Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 472
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
67 blogs
  • 14 Nov 2013
    Добошарев
    састав на тему . . . невере   како невиност није била предуслов за брачну срећу моја једна рођакиња удаде се усуседно село за лепог младог и имућног, ал срамежљивог здраво. Ко девојка је био тај мој роћак вуле.а она, ватра буктећа, што на уму то на друму, што осмисли то и оствари, док он некако . .гњецав бијо.Кућа цветала уњој све блистало,ал брак јалов.једно другом су набеђивали грешку одоле. Тада још није бијо обичај да доктори вагају које неисправан. Онаје мислила да може јер је пре вулета ималапар чишћења наравно мужу непријављени. Додуше он срамежљив није ни питао зате безобразне речи, па зарад чега се онда фаалити, резоновалаје.И полагацко . . .наста куршлус брачни.. .Он се пропијо ( а шта друго) а она се прошвалерисала здобошарем савом, ал да се незна. Наравски цело је село отом приповедало, чуо и мој рођак вуле, али ние маријо, било му сведно, јер кућа је била уредна,а каткад су и легали заједно, он и рођакињами.И такојим . . живот хоодо . . .А онда једног фебруара она га обрадова даје занела. Одњега није било срећнијег на кугли земаљској, целој. Престаоје да одлази укафану, а и пиће је алалијо и сав се здао у исчекивање наследника, јер је знао ако га икад буде, биће син.И устину негде октобра, свињокољи били ујеку, пуна кућа помагача јер је требало ту месину истранџирати, њу заврне трбу и док су тркнули по баба даринку која је умела да прима бебе, рођакиња моја се укујни напатосу , породила сама.И било . . .мушко. . . .Ома кои дан поселу се пронела вест да је мали пљунути добошар,   уши клонпаве а и гадан нањега. Чуо то и рођакми ал само руком одмано и казо- дете ко дете само кад пиша прекоглаве.Како се није једијо да се види, село малко олајавало па прешло надругу тему.крстише га срећко јер им унесе поновну радост укућу. Рођакињамисе сва здала детету, а татавуле тек сада постао прави муж. Какосу обое били радни кућа им сину новим сјајем, ми деца срећка никад ни нисмо звали друкчије, него добошаров, нити се неко једијо збогтог, нит нам ко замеро.Одрастасмо заједно у истом сокаку, дирали исте девојчице кад зато стасасмо, године се слагале једна надругу . . .добошаров се ожени, добише близанце , синове.А њи двое, рођакињами и вууле остарише заједно и сећам их се , недељом кад се оперу па обучени крену уЦркву, иду сред сокаком и држесе зашаке, што баш и ние бијо обичај уњиовом окружењу- вид наши голубова, коментарисали су спенџера ил склупа предкућама ,завидни, а Они се само нато смешкали, задовољни.   Па сад нерецте да лична срећа понекад може канути и из . . славине тууђе.
    2553 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    Добошарев
    састав на тему . . . невере   како невиност није била предуслов за брачну срећу моја једна рођакиња удаде се усуседно село за лепог младог и имућног, ал срамежљивог здраво. Ко девојка је био тај мој роћак вуле.а она, ватра буктећа, што на уму то на друму, што осмисли то и оствари, док он некако . .гњецав бијо.Кућа цветала уњој све блистало,ал брак јалов.једно другом су набеђивали грешку одоле. Тада још није бијо обичај да доктори вагају које неисправан. Онаје мислила да може јер је пре вулета ималапар чишћења наравно мужу непријављени. Додуше он срамежљив није ни питао зате безобразне речи, па зарад чега се онда фаалити, резоновалаје.И полагацко . . .наста куршлус брачни.. .Он се пропијо ( а шта друго) а она се прошвалерисала здобошарем савом, ал да се незна. Наравски цело је село отом приповедало, чуо и мој рођак вуле, али ние маријо, било му сведно, јер кућа је била уредна,а каткад су и легали заједно, он и рођакињами.И такојим . . живот хоодо . . .А онда једног фебруара она га обрадова даје занела. Одњега није било срећнијег на кугли земаљској, целој. Престаоје да одлази укафану, а и пиће је алалијо и сав се здао у исчекивање наследника, јер је знао ако га икад буде, биће син.И устину негде октобра, свињокољи били ујеку, пуна кућа помагача јер је требало ту месину истранџирати, њу заврне трбу и док су тркнули по баба даринку која је умела да прима бебе, рођакиња моја се укујни напатосу , породила сама.И било . . .мушко. . . .Ома кои дан поселу се пронела вест да је мали пљунути добошар,   уши клонпаве а и гадан нањега. Чуо то и рођакми ал само руком одмано и казо- дете ко дете само кад пиша прекоглаве.Како се није једијо да се види, село малко олајавало па прешло надругу тему.крстише га срећко јер им унесе поновну радост укућу. Рођакињамисе сва здала детету, а татавуле тек сада постао прави муж. Какосу обое били радни кућа им сину новим сјајем, ми деца срећка никад ни нисмо звали друкчије, него добошаров, нити се неко једијо збогтог, нит нам ко замеро.Одрастасмо заједно у истом сокаку, дирали исте девојчице кад зато стасасмо, године се слагале једна надругу . . .добошаров се ожени, добише близанце , синове.А њи двое, рођакињами и вууле остарише заједно и сећам их се , недељом кад се оперу па обучени крену уЦркву, иду сред сокаком и држесе зашаке, што баш и ние бијо обичај уњиовом окружењу- вид наши голубова, коментарисали су спенџера ил склупа предкућама ,завидни, а Они се само нато смешкали, задовољни.   Па сад нерецте да лична срећа понекад може канути и из . . славине тууђе.
    Nov 14, 2013 2553
  • 12 Nov 2013
    пиш одНиш
    састав на тему. . . . запетљану  уме да насмеје како појавом тако и приповетком којих је ко гаџа авлијанер бува пун 1 Фера се зове 'од Ниш'. ради овде помалти исто што ија.ништа.продаје маглу о асфалтим мешавинама те реологији битумена своме личном Газди . нежења ( пету банку размено ) он и нека ванеса – сисе унебеса деле повећи стан спогледом и . . . . нежалисе. - ' бемлие, доктраје ,велипословно се сусрећемо подрумовима малтешким и вазда ми нешто исприча на оном свом нишком дијалекту те насмеје. . . до суза . . .ко & неки дан . . знао је, вели ,комшију драгана ,спрат испод ,живео са оцем  ( јер мати му још док је мали био снеким бугаром клиснула запловдива) кои ,кад је навршијо  22 , а радио упошти заћошетом ,оно, разврставо писма,  спанђосе са једном дупло одњега старијом Поштарком , словенком, давно униш  пристиглом, ал држећом притом, па се  и венчаше убрзо. . . случај је тео,кад оће,а уме да оће, дамусе о оца , добро држећег дасу у  четрдесетим који је бијо Бог неког погона у тамошњој ел.привреди ,фирми ловарној, се прикачи једна намигуша старости ко и драган те да га слуди начисто и успешно приведе матичару . . .  елем све се некако уходало једино  1 детаљ  је малко заједничку идилу . . . .специфичном чинијо. наиме очева млада је била кћер драганове жене из једног од бракова претходних, па  веома занимљива заврзлама породичних односа  настаде. испаде драгану лични отац зет. у исто време драганова жена је ташта његовом оцу,а драгану очева жена дође  . . маћеха. утом драган доби принову . мушко .сви весели.то дете испаде брат очеве жене а уједно зет драгановог оца, те и драганов  стриц обзиром  да је брат драганове маћехе.   дал 'пратите?   е сад и очева млада жена се породи. беше и овде мушко које постаде драгану брат обзиром да им је отац заједнички,но истовремено то дете је драгану и унук јер му је мати ћер његове жене па је тако драган  брат својег унука ( а како се учаршији  сматра да је муж нечије жене и отац њене деце) следи да је драган  и 'отац'  женине кћери али . . .и брат њезиног синчића.  из овог малко слуђеног али, вели Фера ,за поверовати случаја, јер зна особе,  даље јасно следи да је драган уствари бијо. . . сам себи деда.тако су  га и звали.   аимо тек  . . . 23 г.
    1280 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    пиш одНиш
    састав на тему. . . . запетљану  уме да насмеје како појавом тако и приповетком којих је ко гаџа авлијанер бува пун 1 Фера се зове 'од Ниш'. ради овде помалти исто што ија.ништа.продаје маглу о асфалтим мешавинама те реологији битумена своме личном Газди . нежења ( пету банку размено ) он и нека ванеса – сисе унебеса деле повећи стан спогледом и . . . . нежалисе. - ' бемлие, доктраје ,велипословно се сусрећемо подрумовима малтешким и вазда ми нешто исприча на оном свом нишком дијалекту те насмеје. . . до суза . . .ко & неки дан . . знао је, вели ,комшију драгана ,спрат испод ,живео са оцем  ( јер мати му још док је мали био снеким бугаром клиснула запловдива) кои ,кад је навршијо  22 , а радио упошти заћошетом ,оно, разврставо писма,  спанђосе са једном дупло одњега старијом Поштарком , словенком, давно униш  пристиглом, ал држећом притом, па се  и венчаше убрзо. . . случај је тео,кад оће,а уме да оће, дамусе о оца , добро држећег дасу у  четрдесетим који је бијо Бог неког погона у тамошњој ел.привреди ,фирми ловарној, се прикачи једна намигуша старости ко и драган те да га слуди начисто и успешно приведе матичару . . .  елем све се некако уходало једино  1 детаљ  је малко заједничку идилу . . . .специфичном чинијо. наиме очева млада је била кћер драганове жене из једног од бракова претходних, па  веома занимљива заврзлама породичних односа  настаде. испаде драгану лични отац зет. у исто време драганова жена је ташта његовом оцу,а драгану очева жена дође  . . маћеха. утом драган доби принову . мушко .сви весели.то дете испаде брат очеве жене а уједно зет драгановог оца, те и драганов  стриц обзиром  да је брат драганове маћехе.   дал 'пратите?   е сад и очева млада жена се породи. беше и овде мушко које постаде драгану брат обзиром да им је отац заједнички,но истовремено то дете је драгану и унук јер му је мати ћер његове жене па је тако драган  брат својег унука ( а како се учаршији  сматра да је муж нечије жене и отац њене деце) следи да је драган  и 'отац'  женине кћери али . . .и брат њезиног синчића.  из овог малко слуђеног али, вели Фера ,за поверовати случаја, јер зна особе,  даље јасно следи да је драган уствари бијо. . . сам себи деда.тако су  га и звали.   аимо тек  . . . 23 г.
    Nov 12, 2013 1280
  • 11 Nov 2013
    ко накоме
        из дневниками . . . има томе:пада ено напољу кишан дан а овде усоби уз камина вишестолетног ја пивом наливен у неком сентиш расположењу док музику ни не евидентирам, а цеде се врти ,сећању ,тој замки, се предадох. . . уредно гасиран после посла уфирми добауљао је Тоша достана ,кад тамо никог ,његови се разишли обавезама предани ,јебеш кућу празну ,ко да Га чујем ,па правац ушпајз небили нашао неку мученицу скривену међу конпотима и пекмезима да малко грло тектек прогргла .и учини му се ,уз сијалицу јаку 25 w, да под стелажом угледа баш то ,жена кучка сакрила ,мрмља ми у ушима ,па одврну заклопац и потеже,онако мушки . . . .умро је 3 године касније злопатећи се једњака сагорелог хемијским средством за клозете ,више у болници него кодкуће боравећи те звиждући нарупу угрлу ,дубоко разочаран у све ,а скорашњи рат у ЈУ се баш распиривао смржњом . . . поновили мене моји фићом .1964 је. нико ми раван тада, па с' Тошом и још две ( дотада ) стисконоге ајмо убугарску по ружино уље и рукавице кожне аи да једемо кевапчића њиови .добро , и поменуте две да наговорима да се малко размакну у доњим екстремитетима.и све ходало поплану , немош касти,једино једна (од две) нека јогунаста помену том приликом емоције ,као без тога њој је бееезвезе ,то мислим што ми намерисмо мушки.нас два се згледамо,никад чули за ту ману звану емоција .ил ош ил неш,треће нема .ова друга исто коими неинформисана потомпитању ,па јој баш лепо ,вели ,можел још ? и тако Тоша ија "шогори" постасмо над Софијом тјст Витоши планини под Софијом.јер тако се звала и та што је тела још.па смо се онда годинама сећали тога, нас два ,тјст питали се у шали конакоме : а) Тоша на Софији тјст на Витоши , илиб) Софија на мени тјст ја над Софијом ,ц) ил' Софија под нама ,тјст под Витошом ?баш, луд збуњеног . . .
    1037 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    ко накоме
        из дневниками . . . има томе:пада ено напољу кишан дан а овде усоби уз камина вишестолетног ја пивом наливен у неком сентиш расположењу док музику ни не евидентирам, а цеде се врти ,сећању ,тој замки, се предадох. . . уредно гасиран после посла уфирми добауљао је Тоша достана ,кад тамо никог ,његови се разишли обавезама предани ,јебеш кућу празну ,ко да Га чујем ,па правац ушпајз небили нашао неку мученицу скривену међу конпотима и пекмезима да малко грло тектек прогргла .и учини му се ,уз сијалицу јаку 25 w, да под стелажом угледа баш то ,жена кучка сакрила ,мрмља ми у ушима ,па одврну заклопац и потеже,онако мушки . . . .умро је 3 године касније злопатећи се једњака сагорелог хемијским средством за клозете ,више у болници него кодкуће боравећи те звиждући нарупу угрлу ,дубоко разочаран у све ,а скорашњи рат у ЈУ се баш распиривао смржњом . . . поновили мене моји фићом .1964 је. нико ми раван тада, па с' Тошом и још две ( дотада ) стисконоге ајмо убугарску по ружино уље и рукавице кожне аи да једемо кевапчића њиови .добро , и поменуте две да наговорима да се малко размакну у доњим екстремитетима.и све ходало поплану , немош касти,једино једна (од две) нека јогунаста помену том приликом емоције ,као без тога њој је бееезвезе ,то мислим што ми намерисмо мушки.нас два се згледамо,никад чули за ту ману звану емоција .ил ош ил неш,треће нема .ова друга исто коими неинформисана потомпитању ,па јој баш лепо ,вели ,можел још ? и тако Тоша ија "шогори" постасмо над Софијом тјст Витоши планини под Софијом.јер тако се звала и та што је тела још.па смо се онда годинама сећали тога, нас два ,тјст питали се у шали конакоме : а) Тоша на Софији тјст на Витоши , илиб) Софија на мени тјст ја над Софијом ,ц) ил' Софија под нама ,тјст под Витошом ?баш, луд збуњеног . . .
    Nov 11, 2013 1037
  • 04 Nov 2013
    крв вена Лукреције
    састав на тему . . . судбина те обично примети кад не обраћаш пажњу   двојбе више неима . случајем , разрешена је вековна дилема унашој фамилији .историја је (та лажљивица) указала прстом Судбину записану у генима ,а од тога се уистину неможе клиснути, знате и сами.по јебљивост, веома наглашена у мојему случају ,а неретка нам посебност у чега се уверих листајући породичне књиге , јер моји су вазда ,припадајући грађанском слоју ,били склони писаној речи , тјст остављању трага о себи, својим врлинама ,достигнућима ,али и манама ,потомству. елем . прашни по кожним корицама причају ти дневници о бурним историјским догађањима у којима су моји претци чиндбеник били ,како мушки ал' тако, бо гуми, и они са полном грешком - женски ,да и неименујем и бруку ми Фамилије на видело износим.                     . . . . незнам штаје са К. већ недељама само ћути када се из молитве у Цркви врати седи у врту & зјапу зденца муку своју поверава . . . . читам запис мог 22 (званичног)претка годинаје 1455, мај.                                             локалитет уз Дунав , утврда на стени (али већ) са обележјима грађанске урбанизације : касарна, Црква ,манастир,променада, те пар приватних стамбених целина у којима становаше официрски кадар са породицама и посилним. . . . . . поглед на Север и мочварно земљиште прекопута (локацију будућег  новогсада,прим. аутора) често је, пише мој предак М. официр, била визура у којој је поменута преткињами К. ,млађана му жена , уживала.               листам даље, запис након 2 месеца:                                                . . . . . двојбе нема К. је трудна ,али на који начин, када ме ордонанс лечи од стерилности прахом од истуцаних глогиња јер су сати јахања коња по бестрагијама оставили трага у мошницама мојим. авај, да ме можда К.не вара ,али са киме . додуше, веома је привржена новоме Свештенику млађаном Родригу али, далеко било  . . .               и ту би Вам ја са цитирањем записа прекинуо јер оно што следи - на могуће ће указати. наиме читах да је новосацки археолог г.Бунарџић, изјавио како постоје подаци да је током 15 в у Цркви на локалитету данашње Петроварадинске тврђаве у којој су служили цистерцити - католички монашки ред , службовао  (будући) римски папа Алехандер 6 (Родриго Борџија ванбрачни отац Цезара & Лукрецие - кое ,узјош двое, напумпа римској господични Vanozzi), фришко ишколован након студија у Болоњи.о њему се богами подоста зна ,немиран неки бејаше ,а Цркви окренут. јел могуће да смо Лукрециа, опсесија мојих пубертетских мастурбација ија род,   додуше смакнут,  ал род. ако је истина, а сличи ми јаако, онда разлози мојих наскокљивости на супротстављени пол више су него јасни. додуше разводњила се крвца Родригова током 21 генерацие.миксеви разноразних учинише свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка Борџие, сем, потребноје поменути , окретности заженским. нисам ово помињао до сада да не испадне хвала а и има томе, стриц ми имењак (тренутно +), који је деценијама ријо понашем родовнику те успут тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету Немањића на моју све упорнију сумњу да се западу треба окренути ако мислимо осветлити наше претке ,показао ми је једном плеснив свежањ натрулих пергамената у форми писама тек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети реч Mila . - ево несумњам да ће ти ово сазнање сада дати машти навољу да се идаље заносиш са прецимати Борџијама , сећам се где ми потсмешљиво указа. успут је још нагласио да је то садржај ковчега његовог сукурђела С. који је исти наследијо од својега чукундеде А.,а овај опет од Л.својег беле пчеле који је записао,то читах, да је већ тада био сав трошан и мирисао набуђ. сем тог ,Mila, остали текст поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху никакви. и онда по ко зна који пут листајући литературу оБорџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала Борџије  ,Лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Adrijani Mila . и тај податак ми беше довољан да почнем рити по породичним дневницима и уистину наиђох на запис да ми је она давнашња рођакиња К. која се у манастиру на данашњој петроварадинској тврђави повр новасада насамо, иако удата, виђала са поменутим Родригом имала друугу нераздвојну, рођакињу Родригову која му је била домаћица.звали су је Mila. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу сЛукрециом . уствари слутим вас како у неверици вртите главом на ово прочитано. Мис'им шоо? да,и ово да незаборавим рећи,поменутами преткиња К. фебруара 1456 је родила сина Ф.
    1798 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    крв вена Лукреције
    састав на тему . . . судбина те обично примети кад не обраћаш пажњу   двојбе више неима . случајем , разрешена је вековна дилема унашој фамилији .историја је (та лажљивица) указала прстом Судбину записану у генима ,а од тога се уистину неможе клиснути, знате и сами.по јебљивост, веома наглашена у мојему случају ,а неретка нам посебност у чега се уверих листајући породичне књиге , јер моји су вазда ,припадајући грађанском слоју ,били склони писаној речи , тјст остављању трага о себи, својим врлинама ,достигнућима ,али и манама ,потомству. елем . прашни по кожним корицама причају ти дневници о бурним историјским догађањима у којима су моји претци чиндбеник били ,како мушки ал' тако, бо гуми, и они са полном грешком - женски ,да и неименујем и бруку ми Фамилије на видело износим.                     . . . . незнам штаје са К. већ недељама само ћути када се из молитве у Цркви врати седи у врту & зјапу зденца муку своју поверава . . . . читам запис мог 22 (званичног)претка годинаје 1455, мај.                                             локалитет уз Дунав , утврда на стени (али већ) са обележјима грађанске урбанизације : касарна, Црква ,манастир,променада, те пар приватних стамбених целина у којима становаше официрски кадар са породицама и посилним. . . . . . поглед на Север и мочварно земљиште прекопута (локацију будућег  новогсада,прим. аутора) често је, пише мој предак М. официр, била визура у којој је поменута преткињами К. ,млађана му жена , уживала.               листам даље, запис након 2 месеца:                                                . . . . . двојбе нема К. је трудна ,али на који начин, када ме ордонанс лечи од стерилности прахом од истуцаних глогиња јер су сати јахања коња по бестрагијама оставили трага у мошницама мојим. авај, да ме можда К.не вара ,али са киме . додуше, веома је привржена новоме Свештенику млађаном Родригу али, далеко било  . . .               и ту би Вам ја са цитирањем записа прекинуо јер оно што следи - на могуће ће указати. наиме читах да је новосацки археолог г.Бунарџић, изјавио како постоје подаци да је током 15 в у Цркви на локалитету данашње Петроварадинске тврђаве у којој су служили цистерцити - католички монашки ред , службовао  (будући) римски папа Алехандер 6 (Родриго Борџија ванбрачни отац Цезара & Лукрецие - кое ,узјош двое, напумпа римској господични Vanozzi), фришко ишколован након студија у Болоњи.о њему се богами подоста зна ,немиран неки бејаше ,а Цркви окренут. јел могуће да смо Лукрециа, опсесија мојих пубертетских мастурбација ија род,   додуше смакнут,  ал род. ако је истина, а сличи ми јаако, онда разлози мојих наскокљивости на супротстављени пол више су него јасни. додуше разводњила се крвца Родригова током 21 генерацие.миксеви разноразних учинише свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка Борџие, сем, потребноје поменути , окретности заженским. нисам ово помињао до сада да не испадне хвала а и има томе, стриц ми имењак (тренутно +), који је деценијама ријо понашем родовнику те успут тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету Немањића на моју све упорнију сумњу да се западу треба окренути ако мислимо осветлити наше претке ,показао ми је једном плеснив свежањ натрулих пергамената у форми писама тек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети реч Mila . - ево несумњам да ће ти ово сазнање сада дати машти навољу да се идаље заносиш са прецимати Борџијама , сећам се где ми потсмешљиво указа. успут је још нагласио да је то садржај ковчега његовог сукурђела С. који је исти наследијо од својега чукундеде А.,а овај опет од Л.својег беле пчеле који је записао,то читах, да је већ тада био сав трошан и мирисао набуђ. сем тог ,Mila, остали текст поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху никакви. и онда по ко зна који пут листајући литературу оБорџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала Борџије  ,Лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Adrijani Mila . и тај податак ми беше довољан да почнем рити по породичним дневницима и уистину наиђох на запис да ми је она давнашња рођакиња К. која се у манастиру на данашњој петроварадинској тврђави повр новасада насамо, иако удата, виђала са поменутим Родригом имала друугу нераздвојну, рођакињу Родригову која му је била домаћица.звали су је Mila. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу сЛукрециом . уствари слутим вас како у неверици вртите главом на ово прочитано. Мис'им шоо? да,и ово да незаборавим рећи,поменутами преткиња К. фебруара 1456 је родила сина Ф.
    Nov 04, 2013 1798
  • 29 Oct 2013
    и створи . . Творац
    састав на тему . . археолошку спримесом    да невелика, историјским садржајима бременита, плута melitae (малта) вазда у истом месту, окружена плаветнилом воде, познатоје.судбина, случај, шта ли, усмери ме к њој и евоме доконог, трајем. како ми је археологија хоби, наилазим на безброј фосила собзиром да су острвске стене  претежно седиментног порекла.у једној таквој уочих пар инча дуг фосил кости ребрастог облика, који обрадих, и сада је део моје овдашње збирке. међутим, сатом бившом коском, у мој живот увукао се неки немир, кои ме, склоног маштању и приповедању усмери ка могућој алтернативи настанка имена наше Прамајке. нетреба сметнути с ума да се Melitae  укотвила у тежишту медитеранског басена, пупку старог света, па је као локација ове приповетке  . . . посве  могууућа. Елем, кишно неко јутро, никакво, рођено за јеб, кад би се имало кога, приједу се Адаму чворкова јаја.уочи он на повисоком дрвету гнездо, онако виси скраја. у та времена чворци нису били геџави, ко данас, били су ко пиргаве морке, па су им и муда била заносних димензија. наравно мердевине још нису биле осмишљене, а о телецелу ни говора да позове Творца својег да му помогне у савлађивању висинске разликје.него, узвере се Адам укрошњу и таман да зграби чворка зајаја, једна недовољно димензионисана грана на коју се ослонио, кврц, и поменути, безјаја, суну суноврату, пуче оледину и обезнанисе.утом Творац, иако преокупиран стваралаштвом (свет и друге ситнице), уочи на психомонитору Адама како се излежава утрави. телетранспорује се на локацију и све указује да је дијалог међњима овако текао- опет забушаваш, Адаме, а радне обавезе- ма кое црно забушавање, хтеде да компарише Адам али се присети да боје још нису издефинисане- сјебах се са дрвета, но се обсети да ни јеб као радња није утановљен- и сав се покрљах-опа бато, сад ћу ја да те комплетирам, Адаме,  волео је Творац да га зове тим именом, јер док га је стварао вазда му је на уму била узречица, а да му дам нос, а да му дам уши, а да му дам . . .елем, завуче Творац руку уАдама и стручно констатова само једно скљано ребро, те извади крхотине и баци и утраву- дишсе Адаме опет си океј- свака част, сервилно ће Адама, него да те замолим, кад си већ овде, направи ми неког да ми припрема храну, да се окотога недрндам, те да ажурније могу да реализујем радне обавезе.- биће проблема чим вас више буде, указа Творац- ма не бригешај, суну Адам, ја ћу се лако прилагодити тој особи, а ако се баш буде дрчила, у моменту се присетиу праве речи, креснућује- дообро, немарим,на Твој ризик и заједничку последицу, одлучи Творац, па се на тренутак замисли . . . . . изгледаће ко ити, но са малим телесним разликама, сад се и Творац присети нових термина, имаће рецимо две сисе да има зашта да се уватиш кате, рецимо налеђи носи преко потока, а имаће и рупу међу ногама да ми не одбруси коти, заболе ме кривак, кад јој будем задао неки посао, а ја баш све чујем. него да одрадимо посао, додај ми истраве парче тих твојих одбачених сломљености.дохвати Адам комад крхотине и пружи Творцу. учини Овај себи знан гест и . . гле чуда- Ево, рече Творац, тражиоси , добијосито Ево, након множине миленија јотовања и палатализације поста и оста Ева. наставак описа догађања која потом уследише,    мислим, био би смор за читаоце, а  искрено и сумњам да би моја скромна маштовитост била устању да  колоплетни  главозбуњ званично назван историја , текстом, иоле  поуздано,  дочарам. 
    1816 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    и створи . . Творац
    састав на тему . . археолошку спримесом    да невелика, историјским садржајима бременита, плута melitae (малта) вазда у истом месту, окружена плаветнилом воде, познатоје.судбина, случај, шта ли, усмери ме к њој и евоме доконог, трајем. како ми је археологија хоби, наилазим на безброј фосила собзиром да су острвске стене  претежно седиментног порекла.у једној таквој уочих пар инча дуг фосил кости ребрастог облика, који обрадих, и сада је део моје овдашње збирке. међутим, сатом бившом коском, у мој живот увукао се неки немир, кои ме, склоног маштању и приповедању усмери ка могућој алтернативи настанка имена наше Прамајке. нетреба сметнути с ума да се Melitae  укотвила у тежишту медитеранског басена, пупку старог света, па је као локација ове приповетке  . . . посве  могууућа. Елем, кишно неко јутро, никакво, рођено за јеб, кад би се имало кога, приједу се Адаму чворкова јаја.уочи он на повисоком дрвету гнездо, онако виси скраја. у та времена чворци нису били геџави, ко данас, били су ко пиргаве морке, па су им и муда била заносних димензија. наравно мердевине још нису биле осмишљене, а о телецелу ни говора да позове Творца својег да му помогне у савлађивању висинске разликје.него, узвере се Адам укрошњу и таман да зграби чворка зајаја, једна недовољно димензионисана грана на коју се ослонио, кврц, и поменути, безјаја, суну суноврату, пуче оледину и обезнанисе.утом Творац, иако преокупиран стваралаштвом (свет и друге ситнице), уочи на психомонитору Адама како се излежава утрави. телетранспорује се на локацију и све указује да је дијалог међњима овако текао- опет забушаваш, Адаме, а радне обавезе- ма кое црно забушавање, хтеде да компарише Адам али се присети да боје још нису издефинисане- сјебах се са дрвета, но се обсети да ни јеб као радња није утановљен- и сав се покрљах-опа бато, сад ћу ја да те комплетирам, Адаме,  волео је Творац да га зове тим именом, јер док га је стварао вазда му је на уму била узречица, а да му дам нос, а да му дам уши, а да му дам . . .елем, завуче Творац руку уАдама и стручно констатова само једно скљано ребро, те извади крхотине и баци и утраву- дишсе Адаме опет си океј- свака част, сервилно ће Адама, него да те замолим, кад си већ овде, направи ми неког да ми припрема храну, да се окотога недрндам, те да ажурније могу да реализујем радне обавезе.- биће проблема чим вас више буде, указа Творац- ма не бригешај, суну Адам, ја ћу се лако прилагодити тој особи, а ако се баш буде дрчила, у моменту се присетиу праве речи, креснућује- дообро, немарим,на Твој ризик и заједничку последицу, одлучи Творац, па се на тренутак замисли . . . . . изгледаће ко ити, но са малим телесним разликама, сад се и Творац присети нових термина, имаће рецимо две сисе да има зашта да се уватиш кате, рецимо налеђи носи преко потока, а имаће и рупу међу ногама да ми не одбруси коти, заболе ме кривак, кад јој будем задао неки посао, а ја баш све чујем. него да одрадимо посао, додај ми истраве парче тих твојих одбачених сломљености.дохвати Адам комад крхотине и пружи Творцу. учини Овај себи знан гест и . . гле чуда- Ево, рече Творац, тражиоси , добијосито Ево, након множине миленија јотовања и палатализације поста и оста Ева. наставак описа догађања која потом уследише,    мислим, био би смор за читаоце, а  искрено и сумњам да би моја скромна маштовитост била устању да  колоплетни  главозбуњ званично назван историја , текстом, иоле  поуздано,  дочарам. 
    Oct 29, 2013 1816
  • 28 Oct 2013
    спесмом ћу им кажем
    састав на тему  .. . . накарадну    те године када сам се полно изукршто сВерославом, а била је већ удана за туњавог  Добрицу, поручио ми Он је даћеми јаја оцећи те набити уста .гурбијан 1, фуууј, ала  неволем таке љубоморне  мужове. но није било наглашено коме уста, па је то свеукупну заврзламу офарбало нијансом мистике .   прича са оваквим почетком, у малтешким новинама, није имала теорије да прође иако је преведена прво на енглески па потом на овдашњи изгубила  умногоме  од својега колорита јер само помињање гениталија у смислу повређивања истих, скрнављење је мушкости кое је овде  у медитеранском басену веома на цени .   чак штавише.   јебешга ,ништа ми није преостало него да смислим други заплет ; као, њисе двое волу одмалена ,а обзиром сиромашни, умишљају срећу која ћејим доћи ако буду побожни , узимају се , злопате, ту су и деца произведена, ком. 3, мешано. онда Он добија на лутрији овдашњој пристојан згодитак . сада при парама  дозвољава себи ида изилази спајташима па у једном пабу сусреће младог енгл. морнара у којег се заљуби на први поглед .букну притајени хомосексуални нагон из њега , енглез & нико други ,породицу запустио , само чучи на  доку харбуровом и ишчекује  катамарана   кои дрибла на релацији малта – сицилија, покојем  му обожавани рибачи палубу .    е сада наступа Она ,жена му , те једно вече кад је заспао скрати га за споловило. но убогаљени  преживи .  - тхе енд - ( причица била базирана на стварном овдашњем догађају ,писале иновине)   ни ова ми верзија није прошла : јер откуда њој слобода да мужу девастира обележје мушкости ( дапотсетим још једаред, тако битно у овом делу медитерана,незнам како кодвас тамо дисте) – гласила је негдашња уистинска пресуда Суда у процесу  он против ње ,те она попи бајбокану надуже, док њему бар цинцилинци осташе висити угаћама . . . вели ми уредник као допуну суцког образложења: - нетреба жене потсећати на такове могућности     доообро , писаћу онда песмицу, нашто се Битан уновина климоглавом сагласи , тако да сада измишљам углави нешто које ће се  на малтешком римовати . . . а тема – па наравски двоје који се волу . . ..  али без повређивања , но услов је , да небуде дугачка јер новинску поезију ионако нико и не чита . . .но нема везе јер кад изиђем у тиражу више десетина хиљада примерака, ма тко ће ми бити раван.    наравно изузимам медитерана  . . . .. када није усталасан.
    2486 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    спесмом ћу им кажем
    састав на тему  .. . . накарадну    те године када сам се полно изукршто сВерославом, а била је већ удана за туњавог  Добрицу, поручио ми Он је даћеми јаја оцећи те набити уста .гурбијан 1, фуууј, ала  неволем таке љубоморне  мужове. но није било наглашено коме уста, па је то свеукупну заврзламу офарбало нијансом мистике .   прича са оваквим почетком, у малтешким новинама, није имала теорије да прође иако је преведена прво на енглески па потом на овдашњи изгубила  умногоме  од својега колорита јер само помињање гениталија у смислу повређивања истих, скрнављење је мушкости кое је овде  у медитеранском басену веома на цени .   чак штавише.   јебешга ,ништа ми није преостало него да смислим други заплет ; као, њисе двое волу одмалена ,а обзиром сиромашни, умишљају срећу која ћејим доћи ако буду побожни , узимају се , злопате, ту су и деца произведена, ком. 3, мешано. онда Он добија на лутрији овдашњој пристојан згодитак . сада при парама  дозвољава себи ида изилази спајташима па у једном пабу сусреће младог енгл. морнара у којег се заљуби на први поглед .букну притајени хомосексуални нагон из њега , енглез & нико други ,породицу запустио , само чучи на  доку харбуровом и ишчекује  катамарана   кои дрибла на релацији малта – сицилија, покојем  му обожавани рибачи палубу .    е сада наступа Она ,жена му , те једно вече кад је заспао скрати га за споловило. но убогаљени  преживи .  - тхе енд - ( причица била базирана на стварном овдашњем догађају ,писале иновине)   ни ова ми верзија није прошла : јер откуда њој слобода да мужу девастира обележје мушкости ( дапотсетим још једаред, тако битно у овом делу медитерана,незнам како кодвас тамо дисте) – гласила је негдашња уистинска пресуда Суда у процесу  он против ње ,те она попи бајбокану надуже, док њему бар цинцилинци осташе висити угаћама . . . вели ми уредник као допуну суцког образложења: - нетреба жене потсећати на такове могућности     доообро , писаћу онда песмицу, нашто се Битан уновина климоглавом сагласи , тако да сада измишљам углави нешто које ће се  на малтешком римовати . . . а тема – па наравски двоје који се волу . . ..  али без повређивања , но услов је , да небуде дугачка јер новинску поезију ионако нико и не чита . . .но нема везе јер кад изиђем у тиражу више десетина хиљада примерака, ма тко ће ми бити раван.    наравно изузимам медитерана  . . . .. када није усталасан.
    Oct 28, 2013 2486
  • 25 Oct 2013
    Jeste li znali ?
    Ovo je nadovezivanje na Dubravkin blog - da se deca nasmeju oko 400 puta na dan, dok se odrasli u proseku smeju samo 15 puta dnevno? - da mačke ne osećaju sladak ukus? - da su slonovi jedine životinje koje ne mogu skakati? - da ne postoji prirodno plava hrana? - da je najjači mišić u ljudskom telu jezik? - da štakor može izdržati bez vode duže og kamile? - da prosečni radni sto ima 400 puta više bakterija od WC-a? - da je nemoguće kihnuti otvorenih očiju? - da puževi imaju 4 nosa? - da je nemoguće poljubiti vlastiti lakat? - da je Coca- Cola orginalno zelene boje? - da je lubenica povrće,a paradajz voće? - da komarac ima 47 zuba? - da korkodili ne mogu izbaciti svoj jezik van? - da kad se paukova mreža stavi na ranu, zaustavlja krvarenje? - da su naše oči od rođenja uvek istih dimenzija,ali da nos i uši ne prestaju rasti? - da noj ima veće oko od mozga? - da bi pužu koji bi išao dan i noć trebalo 14 dana da prevali jedan kilometar? - da crv ima pet srca? - da će hobotnica, ako je zaista gladna, početi jesti svoje krakove? - da na svijetu ima oko 6800 jezika? - da oko 2 milijarde ljudi na svetu ne zna čitati? - da delfini spavaju s jednim okom otvorenim?
    1378 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Jeste li znali ?
    Ovo je nadovezivanje na Dubravkin blog - da se deca nasmeju oko 400 puta na dan, dok se odrasli u proseku smeju samo 15 puta dnevno? - da mačke ne osećaju sladak ukus? - da su slonovi jedine životinje koje ne mogu skakati? - da ne postoji prirodno plava hrana? - da je najjači mišić u ljudskom telu jezik? - da štakor može izdržati bez vode duže og kamile? - da prosečni radni sto ima 400 puta više bakterija od WC-a? - da je nemoguće kihnuti otvorenih očiju? - da puževi imaju 4 nosa? - da je nemoguće poljubiti vlastiti lakat? - da je Coca- Cola orginalno zelene boje? - da je lubenica povrće,a paradajz voće? - da komarac ima 47 zuba? - da korkodili ne mogu izbaciti svoj jezik van? - da kad se paukova mreža stavi na ranu, zaustavlja krvarenje? - da su naše oči od rođenja uvek istih dimenzija,ali da nos i uši ne prestaju rasti? - da noj ima veće oko od mozga? - da bi pužu koji bi išao dan i noć trebalo 14 dana da prevali jedan kilometar? - da crv ima pet srca? - da će hobotnica, ako je zaista gladna, početi jesti svoje krakove? - da na svijetu ima oko 6800 jezika? - da oko 2 milijarde ljudi na svetu ne zna čitati? - da delfini spavaju s jednim okom otvorenim?
    Oct 25, 2013 1378
  • 22 Oct 2013
    тјаша
    састав на тему . . . . кацмо оно раасли    вода медитерана откида , еноје . баш  ми пријатно овако изваљеном у љуљашки ,у застакљеној тераси над валетом ,а ветрића орканског није да нема ,вазда је он присутан у октобру овде & утом, ............... у ушесима рефрен песмице "дунавом плови јелен срогови" слушане шездесетих века одлепршалог у кафани "плави дунав" унашем Селу. уфалширани вокал коњасте певаљке уистину  је умео да нас одобровољи заљубљене , а младе . . . . . . .дали је носталгија  у питању или само доконо присећање ? успешна у свему Тјаша (и имена посве посебног) све нас је слудила то лето .са родитељима први пут је дошла у посету код наше сеоске докторке мире, рођакејој. отац њезин, са козијом брадицом, самоуверен,вазда је нешто објашњавао уњкавим гласом жени му ,једној повученој видно срозаној физички, са којом се свакодневно шетао нуздунав глибавом обалом. - болесна је ,прочу се по Селу ,јако, на живцима, изнутри. а Тјаша ,пегава ,са два лепа курјука ,у телу налик пупољку у цвату,одмах нам се деци прикључила обзиром да је са дулетом ,докторкиним сином ,ишла свуда ,а он бијо наш нераздвојни пајташ.ми се купамо удунаву ,она испред свих ,стмоглавце  уводу , те изрони камен ,а дубина прилична ,знамо.ми пецамо на ноклу ,а она на глисту ,резултат : њена вршка нанизана до горе ,а нанашим се тек која беласа.пењемо се надуд - прва је  у врху .чудо једно од физичке спремности.а лепа. фудбал, срамота ме приповедати ,волела је на крилу ,зуји ко спринтер,а голове само забија . кад брани пак ,ма брука за нас једном речју ,немош јој гола завући - па тотије . причљива ,казивала нам је страшне приповетке које је слушала од баке по матери са којом су живели .бака јој је била из мађарске ,ал из оног дела нуз карпате права енциклопедија тајновитости о ванпирима ,  нама небаш познатој теми , тада, па стога занимљивој. да се љуби са неким од нас нико није смео ни да је упита јер смо се бојали да је  и утом боља ,па да се небрукамо . а сви одреда смо баш то једино са њоме прижељкивали. . . .онда један дан објави да јој је рођендан и даћемога прославити у башти докторкине куће зване мендерлеј .позвала нас је све.родитељи су већ припремили закуску, дууле наместио грамофон и донео плоче , а  ми остали  само се окупили .забава поче , предложи  домаћин   да се играмо врући фота ( оно знате,  сљубљењем)  Опа . предлог  прихваћен ,папирићи са именима написани ,беше нас замало ,пола пола, игра крену, дууле  извлачи имена и онда  изабрани  одлазе ушупу  у дну баште . . никад да дођем наред  , ал' ни Тјашу још неизвукоше,па се све надам . . . утом  дууле извуче: моја сека софија  и Тјаша . безвезе. но, деси се и тако.одоше њи две ушупу ,  пол енка грми зграмофона ,  kад у једном моменту  моја софија ко да је керови вијају протрча крајнас па насокак док Тјаша достојанствено, без речи оде  право у кућу .ми се само згледасмо , чусмо неко препирање и онда господин њезин тата  нас обавести да Тјаши одједном није нешто добро па се извињава у њено име ,но да ми само наставимо да се забављамо. наравно сви се спувасмо те убрзо  разиђосмо затечени недореченошћу , бадава је дууле  инсистирао да останемо . зар без Тјаше ? уствари само се преселисмо у башту кафане "плави дунав" ту ома заћошком , препуну мириса липе  у цвату у којој се неко под напито  друштво ловаца забављало  песмом "дунавом плови јелен срогови " текста  адекватног , и баш заглависмо . . . враћам се узору кући ,лепо ми ,кад на басамцима ајнфорта седи моја сека софија сва уплакана: - шта сте вас две то засрале и растуриле друштво , ја откапије - ти ћути ,узврати уплакана ,баш си скочијо да ме браниш. - браним од кога , наслућујем нешто баш неваља - па оте луде , указује - ајд лепо редом шта је било ,нико ништ незна - па Она није нормална  ,једва ће сека ,чим смо усле  ушупу  сврата навали да  ме љуби и дира . . .  чекај да ниси мало избркала , почех је одгуривати - чекај мало ти јер ми се свиђаш , видно узбуђена ће Она ,ја уствари волим женске ,  мушке презирем , ал' о овом ником немој рећи  ,молим те, убиће ме стари. - у моменту смучило ми се све ,одгурнух је уплашена , те побегох овамо  да могу да се исплачем , јебла вас Тјаша ,ни име јој није ко наше. ко посран ,сећам се ,седох поред ње на басамке и пригрлих је нежно ,тешећи.   у носу одједноми , мирис липе ,  фрушкогорске , и то овде , у сред  Медитерана . Ха . . . .  беше нас разноразних . ипак , живот нису дани који су прошли, него догађаји  . . . . . које смо запамтили .
    1516 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    тјаша
    састав на тему . . . . кацмо оно раасли    вода медитерана откида , еноје . баш  ми пријатно овако изваљеном у љуљашки ,у застакљеној тераси над валетом ,а ветрића орканског није да нема ,вазда је он присутан у октобру овде & утом, ............... у ушесима рефрен песмице "дунавом плови јелен срогови" слушане шездесетих века одлепршалог у кафани "плави дунав" унашем Селу. уфалширани вокал коњасте певаљке уистину  је умео да нас одобровољи заљубљене , а младе . . . . . . .дали је носталгија  у питању или само доконо присећање ? успешна у свему Тјаша (и имена посве посебног) све нас је слудила то лето .са родитељима први пут је дошла у посету код наше сеоске докторке мире, рођакејој. отац њезин, са козијом брадицом, самоуверен,вазда је нешто објашњавао уњкавим гласом жени му ,једној повученој видно срозаној физички, са којом се свакодневно шетао нуздунав глибавом обалом. - болесна је ,прочу се по Селу ,јако, на живцима, изнутри. а Тјаша ,пегава ,са два лепа курјука ,у телу налик пупољку у цвату,одмах нам се деци прикључила обзиром да је са дулетом ,докторкиним сином ,ишла свуда ,а он бијо наш нераздвојни пајташ.ми се купамо удунаву ,она испред свих ,стмоглавце  уводу , те изрони камен ,а дубина прилична ,знамо.ми пецамо на ноклу ,а она на глисту ,резултат : њена вршка нанизана до горе ,а нанашим се тек која беласа.пењемо се надуд - прва је  у врху .чудо једно од физичке спремности.а лепа. фудбал, срамота ме приповедати ,волела је на крилу ,зуји ко спринтер,а голове само забија . кад брани пак ,ма брука за нас једном речју ,немош јој гола завући - па тотије . причљива ,казивала нам је страшне приповетке које је слушала од баке по матери са којом су живели .бака јој је била из мађарске ,ал из оног дела нуз карпате права енциклопедија тајновитости о ванпирима ,  нама небаш познатој теми , тада, па стога занимљивој. да се љуби са неким од нас нико није смео ни да је упита јер смо се бојали да је  и утом боља ,па да се небрукамо . а сви одреда смо баш то једино са њоме прижељкивали. . . .онда један дан објави да јој је рођендан и даћемога прославити у башти докторкине куће зване мендерлеј .позвала нас је све.родитељи су већ припремили закуску, дууле наместио грамофон и донео плоче , а  ми остали  само се окупили .забава поче , предложи  домаћин   да се играмо врући фота ( оно знате,  сљубљењем)  Опа . предлог  прихваћен ,папирићи са именима написани ,беше нас замало ,пола пола, игра крену, дууле  извлачи имена и онда  изабрани  одлазе ушупу  у дну баште . . никад да дођем наред  , ал' ни Тјашу још неизвукоше,па се све надам . . . утом  дууле извуче: моја сека софија  и Тјаша . безвезе. но, деси се и тако.одоше њи две ушупу ,  пол енка грми зграмофона ,  kад у једном моменту  моја софија ко да је керови вијају протрча крајнас па насокак док Тјаша достојанствено, без речи оде  право у кућу .ми се само згледасмо , чусмо неко препирање и онда господин њезин тата  нас обавести да Тјаши одједном није нешто добро па се извињава у њено име ,но да ми само наставимо да се забављамо. наравно сви се спувасмо те убрзо  разиђосмо затечени недореченошћу , бадава је дууле  инсистирао да останемо . зар без Тјаше ? уствари само се преселисмо у башту кафане "плави дунав" ту ома заћошком , препуну мириса липе  у цвату у којој се неко под напито  друштво ловаца забављало  песмом "дунавом плови јелен срогови " текста  адекватног , и баш заглависмо . . . враћам се узору кући ,лепо ми ,кад на басамцима ајнфорта седи моја сека софија сва уплакана: - шта сте вас две то засрале и растуриле друштво , ја откапије - ти ћути ,узврати уплакана ,баш си скочијо да ме браниш. - браним од кога , наслућујем нешто баш неваља - па оте луде , указује - ајд лепо редом шта је било ,нико ништ незна - па Она није нормална  ,једва ће сека ,чим смо усле  ушупу  сврата навали да  ме љуби и дира . . .  чекај да ниси мало избркала , почех је одгуривати - чекај мало ти јер ми се свиђаш , видно узбуђена ће Она ,ја уствари волим женске ,  мушке презирем , ал' о овом ником немој рећи  ,молим те, убиће ме стари. - у моменту смучило ми се све ,одгурнух је уплашена , те побегох овамо  да могу да се исплачем , јебла вас Тјаша ,ни име јој није ко наше. ко посран ,сећам се ,седох поред ње на басамке и пригрлих је нежно ,тешећи.   у носу одједноми , мирис липе ,  фрушкогорске , и то овде , у сред  Медитерана . Ха . . . .  беше нас разноразних . ипак , живот нису дани који су прошли, него догађаји  . . . . . које смо запамтили .
    Oct 22, 2013 1516
  • 21 Oct 2013
    буђења мириси
    . . . мириси женског буђења одкада знам за себе су ме узбуђивали на посебан начин ,скоро као Соломона, кадгод ,на помену имена Суламка.Беше поменута тамнопута и тајанствена вртигуза из Салема – Јерусалима чуварка винограда, но слуди Цара и када му се оне ноћи пре него што је започео изградњу Храма Бог јавио у сну и рекао да затражи све што зажели,пише ,Соломон пожеле једино да му дадне Суламку за жену и поред множине постојећих .Лепо у Песми над песмама млади Краљ прослави и веридбу са Њоме , стоји прибележено.Подреди Он за вољену жену и Мудрост и јож неке друге понуђене врлине,па што би се онда ја нико, дилемис’о када су Оне у питању. Јер нити ми је више стало до мудрости , имања, власништва,престижа,разумевања ,тјст нико то не нуди , нити одмене тражи.Ко лист сам на ветру ,благо ми је ,неурачунљивом за неке озбиљније подухвате, углавном где смисла све мање има.Трајем по инерцији и док ноћ мами дан покушавам га не-важностима употпунити да досада живчана неби узела маха,а што неваља, лекари указују.Егзистенцијални посао својим финансијским реципроцитетом више користи фамилији него мојим потребама којих и нешто немам,кад размислим , тјст толико ми мало треба -да ми ништа и нетреба, уствари.Једино женске ,које подразумевају и улагања уњих ,кваре концепцију и то целој замисли о безвезности свега даје нови замах ,па се ипак определих за самодоказивање како бих своју сујету ( које уопште немам ) задовољио бијо.И отуда веома синхронизовано ходамо Сујета ,ја, неважност & женске , тјс обрнутим редом, а све због Суламке која слуди Цара , спочетка овог кругоказа ,па како онда, јааадо ја ,да гузовртним туристкињама одолим ,а царски се не осећајући , питање је . . .   исповеда ми се 1 Крешимир,незнатега, начитан , док му шетамо миљеницу корњачу Муњу око тераријума ,ејлом (енглеско пиво , прим аут.) пристојно обојица грундирани.
    1609 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    буђења мириси
    . . . мириси женског буђења одкада знам за себе су ме узбуђивали на посебан начин ,скоро као Соломона, кадгод ,на помену имена Суламка.Беше поменута тамнопута и тајанствена вртигуза из Салема – Јерусалима чуварка винограда, но слуди Цара и када му се оне ноћи пре него што је започео изградњу Храма Бог јавио у сну и рекао да затражи све што зажели,пише ,Соломон пожеле једино да му дадне Суламку за жену и поред множине постојећих .Лепо у Песми над песмама млади Краљ прослави и веридбу са Њоме , стоји прибележено.Подреди Он за вољену жену и Мудрост и јож неке друге понуђене врлине,па што би се онда ја нико, дилемис’о када су Оне у питању. Јер нити ми је више стало до мудрости , имања, власништва,престижа,разумевања ,тјст нико то не нуди , нити одмене тражи.Ко лист сам на ветру ,благо ми је ,неурачунљивом за неке озбиљније подухвате, углавном где смисла све мање има.Трајем по инерцији и док ноћ мами дан покушавам га не-важностима употпунити да досада живчана неби узела маха,а што неваља, лекари указују.Егзистенцијални посао својим финансијским реципроцитетом више користи фамилији него мојим потребама којих и нешто немам,кад размислим , тјст толико ми мало треба -да ми ништа и нетреба, уствари.Једино женске ,које подразумевају и улагања уњих ,кваре концепцију и то целој замисли о безвезности свега даје нови замах ,па се ипак определих за самодоказивање како бих своју сујету ( које уопште немам ) задовољио бијо.И отуда веома синхронизовано ходамо Сујета ,ја, неважност & женске , тјс обрнутим редом, а све због Суламке која слуди Цара , спочетка овог кругоказа ,па како онда, јааадо ја ,да гузовртним туристкињама одолим ,а царски се не осећајући , питање је . . .   исповеда ми се 1 Крешимир,незнатега, начитан , док му шетамо миљеницу корњачу Муњу око тераријума ,ејлом (енглеско пиво , прим аут.) пристојно обојица грундирани.
    Oct 21, 2013 1609
  • 15 Oct 2013
    ниска оковратна
    састав на тему . . .музикалну на овим страницама већ је била поменута склоност мештана села у којем одрастах ка музичком изразу а у форми слушања песама, номисе данас  помеморији сећања проврзмо Свилени. бирташица Вера углавном је преферирала мушке вокалне солисте у рестауранту кои је држала накрај села,нуздунав откако је невенчани муж Грдосија отпраћако чамцом са последњом пјевач'цом Намигушом преко кафутогу ,низводу.   изглед солисте при одабиру био је Вери најбитнији.што већи.у свему.недостатак слуха те певачког умећа надокнађиваосе снагом новоуведених техничких помагала у виду микрофона и ситнисајзера.ретко је кои певач издржао за Вериним микрофоном дуже од 30 ноћења.Вера захтевна како у музичком понашању тако и накнадно кревецком доујтру, скомолели ватали су маглу извођачи, окићени шљивастом ниском оковрата 1 по 1 док једаред ко изводе ненабаса Свилени.ако је иком име боље пристајало уз изглед,а неверујем, пљунтеме софтано.сишо изафтобуса исхрвацке баш пред поменутим угоститељским објектом,па навратијо, било лето, на кабезу и осто занавек. умало.   нико то никада докучио ние сучим је тај прозрачни зракопрц родом из прелепог загорја, знатно старији, веру уреко.у репертоарско изражавање увео је новину, неке сетне песме ољубави те судбини испреплетане тужно на бази несрећних разочарења личних, те  у пару.баш се пријатно инвентар гости наплачу па кад оду кућама гасирани добро изгазе жене чисто онако, тешко им било, унутарњи.   убрзо Вера почела да копни зујећи окоСвиленог угађајућиму а и растерујући доконе сеоске профукњаче кое око бацише у правцу њезина певача.почо Свилени и да конпонује па га се присећам жутог у лицу скајданком ( ми деца мислили да псује кад је ту реч изговоријо ) подмишком, оде до брзака ди се поток удунав уплито, па под врбама инспирацију исчекива оћелдоћиму у небеску кајданку завирујући преписа ради.  ускоро га сви уселу по кајданки знали а понеки мушки му баш здраво завидити почињали . . . и тако ходало док се једаред ние вратијо сконпоновања. наиме једно придвече рибари кои су потим поменутим врбама чамце везивали нашлиму кајданку и видли здраво изгажен глиб, ко да се рво неко јако. и ништа после. Свилени једноставно несто. додуше приповедали једни који су коње терали навашар прекофрушке у равни срем да су на неком вандрокашу видли прстена којега је Вера Свиленом даровала једног славља предсвима у рестауранту. ал ити свашара били пијани. . . .    дуго је још потом Вера чувала нађену кајданку и уњој једину песму, додуше још у концепту, насловљену . . дођи да те изуједа деда.   уствари, да транспарентан будем посве. на предње ме потсети судбина енглеског поларног истраживача Oates Lawrenca ,члана Скотове  експедиције на Антарктик који  ,о чему баш читам, беше март 1912 ,left the tent on his 32 nd birtday saying: - I am just going outside, and may be some time .   he never returned 
    1174 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    ниска оковратна
    састав на тему . . .музикалну на овим страницама већ је била поменута склоност мештана села у којем одрастах ка музичком изразу а у форми слушања песама, номисе данас  помеморији сећања проврзмо Свилени. бирташица Вера углавном је преферирала мушке вокалне солисте у рестауранту кои је држала накрај села,нуздунав откако је невенчани муж Грдосија отпраћако чамцом са последњом пјевач'цом Намигушом преко кафутогу ,низводу.   изглед солисте при одабиру био је Вери најбитнији.што већи.у свему.недостатак слуха те певачког умећа надокнађиваосе снагом новоуведених техничких помагала у виду микрофона и ситнисајзера.ретко је кои певач издржао за Вериним микрофоном дуже од 30 ноћења.Вера захтевна како у музичком понашању тако и накнадно кревецком доујтру, скомолели ватали су маглу извођачи, окићени шљивастом ниском оковрата 1 по 1 док једаред ко изводе ненабаса Свилени.ако је иком име боље пристајало уз изглед,а неверујем, пљунтеме софтано.сишо изафтобуса исхрвацке баш пред поменутим угоститељским објектом,па навратијо, било лето, на кабезу и осто занавек. умало.   нико то никада докучио ние сучим је тај прозрачни зракопрц родом из прелепог загорја, знатно старији, веру уреко.у репертоарско изражавање увео је новину, неке сетне песме ољубави те судбини испреплетане тужно на бази несрећних разочарења личних, те  у пару.баш се пријатно инвентар гости наплачу па кад оду кућама гасирани добро изгазе жене чисто онако, тешко им било, унутарњи.   убрзо Вера почела да копни зујећи окоСвиленог угађајућиму а и растерујући доконе сеоске профукњаче кое око бацише у правцу њезина певача.почо Свилени и да конпонује па га се присећам жутог у лицу скајданком ( ми деца мислили да псује кад је ту реч изговоријо ) подмишком, оде до брзака ди се поток удунав уплито, па под врбама инспирацију исчекива оћелдоћиму у небеску кајданку завирујући преписа ради.  ускоро га сви уселу по кајданки знали а понеки мушки му баш здраво завидити почињали . . . и тако ходало док се једаред ние вратијо сконпоновања. наиме једно придвече рибари кои су потим поменутим врбама чамце везивали нашлиму кајданку и видли здраво изгажен глиб, ко да се рво неко јако. и ништа после. Свилени једноставно несто. додуше приповедали једни који су коње терали навашар прекофрушке у равни срем да су на неком вандрокашу видли прстена којега је Вера Свиленом даровала једног славља предсвима у рестауранту. ал ити свашара били пијани. . . .    дуго је још потом Вера чувала нађену кајданку и уњој једину песму, додуше још у концепту, насловљену . . дођи да те изуједа деда.   уствари, да транспарентан будем посве. на предње ме потсети судбина енглеског поларног истраживача Oates Lawrenca ,члана Скотове  експедиције на Антарктик који  ,о чему баш читам, беше март 1912 ,left the tent on his 32 nd birtday saying: - I am just going outside, and may be some time .   he never returned 
    Oct 15, 2013 1174