Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
472Blogs
-
54Active Bloggers
468 blogs
-
Slomiće vam srce i vi ćete slamati drugima srca. Posvađaćete se s najboljim prijateljem ili se čak zaljubiti u njega. Kukaćete zbog vremena koje leti brže nego što ga možete uhvatiti. Nikad ga nećete moći zaustaviti. Zato fotografišite sve što stignete, smejte se do suza kad god možete, opraštajte ljudima njihove greške i volite kao da nikad niste bili povređeni. Činite dobro jer je to jedino merilo pametno proživljenog života. U životu ništa nije garantovano, nema predaha sa problemima i najčešće nema druge šanse koju ćete dobiti. Sve što možete je da živite život punim plućima, da kažete ljudima koje volite koliko su vam dragi, da odjebete one koji vas guše i crpe energiju. Jedino vreme kad možete uraditi nešto totalno blesavo i neponovljivo je sada. Zato prestanite ovo čitati i uradite baš to....1582 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Slomiće vam srce i vi ćete slamati drugima srca. Posvađaćete se s najboljim prijateljem ili se čak zaljubiti u njega. Kukaćete zbog vremena koje leti brže nego što ga možete uhvatiti. Nikad ga nećete moći zaustaviti. Zato fotografišite sve što stignete, smejte se do suza kad god možete, opraštajte ljudima njihove greške i volite kao da nikad niste bili povređeni. Činite dobro jer je to jedino merilo pametno proživljenog života. U životu ništa nije garantovano, nema predaha sa problemima i najčešće nema druge šanse koju ćete dobiti. Sve što možete je da živite život punim plućima, da kažete ljudima koje volite koliko su vam dragi, da odjebete one koji vas guše i crpe energiju. Jedino vreme kad možete uraditi nešto totalno blesavo i neponovljivo je sada. Zato prestanite ovo čitati i uradite baš to....Jul 23, 2016 1582 -
Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara KAKO DO STVARANJA KVALITETNE REGIONALNE MUZIČKE SCENE – GRUPA EL KACHON – SRB VS SLO Već sam pričao Bane Lokner i moja malenkost imamo neizmernu želju da oživimo regionalnu muzičku scenu na način dostojan R’n’R kao muzičkog pravca, neestradizovanog i dostojansvenog. Taiskreno verujem da će nam u tome pomoći priča članova benda El Kachon koju sačinjavaju muzičari iz Slovenije i Srbije, pa su zato i kompetentni da odgovore na sledeća pitanja i koliko je to moguće objasne razlike u stvarima koje nisu primarne, ali su sastavni deo R’n’R isto koliko i samo muzičko umeće. Kada izvučemo najbolje od svih i to najbolje svuda primenimo onda je i uspeh neizostavan. Članovi benda El Kachon su bila o razlikama između stvari bez kojih ne možemo zamisliti nastup i uspeh jednog benda, gde kao osnovu uzimamo da bend ima nesporan muzički kvalitet. Pitanja su bila o razlikama između Slovenačkih i Srpskih: 1. Studija 2. Klubova 3. Festivala 4. Medija 5. Menadžmenta. Andrej Barbič – Krt: Želeo bih, da bi svuda bilo više takvih koji bi prvenstveno bili kreativni prostor sa određenom zadimljenom atmosferom za davanje svojih osećanja u besmrtnost, a to znači snimanje pesme. Trenutak kojim se upisuješ u večnost je previše puta sterilan i previše organizovan hehe! Nadam se, da u Srbiji još postoje takvi, u Sloveniji su retki, i oni domaći imaju svoja pravila ponašanja i radni ritam. Želeo bih videti više klubova u obe države sa tačno određenim žanrovskim pravcem, gde mogu da se predstave bendovi, a i oni sa ličnim ispovestima i da nije svuda najbitnije da je žurka i da se računa količina prodanog pića. Ali to je već kultura posećivanja događaja, možda je u Srbiji više entuzijazma na tom području, mada verujem da to gaje starije generacije, mlađi bi samo žurku. Imam isto mišljenje kao o klubovima. Što se tiče veličine i količine, samo ako spomenem Beer Fest i novosadski Exit mislim da Srbija caruje na tom području. Mada je i kod nas lepa istorijska zbirka festivala, na žalost već pokojni Rock Otočec, Schengenfest u Vinici, pa žanrovski Metal Camp sada Metal Days i takođe pokojni Soča Riversplash. Imam osećaj, da sa godinama u Sloveniji festivali gube na vrednosti. Takođe se generacije smenjuju, zato je u slučaju žanrovske muzike dobro, jer dovuče veliki broj posetioca iz inostranstva (metalci su vrlo verna publika). U Sloveniji sam opazio previše raštrkanosti i nestručnog obaveštavanja, naravno ima izuzetaka. Žanr Rock muzike nije toliko prisutan u medijima jer se većina sve više bavi žutom štampom. Zbog procene umetnika, da time izgube na vrednosti i verodostojnosti, sami izbegavaju te medije, bolje neshvaćeni umetnik nego poznati autor na pikniku sa turbo-folk pevačicom koja ima istu izdavačku kuću. I kod nas je previše komercijalnih radio stanica i premalo pravih muzičkih urednika, ustvari ih niko ne poštuje. Stručnjake na svom području izguruju instant radijski voditelji, koji su duhoviti kao preparirani vepar na banketu, nisu društveno kritični i ne daju nikakve analize i dublje poglede na muziku i društvo, već su populistični idioti, koji imaju predobru platu za prelaki posao. U stilu – ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu ništa da ne radim. Možda novac tu nije najbitniji faktor, već činjenica da ljudi na tim radio stanicama vole da su bitni. A svi zvuče isto. Malo sam odlutao. Imamo još par vrdnih pohvale muzičkih kritičara, urednika i par časopisa, ipak premalo. Rad benda kao što smo mi daje drugačiju sliku na terenu i nije ni malo sjajna. Smem da tvrdim da je u Srbiji slična situacija, mada ne planiramo da se povučemo, zar ne? Nemam iskustva da bih dao mišljenje. Mileta Grujić – Miša: Kreativniji u Sloveniji, napredniji u razmišljanju, nisu imali turbo oboljenja kao studiji u Srbiji. Generalno. Što ne znači da u Srbiji nema dobrih studija, mada danas studio čini čovek. Ili človek, meni je svejedno. Srazmerno veličini dve države, u Sloveniji ih ima više, meni su zanimljiviji jer sam tek nešto više od godinu dana u Sloveniji. Koliko mogu da primetim, Srbija ima mnogo veće i jače festivale, ali se Slovenija može pohvaliti manjim i interesantnijim, alternativnijim. Ko se u Sloveniji žali na medije, neka dođe malo u Srbiju da vidi. U Srbiji jedino stvar spašavaju pojedinci koji imaju dostup etru, pa se bore protiv vetrenjača (kojih ima u Banatu i Bačkoj) Ne znam za Peđu (komentar na Žiginu parolu), ali mnoge znam u Srbiji i bolje da ih ne znam, u Sloveniji ih na sreću ne poznajem, osim što sam upoznao Šekija iz pesme ZPušenja, koji je… Žiga Dobravc – Žika: Studiji za snimanje u Srbiji su cenovno mnogo dostupniji. Studiji za vežbanje su takođe jeftiniji i ima ih daleko više nego u Sloveniji. U Srbiji je daleko više klubova, u celoj Sloveniji ih je od 15-20 koji još uvek rade. Klubska scena je u Sloveniji umrla, zbog službi obezbeđenja i SAZAS-a (u Srbiji SOKOJ) koji naplaćuju ogromne izdatke. Možda je u Srbiji scena još živa. Posete koncerata su bolje i publika je više zainteresovana za R’n’R. Srbija je veća, posledično je i više festivala. Scena na festivalima je slična, manje poznati bendovi sviraju u lošim terminima i simbolično su plaćeni u obe države. mediji su manje vište jednaki. Veze, poznanstva i pare, pa može i tvoja pesma da se pusti. Stas je više puta bitniji nego glas. (guzice i sise, samo da ne vise) Srpski menadžment funkcijoniše bolje i jeftinije. Neka živi Peđa! Tomi Perinčič: Pretpostavljam da nema razlike, verovatno su određeni studiji u Sbiji jeftiniji nego u Sloveniji. Prvi utisak je da u Srbiji ima mnogo više klubova u kojima se svira R’n’R. Mislim da nema nikakve razlike, imaju iste prepreke i probleme. No comment. No comment. Primož Malenšek – PimpS: No comment. Slična situacija, čini mi se da je PR u manjim klubovima u Srbiji bolji nego u Sloveniji. Šteta da je zakon zabrane pušenja u Sloveniji. Slično u obe države. U Srbiji, čini mi se, organizatori prave manju razliku između stranih i domaćih muzičara. No comment. No comment. Dejan Sondža: Nisam imao priliku da snimam u studiju u Srbiji od 1998.g tako da ne znam kakva je trenutna situacija. Za Sloveniju mogu da kažem da se veoma trude i u većini slučajeva uspevaju da održe korak sa vremenom. Poslednji snimci koje sam čuo i uporedio sa srpskim su produkcijski daleko bolji i moderniji. Prednost klubova po Srbiji je da su pića jeftinija, cene karata prilagođene tržištu i dozvoljeno je pušenje u zatvorenom prostoru. U slovenačkim klubovima je u većini slučajeva odlična oprema, bend dobije pored honorara hranu i piće i svirke počinju i završavaju u pristojnije sate, do ponoći ili sat kasnije. Sa festivalima je izjednačena situacija. Glavni bend (Headliner) dobije sve počasti. Ostali bendovi ili nisu plaćeni ili je to mizerno i sa velikim kašnjenjem, ne dobiju zasluženu reklamu niti jedan ljudski odnos i poštovanje. Ponašaju se prema bendu kao da su došli da smetaju, a ne da su pozvani da sviraju. Tu su dostigli EU standard hehe! Sa medijima nismo imali dosta posla, ali u zadnje vreme je u Sloveniji na snazi zakon sa kvotama. Što znači da moraju da puštaju više muzike na slovenačkom jeziku, situacija je poprilično jadna. Ako bend nije već stekao neku slavu, nema ni priliku da se pojavi u javnosti i da dobije medijsku podršku. Sve ide preko veza i vezica i na štetu benda. Nije važan kvalitet već koga poznaješ. U Srbiji nije dobro, ali je mnogo jednostavnije, zna se tačna cena puštanja spota na TV ili radiju. U pokušaju da pronađem osobu za P.R. ili agenciju, naišao sam na veliki problem. Prva stvar je da ljudi sa kojima sam pregovarao ne znaju svoj posao, imaju duplo manje kontakta od mene i treće je da su tražili previše para, a to nisu mogli da opravdaju delima. Situaciju u Srbiji ne poznajem, par iskustava od pre par godina imam jako negativnih. Mada zadnja saradnja sa Predragom Jovanovićem vraća nadu u organizacijske i poslovne sposobnosti na teritoriji Srbije. Ili je izolovan primer? Tina Gerbec Radaković: Za sada sam snimala samo u Sloveniji, ali smo imali dosta puta probe sa El Brew u Srbiji u par različitih studija. Mada je verovatno da to nisu studiji u kojima se i snima. Razlika je predpodstavljam jedino u ceni. U Sloveniji je sve dosta skuplje. Pa eto, koliko smo svirali po Srbiji…na par mesta. U Srbiji još uvek ljude interesuje rokenrol. Ovde bi svi nešto novo, nešto drugačije i to se menja svaki mesec dana, mada teško je praviti poređenje kad je naša zemlja velika kao vaš glavni grad. Mislim da je trenutno takva situacija da su svi festivali isti, gledano sa strane benda. Možda su na severu malo bolje organizovani, ali isto je sranje ako nisi hedlajner. Podrazumeva se da bend ne bude ispoštovan od strane organizatora, da se kasni sa tonskim probama i da na kraju verovatno bend nastupa bez tonske. Ne postoji primerno mesto da se bend pripremi za nastup, organizatori otaljavaju posao i na kraju je još dugo čekanje na honorar uz mnogo muke. Razlika je da ih naravno ima više u Srbiji nego u našem malom selu. Za sada smo više interesovanja imali u Srbiji nego kod nas. Videćemo gde to sve vodi, ali važi pravilo ako sam ne uradiš, džaba ti menadžer. Jedino nam ostaje da se sami borimo i trudimo svim snagama. Predrag Jovanović1713 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara KAKO DO STVARANJA KVALITETNE REGIONALNE MUZIČKE SCENE – GRUPA EL KACHON – SRB VS SLO Već sam pričao Bane Lokner i moja malenkost imamo neizmernu želju da oživimo regionalnu muzičku scenu na način dostojan R’n’R kao muzičkog pravca, neestradizovanog i dostojansvenog. Taiskreno verujem da će nam u tome pomoći priča članova benda El Kachon koju sačinjavaju muzičari iz Slovenije i Srbije, pa su zato i kompetentni da odgovore na sledeća pitanja i koliko je to moguće objasne razlike u stvarima koje nisu primarne, ali su sastavni deo R’n’R isto koliko i samo muzičko umeće. Kada izvučemo najbolje od svih i to najbolje svuda primenimo onda je i uspeh neizostavan. Članovi benda El Kachon su bila o razlikama između stvari bez kojih ne možemo zamisliti nastup i uspeh jednog benda, gde kao osnovu uzimamo da bend ima nesporan muzički kvalitet. Pitanja su bila o razlikama između Slovenačkih i Srpskih: 1. Studija 2. Klubova 3. Festivala 4. Medija 5. Menadžmenta. Andrej Barbič – Krt: Želeo bih, da bi svuda bilo više takvih koji bi prvenstveno bili kreativni prostor sa određenom zadimljenom atmosferom za davanje svojih osećanja u besmrtnost, a to znači snimanje pesme. Trenutak kojim se upisuješ u večnost je previše puta sterilan i previše organizovan hehe! Nadam se, da u Srbiji još postoje takvi, u Sloveniji su retki, i oni domaći imaju svoja pravila ponašanja i radni ritam. Želeo bih videti više klubova u obe države sa tačno određenim žanrovskim pravcem, gde mogu da se predstave bendovi, a i oni sa ličnim ispovestima i da nije svuda najbitnije da je žurka i da se računa količina prodanog pića. Ali to je već kultura posećivanja događaja, možda je u Srbiji više entuzijazma na tom području, mada verujem da to gaje starije generacije, mlađi bi samo žurku. Imam isto mišljenje kao o klubovima. Što se tiče veličine i količine, samo ako spomenem Beer Fest i novosadski Exit mislim da Srbija caruje na tom području. Mada je i kod nas lepa istorijska zbirka festivala, na žalost već pokojni Rock Otočec, Schengenfest u Vinici, pa žanrovski Metal Camp sada Metal Days i takođe pokojni Soča Riversplash. Imam osećaj, da sa godinama u Sloveniji festivali gube na vrednosti. Takođe se generacije smenjuju, zato je u slučaju žanrovske muzike dobro, jer dovuče veliki broj posetioca iz inostranstva (metalci su vrlo verna publika). U Sloveniji sam opazio previše raštrkanosti i nestručnog obaveštavanja, naravno ima izuzetaka. Žanr Rock muzike nije toliko prisutan u medijima jer se većina sve više bavi žutom štampom. Zbog procene umetnika, da time izgube na vrednosti i verodostojnosti, sami izbegavaju te medije, bolje neshvaćeni umetnik nego poznati autor na pikniku sa turbo-folk pevačicom koja ima istu izdavačku kuću. I kod nas je previše komercijalnih radio stanica i premalo pravih muzičkih urednika, ustvari ih niko ne poštuje. Stručnjake na svom području izguruju instant radijski voditelji, koji su duhoviti kao preparirani vepar na banketu, nisu društveno kritični i ne daju nikakve analize i dublje poglede na muziku i društvo, već su populistični idioti, koji imaju predobru platu za prelaki posao. U stilu – ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja mogu ništa da ne radim. Možda novac tu nije najbitniji faktor, već činjenica da ljudi na tim radio stanicama vole da su bitni. A svi zvuče isto. Malo sam odlutao. Imamo još par vrdnih pohvale muzičkih kritičara, urednika i par časopisa, ipak premalo. Rad benda kao što smo mi daje drugačiju sliku na terenu i nije ni malo sjajna. Smem da tvrdim da je u Srbiji slična situacija, mada ne planiramo da se povučemo, zar ne? Nemam iskustva da bih dao mišljenje. Mileta Grujić – Miša: Kreativniji u Sloveniji, napredniji u razmišljanju, nisu imali turbo oboljenja kao studiji u Srbiji. Generalno. Što ne znači da u Srbiji nema dobrih studija, mada danas studio čini čovek. Ili človek, meni je svejedno. Srazmerno veličini dve države, u Sloveniji ih ima više, meni su zanimljiviji jer sam tek nešto više od godinu dana u Sloveniji. Koliko mogu da primetim, Srbija ima mnogo veće i jače festivale, ali se Slovenija može pohvaliti manjim i interesantnijim, alternativnijim. Ko se u Sloveniji žali na medije, neka dođe malo u Srbiju da vidi. U Srbiji jedino stvar spašavaju pojedinci koji imaju dostup etru, pa se bore protiv vetrenjača (kojih ima u Banatu i Bačkoj) Ne znam za Peđu (komentar na Žiginu parolu), ali mnoge znam u Srbiji i bolje da ih ne znam, u Sloveniji ih na sreću ne poznajem, osim što sam upoznao Šekija iz pesme ZPušenja, koji je… Žiga Dobravc – Žika: Studiji za snimanje u Srbiji su cenovno mnogo dostupniji. Studiji za vežbanje su takođe jeftiniji i ima ih daleko više nego u Sloveniji. U Srbiji je daleko više klubova, u celoj Sloveniji ih je od 15-20 koji još uvek rade. Klubska scena je u Sloveniji umrla, zbog službi obezbeđenja i SAZAS-a (u Srbiji SOKOJ) koji naplaćuju ogromne izdatke. Možda je u Srbiji scena još živa. Posete koncerata su bolje i publika je više zainteresovana za R’n’R. Srbija je veća, posledično je i više festivala. Scena na festivalima je slična, manje poznati bendovi sviraju u lošim terminima i simbolično su plaćeni u obe države. mediji su manje vište jednaki. Veze, poznanstva i pare, pa može i tvoja pesma da se pusti. Stas je više puta bitniji nego glas. (guzice i sise, samo da ne vise) Srpski menadžment funkcijoniše bolje i jeftinije. Neka živi Peđa! Tomi Perinčič: Pretpostavljam da nema razlike, verovatno su određeni studiji u Sbiji jeftiniji nego u Sloveniji. Prvi utisak je da u Srbiji ima mnogo više klubova u kojima se svira R’n’R. Mislim da nema nikakve razlike, imaju iste prepreke i probleme. No comment. No comment. Primož Malenšek – PimpS: No comment. Slična situacija, čini mi se da je PR u manjim klubovima u Srbiji bolji nego u Sloveniji. Šteta da je zakon zabrane pušenja u Sloveniji. Slično u obe države. U Srbiji, čini mi se, organizatori prave manju razliku između stranih i domaćih muzičara. No comment. No comment. Dejan Sondža: Nisam imao priliku da snimam u studiju u Srbiji od 1998.g tako da ne znam kakva je trenutna situacija. Za Sloveniju mogu da kažem da se veoma trude i u većini slučajeva uspevaju da održe korak sa vremenom. Poslednji snimci koje sam čuo i uporedio sa srpskim su produkcijski daleko bolji i moderniji. Prednost klubova po Srbiji je da su pića jeftinija, cene karata prilagođene tržištu i dozvoljeno je pušenje u zatvorenom prostoru. U slovenačkim klubovima je u većini slučajeva odlična oprema, bend dobije pored honorara hranu i piće i svirke počinju i završavaju u pristojnije sate, do ponoći ili sat kasnije. Sa festivalima je izjednačena situacija. Glavni bend (Headliner) dobije sve počasti. Ostali bendovi ili nisu plaćeni ili je to mizerno i sa velikim kašnjenjem, ne dobiju zasluženu reklamu niti jedan ljudski odnos i poštovanje. Ponašaju se prema bendu kao da su došli da smetaju, a ne da su pozvani da sviraju. Tu su dostigli EU standard hehe! Sa medijima nismo imali dosta posla, ali u zadnje vreme je u Sloveniji na snazi zakon sa kvotama. Što znači da moraju da puštaju više muzike na slovenačkom jeziku, situacija je poprilično jadna. Ako bend nije već stekao neku slavu, nema ni priliku da se pojavi u javnosti i da dobije medijsku podršku. Sve ide preko veza i vezica i na štetu benda. Nije važan kvalitet već koga poznaješ. U Srbiji nije dobro, ali je mnogo jednostavnije, zna se tačna cena puštanja spota na TV ili radiju. U pokušaju da pronađem osobu za P.R. ili agenciju, naišao sam na veliki problem. Prva stvar je da ljudi sa kojima sam pregovarao ne znaju svoj posao, imaju duplo manje kontakta od mene i treće je da su tražili previše para, a to nisu mogli da opravdaju delima. Situaciju u Srbiji ne poznajem, par iskustava od pre par godina imam jako negativnih. Mada zadnja saradnja sa Predragom Jovanovićem vraća nadu u organizacijske i poslovne sposobnosti na teritoriji Srbije. Ili je izolovan primer? Tina Gerbec Radaković: Za sada sam snimala samo u Sloveniji, ali smo imali dosta puta probe sa El Brew u Srbiji u par različitih studija. Mada je verovatno da to nisu studiji u kojima se i snima. Razlika je predpodstavljam jedino u ceni. U Sloveniji je sve dosta skuplje. Pa eto, koliko smo svirali po Srbiji…na par mesta. U Srbiji još uvek ljude interesuje rokenrol. Ovde bi svi nešto novo, nešto drugačije i to se menja svaki mesec dana, mada teško je praviti poređenje kad je naša zemlja velika kao vaš glavni grad. Mislim da je trenutno takva situacija da su svi festivali isti, gledano sa strane benda. Možda su na severu malo bolje organizovani, ali isto je sranje ako nisi hedlajner. Podrazumeva se da bend ne bude ispoštovan od strane organizatora, da se kasni sa tonskim probama i da na kraju verovatno bend nastupa bez tonske. Ne postoji primerno mesto da se bend pripremi za nastup, organizatori otaljavaju posao i na kraju je još dugo čekanje na honorar uz mnogo muke. Razlika je da ih naravno ima više u Srbiji nego u našem malom selu. Za sada smo više interesovanja imali u Srbiji nego kod nas. Videćemo gde to sve vodi, ali važi pravilo ako sam ne uradiš, džaba ti menadžer. Jedino nam ostaje da se sami borimo i trudimo svim snagama. Predrag JovanovićJul 22, 2016 1713 -
Slatke muke su oni trenuci kad ti se ne sviđa posebno situacija u kojoj se nalaziš, ali znaš da je to zapravo jako dobro (iako možda nisi ni svestan): Kad moraš počistiti haos nakon dobre žurke, ali ne mariš jer si bio s prijateljima. Kad ti odeća postane malo tesna, ali ne mariš jer imaš dovoljno hrane. Kad te senka prati dok radiš, ali ne mariš jer si napolju po sunčanom danu. Kad nađeš parking mesto na samom kraju parkinga, ali ne mariš jer možeš da hodaš. Kad moraš očistiti prozore, oribati pod i spremiti rublje, ali ne mariš jer imaš krov nad glavom. Kad dobiješ veliki račun za grejanje, ali ne mariš jer ti je toplo. Kad te ujutro probudi taj prokleti budilnik, ali ne mariš jer si živ. Kad imaš pored sebe ljubav, koji ti izmami osmeh na lice i kad su ti sve lađe potunule...1924 Objavio/la Betty Boop
-
By Betty Boop Slatke muke su oni trenuci kad ti se ne sviđa posebno situacija u kojoj se nalaziš, ali znaš da je to zapravo jako dobro (iako možda nisi ni svestan): Kad moraš počistiti haos nakon dobre žurke, ali ne mariš jer si bio s prijateljima. Kad ti odeća postane malo tesna, ali ne mariš jer imaš dovoljno hrane. Kad te senka prati dok radiš, ali ne mariš jer si napolju po sunčanom danu. Kad nađeš parking mesto na samom kraju parkinga, ali ne mariš jer možeš da hodaš. Kad moraš očistiti prozore, oribati pod i spremiti rublje, ali ne mariš jer imaš krov nad glavom. Kad dobiješ veliki račun za grejanje, ali ne mariš jer ti je toplo. Kad te ujutro probudi taj prokleti budilnik, ali ne mariš jer si živ. Kad imaš pored sebe ljubav, koji ti izmami osmeh na lice i kad su ti sve lađe potunule...Jul 20, 2016 1924 -
Svako od nas ima mogućnost za dva različita izbora o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi izbor je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi izbor? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali.1495 Objavio/la Betty Boop
-
By Betty Boop Svako od nas ima mogućnost za dva različita izbora o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi izbor je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi izbor? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali.Jul 14, 2016 1495
-
Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele.1365 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele.Jul 06, 2016 1365
-
1. Internet danas predstavlja svetsku računarsku mrežu ili mrežu svih mreža koje slobodno razmenjuju informacije. Pre svega pojam internet znači mreža unutar mreža odnosno globalna mreža. Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150 milijardi. 2. ISTORIJAT Već od prvih dana pa sve do danas,internet je proslavio mnogo “rodjendana“,ali koji je pravi teško će se složiti I najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to bilo 1960- tih godina prošlog veka kada je internet stvorila američka vojska usled pretnje atomskog rata.Cilj im je bio da stvore vezu izmedju računara koja bi bila stabilna u ratovima. 3. Sa druge strane,1961. godine Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put je objavio rad o paketnom prenosu (packet switching tehnology) što u stvari označava protokol u kojem se poruka razdvaja na pakete pre nego što se pošalju. Svaki paket se zatim prenosi različitim putevima do destinacije. 1969. godine ministrastvo odbrane SAD-a odabralo je ARPANET(Advanced Research Project Agency network) za istraživanje I razvoj komunikacije I komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. 4. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma otkrića koja su obeležila razvoj interneta kakvog danas znamo,a potom se dogodilo I odvajanje ARPANET-a iz vojnog ekspreimenta u javni istraživački projekat. Nešto kasnije,američki I svetski fakulteti (visoke škole) shvataju značaj interneta I stvaraju svoje akademske mreže. 5. Verovatno najvažniji trenutak bio je 1983. godine prelazak sa NCP (Network Control Protocol) naTCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) što je u stvari značilo prelazak na tehnologiju koja se i danas koristi. 6. Količina informacija koju danas serveri poseduju je ogromna I teško je proceniti I prikazati realno kolika je ona zaista. Za razliku od prvobitne upotrebe interneta I ograničenosti pristupa, danas se na njemu može naći sve što je ljudima potrebno počev od Wikipedie, preko društvenih mreža I mnogih drugih sajtova. Osim ovih vrsta sajtova,vremenom se razvila mogućnost elektronske pošte ili poznatije email-ova. 7. FAZE U RAZVOJU INTERNETA Potreba vojske SAD-a da omogući komunikaciju izmedju različitih istraživačkih centara dovela je do umrežavanja računara I stvorena je prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe. Uključivanjem univerziteta I naučnih radnika, ta inicijalna mreža je proširena I dobila je polujavne oblike delovanja. Donošenje zakona u SAD-a 1991. kojim se u mrežu uključuju sve istraživačke institucije I sve škole. Mreža je postala dostupna svima I uvođenje Word Wide Web-a i elektronskog poslovanja.1627 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa 1. Internet danas predstavlja svetsku računarsku mrežu ili mrežu svih mreža koje slobodno razmenjuju informacije. Pre svega pojam internet znači mreža unutar mreža odnosno globalna mreža. Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150 milijardi. 2. ISTORIJAT Već od prvih dana pa sve do danas,internet je proslavio mnogo “rodjendana“,ali koji je pravi teško će se složiti I najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to bilo 1960- tih godina prošlog veka kada je internet stvorila američka vojska usled pretnje atomskog rata.Cilj im je bio da stvore vezu izmedju računara koja bi bila stabilna u ratovima. 3. Sa druge strane,1961. godine Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put je objavio rad o paketnom prenosu (packet switching tehnology) što u stvari označava protokol u kojem se poruka razdvaja na pakete pre nego što se pošalju. Svaki paket se zatim prenosi različitim putevima do destinacije. 1969. godine ministrastvo odbrane SAD-a odabralo je ARPANET(Advanced Research Project Agency network) za istraživanje I razvoj komunikacije I komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. 4. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma otkrića koja su obeležila razvoj interneta kakvog danas znamo,a potom se dogodilo I odvajanje ARPANET-a iz vojnog ekspreimenta u javni istraživački projekat. Nešto kasnije,američki I svetski fakulteti (visoke škole) shvataju značaj interneta I stvaraju svoje akademske mreže. 5. Verovatno najvažniji trenutak bio je 1983. godine prelazak sa NCP (Network Control Protocol) naTCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) što je u stvari značilo prelazak na tehnologiju koja se i danas koristi. 6. Količina informacija koju danas serveri poseduju je ogromna I teško je proceniti I prikazati realno kolika je ona zaista. Za razliku od prvobitne upotrebe interneta I ograničenosti pristupa, danas se na njemu može naći sve što je ljudima potrebno počev od Wikipedie, preko društvenih mreža I mnogih drugih sajtova. Osim ovih vrsta sajtova,vremenom se razvila mogućnost elektronske pošte ili poznatije email-ova. 7. FAZE U RAZVOJU INTERNETA Potreba vojske SAD-a da omogući komunikaciju izmedju različitih istraživačkih centara dovela je do umrežavanja računara I stvorena je prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe. Uključivanjem univerziteta I naučnih radnika, ta inicijalna mreža je proširena I dobila je polujavne oblike delovanja. Donošenje zakona u SAD-a 1991. kojim se u mrežu uključuju sve istraživačke institucije I sve škole. Mreža je postala dostupna svima I uvođenje Word Wide Web-a i elektronskog poslovanja.Jun 15, 2016 1627
-
Društvena mreža (takođe i socijalna mreža) je društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo, zajednički interes, finansijska razmena, nedopadanje, seksualni odnosi, ili odnosi poverenja, znanja ili prestiža. Rezultujuća struktura često može da bude veoma kompleksna. Analiza društvene mreže posmatra društvene odnose u terminima „čvorova“ i „veza“. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veze su njihovi međusobni odnosi. Može da bude više različitih veza između čvorova. Društvene mreže se mogu osnivati i gasiti zavisno od potreba. Osnivaju se kako bi se nosile sa određenimproblemom, najčešće u formi grupa za samopomoć, mreža NVO i grupa za socijalni aktivizam. Ubrzano se razvijaju sa pojavom novih tehnologija, posebno Interneta. Istraživanje u akademskoj sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritičnu ulogu u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi društvena mreža je mapa svih relevantnih veza između čvorova koji se proučavaju. Mreža može da iskoristi i za određivanje društvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se često prikazuju u vidu dijagrama društvene mreže gde su čvorovi tačke a linije veze. Društvene mreže ne treba mešati sa servisima za društvene mreže kao što su MySpace, Orkut, Facebook, Ning itd. ili sa virtuelnim zajednicama. Servis za društvenu mrežu je vrsta onlajn servisa, koji se najčešće javlja u obliku platforme, prozora ili veb-sajta. Kao što mu samo ime kaže, to je mesto gde se ljudi iz različitih krajeva sveta povezuju međusobno, sklapavši nova poznanstva, ili pak da bi ostali u kontaktu sa poznanicima. Danas, u svetu postoji na stotinu ovih servisa. Prvi oblici servisa za društvenu mrežu se javljaju 90-ih godina 20. Veka. Prve mreže koje se javljaju na WWW-u su bile poput soba za ćaskanje, gde je više korisnika moglo ćaskati međusobno. Na nekima je bio dozvoljen pristup samo preko registracije, dok kod drugih, potrebno je samo imati nadimak (engl. Nickname). U takvim sobama, obično postoji lista sa strane, gde jedan korisnik može videti sve druge aktivne u tom trenutku. Na donjem delu ekrana, se nalazi mesto na kom korisnik kuca ono što želi da kaže. Obično se pored nalazi lista sa smajlovima, koje korisnik takođe unosi preko prostora za kucanje. Jedan od primeraka za ovakvu vrstu društvenog servisa je mIRC, koji je stekao veliku popularnost, upravo zbog svoje jednostavnosti, tj. lakom pristupu svih podataka. Ipak, najveći značaj je stekao E-mail, koji je i dan danas jedan od najupotrebljivijih servisa za društvenu mrežu. Osim standarnog načina četovanja, korisnici mogu komunicirati preko videa, što uveliko olakšava komunikaciju. Takav tip komunikacije se može vršiti između dva ili više korisnika. Ipak, za ovakav vid komunikacije je potrebno obezbediti neke komponente ili uređaje, kao što je u ovom slučaju Veb kamera. Jedni od najpopularnijih modernih sistema za komunikaciju danas su Fejsbuk, Tviter, Jutub, Majspejs, Skajp… Ušavši u 21. vek, servisi za društvenu mrežu se usložavaju, davajući veći pristup podacima korisniku. Stvaraju se sajtovi, koji će polako zameniti stare vidove komunikacije, preko soba za ćaskanje, a posle čak i i imejlove. Ovakve mreže, pored prvobitne uloge u komunikaciji, imaju najpre i ulogu marketinga, promovišući druge veb-sajtove i niz različitih usluga. Sami sistemi za komunikaciju se dosta menjaju. Naime, korisnici ne mogu komunicicirati sa svim članovima koji se nalaze na mreži, već mogu isključivo sa kontaktima (engl. Contacts).1560 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Društvena mreža (takođe i socijalna mreža) je društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo, zajednički interes, finansijska razmena, nedopadanje, seksualni odnosi, ili odnosi poverenja, znanja ili prestiža. Rezultujuća struktura često može da bude veoma kompleksna. Analiza društvene mreže posmatra društvene odnose u terminima „čvorova“ i „veza“. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veze su njihovi međusobni odnosi. Može da bude više različitih veza između čvorova. Društvene mreže se mogu osnivati i gasiti zavisno od potreba. Osnivaju se kako bi se nosile sa određenimproblemom, najčešće u formi grupa za samopomoć, mreža NVO i grupa za socijalni aktivizam. Ubrzano se razvijaju sa pojavom novih tehnologija, posebno Interneta. Istraživanje u akademskoj sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritičnu ulogu u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi društvena mreža je mapa svih relevantnih veza između čvorova koji se proučavaju. Mreža može da iskoristi i za određivanje društvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se često prikazuju u vidu dijagrama društvene mreže gde su čvorovi tačke a linije veze. Društvene mreže ne treba mešati sa servisima za društvene mreže kao što su MySpace, Orkut, Facebook, Ning itd. ili sa virtuelnim zajednicama. Servis za društvenu mrežu je vrsta onlajn servisa, koji se najčešće javlja u obliku platforme, prozora ili veb-sajta. Kao što mu samo ime kaže, to je mesto gde se ljudi iz različitih krajeva sveta povezuju međusobno, sklapavši nova poznanstva, ili pak da bi ostali u kontaktu sa poznanicima. Danas, u svetu postoji na stotinu ovih servisa. Prvi oblici servisa za društvenu mrežu se javljaju 90-ih godina 20. Veka. Prve mreže koje se javljaju na WWW-u su bile poput soba za ćaskanje, gde je više korisnika moglo ćaskati međusobno. Na nekima je bio dozvoljen pristup samo preko registracije, dok kod drugih, potrebno je samo imati nadimak (engl. Nickname). U takvim sobama, obično postoji lista sa strane, gde jedan korisnik može videti sve druge aktivne u tom trenutku. Na donjem delu ekrana, se nalazi mesto na kom korisnik kuca ono što želi da kaže. Obično se pored nalazi lista sa smajlovima, koje korisnik takođe unosi preko prostora za kucanje. Jedan od primeraka za ovakvu vrstu društvenog servisa je mIRC, koji je stekao veliku popularnost, upravo zbog svoje jednostavnosti, tj. lakom pristupu svih podataka. Ipak, najveći značaj je stekao E-mail, koji je i dan danas jedan od najupotrebljivijih servisa za društvenu mrežu. Osim standarnog načina četovanja, korisnici mogu komunicirati preko videa, što uveliko olakšava komunikaciju. Takav tip komunikacije se može vršiti između dva ili više korisnika. Ipak, za ovakav vid komunikacije je potrebno obezbediti neke komponente ili uređaje, kao što je u ovom slučaju Veb kamera. Jedni od najpopularnijih modernih sistema za komunikaciju danas su Fejsbuk, Tviter, Jutub, Majspejs, Skajp… Ušavši u 21. vek, servisi za društvenu mrežu se usložavaju, davajući veći pristup podacima korisniku. Stvaraju se sajtovi, koji će polako zameniti stare vidove komunikacije, preko soba za ćaskanje, a posle čak i i imejlove. Ovakve mreže, pored prvobitne uloge u komunikaciji, imaju najpre i ulogu marketinga, promovišući druge veb-sajtove i niz različitih usluga. Sami sistemi za komunikaciju se dosta menjaju. Naime, korisnici ne mogu komunicicirati sa svim članovima koji se nalaze na mreži, već mogu isključivo sa kontaktima (engl. Contacts).Jun 06, 2016 1560
-
Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara Da li ste nevladina organizacija? Radite sa mladima, posvećeni ste obrazovanju ili društvenim promenama? Microsoft već dve godine sprovpdi program donacija Microsoft Office 365 paketa nevladinom sektoru Primena inovativnih Cloud tehnologija povećava produktivnost i saradnju neprofitnih organizacija Kompanija Microsoft još pre dve godine objavila je globalnu dostupnost Office 365 paketa za neprofitna udruženja, kao i kvalifikovane nevladine organizacije (NVO) u okviru svog programa za donaciju softvera. Ovaj program donacija je dotupan u stotinak zemalja širom sveta. Microsoft Office 365 za neprofitne i nevladine organizacije omogućava brži i jednostavniji rad ovih udruženja pružajući im pristup najsavremenijim servisima, skrojenim upravo po njihovim potrebama koje uključuju: Mogućnost pristupa informacijama sa bilo koje lokacije: Office 365 za neprofitne organizacije omogućava pristup dokumentima nezavisno od lokacije zahvaljujući Office aplikacijama prilagođenim za računar, smart telefon ili tablet uređaj. Jednostavnu saradnju: Neprofitnim organizacijama je omogućeno da lako rade zajedno unutar organizacije, koristeći Office aplikacije putem elektronske pošte, zajedničkog kalendara, kao i međusobnog korišćenja dokumenata i video konferencije. Jednostavnu IT primenu: Office 365 za neprofitne organizacije pruža administratorima mogućnost jednostavnog pristupa kontroli i prilikom instalacije programa Office 365 , ne zahteva deinstalaciju prethodnih verzija ovog programa. Pouzdanost i savremenost: Office 365 za Neprofitne organizacije omogućava organizacijama da troše manje vremena na IT održavanje, obezbeđujući pristup najsvežijim tehnologijama koje su jednostavne I lake za upotrebu. I Office 365 za Neprofitne organizacije je finansijski podržan od strane vodećih bezbednosnih faktora u industriji I ima 99.9 % garanciju na savremenost. Kako su rekli u Microsoftu, ova kompanija neprofitnim i nevladinim organizacijama donira pristup najboljim Microsoft alatima baziranim na Cloud tehnologiji koji podstiču produktivnost i saradnju. Na taj način, zahvaljujući ovim rešenjima, omogućena je optimalna organizacija i potrošnja resursa, što zauzvrat omogućava više vremena za borbu usmerenu ka boljem obrazovanju, održivom razvoju životne sredine, povećavanju pismenosti, kao i iskorenjivanju bolesti. Iako neprofitne organizacije posluju na isti način kao i ostala udruženja i kompanije, one se često suočavaju sa manjkom sredstava za uvođenje novih tehnologija. Na taj način, donacija Office 365 paketa im pruža mogućnost da budu efektivniji i efikasniji u poslu koji obavljaju. Kako je rekla Tanja Tatomirović, zadužena za komunikaciju u Microsoftu Srbija, Crna Gora, Kipar i Malta, ova kompanija doniranjem softvera imam za cilj da pomogne društveno angažovane neprofitne organizacije u Srbiji, kao i širom sveta, da ostvare svoju misiju, tako što ćemo im Microsoft obezbediti pristup najnovijoj tehnologiji, znanjima i drugim resursima koji im mogu biti od pomoći. Program donacija Office 365 paketa nastavlja tridesetogodišnju tradiciju kompanije Microsoft u pomaganju nevladinom sektoru. Sve neprofitne i nevladine organizacije zainteresovane da se uključe u programu donacije Microsoft Office 365 paketa mogu proveriti mogućnost učešća na sajtu: www.microsoft.com/office365nonprofits. Sve informacije vezane za migraciju resursa se mogu pronaći ovde: http://fasttrack.office.com. Domaće nevladine organizacije mogu na http://www.microsoft.com/ngo naći više informacija o realizaciji programa softverskih donacija i, ukoliko ispunjavaju uslove, prijaviti se za njih. U istraživanju koje je sprovela nevladina organizacija TechSoup Global, partner Microsofta na globalnom nivou, neprofitna udruženja su istakla da su četiri najveće prednosti poslovanja u oblaku lakša IT administracija (79%), ušteda novca (62%), poboljšana saradnja (61%), kao i sigurnost podataka (54%). S obzirom na sve veće izazove sa kojima se susreću neprofitne organizacije širom sveta, potrebno je omogućiti da ova udruženja u potpunosti iskoriste sve prednosti naprednih Cloud tehnologija koje omogućavaju sprovođenje bitnih društvenih promena i napretka u svetu. Uskoro više i o Microsoft Youth Spark program koji podržava razvoj resursa kod mladih i osnažuje ih da postignu više uz pomoć informacionih tehnologija:http://www.microsoft.com/about/corporatecitizenship/en-us/youthspark/3460 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara Da li ste nevladina organizacija? Radite sa mladima, posvećeni ste obrazovanju ili društvenim promenama? Microsoft već dve godine sprovpdi program donacija Microsoft Office 365 paketa nevladinom sektoru Primena inovativnih Cloud tehnologija povećava produktivnost i saradnju neprofitnih organizacija Kompanija Microsoft još pre dve godine objavila je globalnu dostupnost Office 365 paketa za neprofitna udruženja, kao i kvalifikovane nevladine organizacije (NVO) u okviru svog programa za donaciju softvera. Ovaj program donacija je dotupan u stotinak zemalja širom sveta. Microsoft Office 365 za neprofitne i nevladine organizacije omogućava brži i jednostavniji rad ovih udruženja pružajući im pristup najsavremenijim servisima, skrojenim upravo po njihovim potrebama koje uključuju: Mogućnost pristupa informacijama sa bilo koje lokacije: Office 365 za neprofitne organizacije omogućava pristup dokumentima nezavisno od lokacije zahvaljujući Office aplikacijama prilagođenim za računar, smart telefon ili tablet uređaj. Jednostavnu saradnju: Neprofitnim organizacijama je omogućeno da lako rade zajedno unutar organizacije, koristeći Office aplikacije putem elektronske pošte, zajedničkog kalendara, kao i međusobnog korišćenja dokumenata i video konferencije. Jednostavnu IT primenu: Office 365 za neprofitne organizacije pruža administratorima mogućnost jednostavnog pristupa kontroli i prilikom instalacije programa Office 365 , ne zahteva deinstalaciju prethodnih verzija ovog programa. Pouzdanost i savremenost: Office 365 za Neprofitne organizacije omogućava organizacijama da troše manje vremena na IT održavanje, obezbeđujući pristup najsvežijim tehnologijama koje su jednostavne I lake za upotrebu. I Office 365 za Neprofitne organizacije je finansijski podržan od strane vodećih bezbednosnih faktora u industriji I ima 99.9 % garanciju na savremenost. Kako su rekli u Microsoftu, ova kompanija neprofitnim i nevladinim organizacijama donira pristup najboljim Microsoft alatima baziranim na Cloud tehnologiji koji podstiču produktivnost i saradnju. Na taj način, zahvaljujući ovim rešenjima, omogućena je optimalna organizacija i potrošnja resursa, što zauzvrat omogućava više vremena za borbu usmerenu ka boljem obrazovanju, održivom razvoju životne sredine, povećavanju pismenosti, kao i iskorenjivanju bolesti. Iako neprofitne organizacije posluju na isti način kao i ostala udruženja i kompanije, one se često suočavaju sa manjkom sredstava za uvođenje novih tehnologija. Na taj način, donacija Office 365 paketa im pruža mogućnost da budu efektivniji i efikasniji u poslu koji obavljaju. Kako je rekla Tanja Tatomirović, zadužena za komunikaciju u Microsoftu Srbija, Crna Gora, Kipar i Malta, ova kompanija doniranjem softvera imam za cilj da pomogne društveno angažovane neprofitne organizacije u Srbiji, kao i širom sveta, da ostvare svoju misiju, tako što ćemo im Microsoft obezbediti pristup najnovijoj tehnologiji, znanjima i drugim resursima koji im mogu biti od pomoći. Program donacija Office 365 paketa nastavlja tridesetogodišnju tradiciju kompanije Microsoft u pomaganju nevladinom sektoru. Sve neprofitne i nevladine organizacije zainteresovane da se uključe u programu donacije Microsoft Office 365 paketa mogu proveriti mogućnost učešća na sajtu: www.microsoft.com/office365nonprofits. Sve informacije vezane za migraciju resursa se mogu pronaći ovde: http://fasttrack.office.com. Domaće nevladine organizacije mogu na http://www.microsoft.com/ngo naći više informacija o realizaciji programa softverskih donacija i, ukoliko ispunjavaju uslove, prijaviti se za njih. U istraživanju koje je sprovela nevladina organizacija TechSoup Global, partner Microsofta na globalnom nivou, neprofitna udruženja su istakla da su četiri najveće prednosti poslovanja u oblaku lakša IT administracija (79%), ušteda novca (62%), poboljšana saradnja (61%), kao i sigurnost podataka (54%). S obzirom na sve veće izazove sa kojima se susreću neprofitne organizacije širom sveta, potrebno je omogućiti da ova udruženja u potpunosti iskoriste sve prednosti naprednih Cloud tehnologija koje omogućavaju sprovođenje bitnih društvenih promena i napretka u svetu. Uskoro više i o Microsoft Youth Spark program koji podržava razvoj resursa kod mladih i osnažuje ih da postignu više uz pomoć informacionih tehnologija:http://www.microsoft.com/about/corporatecitizenship/en-us/youthspark/Jun 02, 2016 3460
-
Stgao Miljenko, a niko mu se nadao nije... Danas šta me je snašlo ni sama još ne mogu da verujem. Izađem napolje da popijem jutarnju kafu, kad čujem mnjaukanje...osluškujem odakle dolazi, iz zida, mislim da još sanjam. Ustanem da prošetam po dvorištu, osluškujem kad čujem mnjaukanje iz zida, stvarno...šok..neverica. kako..šta sad... Shvatih da su u tom delu kuće sendvič zidovi...jaoooo majko moja....približim se vidim malu šapicu kako je izgrebala malter i pokušava da se spase... Kreće akcija, čekići, pajseri i udri po cigli, ali Miljenko je toliko bio preplašen da je bežao između zida. Konačno sam otvorila rupu i namamim ga mlekom da izađe. Od sreće sam plakla, dobila sam tako umiljato mače, da evo dok ovo kucam skakuće oko mene. Kako je dospeo kod mene u zid pojma nemam, verovatno je našao neku rupu u krovu. Mislila sam da posle Pere nikad više neću imati mače, ali evo na neki čudan način ja dobih Miljenka... I sad shvatih da se čuda zaista dešavaju.... Ovo je moj pokojni Pera koji čeka da ga spustim sa kiwija...ludak nije znao da se spusti sa drveta... MOJ MILJENKO....2101 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Stgao Miljenko, a niko mu se nadao nije... Danas šta me je snašlo ni sama još ne mogu da verujem. Izađem napolje da popijem jutarnju kafu, kad čujem mnjaukanje...osluškujem odakle dolazi, iz zida, mislim da još sanjam. Ustanem da prošetam po dvorištu, osluškujem kad čujem mnjaukanje iz zida, stvarno...šok..neverica. kako..šta sad... Shvatih da su u tom delu kuće sendvič zidovi...jaoooo majko moja....približim se vidim malu šapicu kako je izgrebala malter i pokušava da se spase... Kreće akcija, čekići, pajseri i udri po cigli, ali Miljenko je toliko bio preplašen da je bežao između zida. Konačno sam otvorila rupu i namamim ga mlekom da izađe. Od sreće sam plakla, dobila sam tako umiljato mače, da evo dok ovo kucam skakuće oko mene. Kako je dospeo kod mene u zid pojma nemam, verovatno je našao neku rupu u krovu. Mislila sam da posle Pere nikad više neću imati mače, ali evo na neki čudan način ja dobih Miljenka... I sad shvatih da se čuda zaista dešavaju.... Ovo je moj pokojni Pera koji čeka da ga spustim sa kiwija...ludak nije znao da se spusti sa drveta... MOJ MILJENKO....Jun 01, 2016 2101
-
…Jedna poznata mudrost kaže: Život je ono što ti se dešava, dok ti praviš planove za život. Događa li ti se često da gledaš kroz prozor, da pratiš apatičnim pogledom kapi kiše kako se razlivaju po staklu i da misliš da je svet jedno beskrajno dosadno mesto za život? Budiš se ujutru i potajno proviruješ kroz prozor, sa nadom, da će sunce toga dana konačno zasijati silnije nego obično. A ono te samo zaslepljuje svojim zracima, i čak ti se čini da ti se ruga. Šteta, reći ćeš. Jer očigledno da se ni taj dan ne razlikuje bitno od prethodnog. I nastavljaš da čekaš…Da prođe i taj dan, i ta sedmica, taj mesec, ta godina… Sve dok odjednom ne osetiš da ti život odlazi u nepovrat, a ti još uvek stojiš tu i čekaš pravi trenutak da počneš da uživaš u njemu i da ga proživiš u potpunosti. I shvataš, kako neprimetno, nekako nesvesno, kao po nekoj navici stojiš i čekaš da sve prođe, što ti daje osećaj beskrajnog razočarenja i umora. Pitaš se, kada će konačno da krene tvoj ‘Pravi život’?! Oni prekrasni, nezaboravni trenuci, zbog kojih je vredelo progutati sve suze i uvrede, svu tu nakupljenu gorčinu i onda samouvereno pogledati prema napred. Kao da si već zaboravio izvorni cilj i jednostavno samo čekaš. Po navici. Čekaš ‘nešto’. Zaboravljajući pritom, šta zaista želiš i šta je zaista važno za tebe. Nećeš moći razumeti, da dok čekaš da se desi nešto ‘veliko, interesantno, važno’, ti ustvari propuštaš stvarnu lepotu oko sebe! Propuštaš suštinu! Propuštaš male stvari, koje ti ispunjavaju dane. Dok tako stojiš i očekuješ da se dogodi nešto veliko, da bi bio srećan: propuštaš, osmehe i poglede; propuštaš izlaske i zalaske sunca; propuštaš ljubav i emocije… Propuštaš sadašnjost stremeći da dočekaš budućnost. Propuštaš ‘Danas’, jer se nadaš da ćeš početi živeti ‘Sutra’. Dok gledaš kroz prozor i pratiš pogledom kapi kiše kako se razlivaju po prozoru; dok stojiš tamo udubljen u misli, apatično čekajući da bljesnu sunčevi zraci, životni časovnik nastavlja tiho, ali neumitno da odbrojava tvoje izgubljene minute. Polako, ali dosledno i nepovratno iščezava tvoj život pretvarajući se u prošlost. Tvoju prošlost. I bez da uopšte osetiš kako se to moglo desiti, jednoga dana ćeš sa užasom ustanoviti da je tvoj život prošao, a da nisi ni stigao da uživaš u njemu. I zato: ne čekaj da dođe takav dan, stvori drugačiji dan. Zaustavi kišu, rasteraj oblake i načini svoje sopstveno sunce. Prestani da čekaš. Napravi nešto od svoga života. Budi kovač svoje sreće. Ne čekaj da sreća dođe po tebe. Sprijatelji se sa časovnikom života. Uzmi ga samouvereno u ruke i postani gospodar svoga života. Živi život! Živi ga danas! Živi ga sada! Živi ga u ovom trenutku!1600 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka …Jedna poznata mudrost kaže: Život je ono što ti se dešava, dok ti praviš planove za život. Događa li ti se često da gledaš kroz prozor, da pratiš apatičnim pogledom kapi kiše kako se razlivaju po staklu i da misliš da je svet jedno beskrajno dosadno mesto za život? Budiš se ujutru i potajno proviruješ kroz prozor, sa nadom, da će sunce toga dana konačno zasijati silnije nego obično. A ono te samo zaslepljuje svojim zracima, i čak ti se čini da ti se ruga. Šteta, reći ćeš. Jer očigledno da se ni taj dan ne razlikuje bitno od prethodnog. I nastavljaš da čekaš…Da prođe i taj dan, i ta sedmica, taj mesec, ta godina… Sve dok odjednom ne osetiš da ti život odlazi u nepovrat, a ti još uvek stojiš tu i čekaš pravi trenutak da počneš da uživaš u njemu i da ga proživiš u potpunosti. I shvataš, kako neprimetno, nekako nesvesno, kao po nekoj navici stojiš i čekaš da sve prođe, što ti daje osećaj beskrajnog razočarenja i umora. Pitaš se, kada će konačno da krene tvoj ‘Pravi život’?! Oni prekrasni, nezaboravni trenuci, zbog kojih je vredelo progutati sve suze i uvrede, svu tu nakupljenu gorčinu i onda samouvereno pogledati prema napred. Kao da si već zaboravio izvorni cilj i jednostavno samo čekaš. Po navici. Čekaš ‘nešto’. Zaboravljajući pritom, šta zaista želiš i šta je zaista važno za tebe. Nećeš moći razumeti, da dok čekaš da se desi nešto ‘veliko, interesantno, važno’, ti ustvari propuštaš stvarnu lepotu oko sebe! Propuštaš suštinu! Propuštaš male stvari, koje ti ispunjavaju dane. Dok tako stojiš i očekuješ da se dogodi nešto veliko, da bi bio srećan: propuštaš, osmehe i poglede; propuštaš izlaske i zalaske sunca; propuštaš ljubav i emocije… Propuštaš sadašnjost stremeći da dočekaš budućnost. Propuštaš ‘Danas’, jer se nadaš da ćeš početi živeti ‘Sutra’. Dok gledaš kroz prozor i pratiš pogledom kapi kiše kako se razlivaju po prozoru; dok stojiš tamo udubljen u misli, apatično čekajući da bljesnu sunčevi zraci, životni časovnik nastavlja tiho, ali neumitno da odbrojava tvoje izgubljene minute. Polako, ali dosledno i nepovratno iščezava tvoj život pretvarajući se u prošlost. Tvoju prošlost. I bez da uopšte osetiš kako se to moglo desiti, jednoga dana ćeš sa užasom ustanoviti da je tvoj život prošao, a da nisi ni stigao da uživaš u njemu. I zato: ne čekaj da dođe takav dan, stvori drugačiji dan. Zaustavi kišu, rasteraj oblake i načini svoje sopstveno sunce. Prestani da čekaš. Napravi nešto od svoga života. Budi kovač svoje sreće. Ne čekaj da sreća dođe po tebe. Sprijatelji se sa časovnikom života. Uzmi ga samouvereno u ruke i postani gospodar svoga života. Živi život! Živi ga danas! Živi ga sada! Živi ga u ovom trenutku!May 17, 2016 1600