini roditelji imaju tu i kuću za odmor, je naravno odlično i jeftino rešenje.Na maorskom jeziku  Gisborne je poznat kaoTairawhiti- grad na koji sunce sija preko vode.Kako je moja klinka  bila malo prehladjena odustala  sam od prvobitnog plana da vozim tamo kolima i otišle smo avionom, što je zaista vrlo kratko putovanje.Bilo mi je pomalo žao jer je put do tamo divan čak i u zimsko veme.Ali biće prilike sigurna sam. Gisborne je prvi grad na svetu koji pozdravi izlazak sunca svako jutro , a poznat je po dobrom iću i piću i  divnim surf plažama. Kao nezvaničan glavni grad vina Chardonney na N.Z.,ceo odmor možete provesti posećujući brojne vinarije.Ima dosta organizovanih poseta pa ne morate posle svih proba,voziti. Postojao je samo jedan uslov a to je,nema mobilnih telefona,laptopa i sličnog.Naši kod kuće su imali broj telefona u kući za odmor.Samo je bratu bilo dozvoljeno da pogleda poruke jednom  dnevno da li ima nešto goruće na poslu.Dva puta sam uspela da pošaljem kratku poruku jednoj dragoj osobi i to je bilo sve.Bilo je i knjiga koje sam ponela da pročitam!I da li mi je nedostajao net? Pa  i nije do neke mere.Brzo  se zabpravi, kad   ste preokupirani sa troje dece,igrom čitavog dana ,pričama bez kraja,nekad smešnim, nekad ozbiljnim.Brat je doneo dosta crno belih filmova koje smo on i ja uz dobru kapljicu Gisbornskog vina tamanili noćima.     Za kuvanje sam bila zadužena naravno ja i kuvalo se po želji ukućana. Lenstvovalo se u pravom  smilu te reči .Kišnim danima ponekad nismo ni izlazili iz pidžama!Obilazili smo grad,šetali se po plaži i jednom  reči uživali.Eto  nadam se da sam i vama stvorila ba malo sliku  o ovom divnom mestu, koje ušuškano na obalama Pacifika svako jutro ,prvo na svetu dočeka izlazak sunca. Na Kaiti Plažu Kapetan Kuk se usidrio prvi put na Novom Zelandu ( 9 oktobra 1769 g)- Ako vas interesuje Maorska tradicija,u blizini je slikovita tipična Maorska kuća Te Poho O Rawiri Marae. Ova tradicija je vidljiva na mnogim mestima u Gibornu.priča se da je Titirangi (Kaiti) brdo, bilo mesto gde je prvi put doplovio Maorski waka (kano),Horotua i na njemu su pristigli prvi Maori u ovom  predelu. Postoji neka  magija u svitanju svakoga dana u Gisbornu.Zamislite osećaj da ste prvi na svetu koji ugleda izlazak sunca i pozdravlja novi dan.Sve to na  beloj peščanoj plaži odakle imate pogled na Pacifički Okean.Domaćini preporučuju Wainui plažu,koja je vrlo blizu grada i čuvena i po divnom šetalištu,odlična za letnje plivanje i surfanje,kao i za jahanje. There comes time when everything comes together, my brother and me get time off and meet somewhere in New Zealand and spend time together with our families.f. Happy days!   This time choice was Gisborne, little city which is somewhere in the middle from Auckland and Wellington,our home cities.That Sarah parents own a holiday house there, is of course nice and   cheap solution       Because my daughter had a little cold I decided to fly there.Which in a way was a pity ,because the road trip to there is separate joy with fantastic scenery .But I am sure there will be another time.   There was only one condition,no mobile phones,laptops and other electronic devices.Our families back home had a phone number of a  holiday house  for just in case. Only my brother was aloud to check his mail once a day, if there are some urgent matters at work.I managed to sneak two short messages to my dear friend.   Did I miss Internet? Mostly not.I missed some people  but net as such..no.There was no time for that.We played board games all day,had a long walks on the beach and long conversations.Sometimes funny ,sometimes serious. On a rainy days we would not bother to come out of our pajamas.I read quite a few books I brought with me.         My brother brought a whole collection of black and white movies and we would many nights spend watching them in the company of excellent Gisborne wine.   I was the main chef and the menu was a  la wish.   In the Māori language, Gisborne is known as Tairawhiti – ‘the coast upon which the sun shines across the water’. Gisborne is the first city in the world to greet the sun each morning, and it has a reputation for great food, wine and surf beaches. As the unofficial ‘Chardonnay Capital of New Zealand’, Gisborne has a comprehensive wine trail leading to boutique wineries. Several operators offer custom tours tailored for individuals or groups, to spare you the problem of driving. Kaiti Beach is the site of Captain Cook’s first landing in New Zealand (9 October 1769); nearby is picturesque Te Poho O Rawiri Marae. If you’re interested in Maori culture, Gisborne is an essential port of call on your itinerary – old traditions are still evident in many parts of the city. Oral history records Titirangi (Kaiti) Hill as the point of arrival for the migratory waka (canoe), Horouta, which brought the first Maori to the area. There is a certain magic to the new day in Gisborne. For as the most easterly city in the world you can be sure that if you are watching the sun rise here you are one of the first people on earth to greet the new day. The best spot to do this is undoubtedly on a stretch of white sandy Gisborne beach with the sun rising over the Pacific Ocean. Locals recommend Wainui Beach, just a short drive from the city and a favorite spot for walking, swimming, surfing, fishing and horse trekking. I hope I managed to give you an idea of this fantastic place,that wakes up every morning and greets the sun as first in the world.  
    Apr 09, 2015 4406
  • 24 Jul 2013
    Našle se dve ludače u kafani u kojoj se samo plače. Da li od smeha ili od dima priča ide dalje blago se njima. Za mnogima tamo Laza plače al' Bože ni Dule ne zna s'njima šta će. Njih dve ko van priče al' bitno je da nisu CICE... Smeju se nabedjenim mačkama koje se odmah s vrata bacaju oko vrata, jadne su bile i ostće takve ... Što se muških tiče priča je jadna ne smeta im ni mali bata... Čast izuzetcima koji su BAJE al' priča ide dalje... Dve ludače se našle pa sad razmišljaju koja će kad da plače... Suze im teku ko niz reku što od smeha što od boli al' njima je bitno da se voli... Nije ih briga šta drugi misle puca im štikla tako one misle... Nižu se dani i mnoge noći one se nadaju da bolje će im vreme doći. Teše jedna drugu da ne misle na tugu smeju se noćima tamo nekim očima... I tako priča ide dalje i ko to zna dokle će da traje...
    4096 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Našle se dve ludače u kafani u kojoj se samo plače. Da li od smeha ili od dima priča ide dalje blago se njima. Za mnogima tamo Laza plače al' Bože ni Dule ne zna s'njima šta će. Njih dve ko van priče al' bitno je da nisu CICE... Smeju se nabedjenim mačkama koje se odmah s vrata bacaju oko vrata, jadne su bile i ostće takve ... Što se muških tiče priča je jadna ne smeta im ni mali bata... Čast izuzetcima koji su BAJE al' priča ide dalje... Dve ludače se našle pa sad razmišljaju koja će kad da plače... Suze im teku ko niz reku što od smeha što od boli al' njima je bitno da se voli... Nije ih briga šta drugi misle puca im štikla tako one misle... Nižu se dani i mnoge noći one se nadaju da bolje će im vreme doći. Teše jedna drugu da ne misle na tugu smeju se noćima tamo nekim očima... I tako priča ide dalje i ko to zna dokle će da traje...
    Jul 24, 2013 4096