Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 440
    Blogs
  • 52
    Active Bloggers
113 blogs
  • 21 Apr 2015
    E, dragi moji...sela sam malo da odmorim posle napornog dana. Digla sve četiri u vis, uzela daljinski upravljač u ruke i šaltam kanale. Na svim našim relevantnim televizijskim stanicama, čitaj sa nacionalnom frekvencijom važno sapštenje, koje glasi: "Šta se desilo sa avionom našeg predsednika..."   Nemam vam ja pojma da je g.Nikolić pošao u Vatikan. S' toga reših da malo pročitam novine i da se informišem šta se zapravo tu desilo, ipak je predsednik u pitanju. Tako čitajući informacije stare par dana pročitam da se avion sa našim predsednikom vratio za Beograd sa JEDNIM MOTOROM. Ju, JUUU češkam se po glavi i pitam se:" Ko je LUD?". Sa JEDNIM MOTOROM vraćati se za Beograd i to sa predsednikom naše dršave, ma aman ljudi postoje aerodrumi u Splitu, Tivtu, Podgorici...pa razmišljam se, sleteo bi tamo.Nismo se nešto dzarkali sa našim dragim komšijama, da ne dozvole da avion sa predsednikom sleti kod njih. Mogao je i popiti kafu na aerodrumu dok se ne pošalje drugi avion, ko zna možda mu skupa kafa bila, ali ne znam ja da mu kafa u avionu malo nije došla glave.Ipak pitam se ja nako u sebi :" Ko je taj koji odlučuje da avion može sa jednim motorom da doleti do Beograda?" Nastavim tako da bunarim po našim novinama, usput se zgrožavajući na tekstove o ONIM starleticama i Dubaiu, o ovome ću drugi put pisati. Da, počela sam o tom čuvenom motoru... Kad imam šta da pročitam!!! Kriv je pilot što je prosuo kafu, to su rekli i na onim sredstvima javnog informisanja. Šta je sad poenta priče? Ja mislim da ministar unutrašnjih poslova g.Nebojša Stefanović treba da utvrdi koja je kafa kriva i koju je marku kafe pilot prolio po instrumentima!!! Mislim da domaća nije sigurno, neka uvozna je, 100% sam sigurna. Samo je poenta utvrdi koja marka kafe je  u pitanju, da znamo. Ja samo pijem domaće, što se sa slike da primetiti i nikad je ne prospem, ajd nikad ni ne pijem kafu kad vozim auto, avion još nisam vozila.Što ne znači da neću.. Ja kao građanin ove zemlje imam pravo da znam, koja marka kafe je kriva za ovakav nemio dogadjaj !!! Znate zašto ? Pa kad ne želim kod nekoga da idem, da kažem koju sam kafu prosula po novoj haljini...jeftin izgovor, eto ništa više vam neću reći ... Do sledećeg kucanja...Kissssssss p.s Slušajte pesmu od Bore Čorbe, mislim da je i naš gospon predsednik sluša.. Moram ja uvek da dodam...ispitaće to ipak g.Vučić... https://www.youtube.com/watch?v=TdCFw168xGk  
    906 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    E, dragi moji...sela sam malo da odmorim posle napornog dana. Digla sve četiri u vis, uzela daljinski upravljač u ruke i šaltam kanale. Na svim našim relevantnim televizijskim stanicama, čitaj sa nacionalnom frekvencijom važno sapštenje, koje glasi: "Šta se desilo sa avionom našeg predsednika..."   Nemam vam ja pojma da je g.Nikolić pošao u Vatikan. S' toga reših da malo pročitam novine i da se informišem šta se zapravo tu desilo, ipak je predsednik u pitanju. Tako čitajući informacije stare par dana pročitam da se avion sa našim predsednikom vratio za Beograd sa JEDNIM MOTOROM. Ju, JUUU češkam se po glavi i pitam se:" Ko je LUD?". Sa JEDNIM MOTOROM vraćati se za Beograd i to sa predsednikom naše dršave, ma aman ljudi postoje aerodrumi u Splitu, Tivtu, Podgorici...pa razmišljam se, sleteo bi tamo.Nismo se nešto dzarkali sa našim dragim komšijama, da ne dozvole da avion sa predsednikom sleti kod njih. Mogao je i popiti kafu na aerodrumu dok se ne pošalje drugi avion, ko zna možda mu skupa kafa bila, ali ne znam ja da mu kafa u avionu malo nije došla glave.Ipak pitam se ja nako u sebi :" Ko je taj koji odlučuje da avion može sa jednim motorom da doleti do Beograda?" Nastavim tako da bunarim po našim novinama, usput se zgrožavajući na tekstove o ONIM starleticama i Dubaiu, o ovome ću drugi put pisati. Da, počela sam o tom čuvenom motoru... Kad imam šta da pročitam!!! Kriv je pilot što je prosuo kafu, to su rekli i na onim sredstvima javnog informisanja. Šta je sad poenta priče? Ja mislim da ministar unutrašnjih poslova g.Nebojša Stefanović treba da utvrdi koja je kafa kriva i koju je marku kafe pilot prolio po instrumentima!!! Mislim da domaća nije sigurno, neka uvozna je, 100% sam sigurna. Samo je poenta utvrdi koja marka kafe je  u pitanju, da znamo. Ja samo pijem domaće, što se sa slike da primetiti i nikad je ne prospem, ajd nikad ni ne pijem kafu kad vozim auto, avion još nisam vozila.Što ne znači da neću.. Ja kao građanin ove zemlje imam pravo da znam, koja marka kafe je kriva za ovakav nemio dogadjaj !!! Znate zašto ? Pa kad ne želim kod nekoga da idem, da kažem koju sam kafu prosula po novoj haljini...jeftin izgovor, eto ništa više vam neću reći ... Do sledećeg kucanja...Kissssssss p.s Slušajte pesmu od Bore Čorbe, mislim da je i naš gospon predsednik sluša.. Moram ja uvek da dodam...ispitaće to ipak g.Vučić... https://www.youtube.com/watch?v=TdCFw168xGk  
    Apr 21, 2015 906
  • 30 Mar 2015
    Posle mnogih svojih problema i čitanja knjiga i preslušavanja sebe...shvatila sam šta je samouverenost. Samouverenost, šta je to? Ne znate da se zauzmete za sebe? Čini vam se da vredite manje od drugih? Prosto se ukočite u društvenim situacijama? Ili se neprestano plašite da će vas drugi odbaciti, posebno ako je u pitanju suprotan pol? Ili se vaš unutrašnji glas često žali na vas: "Ovo ne možeš! Opet si pogrešila! Pogledaj se, nisi ni za gde!" Samouverenost je karakteristika koja opisuje koliko poverenja neka osoba ima u svoje sposobnosti i delanje. Samouvereni smo kada verujemo u sebe, kada smo iznutra usmereni tako da osećamo poverenje u svoje vlastite sposobnosti, kvalitete i prosuđivanje. Ponekad se samouverenost izjednačuje sa odsustvom sumnje, mada to nije ispravno. Takođe, i veoma samouverene osobe ponekad imaju sumnje, mada se one ne osećaju loše kada pogreše, jer njihov doživljaj sopstvenih vrednosti nije povezan sa njihovim postignućima. Izgleda kao da su neki ljudi rođeni sa samopouzdanjem, dok se drugi njemu moraju naučiti. Ne mislite valjda da su veoma lepi, pametni i sposobni ljudi takođe i uvek puni samopouzdanja! Često je potpuno suprotno. Sa druge strane, kada neko zna da ceni samog sebe, to se takođe odražava na celokupan izgled te osobe, tako da ona izgleda privlačnije. Najbitnije je kako doživljavate sami sebe, svoju sopstvenu vrednost, jer to utiče i na to kako vas drugi vide. Svaki čovek na ovom svetu ima nekoliko vrlina i nekoliko mana. U koju kategoriju spadam? Kategoriju ljudi sa premalo samouverenosti možemo grubo podeliti u tri grupe. Oni koji spadaju u prvu uvek osećaju da su isključeni, nebitni, odbačeni. Nemaju osećaj da kontrolišu svoj život, prožima ih negativizam, često ponavljaju: ne mogu, ne bih smeo, moram, nemam izbora. Ljudi iz druge grupe na prvi pogled deluju potpuno suprotno: u nju spadaju oni koji spolja izgledaju izvanredno samouvereni, kao da uvek drže konce u rukama, često imaju jaku volju i nalaze se na vodećim pozicijama. Ipak, to je samo maska za negativnu sliku koju imaju o sebi. U stvari, ove osobe su često vrlo napete, ne znaju da se opuste, previše zahtevaju od sebe i drugih, a kritiku teško podnose. Njihovo nisko samopouzdanje se pokazuje u momentima kada se sve ne odigra onako kako su planirali. U tim trenucima oni za svoje greške okrivljuju druge. Često se boje novina koje im drugi predlažu, radije se drže pravila. Ovaj tip ljudi često odbija da prizna da nešto nije u redu, jer sami sebe doživljavaju kao veoma sposobne, kompetentne, mada je su stvarnosti vrlo nesigurani. Treća grupa je sastavljena od ljudi koji se trude da uvek usreće i nasmeju druge. Sa njima je sve u redu dok neprestano zbijanje šala ne postane sredstvo kojim pokušavaju da sakriju svoju preosetljivost i nesigurnost. Primer ovog tipa je dete ili adolescent sa problemima u učenju, koje postaje "razredni klovn". Takođe, oni koji spadaju u ovu grupu su i osobe koje vole da zbijaju šale na račun drugih, i sve to da bi sakrile nesigurost i da bi se ponižavanjem drugih za trenutak osetile boljim. Otkriveno je da postoji šest glavnih područja na osnovu kojih ljudi grade osećanje sopstvene vrednosti: vrline;društvena podrška;akademska kompetentnost;fizička privlačnost;odobravanje drugih. Ljudi koji svoje samopouzdanje grade samo na jednom od tih područja, npr. na akademskim uspesima, mogu u slučaju neuspeha na tom polju biti mnogo više povređeni nego neko ko svoje samopouzdanje gradi na drugim područjima, posebno ako je u slučaju npr. student koji je dobio slabu ocenu na ispitu. Te spoznaje vam mogu biti od koristi, ako razmislite na kom polju vas neuspesi mogu najviše pogoditi. Velika je verovatnoća da je to upravo ono područje na kome vi gradite osećaj sopstvene vrednosti. Kada postanete svesni ovog područja, pokušajte da svoje vrednosti proširite i na ostala područja. Primer: ako ste do sada bili usmereni samo na studiranje ili zapošljenje i svaki neuspeh na tom polju vas je činio veoma nesrećnim, bilo bi dobro da se usmerite i na ostala područja. Počnite da se bavite na primer dobrotvornim radom (područje odnosa sa drugim ljudima) ili sportom (područje fizičkog izgleda). Za početak se okušajte u situaciji pri kojoj je verovatnoća uspeha velika, zatim postepeno napredujte.Kako postati samopouzdaniji? Samouverenost se može pridobiti, mada nemojte očekivati neka instant rešenja, jer se ni vaše samovrednovanje ni način ponašanja nisu takođe formirali preko noći. Sa spoznajom i delanjem će se promeniti i vaše viđenje samoga sebe, a u isto vreme i način na koji vas drugi ljudi doživljavaju. Najpre se zapitajte: šta zaista mislim o sebi? Pri tom budite što iskreniji. Ako želite da nešto promenite, to je prva stvar koju morate da imate na umu. Spoznajte sve delove samoga sebe, one koji vam se sviđaju, kao i one koje ne volite. Kakva sam ja osoba? Šta osećam, kako doživljavam, kako razmišljam, kako reagujem na ono što me okružuje? Ne sudite sebi. Ako trenutno mislite da ste glupi i potpuno nesposobni, to je samo način na koji doživljavate sebe. Za sada. Nemojte ni drugima suditi. Možda je vašem manjku samopouzdanja bitno doprinela neka osoba, koja vam je bila bliska i koja vas je u svakoj prilici kritikovala, ali ako to iskustvo budete oživljavali opet i nanovo, to vam neće mnogo pomoći. Radije razmišljajte o tome kakva osoba želite da postanete, zatim sledi trenutak da učinite i prve korake ka tome. Počnite sa delanjem. Možda bi vam pomoglo kada biste to sve zapisali na papir, pri čemu biste morali biti mnogo konkretniji. Primer (područje karaktreristika ličnosti): previše sam ljubomorna, sitničava, kritična. Želela bih da budem velikodušnija, ljupkija, otvorenija. Pravite male korake. Ako vam je jedan od ciljeva da budete spretniji u razgovoru sa drugima i do sada ste izbegavali nova poznanstva, onda ne bi bilo najrazumnije započeti razgovor sa strancem u autobusu, koji vam je dosta privlačan. Radije namerno započnite razgovor sa prodavačem u prodavnici, izaberite nekog ko izgleda prijatno. Da li izgleda previše jednostavno da bi delovalo? Ipak deluje. Tajna je: treba biti aktivan. Ako samo kukate, ne preduzimate korake, možete do smrti čekati rezultate. Još nekoliko rečenica kao pomoć. Da li se uvek usresređujete na negativne stvari? To je veoma čest izazov. Razmislite o svemu što čini vaš život, što je lepo, na šta ste ponosni, na čemu ste zahvalni. Pogledajte, šta ste sve već postigli u životu. Ako vam je preteško, potražite pomoć od dobre prijateljice ili prijatelja, nekoga kome je stalo do vas. Nemojte se stalno porediti sa drugima na vašu štetu! Svaki čovek je u nečemu dobar, a u nečemu loš. Ono što me je najviše iznenadilo na mom profesionalnom putu jeste spoznaja da svaki čovek ima neku slabu tačku, strahove, nesigurnosti. Bez obzira na to kako izgleda, koliko hijerarhijski visoko mesto zauzima u firmi, koliko čvrstu vezu ima sa voljenom osobom. Prestanite da neprestano razmišljate: šta drugi misle? Imajte na umu da se i oni koji su najsigurniji u sebe ponekad plaše. Njihova tajna je u tome što ne dopuštaju da ih taj strah odvuče od postizanja svojih ciljeva. Rešavajte svoje probleme. Nemojte ih izbegavati ili se plašiti od njih. Ako bi ste ih izbegavali, mali problemi bi postali veći, veliki i nerešivi. Dopustite mogućnost da u isto vreme gradite samopouzdanje i rešavate manje probleme. Napravite nešto novo, izađite iz dosadašnjih okvira! Krenite na fitnes, učlanite se u planinarsko društvo ili na tečaj joge, krenite na kulinarski tečaj, masažu, kupite ruž crvene boje, koji ste do sada izbegavali, ili pak zelene baletanke, ako ste do sada nosili jedino crne cipele sa visokom štiklom. Fizička aktivnost je od posebne koristi. Osećaćete se bolje i, recimo bobu bob, izgledaćete i atraktivnije. Odeća i spoljašni izgled u celosti odaju prvi utisak o vama, zato vredi ne štediti energiju ni na tom planu. Na Beauty Maniji to nikako ne bi smelo biti preteško! Poslušajte mišljenje drugih, ali odlučujte sami - takođe, ako odlučite pogrešno, odlučili ste onako kako je najbolje za vas a ne za drugoga. Nikada se nemojte kladiti na jednu kartu, razvoj vaše ličnosti teče na više od jednog područja. Ne usmeravajte se samo na karijeru ili na materinstvo. Iskoristite svaku priliku da naučite nešto novo, bilo to italijanski ili bonsai - šta god vas čini srećnim. Izražavajte svoja mišljenja, ubeđenja, emocije i potrebe otvoreno i jasno, i u isto vreme nemojte tražiti za to prava od drugih ljudi. Naučite se reći ne ako je potrebno. Sa kakvim ljudima se družite? Ako vam stalno skreću pažnju na vaše mane i koriste vas kako bi se na vaš račun osećali samouverenijim, možda je vreme da još jednom razmislite. I povrh svega: imajte na umu da je vaš život u pitanju. Sigurno ne želite da čekate 80-tu da biste počeli da živite punim plućima.
    704 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Posle mnogih svojih problema i čitanja knjiga i preslušavanja sebe...shvatila sam šta je samouverenost. Samouverenost, šta je to? Ne znate da se zauzmete za sebe? Čini vam se da vredite manje od drugih? Prosto se ukočite u društvenim situacijama? Ili se neprestano plašite da će vas drugi odbaciti, posebno ako je u pitanju suprotan pol? Ili se vaš unutrašnji glas često žali na vas: "Ovo ne možeš! Opet si pogrešila! Pogledaj se, nisi ni za gde!" Samouverenost je karakteristika koja opisuje koliko poverenja neka osoba ima u svoje sposobnosti i delanje. Samouvereni smo kada verujemo u sebe, kada smo iznutra usmereni tako da osećamo poverenje u svoje vlastite sposobnosti, kvalitete i prosuđivanje. Ponekad se samouverenost izjednačuje sa odsustvom sumnje, mada to nije ispravno. Takođe, i veoma samouverene osobe ponekad imaju sumnje, mada se one ne osećaju loše kada pogreše, jer njihov doživljaj sopstvenih vrednosti nije povezan sa njihovim postignućima. Izgleda kao da su neki ljudi rođeni sa samopouzdanjem, dok se drugi njemu moraju naučiti. Ne mislite valjda da su veoma lepi, pametni i sposobni ljudi takođe i uvek puni samopouzdanja! Često je potpuno suprotno. Sa druge strane, kada neko zna da ceni samog sebe, to se takođe odražava na celokupan izgled te osobe, tako da ona izgleda privlačnije. Najbitnije je kako doživljavate sami sebe, svoju sopstvenu vrednost, jer to utiče i na to kako vas drugi vide. Svaki čovek na ovom svetu ima nekoliko vrlina i nekoliko mana. U koju kategoriju spadam? Kategoriju ljudi sa premalo samouverenosti možemo grubo podeliti u tri grupe. Oni koji spadaju u prvu uvek osećaju da su isključeni, nebitni, odbačeni. Nemaju osećaj da kontrolišu svoj život, prožima ih negativizam, često ponavljaju: ne mogu, ne bih smeo, moram, nemam izbora. Ljudi iz druge grupe na prvi pogled deluju potpuno suprotno: u nju spadaju oni koji spolja izgledaju izvanredno samouvereni, kao da uvek drže konce u rukama, često imaju jaku volju i nalaze se na vodećim pozicijama. Ipak, to je samo maska za negativnu sliku koju imaju o sebi. U stvari, ove osobe su često vrlo napete, ne znaju da se opuste, previše zahtevaju od sebe i drugih, a kritiku teško podnose. Njihovo nisko samopouzdanje se pokazuje u momentima kada se sve ne odigra onako kako su planirali. U tim trenucima oni za svoje greške okrivljuju druge. Često se boje novina koje im drugi predlažu, radije se drže pravila. Ovaj tip ljudi često odbija da prizna da nešto nije u redu, jer sami sebe doživljavaju kao veoma sposobne, kompetentne, mada je su stvarnosti vrlo nesigurani. Treća grupa je sastavljena od ljudi koji se trude da uvek usreće i nasmeju druge. Sa njima je sve u redu dok neprestano zbijanje šala ne postane sredstvo kojim pokušavaju da sakriju svoju preosetljivost i nesigurnost. Primer ovog tipa je dete ili adolescent sa problemima u učenju, koje postaje "razredni klovn". Takođe, oni koji spadaju u ovu grupu su i osobe koje vole da zbijaju šale na račun drugih, i sve to da bi sakrile nesigurost i da bi se ponižavanjem drugih za trenutak osetile boljim. Otkriveno je da postoji šest glavnih područja na osnovu kojih ljudi grade osećanje sopstvene vrednosti: vrline;društvena podrška;akademska kompetentnost;fizička privlačnost;odobravanje drugih. Ljudi koji svoje samopouzdanje grade samo na jednom od tih područja, npr. na akademskim uspesima, mogu u slučaju neuspeha na tom polju biti mnogo više povređeni nego neko ko svoje samopouzdanje gradi na drugim područjima, posebno ako je u slučaju npr. student koji je dobio slabu ocenu na ispitu. Te spoznaje vam mogu biti od koristi, ako razmislite na kom polju vas neuspesi mogu najviše pogoditi. Velika je verovatnoća da je to upravo ono područje na kome vi gradite osećaj sopstvene vrednosti. Kada postanete svesni ovog područja, pokušajte da svoje vrednosti proširite i na ostala područja. Primer: ako ste do sada bili usmereni samo na studiranje ili zapošljenje i svaki neuspeh na tom polju vas je činio veoma nesrećnim, bilo bi dobro da se usmerite i na ostala područja. Počnite da se bavite na primer dobrotvornim radom (područje odnosa sa drugim ljudima) ili sportom (područje fizičkog izgleda). Za početak se okušajte u situaciji pri kojoj je verovatnoća uspeha velika, zatim postepeno napredujte.Kako postati samopouzdaniji? Samouverenost se može pridobiti, mada nemojte očekivati neka instant rešenja, jer se ni vaše samovrednovanje ni način ponašanja nisu takođe formirali preko noći. Sa spoznajom i delanjem će se promeniti i vaše viđenje samoga sebe, a u isto vreme i način na koji vas drugi ljudi doživljavaju. Najpre se zapitajte: šta zaista mislim o sebi? Pri tom budite što iskreniji. Ako želite da nešto promenite, to je prva stvar koju morate da imate na umu. Spoznajte sve delove samoga sebe, one koji vam se sviđaju, kao i one koje ne volite. Kakva sam ja osoba? Šta osećam, kako doživljavam, kako razmišljam, kako reagujem na ono što me okružuje? Ne sudite sebi. Ako trenutno mislite da ste glupi i potpuno nesposobni, to je samo način na koji doživljavate sebe. Za sada. Nemojte ni drugima suditi. Možda je vašem manjku samopouzdanja bitno doprinela neka osoba, koja vam je bila bliska i koja vas je u svakoj prilici kritikovala, ali ako to iskustvo budete oživljavali opet i nanovo, to vam neće mnogo pomoći. Radije razmišljajte o tome kakva osoba želite da postanete, zatim sledi trenutak da učinite i prve korake ka tome. Počnite sa delanjem. Možda bi vam pomoglo kada biste to sve zapisali na papir, pri čemu biste morali biti mnogo konkretniji. Primer (područje karaktreristika ličnosti): previše sam ljubomorna, sitničava, kritična. Želela bih da budem velikodušnija, ljupkija, otvorenija. Pravite male korake. Ako vam je jedan od ciljeva da budete spretniji u razgovoru sa drugima i do sada ste izbegavali nova poznanstva, onda ne bi bilo najrazumnije započeti razgovor sa strancem u autobusu, koji vam je dosta privlačan. Radije namerno započnite razgovor sa prodavačem u prodavnici, izaberite nekog ko izgleda prijatno. Da li izgleda previše jednostavno da bi delovalo? Ipak deluje. Tajna je: treba biti aktivan. Ako samo kukate, ne preduzimate korake, možete do smrti čekati rezultate. Još nekoliko rečenica kao pomoć. Da li se uvek usresređujete na negativne stvari? To je veoma čest izazov. Razmislite o svemu što čini vaš život, što je lepo, na šta ste ponosni, na čemu ste zahvalni. Pogledajte, šta ste sve već postigli u životu. Ako vam je preteško, potražite pomoć od dobre prijateljice ili prijatelja, nekoga kome je stalo do vas. Nemojte se stalno porediti sa drugima na vašu štetu! Svaki čovek je u nečemu dobar, a u nečemu loš. Ono što me je najviše iznenadilo na mom profesionalnom putu jeste spoznaja da svaki čovek ima neku slabu tačku, strahove, nesigurnosti. Bez obzira na to kako izgleda, koliko hijerarhijski visoko mesto zauzima u firmi, koliko čvrstu vezu ima sa voljenom osobom. Prestanite da neprestano razmišljate: šta drugi misle? Imajte na umu da se i oni koji su najsigurniji u sebe ponekad plaše. Njihova tajna je u tome što ne dopuštaju da ih taj strah odvuče od postizanja svojih ciljeva. Rešavajte svoje probleme. Nemojte ih izbegavati ili se plašiti od njih. Ako bi ste ih izbegavali, mali problemi bi postali veći, veliki i nerešivi. Dopustite mogućnost da u isto vreme gradite samopouzdanje i rešavate manje probleme. Napravite nešto novo, izađite iz dosadašnjih okvira! Krenite na fitnes, učlanite se u planinarsko društvo ili na tečaj joge, krenite na kulinarski tečaj, masažu, kupite ruž crvene boje, koji ste do sada izbegavali, ili pak zelene baletanke, ako ste do sada nosili jedino crne cipele sa visokom štiklom. Fizička aktivnost je od posebne koristi. Osećaćete se bolje i, recimo bobu bob, izgledaćete i atraktivnije. Odeća i spoljašni izgled u celosti odaju prvi utisak o vama, zato vredi ne štediti energiju ni na tom planu. Na Beauty Maniji to nikako ne bi smelo biti preteško! Poslušajte mišljenje drugih, ali odlučujte sami - takođe, ako odlučite pogrešno, odlučili ste onako kako je najbolje za vas a ne za drugoga. Nikada se nemojte kladiti na jednu kartu, razvoj vaše ličnosti teče na više od jednog područja. Ne usmeravajte se samo na karijeru ili na materinstvo. Iskoristite svaku priliku da naučite nešto novo, bilo to italijanski ili bonsai - šta god vas čini srećnim. Izražavajte svoja mišljenja, ubeđenja, emocije i potrebe otvoreno i jasno, i u isto vreme nemojte tražiti za to prava od drugih ljudi. Naučite se reći ne ako je potrebno. Sa kakvim ljudima se družite? Ako vam stalno skreću pažnju na vaše mane i koriste vas kako bi se na vaš račun osećali samouverenijim, možda je vreme da još jednom razmislite. I povrh svega: imajte na umu da je vaš život u pitanju. Sigurno ne želite da čekate 80-tu da biste počeli da živite punim plućima.
    Mar 30, 2015 704
  • 15 Mar 2015
      “Novi Zeland je na vrhu uspeha u kvalitetu svog školskog sitema prema OECD Better Life index 2013 Školovanje je obavezno za svu decu od 5 do 16 godina starosti(poneka kreću u školu I sa 6,roditelji odlučuju) Osnovna škola traje od 5 do 12 godine starosti ,a potom se ide u srednju ,Gimaziju,High School ili Koledž.Postoje I takozvane Intermediate škole koje su neka vrsta prelaza iz odnovne u srednju I koje traju  dve godine.Mnoge osnovne škole mogu u svom sastavu imati I posebnu Imtermediate Školu       Dobijam dosta pitanja u vezi daljnjeg školovanja dece , ako bi ste došli da živite na NovomZelandu. Ograničiću se ovde na uzrast od 5 do12 godina starih.Kao prvo da kažem iz iskustva onih koji su sa decom već došli, da naša deca napreduju I u Engelsko govornim školama, fantastično!-Ona koja su več pohadjala školu u Srbiji dolaze sa mnogo većim znanjem  od svojih vršnjaka.U osnovnu školu polazi se sa 5 godina starosti odmah nakon petog rodjendana.Većina dece pre toga pohadja razne vrtiće I predškolske ustanove,koje su mahom besplatne za 20 sati nedeljno a za višak sati vrlo pristupačnih cena.Ako roditelji rade to se čak ukoliko je puno vreme I nadoknadjuje preko šeme Family Support. Ja sam došla u drugom razredu I osim nekoliko fraza nisam znala Engleski.Imala sam posebnu učiteljicu koja me je jednom dnevno izvodila u šetnju u školsko dvorište I okolinu I učila me raznim rečima.Mnoge osnovne škole imaju takvu pomoć.No I bez toga deca brzo savladuju jezik,kao sundjer su.U osnovnu školu nosimo školsku torbu u kojoj nam mama ili tata spakuju ručak ,mozda stave rezervnu odeću ili kišnu kabanicu.I to je to.Nema knjiga I svesaka to je sve u školi,čak I one koji roditelji po listi koju dobiju iz škole nabave.U prvih dva razreda domaći zadatak se sastoji od čitanja I spelovanja reči.To je sve.Od trećeg razreda deca dobiju jedan list sa zadacima iz raznih prdmeta ,matematike,engleskog I sl.Ovo se do 6 razreda nadogradjuje i vrlo je pristupačno.Akcenat je na tome da deca u školi nauče ono što im je potrebno ,a da se posle škole ili odmaraju ili posvete raznim sportskim,muzičkim ,dramskim I ostalim aktivnostima  ,po izboru.Mnoge škole nude ovo I u svojim programima I sekcijama.Takodje mnoge škole nude After School Care ,servis da deca ostaju  u školi do 6 sati uveče I posvete se raznim aktivnostima.Ovaj servis se plaća ali je vrlo pristupačan.Takodje za vreme školskih raspusta kojih ima dosta za vreme školske godine ima raznoraznih programa u koji se deca   mogu uključiti. Raspored ove godine Term 1: Februar do sredine-Aprila  Dve nedelje raspusta Term 2: Kraj Aprila do početka Jula - Dve nedelje raspusta Term 3: Sredina Jula to kraja seSeptembra - Dve nedelje rasousta Term 4: Sredina Oktobra do sredine Decembra  šest nedelja letnji raspust Ovde nisam navela razne ostale praznike,Praznik rada,Waitangi  Dan,Rodjendan kraljice I sl,kad su deca takodje slobodna.Školovanje u osnovnoj školi je besplatno,mada roditelji dobrovoljno daju priloge, koji se koriste za kupovinu materijala za razne hobije,školska putovanja I sl.Postoje takodje I privatne škole ,koje su dosta skupe I ne nude ništa više nego državne.Posoje takodje I samo muške ili samo ženske  škole.Ovo smo  nasledili od Engleza.Ali većina roditelja se odlučuje za mešane škole.Takodje u nekim osnovnim   školama deca nose školske uniforme ,ovo važi I za srednje škole.Prava blagodet za roditelje I po novčaniku I po vaspitanju dece da ne moraju nositi brand odelo da bi pripadala.   Dodatne informacije možete videti I na sledećem sajtuhttp://www.minedu.govt.nz/Parents.aspxSve u svenu jedna opšte opuštena atmosfera kao što I treba da bude kad decu pošaljemo u život bez mame I tate.Rado ću odgovoriti na sva dodatna pitanja koja vas interesuju
    2039 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   “Novi Zeland je na vrhu uspeha u kvalitetu svog školskog sitema prema OECD Better Life index 2013 Školovanje je obavezno za svu decu od 5 do 16 godina starosti(poneka kreću u školu I sa 6,roditelji odlučuju) Osnovna škola traje od 5 do 12 godine starosti ,a potom se ide u srednju ,Gimaziju,High School ili Koledž.Postoje I takozvane Intermediate škole koje su neka vrsta prelaza iz odnovne u srednju I koje traju  dve godine.Mnoge osnovne škole mogu u svom sastavu imati I posebnu Imtermediate Školu       Dobijam dosta pitanja u vezi daljnjeg školovanja dece , ako bi ste došli da živite na NovomZelandu. Ograničiću se ovde na uzrast od 5 do12 godina starih.Kao prvo da kažem iz iskustva onih koji su sa decom već došli, da naša deca napreduju I u Engelsko govornim školama, fantastično!-Ona koja su več pohadjala školu u Srbiji dolaze sa mnogo većim znanjem  od svojih vršnjaka.U osnovnu školu polazi se sa 5 godina starosti odmah nakon petog rodjendana.Većina dece pre toga pohadja razne vrtiće I predškolske ustanove,koje su mahom besplatne za 20 sati nedeljno a za višak sati vrlo pristupačnih cena.Ako roditelji rade to se čak ukoliko je puno vreme I nadoknadjuje preko šeme Family Support. Ja sam došla u drugom razredu I osim nekoliko fraza nisam znala Engleski.Imala sam posebnu učiteljicu koja me je jednom dnevno izvodila u šetnju u školsko dvorište I okolinu I učila me raznim rečima.Mnoge osnovne škole imaju takvu pomoć.No I bez toga deca brzo savladuju jezik,kao sundjer su.U osnovnu školu nosimo školsku torbu u kojoj nam mama ili tata spakuju ručak ,mozda stave rezervnu odeću ili kišnu kabanicu.I to je to.Nema knjiga I svesaka to je sve u školi,čak I one koji roditelji po listi koju dobiju iz škole nabave.U prvih dva razreda domaći zadatak se sastoji od čitanja I spelovanja reči.To je sve.Od trećeg razreda deca dobiju jedan list sa zadacima iz raznih prdmeta ,matematike,engleskog I sl.Ovo se do 6 razreda nadogradjuje i vrlo je pristupačno.Akcenat je na tome da deca u školi nauče ono što im je potrebno ,a da se posle škole ili odmaraju ili posvete raznim sportskim,muzičkim ,dramskim I ostalim aktivnostima  ,po izboru.Mnoge škole nude ovo I u svojim programima I sekcijama.Takodje mnoge škole nude After School Care ,servis da deca ostaju  u školi do 6 sati uveče I posvete se raznim aktivnostima.Ovaj servis se plaća ali je vrlo pristupačan.Takodje za vreme školskih raspusta kojih ima dosta za vreme školske godine ima raznoraznih programa u koji se deca   mogu uključiti. Raspored ove godine Term 1: Februar do sredine-Aprila  Dve nedelje raspusta Term 2: Kraj Aprila do početka Jula - Dve nedelje raspusta Term 3: Sredina Jula to kraja seSeptembra - Dve nedelje rasousta Term 4: Sredina Oktobra do sredine Decembra  šest nedelja letnji raspust Ovde nisam navela razne ostale praznike,Praznik rada,Waitangi  Dan,Rodjendan kraljice I sl,kad su deca takodje slobodna.Školovanje u osnovnoj školi je besplatno,mada roditelji dobrovoljno daju priloge, koji se koriste za kupovinu materijala za razne hobije,školska putovanja I sl.Postoje takodje I privatne škole ,koje su dosta skupe I ne nude ništa više nego državne.Posoje takodje I samo muške ili samo ženske  škole.Ovo smo  nasledili od Engleza.Ali većina roditelja se odlučuje za mešane škole.Takodje u nekim osnovnim   školama deca nose školske uniforme ,ovo važi I za srednje škole.Prava blagodet za roditelje I po novčaniku I po vaspitanju dece da ne moraju nositi brand odelo da bi pripadala.   Dodatne informacije možete videti I na sledećem sajtuhttp://www.minedu.govt.nz/Parents.aspxSve u svenu jedna opšte opuštena atmosfera kao što I treba da bude kad decu pošaljemo u život bez mame I tate.Rado ću odgovoriti na sva dodatna pitanja koja vas interesuju
    Mar 15, 2015 2039
  • 01 Mar 2015
    Kako da povedem i svoju domaću životinju ,kada se selim na Novi Zeland  Ne ovako ni ovako Ni ovakoVeć       Ako nameravate da sa sobom povedete i svog kućnog ljubimca,planirajte sve dobro unapred Mnogi se odlučuju da koriste usluge  pet relocation service ,specijalista za organizovanje transporta.Ovo se odnosi na mačke i kerove.Ostale životinje su zabranjene za uvoz na Novi Zeland    Životinje moraju ispuniti odredjene uslove da bi dobile pasoš za ovo putovanje.To zavisi iz koje zemlje dolaze i naravno koja vrsta živorinje je u pitanju. Srbija spade u zemlje koje ili nemaju ili imaju kontrolisano besnilo,,životinja jelte, i može dobiti dozvolu za putovanje.Neke rase su zabranjene za uvoz iako ih ima ovde .A to su ,Američki Pit Bul,Dogo Argentino,Japanska Tosa,Brazilijanska Fila Sorry ti ne Amere Ni ti Argentino Ni ti Brazilijanac Ni ti JapanacUstvari vidimo većina rasa koje se mogu trenirati za borbu su zabranjene.Pošto smo utvrdili da iz Srbije možete dovesti kučnog ljubimca ,mačku ili kera da počnemo od dokumenata1.Dozvola za uvoz                                          2.Karantin po dolasku (najmanje deset dana)        3. Inspekcija po dolaskuUopšteno za kerove i mačke. Moraju biti zdrave prema regulacijama za uvoz ,starije od 16 nedelja na dan polaska na putovanje, I ne smeju biti više od 42 dana  trudn na taj dan(ako su ženke u pitanju).    Ima nekoliko vrsta testova kojima moraju biti podvrgnuti. a to uključuje i kontrolu krvi.Zahteva se da se svakoj životinji ugradi čip da bi veterinar lako mogao da potvrdi kod testiranja da je ista životinja u pitanju.Životinjama nije dozvoljeno putovanje u kabini izuzevši ako je u pitanju putnik koji je slep.Amerikanci dozvoljavaju malim kerovima i mačkama putovanje sa vlasnikom ali Novozelandjani ne. Životinje moraju putovati u kontejneru koji je dozvoljen od strane IATA a koji su u principu tako napravljeni da životinje ne mogu proturiti šape ili njušku kroz otvor za ventilacijuMAF Biosecurity New Zealand mora biti obavešten o dolasku životinja najmanje 72 sata pre sletanja aviona.Vlasnici za to mogu koristiti sledeće tel.brojeve ili e mailAuckland: mgsakac@maf.govt.nz / phone +64 9 909 8631  Wellington: mgswlg@maf.govt.nz / phone +64 4 894 4213 Christchurch: mgschc@maf.govt.nz / phone +64 3 943 3803 A kad stignete? Ako dolazite iz Srbije vaša životinja mora u karantin 10 dana.Ukoliko nemate već organizovano mesto stanovanja I adesu,najbolje je da stupite u kontakt sa nekim od hotela za životinje, jer će carina tražiti adresu gde će životinja ići posle karantina. Olakšajte sebi i ljubimcu peripetije Kupite kontejner (ili zakupite),dovoljno dugo pre poletanja.Stavite ga na vidljivo mesto, da se životinja navikne na miris i izgled istog. Odsecite im nokte da se ne bi tokom putovanja zakačili na žicu na kontejneru Ne preporučuju se sedativi zbog visine na kojoj se leti Posle karantina držite životinju ili u kući ili vezanu najmanje 30 dana, dok se navikne na novu okolinu Kad sve to lepo prdje onda vi i vaš ljubimac krenete u šetnju.Samo da napomenem. Plaže su dostupne u odredjeno vreme o čemu postoje table na svakoj plazi.Generalno treba da imate obzira prema ostalima, znači na mnogim plažama postoje specijalne kante za djubre u koje bacate zamotane  poslove vašeg kučnog ljubimca.Ukoliko ne, prvi put vas opomenu, drugi put je već novčana kazna    
    1352 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Kako da povedem i svoju domaću životinju ,kada se selim na Novi Zeland  Ne ovako ni ovako Ni ovakoVeć       Ako nameravate da sa sobom povedete i svog kućnog ljubimca,planirajte sve dobro unapred Mnogi se odlučuju da koriste usluge  pet relocation service ,specijalista za organizovanje transporta.Ovo se odnosi na mačke i kerove.Ostale životinje su zabranjene za uvoz na Novi Zeland    Životinje moraju ispuniti odredjene uslove da bi dobile pasoš za ovo putovanje.To zavisi iz koje zemlje dolaze i naravno koja vrsta živorinje je u pitanju. Srbija spade u zemlje koje ili nemaju ili imaju kontrolisano besnilo,,životinja jelte, i može dobiti dozvolu za putovanje.Neke rase su zabranjene za uvoz iako ih ima ovde .A to su ,Američki Pit Bul,Dogo Argentino,Japanska Tosa,Brazilijanska Fila Sorry ti ne Amere Ni ti Argentino Ni ti Brazilijanac Ni ti JapanacUstvari vidimo većina rasa koje se mogu trenirati za borbu su zabranjene.Pošto smo utvrdili da iz Srbije možete dovesti kučnog ljubimca ,mačku ili kera da počnemo od dokumenata1.Dozvola za uvoz                                          2.Karantin po dolasku (najmanje deset dana)        3. Inspekcija po dolaskuUopšteno za kerove i mačke. Moraju biti zdrave prema regulacijama za uvoz ,starije od 16 nedelja na dan polaska na putovanje, I ne smeju biti više od 42 dana  trudn na taj dan(ako su ženke u pitanju).    Ima nekoliko vrsta testova kojima moraju biti podvrgnuti. a to uključuje i kontrolu krvi.Zahteva se da se svakoj životinji ugradi čip da bi veterinar lako mogao da potvrdi kod testiranja da je ista životinja u pitanju.Životinjama nije dozvoljeno putovanje u kabini izuzevši ako je u pitanju putnik koji je slep.Amerikanci dozvoljavaju malim kerovima i mačkama putovanje sa vlasnikom ali Novozelandjani ne. Životinje moraju putovati u kontejneru koji je dozvoljen od strane IATA a koji su u principu tako napravljeni da životinje ne mogu proturiti šape ili njušku kroz otvor za ventilacijuMAF Biosecurity New Zealand mora biti obavešten o dolasku životinja najmanje 72 sata pre sletanja aviona.Vlasnici za to mogu koristiti sledeće tel.brojeve ili e mailAuckland: mgsakac@maf.govt.nz / phone +64 9 909 8631  Wellington: mgswlg@maf.govt.nz / phone +64 4 894 4213 Christchurch: mgschc@maf.govt.nz / phone +64 3 943 3803 A kad stignete? Ako dolazite iz Srbije vaša životinja mora u karantin 10 dana.Ukoliko nemate već organizovano mesto stanovanja I adesu,najbolje je da stupite u kontakt sa nekim od hotela za životinje, jer će carina tražiti adresu gde će životinja ići posle karantina. Olakšajte sebi i ljubimcu peripetije Kupite kontejner (ili zakupite),dovoljno dugo pre poletanja.Stavite ga na vidljivo mesto, da se životinja navikne na miris i izgled istog. Odsecite im nokte da se ne bi tokom putovanja zakačili na žicu na kontejneru Ne preporučuju se sedativi zbog visine na kojoj se leti Posle karantina držite životinju ili u kući ili vezanu najmanje 30 dana, dok se navikne na novu okolinu Kad sve to lepo prdje onda vi i vaš ljubimac krenete u šetnju.Samo da napomenem. Plaže su dostupne u odredjeno vreme o čemu postoje table na svakoj plazi.Generalno treba da imate obzira prema ostalima, znači na mnogim plažama postoje specijalne kante za djubre u koje bacate zamotane  poslove vašeg kučnog ljubimca.Ukoliko ne, prvi put vas opomenu, drugi put je već novčana kazna    
    Mar 01, 2015 1352
  • 18 Feb 2015
    Tragajući za nekim uspomenama, pronađoh ostatke starog šatora iz vremena detinjstva. Taj šator bio je najbitniji deo opreme za kampovanje sa kojom sam obišao staru Jugu u ona davna sretna i mirna vremena. Ova priča datira još sa početka te kamperske avanture, kada sam sa roditeljima i bratom proveo skoro celo leto u auto kampu u Fažani. Za ove mlađe generacije, to je mesto u Istri, tačno naspram onih čuvenih Briona u kojoj se baškario Čeda the great.  Sećam se da nam je otac još tokom puta pričao kako je kamp u šumi punoj ptica, a da dominiraju fazani, po čemu je i mesto dobilo ime. Sećam se da smo dobar deo dana provodili baš u toj šumi, jedno vreme gledajući kako moćni gliseri organa reda i mira (to se tada tako zvalo) presreću neke nadobudne strance koji pokušavaju da se približe nedodirivoj oazi mira velikog Če-a, a zatim kako se ti stranci u paničnom strahu udaljavaju brže nego što su se pojavili.  Osećaje ponosa izazvanog činjenicom da su naši (čitaj organi) toliko moćni spram tih bednih imperijalističkih (čitaj uglavnom nemačkih) čamčića, gasili smo pokušavajući da u toj šumi pronađemo po neko živo biće (čitaj lovina iz mašte neartikulisanih klinaca). I naravno, svaki pokušaj završavao se utešnom nagradom - palačinkama pored šatora dežurne mame. A bilo je nas ... klinaca.. ihaaaa.. preko 20 onako na gomili.  I tako... vraćajući se iz jednog od tih neuspešnih pohoda (čitaj lova), pun zavisti prema onom mlađem delu bratskosestrinske populacije koji je morao na popodnevno spavanje, dok se već mogao osetiti miris onih pomenutih palačinki, ispred nas je iskočila neka čudna kokoška. Naravno, kokoška nije imala nikakvih šansi spram tih, u mislima već pojedenih kapmerskih specijaliteta.... dok moj ćale nije viknuo.... "Drži ga, to je fazan!!!"  Ufff... kakva je tada ludnica nastala... Pokušajte samo da zamislite kako je tek zblanut bio tj mučenik fazan kad je skapirao da ga odjednom juri armada klinaca od kojih neki jedva da su bili malo veći od njega... i to po kampu punom onih užadi za zatezanje i sličnih skrivenih zamki. Mukica je par puta pokušala da uzleti i svaki put okidala po neki kanap, a nismo ni mi ništa bolje prolazili... padali smo jedni preko drugih, ali od potere nismo odustali, pa čak ni kada nam je zbrisao iz nemoguće situacije - uleteo je u šator, ali dok smo se mi gurali na onim improvizovanim vratima, on je sunuo ispod šatora i nastavio beg.  Verovatno bi u svakoj drugoj situaciji on zbrisao, ali je ta silna kamperska oprema uradila svoje i mučenik se konačno ukoprcao u neku zaštitnu mrežu, a nas nekoliko je u stilu velikih fudbalskih golmana zaplivalo i uhvatilo ga. Pravo je čudo kako smo svi prošli bez povrede u tom krkljancu.  Bilo kako bilo, dani naših pokislih noseva na povratku iz neuspelog lova i prozivke od strane roditelja i ostalih posmatrača zamenio je novi ponos, jači čak i od onog vezanog za organe (reda i mira) sa pčetka priče. I tako, pucajući od ponosa, postavili smo pitanje .. Sta sada?  Fazan je onako premoren i sav u traumi, jedva davao znake života, pa smo se i mi brzo sažalili i pokušali u upravi kampa da nađemo neko rešenje. Naravno, vrlo brzo smo skapirali da je jedino njihovo rešenje bila neka supa od fazana (tada nije još bilo recepata na www.volimo.net pa bi to verovatno bio neki bućkuriš), pa su se lovci pretvorili u mirotvorce i borce za očuvanje životne (čitaj kamperske) sredine. Uputili smo se duboko u šumu, usput sakivajući tragove za sve one koji bi nas eventualno pratili i došli do naše lovine..  Toliko smo dobro sakrili te tragove da nam je trebalo dobrih dva sata da se posle vratimo u kamp. A fazan? Ah.. fazan je onako povremeno.. na jedno oko provirivao gde je i ko ga trenutno nosi, a mi smo već bili u panici da mučenik ne izumre pre nego što ga vratimo u matičnu divljinu. Našli smo neki žbun, položili ga tu, on je opet onako jednim okom provirio u fazonu "Šta se dešava?"... a zatim, čim smo se mi udaljili par koraka, brzinom munje nestao u šumi. Verovatno je rekao i ono biiip biiip, ali ga od silnog uzbuđenja nismo čuli.... tek, par minuta kasnije poželeli smo da se vrati i pokaže nam put do obale. Jes.. vratio se.... Elem.. ekspedicija se u sumrak vratila, nekako smo na prevaru izbegli batine uzbunjenog i usplahirenog dela starije kamperske populacije (čitaj roditelja), koji je u toj silnoj plahovitoj zabrinutosti smlatio celu zalihu popodnevnih palačinki... a mi... mi klinci smo u nastavku leta ipak radije posmatrali one organe (znate već, reda i mira), sve dok nam neko nije rekao da je i more bogato nečim što se može loviti... ali, to je već neka druga priča... isti su samo ti .. organi... kako god okrenete.. oni su uvek tu negde, iako Čede više nema... ajd, odoh, zagore mi ručak...
    949 Objavio/la Chupko Chupavi
  • Tragajući za nekim uspomenama, pronađoh ostatke starog šatora iz vremena detinjstva. Taj šator bio je najbitniji deo opreme za kampovanje sa kojom sam obišao staru Jugu u ona davna sretna i mirna vremena. Ova priča datira još sa početka te kamperske avanture, kada sam sa roditeljima i bratom proveo skoro celo leto u auto kampu u Fažani. Za ove mlađe generacije, to je mesto u Istri, tačno naspram onih čuvenih Briona u kojoj se baškario Čeda the great.  Sećam se da nam je otac još tokom puta pričao kako je kamp u šumi punoj ptica, a da dominiraju fazani, po čemu je i mesto dobilo ime. Sećam se da smo dobar deo dana provodili baš u toj šumi, jedno vreme gledajući kako moćni gliseri organa reda i mira (to se tada tako zvalo) presreću neke nadobudne strance koji pokušavaju da se približe nedodirivoj oazi mira velikog Če-a, a zatim kako se ti stranci u paničnom strahu udaljavaju brže nego što su se pojavili.  Osećaje ponosa izazvanog činjenicom da su naši (čitaj organi) toliko moćni spram tih bednih imperijalističkih (čitaj uglavnom nemačkih) čamčića, gasili smo pokušavajući da u toj šumi pronađemo po neko živo biće (čitaj lovina iz mašte neartikulisanih klinaca). I naravno, svaki pokušaj završavao se utešnom nagradom - palačinkama pored šatora dežurne mame. A bilo je nas ... klinaca.. ihaaaa.. preko 20 onako na gomili.  I tako... vraćajući se iz jednog od tih neuspešnih pohoda (čitaj lova), pun zavisti prema onom mlađem delu bratskosestrinske populacije koji je morao na popodnevno spavanje, dok se već mogao osetiti miris onih pomenutih palačinki, ispred nas je iskočila neka čudna kokoška. Naravno, kokoška nije imala nikakvih šansi spram tih, u mislima već pojedenih kapmerskih specijaliteta.... dok moj ćale nije viknuo.... "Drži ga, to je fazan!!!"  Ufff... kakva je tada ludnica nastala... Pokušajte samo da zamislite kako je tek zblanut bio tj mučenik fazan kad je skapirao da ga odjednom juri armada klinaca od kojih neki jedva da su bili malo veći od njega... i to po kampu punom onih užadi za zatezanje i sličnih skrivenih zamki. Mukica je par puta pokušala da uzleti i svaki put okidala po neki kanap, a nismo ni mi ništa bolje prolazili... padali smo jedni preko drugih, ali od potere nismo odustali, pa čak ni kada nam je zbrisao iz nemoguće situacije - uleteo je u šator, ali dok smo se mi gurali na onim improvizovanim vratima, on je sunuo ispod šatora i nastavio beg.  Verovatno bi u svakoj drugoj situaciji on zbrisao, ali je ta silna kamperska oprema uradila svoje i mučenik se konačno ukoprcao u neku zaštitnu mrežu, a nas nekoliko je u stilu velikih fudbalskih golmana zaplivalo i uhvatilo ga. Pravo je čudo kako smo svi prošli bez povrede u tom krkljancu.  Bilo kako bilo, dani naših pokislih noseva na povratku iz neuspelog lova i prozivke od strane roditelja i ostalih posmatrača zamenio je novi ponos, jači čak i od onog vezanog za organe (reda i mira) sa pčetka priče. I tako, pucajući od ponosa, postavili smo pitanje .. Sta sada?  Fazan je onako premoren i sav u traumi, jedva davao znake života, pa smo se i mi brzo sažalili i pokušali u upravi kampa da nađemo neko rešenje. Naravno, vrlo brzo smo skapirali da je jedino njihovo rešenje bila neka supa od fazana (tada nije još bilo recepata na www.volimo.net pa bi to verovatno bio neki bućkuriš), pa su se lovci pretvorili u mirotvorce i borce za očuvanje životne (čitaj kamperske) sredine. Uputili smo se duboko u šumu, usput sakivajući tragove za sve one koji bi nas eventualno pratili i došli do naše lovine..  Toliko smo dobro sakrili te tragove da nam je trebalo dobrih dva sata da se posle vratimo u kamp. A fazan? Ah.. fazan je onako povremeno.. na jedno oko provirivao gde je i ko ga trenutno nosi, a mi smo već bili u panici da mučenik ne izumre pre nego što ga vratimo u matičnu divljinu. Našli smo neki žbun, položili ga tu, on je opet onako jednim okom provirio u fazonu "Šta se dešava?"... a zatim, čim smo se mi udaljili par koraka, brzinom munje nestao u šumi. Verovatno je rekao i ono biiip biiip, ali ga od silnog uzbuđenja nismo čuli.... tek, par minuta kasnije poželeli smo da se vrati i pokaže nam put do obale. Jes.. vratio se.... Elem.. ekspedicija se u sumrak vratila, nekako smo na prevaru izbegli batine uzbunjenog i usplahirenog dela starije kamperske populacije (čitaj roditelja), koji je u toj silnoj plahovitoj zabrinutosti smlatio celu zalihu popodnevnih palačinki... a mi... mi klinci smo u nastavku leta ipak radije posmatrali one organe (znate već, reda i mira), sve dok nam neko nije rekao da je i more bogato nečim što se može loviti... ali, to je već neka druga priča... isti su samo ti .. organi... kako god okrenete.. oni su uvek tu negde, iako Čede više nema... ajd, odoh, zagore mi ručak...
    Feb 18, 2015 949
  • 04 Feb 2015
        Edit  Ovo je drugi deo vezan za moj prvi blog koji možete takodje ovde pronaći na listi blogova pod naslovom Kako započeti proces iseljenja na Novi Zeland   Kakva dokumenta su vam potrebna uz aplikaciju za useljenje na Novi Zeland   Podatke sam dobila od Imigracionog biroa na Novom Zelandu. Pre nego što pošaljete dokumenta ipak joč jednom proverite sa Ambasadom u Londonu)oni primaju aplikacije iz Srbije,jer se u medjuvremenu možda nešto promenilo.   Koja dokumenta treba pripremiti   Kada   podnosite svoju aplikaciju ona mora biti podržana dokazima o vašem zdravstveno stanju i o vašem karakteru.   Kada da počnete da sakupljate dokumenta? Može potrajati nekoliko nedelja ili čak nekoliko  meseci, dok sakupite dokumenta koja su vam potrebna,tako da ako ste odlučili da aplicirate,počnite da ih sakupljate što pre. Vodite pri tom računa da neka  dokumenta imaju odredjeni rok trajanja .Tako na primer  Uverenje iz policije da niste osudjivani i da se protiv vas  ne vodi nikakav krivični postupak, ne može biti starije od 6 meseci .računa se od datuma kad ste podneli aplikaciju. Certifikat o zdravstvenom stanju,koji sadrži sistematski pregled i Rentgenske snimke ne sme biti stariji od 3 meseca., Računa se na datum podnošenja aplikacije.     Policijska potvrda (Potvrda o dobrom vladanju)   Da bi  ste dokazali da ste dobrog karaktera i vi i oni koji vas prate na tom putovanju,traži se da podnesete Potvrdu  iz Policije  (Police Certificate),i to u slučaju da aplicirate za useljenje,radnu dozvolu, turistički ili želite da studirate  u periodu koji će biti duži od  2 godine. Dakle Svi apliaknti koji su 17 godina i stariji,a apliciraju za Vizu za rad,studiranje koje važe duže od dve godienmoraju podneti   * Potvrdu Policije iz zemlje čiji su državljani * Ptvdu policije iz zemlje u kojoj su boravili5godina ili duže posle svoje 17te godine  života. Najverovatnije se za ove potvrde plaća taksa u zemlji gde živite. Raspitajte se da li tu potvrdu možete izvadiiti lično.Neke zemlje ove potvrde na zahtev aplikanta šalju samo direktno Imigraciji Novi Zeland.U tom slučaju rezervišite tri meseca i za to.   Kako dobaviti Potvrde o zdravstvenom stanju i X Ray, rentgenske snimke Da bi ste dokazali da ste vi i porodica koja sa vama dolazi zdravi,svaki od vas mora se podvrgnuti sitematskom pregledu, koji podrazumeva i rentgenske snimke. Ukoliko planirate da na Novom Zelandu boravite manje od 6 meseci ovaj dokument vam nije potrebanć Postoji lista zemalja z koju se i u ovom slučaju traže certifikati. Deca do 11 godina starosti i trudnice nemaju obavezu rentgenskih snimaka ali još uvek im je potrebna potvrda o zdravlju.   Za boravak duži od 6 meseci ali kraći od godinu dana Morate imati kompletan Sistematski pregled i   Rentgenske Snimke.   Ove potvrde ne smeju  biti starije od tri meseca na datum podnošenja aplikacije U Srbiji ,tj u Beogradu Novozelandska Imigracija je odredila nekoliko registrovanih klinika koje mogu da vam  izdaju ove certifikate.Za tačne adrese obratite se Novozelandskoj Ambasadi u Londonu:.Ove Cerifikate morate platiti   Naravno za apliciranje su vam potrebni formulari. Kako se useljeničke vize izdaju onima koji imaju dovoljan broj bodova  predlažem da proverite koliki broj bodova možete sakupiti.To možete uraditi  ovde: https://www.immigration.govt.nz/pointsindicator/.Za svaku kategoriju prilažete i potvrdu uz aplikaciju.Npr radno iskustvo,obrazovanje itd. Postavljam adresu i  kontakt detalje Novozelandske Ambasade u Londonu koja je zadužena za rad na aplikacijama za useljeničke vize iz Srbije. Još samo da napomenem da je svaćija situacija razlićita,npr.da li tražite samo useljenje ili imate već ponudu za posao i sl.Tako da se dodatno raspitajte.mnogo toga je pristupačno na sajtu Imigracije NZ: http://www.immigration.govt.nz Mislim da je suvišno da napominjem  da morate imati bar solidno znanje(razumevanje) Engleskog jezika.   Adresa i kontakt detalji Novozelandske Ambasade u Londonu Branch Details Office:  LONDON Website: http://www.ttsnzvisa.com Email: ttslondonnz@ttepl.com Postal Address:Visa Application CentreBurwood House14-16 Caxton StreetLondonSW1H 0QYUNITED KINGDOM Phone: +44 203 582 7499 Office Hours: Monday to Friday 9.00am to 4.00pm    Payment Methods Personal Cheque  NO Bank Cheque/Draft NO Money Order NO Cash NO Other Please refer towww.ttsnzvisa.com for payment methods.   Ukoliko vam ikako  mogu pomoći, molim vas obraćajte se samo konkretnim pitanjima u vezi vaše  situacije i to samo onda kada odgovor niste uspeli da nadjete u informacijama i linkovima koje sam već ostavila . Registrujte se na www.volimo.net.au i pošaljite mi odatle privatnu poruku.Jos samo da napomenem da ovo radim čisto volontersk, da  ne pomislite da želim da zaradim  na tome.
    1404 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •     Edit  Ovo je drugi deo vezan za moj prvi blog koji možete takodje ovde pronaći na listi blogova pod naslovom Kako započeti proces iseljenja na Novi Zeland   Kakva dokumenta su vam potrebna uz aplikaciju za useljenje na Novi Zeland   Podatke sam dobila od Imigracionog biroa na Novom Zelandu. Pre nego što pošaljete dokumenta ipak joč jednom proverite sa Ambasadom u Londonu)oni primaju aplikacije iz Srbije,jer se u medjuvremenu možda nešto promenilo.   Koja dokumenta treba pripremiti   Kada   podnosite svoju aplikaciju ona mora biti podržana dokazima o vašem zdravstveno stanju i o vašem karakteru.   Kada da počnete da sakupljate dokumenta? Može potrajati nekoliko nedelja ili čak nekoliko  meseci, dok sakupite dokumenta koja su vam potrebna,tako da ako ste odlučili da aplicirate,počnite da ih sakupljate što pre. Vodite pri tom računa da neka  dokumenta imaju odredjeni rok trajanja .Tako na primer  Uverenje iz policije da niste osudjivani i da se protiv vas  ne vodi nikakav krivični postupak, ne može biti starije od 6 meseci .računa se od datuma kad ste podneli aplikaciju. Certifikat o zdravstvenom stanju,koji sadrži sistematski pregled i Rentgenske snimke ne sme biti stariji od 3 meseca., Računa se na datum podnošenja aplikacije.     Policijska potvrda (Potvrda o dobrom vladanju)   Da bi  ste dokazali da ste dobrog karaktera i vi i oni koji vas prate na tom putovanju,traži se da podnesete Potvrdu  iz Policije  (Police Certificate),i to u slučaju da aplicirate za useljenje,radnu dozvolu, turistički ili želite da studirate  u periodu koji će biti duži od  2 godine. Dakle Svi apliaknti koji su 17 godina i stariji,a apliciraju za Vizu za rad,studiranje koje važe duže od dve godienmoraju podneti   * Potvrdu Policije iz zemlje čiji su državljani * Ptvdu policije iz zemlje u kojoj su boravili5godina ili duže posle svoje 17te godine  života. Najverovatnije se za ove potvrde plaća taksa u zemlji gde živite. Raspitajte se da li tu potvrdu možete izvadiiti lično.Neke zemlje ove potvrde na zahtev aplikanta šalju samo direktno Imigraciji Novi Zeland.U tom slučaju rezervišite tri meseca i za to.   Kako dobaviti Potvrde o zdravstvenom stanju i X Ray, rentgenske snimke Da bi ste dokazali da ste vi i porodica koja sa vama dolazi zdravi,svaki od vas mora se podvrgnuti sitematskom pregledu, koji podrazumeva i rentgenske snimke. Ukoliko planirate da na Novom Zelandu boravite manje od 6 meseci ovaj dokument vam nije potrebanć Postoji lista zemalja z koju se i u ovom slučaju traže certifikati. Deca do 11 godina starosti i trudnice nemaju obavezu rentgenskih snimaka ali još uvek im je potrebna potvrda o zdravlju.   Za boravak duži od 6 meseci ali kraći od godinu dana Morate imati kompletan Sistematski pregled i   Rentgenske Snimke.   Ove potvrde ne smeju  biti starije od tri meseca na datum podnošenja aplikacije U Srbiji ,tj u Beogradu Novozelandska Imigracija je odredila nekoliko registrovanih klinika koje mogu da vam  izdaju ove certifikate.Za tačne adrese obratite se Novozelandskoj Ambasadi u Londonu:.Ove Cerifikate morate platiti   Naravno za apliciranje su vam potrebni formulari. Kako se useljeničke vize izdaju onima koji imaju dovoljan broj bodova  predlažem da proverite koliki broj bodova možete sakupiti.To možete uraditi  ovde: https://www.immigration.govt.nz/pointsindicator/.Za svaku kategoriju prilažete i potvrdu uz aplikaciju.Npr radno iskustvo,obrazovanje itd. Postavljam adresu i  kontakt detalje Novozelandske Ambasade u Londonu koja je zadužena za rad na aplikacijama za useljeničke vize iz Srbije. Još samo da napomenem da je svaćija situacija razlićita,npr.da li tražite samo useljenje ili imate već ponudu za posao i sl.Tako da se dodatno raspitajte.mnogo toga je pristupačno na sajtu Imigracije NZ: http://www.immigration.govt.nz Mislim da je suvišno da napominjem  da morate imati bar solidno znanje(razumevanje) Engleskog jezika.   Adresa i kontakt detalji Novozelandske Ambasade u Londonu Branch Details Office:  LONDON Website: http://www.ttsnzvisa.com Email: ttslondonnz@ttepl.com Postal Address:Visa Application CentreBurwood House14-16 Caxton StreetLondonSW1H 0QYUNITED KINGDOM Phone: +44 203 582 7499 Office Hours: Monday to Friday 9.00am to 4.00pm    Payment Methods Personal Cheque  NO Bank Cheque/Draft NO Money Order NO Cash NO Other Please refer towww.ttsnzvisa.com for payment methods.   Ukoliko vam ikako  mogu pomoći, molim vas obraćajte se samo konkretnim pitanjima u vezi vaše  situacije i to samo onda kada odgovor niste uspeli da nadjete u informacijama i linkovima koje sam već ostavila . Registrujte se na www.volimo.net.au i pošaljite mi odatle privatnu poruku.Jos samo da napomenem da ovo radim čisto volontersk, da  ne pomislite da želim da zaradim  na tome.
    Feb 04, 2015 1404
  • 30 Jan 2015
      Svet naopačke – to je svet u kom živimo ja, moja petogodišnja klinka i ostala nam Down underfamilija. Najdalja zemlja na svetu, zemlja u kojoj sunce u gradiću Gisborne na Severnom Ostrvu izlazi prvo na svetu. Nema šanse da nas stignete, mi smo u proseku, u zavisnosti od toga da li je u pitanju letnje ili zimsko brojanje vremena, 10 do 12 sati ispred vas. Ali nije to jedina razlika. Kad je kod vas noć, kod nas je dan. Kad je kod vas leto, kod nas je zima. E ovo drugo mi je jedino žao, što Deda Mraz dolazi leti! Mada mi, evropski doseljenici, smo se dosetili, pa slavimo sredinom jula zimsku Novu godinu. Uvek je dobro kad ima razloga za slavlje. Verujte, deca se ne bune. A ova u našoj porodici gde ima i kivija (tako još zovu stanovnike Novog Zelanda), pogotovu ne. Slave se dva Uskrsa, dva Božića… Deca na Novom Zelandu žive prilično bezbrižno. Polaze u školu kad napune 5 godina. Torbe su im simbolične, jer u njima ne nose knjige prvih nekoliko godina. Nose kutiju za ručak i kišnu kabanicu, flašu sa vodom. Sve knjige i sveske im se nalaze u školi. Deca ovde prvo uče da čitaju, pa malko kasnije da pišu. Moj brat, koji je dosta stariji od mene, je ovde studirao. Sećam se mojih zabrinutih roditelja, naročito mame, je on igrao tenis, fudbal, pomalo radio za džeparac, imao devojku i vrlo retko, većinom pred ispite, uzimao knjigu u ruke. Brige su bile nepotrebne, njemu je bilo dovoljno da redovno posećuje predavanja, piše zadato i dodatno pročita ponešto. Ovim sam, u stvari, htela da ilustrujem da deca ovde imaju dosta vremenskog prostora za vanškolske aktivnosti. Sport je najglavniji; ragbi kolo vodi, i među devojčicama. Deca u osnovnoj i srednjoj školi nose uniforme, koje nisu naročito lepe, ali to im i nije svrha. Tako kod dece ne postoji takmičenje ko nosi bolju brendiranu odeću i obuću. A za nas roditelje (naročito devojčica), prava je milina da ujutru, kad svi žurimo ili na posao ili negde, ne moramo još da se raspravljamo šta će se obući toga dana. Osnovci još dobijaju i besplatno mleko i voće, a ako neko dete zaboravi ručak, uvek ima rezerve u školskoj kuhinji. Školovanje u osnovnoj školi je sasvim besplatno i roditelji su pozvani da, ako mogu, daju donacije, ali nisu obavezni. Deca u školu često idu i bosa. Neću nikad zaboraviti svoju prvu šetnju sa mamom i tatom u jednom trgovinskom centru. Mama je spazila jednu finu gospođu našminkanu i doteranu, sa troje dece koja su bila bosa. Izrogačila je oči na nju i dok je verovatno razmišljala koja rečenica bi trebalo biti upućena ovoj lošoj majci, kad su se na sreću dotična gospođa i njeni bosonogi su udaljili. Ali, tako je kad ste u zemlji gde vladaju drugi običaji. Pa kad vas kivi komšija pozove na večeru i kaže vam „Bring your own plate“ (Donesi svoj tanjir), vi ga izogovarate u stilu „zašto zove goste kad nema tanjire“… Onda dodatno zasmejete celo društvo kad se sa porodicom pojavite sa 4 prazna tanjira! Dok vam objasne taj običaj da to znači „Donesi nešto za večeru u svom tanjiru, kolač, salatu, bilo šta“. Ili kad vidite naslov Garage Sale (bukvalan prevod je „prodaja garaže“). Pa pomislite da su ljudi baš čudni kad pored kuće prodaju svoju garažu, a oni iz garaže u stvari prodaju stvari koje im više ne trebaju. Mogla bih tako još dugo da vam pričam, ali biće još prilike. Kao istinski gurman, da spomenem samo da sam srećom bila u godinama kada me je kuhinja, kuvanje i sve što ima veze sa hranom zatekla situacija ovde da svega ima. Mama mi je pričala da, kad su se oni doselili 1994., da je ovde vrhunski specijalitet bila jagnjetina sa pečenim krompirom, grašak i sos od nane. Za sve ostalo morao si obilaziti mnoga mesta da bi sakupio sastojke za nešto posebno. Sada zaista svega ima. Ovde živi 78 nacija u ljubavi i slozi, i svaka je donela nešto iz svoje zemlje, ukusno novo i zanimljivo. Mi smo naše poznanike i prijatelje naučili na naše specijalitete koje oni vrlo rado jedu! Da ne zaboravim kolač im, čuveni tortu Pavlovu za koji su najzad uspeli da dokažu da je kreirana u Novom Zelandu od strane jednog poslastičara u glavnom gradu Velingtonu, u čast ruske balerine Pavlove, koja je tu gostovala. Australijanci su godinama pokušavali da ga prisvoje kao svoj! I da za kraj ne zaboravim divnu prirodu na oba ostrva. Ja živim u svetu naopačke u jednoj razglednici. A moto života je Kad ti život da limun, napravi limunadu! Cheers!
    3973 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   Svet naopačke – to je svet u kom živimo ja, moja petogodišnja klinka i ostala nam Down underfamilija. Najdalja zemlja na svetu, zemlja u kojoj sunce u gradiću Gisborne na Severnom Ostrvu izlazi prvo na svetu. Nema šanse da nas stignete, mi smo u proseku, u zavisnosti od toga da li je u pitanju letnje ili zimsko brojanje vremena, 10 do 12 sati ispred vas. Ali nije to jedina razlika. Kad je kod vas noć, kod nas je dan. Kad je kod vas leto, kod nas je zima. E ovo drugo mi je jedino žao, što Deda Mraz dolazi leti! Mada mi, evropski doseljenici, smo se dosetili, pa slavimo sredinom jula zimsku Novu godinu. Uvek je dobro kad ima razloga za slavlje. Verujte, deca se ne bune. A ova u našoj porodici gde ima i kivija (tako još zovu stanovnike Novog Zelanda), pogotovu ne. Slave se dva Uskrsa, dva Božića… Deca na Novom Zelandu žive prilično bezbrižno. Polaze u školu kad napune 5 godina. Torbe su im simbolične, jer u njima ne nose knjige prvih nekoliko godina. Nose kutiju za ručak i kišnu kabanicu, flašu sa vodom. Sve knjige i sveske im se nalaze u školi. Deca ovde prvo uče da čitaju, pa malko kasnije da pišu. Moj brat, koji je dosta stariji od mene, je ovde studirao. Sećam se mojih zabrinutih roditelja, naročito mame, je on igrao tenis, fudbal, pomalo radio za džeparac, imao devojku i vrlo retko, većinom pred ispite, uzimao knjigu u ruke. Brige su bile nepotrebne, njemu je bilo dovoljno da redovno posećuje predavanja, piše zadato i dodatno pročita ponešto. Ovim sam, u stvari, htela da ilustrujem da deca ovde imaju dosta vremenskog prostora za vanškolske aktivnosti. Sport je najglavniji; ragbi kolo vodi, i među devojčicama. Deca u osnovnoj i srednjoj školi nose uniforme, koje nisu naročito lepe, ali to im i nije svrha. Tako kod dece ne postoji takmičenje ko nosi bolju brendiranu odeću i obuću. A za nas roditelje (naročito devojčica), prava je milina da ujutru, kad svi žurimo ili na posao ili negde, ne moramo još da se raspravljamo šta će se obući toga dana. Osnovci još dobijaju i besplatno mleko i voće, a ako neko dete zaboravi ručak, uvek ima rezerve u školskoj kuhinji. Školovanje u osnovnoj školi je sasvim besplatno i roditelji su pozvani da, ako mogu, daju donacije, ali nisu obavezni. Deca u školu često idu i bosa. Neću nikad zaboraviti svoju prvu šetnju sa mamom i tatom u jednom trgovinskom centru. Mama je spazila jednu finu gospođu našminkanu i doteranu, sa troje dece koja su bila bosa. Izrogačila je oči na nju i dok je verovatno razmišljala koja rečenica bi trebalo biti upućena ovoj lošoj majci, kad su se na sreću dotična gospođa i njeni bosonogi su udaljili. Ali, tako je kad ste u zemlji gde vladaju drugi običaji. Pa kad vas kivi komšija pozove na večeru i kaže vam „Bring your own plate“ (Donesi svoj tanjir), vi ga izogovarate u stilu „zašto zove goste kad nema tanjire“… Onda dodatno zasmejete celo društvo kad se sa porodicom pojavite sa 4 prazna tanjira! Dok vam objasne taj običaj da to znači „Donesi nešto za večeru u svom tanjiru, kolač, salatu, bilo šta“. Ili kad vidite naslov Garage Sale (bukvalan prevod je „prodaja garaže“). Pa pomislite da su ljudi baš čudni kad pored kuće prodaju svoju garažu, a oni iz garaže u stvari prodaju stvari koje im više ne trebaju. Mogla bih tako još dugo da vam pričam, ali biće još prilike. Kao istinski gurman, da spomenem samo da sam srećom bila u godinama kada me je kuhinja, kuvanje i sve što ima veze sa hranom zatekla situacija ovde da svega ima. Mama mi je pričala da, kad su se oni doselili 1994., da je ovde vrhunski specijalitet bila jagnjetina sa pečenim krompirom, grašak i sos od nane. Za sve ostalo morao si obilaziti mnoga mesta da bi sakupio sastojke za nešto posebno. Sada zaista svega ima. Ovde živi 78 nacija u ljubavi i slozi, i svaka je donela nešto iz svoje zemlje, ukusno novo i zanimljivo. Mi smo naše poznanike i prijatelje naučili na naše specijalitete koje oni vrlo rado jedu! Da ne zaboravim kolač im, čuveni tortu Pavlovu za koji su najzad uspeli da dokažu da je kreirana u Novom Zelandu od strane jednog poslastičara u glavnom gradu Velingtonu, u čast ruske balerine Pavlove, koja je tu gostovala. Australijanci su godinama pokušavali da ga prisvoje kao svoj! I da za kraj ne zaboravim divnu prirodu na oba ostrva. Ja živim u svetu naopačke u jednoj razglednici. A moto života je Kad ti život da limun, napravi limunadu! Cheers!
    Jan 30, 2015 3973
  • 21 Jan 2015
    prepisano, ali neodoljivo.... Ne li se utepa? :)Kako za veštačko klizalište treba pare i treba da znaš da klizaš, lokalna samouprava u saradnju s majku prirodu je ovija dani 'tela da omogući na svi da osetiv zimske čarolije, pa je na teritoriju grada omogućila prirodna klizališta kako bi građani mogli da ostavljav zubi po ulicu. Nadležni u komunalnu policiju su se ovej godine trudili da svi trotoari uredno ostanev pod led pa su ga i na gazde od lokali nakrivili sa 'iljado usmenih naloga da sneg pred radnju očistiv. Nakon što su se preduzetnici pomočali na nalozi, sve je bilo spremno za novu klizačku sezonu.Usluge klizališta mog'o je da koristi svaki kog je prisvrbelo da se utepa jer ne mož' mirno na dupe dom da si sedi. Nebitno dal' je star il' mlad, dal' je krenuja u grad il' za leb, svakom je data prilika da se skotrlja u neki jendek.Padovi ili kršenje, imaju nekol'ko faze koje su navedene u nastavak i mogu da posluže kao putokaz na onija koji su zainteresovani da dođu u Leskovac i da padnev.U prvu fazu naivni sugrađanin nailazi na zaleđenu površinu i ceni gu klizavost (klizavo/neje klizavo) kao i svoju sposobnost da površinu savlada (ću prođem/ce iskršim/more ću prođem pa ko'e bude).Druga faza posledica je loše procene u prvu fazu i ona počinje kad lice zakorači na led. Tuj više nema vr'ćanje nazad. Do malopre razuman čovek u ovaj trenutak postaje badile i kreće da po pre pregazi preko ljizgavo.Posle drugu ide odma' i treća kad svatiš kol'ko si se zajebao i kad počnev noge da radiv napred - nazad. Uz uzvici "le le, le le" lice pokušava da s trzaji tela i podignute ruke u stranu održi balans i izbegne da mu čoponjici odletiv u vazduh.Al' jebaja si majku ovaj led u Leskovac, mlogo klizav. Neuspeh u balansiranje povezan sa izlizane patike il' cipele dovodi do toj da se čovek odma' stropošta na zemlju ili da utrči nekom s klizeći na sred ulicu. Posmatrano sa strane na početak četvrte faze kraci se dizav na visinu od jedan metar, a s ruke mašemodok si ne poletimo. Guzica ne celo vreme vuče nadole.Subjektivni osećaj je da ne znamo ni kude ni je dupe, a ni kude ni je glava. Mozak se ubrzava do neslućenih brzina i misli se smenjuju od toga dal' smo isključili grejalicu kad smo iskočili iz kuću do toj za ko'e da se u'vatimo da bi ublažili utepuvanje.Završetak procesa izdizanja je kad se rasprosteš na ulicu ko ponjava. Tuj je i kraj četvrte faze.Prve sekunde nakon udarac od zemlju su vrlo bitne da se orijentišete po koj svet odite i da konstantujete kol'ko ste se utepali. A posle tražite kude su vi odleteli tašnja, mobilni il' kapa i gledate neste li još nekog osakatili dok ste padali.Leskovčani su nadaleko poznati po svoju humanos' pa će vi uvek neki pritrči da ve podigne i da vi potvrdi da ste padnuli s rečenicu: "Ne li se utepa?"Kraj ove pete faze, koja počinje u momenat kad se zašljepošete na ulicu, završava se s osmeh koji pokazujete da ve ne boli ništa što ste iskršili.I dok vi svitke na oči idev neizvesno je dal' će idete direk'no u bolnicu il' će se očukate pa će si idete dom. Izvesno je jedino toj da će vi se svi smejev.
    790 Objavio/la Zvoncica
  • prepisano, ali neodoljivo.... Ne li se utepa? :)Kako za veštačko klizalište treba pare i treba da znaš da klizaš, lokalna samouprava u saradnju s majku prirodu je ovija dani 'tela da omogući na svi da osetiv zimske čarolije, pa je na teritoriju grada omogućila prirodna klizališta kako bi građani mogli da ostavljav zubi po ulicu. Nadležni u komunalnu policiju su se ovej godine trudili da svi trotoari uredno ostanev pod led pa su ga i na gazde od lokali nakrivili sa 'iljado usmenih naloga da sneg pred radnju očistiv. Nakon što su se preduzetnici pomočali na nalozi, sve je bilo spremno za novu klizačku sezonu.Usluge klizališta mog'o je da koristi svaki kog je prisvrbelo da se utepa jer ne mož' mirno na dupe dom da si sedi. Nebitno dal' je star il' mlad, dal' je krenuja u grad il' za leb, svakom je data prilika da se skotrlja u neki jendek.Padovi ili kršenje, imaju nekol'ko faze koje su navedene u nastavak i mogu da posluže kao putokaz na onija koji su zainteresovani da dođu u Leskovac i da padnev.U prvu fazu naivni sugrađanin nailazi na zaleđenu površinu i ceni gu klizavost (klizavo/neje klizavo) kao i svoju sposobnost da površinu savlada (ću prođem/ce iskršim/more ću prođem pa ko'e bude).Druga faza posledica je loše procene u prvu fazu i ona počinje kad lice zakorači na led. Tuj više nema vr'ćanje nazad. Do malopre razuman čovek u ovaj trenutak postaje badile i kreće da po pre pregazi preko ljizgavo.Posle drugu ide odma' i treća kad svatiš kol'ko si se zajebao i kad počnev noge da radiv napred - nazad. Uz uzvici "le le, le le" lice pokušava da s trzaji tela i podignute ruke u stranu održi balans i izbegne da mu čoponjici odletiv u vazduh.Al' jebaja si majku ovaj led u Leskovac, mlogo klizav. Neuspeh u balansiranje povezan sa izlizane patike il' cipele dovodi do toj da se čovek odma' stropošta na zemlju ili da utrči nekom s klizeći na sred ulicu. Posmatrano sa strane na početak četvrte faze kraci se dizav na visinu od jedan metar, a s ruke mašemodok si ne poletimo. Guzica ne celo vreme vuče nadole.Subjektivni osećaj je da ne znamo ni kude ni je dupe, a ni kude ni je glava. Mozak se ubrzava do neslućenih brzina i misli se smenjuju od toga dal' smo isključili grejalicu kad smo iskočili iz kuću do toj za ko'e da se u'vatimo da bi ublažili utepuvanje.Završetak procesa izdizanja je kad se rasprosteš na ulicu ko ponjava. Tuj je i kraj četvrte faze.Prve sekunde nakon udarac od zemlju su vrlo bitne da se orijentišete po koj svet odite i da konstantujete kol'ko ste se utepali. A posle tražite kude su vi odleteli tašnja, mobilni il' kapa i gledate neste li još nekog osakatili dok ste padali.Leskovčani su nadaleko poznati po svoju humanos' pa će vi uvek neki pritrči da ve podigne i da vi potvrdi da ste padnuli s rečenicu: "Ne li se utepa?"Kraj ove pete faze, koja počinje u momenat kad se zašljepošete na ulicu, završava se s osmeh koji pokazujete da ve ne boli ništa što ste iskršili.I dok vi svitke na oči idev neizvesno je dal' će idete direk'no u bolnicu il' će se očukate pa će si idete dom. Izvesno je jedino toj da će vi se svi smejev.
    Jan 21, 2015 790
  • 30 Dec 2014
    Ne tako davno, na dalekom severu, jezdeći punom brzinom, usred fijuka vetra koji mu je mrsio bradu a pahulje zasipale oči, Deda Mraz je osećao kako mu se kapci sklapaju i postaju sve teži. Odlučio je da malo odmori, jer ga je čekao dug put. Trebalo svima podeliti poklone, a za to je morao je biti svež i odmoran, kako ne bi nešto pobrkao. Skrenuo je sanke u zavetrinu snegom zavejane šume i utonuo u san. Čak su i irvasi, željni malo odmora, zadremali.  Spavao bi on možda i dugo, da ga iz sna nije probudilo Zvončicino zvonce...  "Hej, Deda Mraze, ustaj brže, nestali su ti pokloni!", začu on i ugleda dva velika zabrinuta oka u krugu od vilinskog praha. "Ja sam mala Zvončica", predstavi se pridošlica. "Živim u ovoj šumi već godinama i poznajem sve njene stanovnike. Znam i ko ti je ukrao poklone - Zli patuljak i njegova družina!"  "Jao, teško meni", zakuka Deda Mraz. "Onolika deca čekaju na mene i raduju se poklonima, a ja neću imati šta da im dam!"  I on zaplaka, a krupne suze su mu padale po bundi i odmah se pretvarale u kokckice leda, svetlucajući kao biserna dugmad.  "Ne plači Deda Mraze, tu sam ja da ti pomognem!", uskliknu Zvončica. "Upregni irvase i spremi se za put, a ja ću pozvati moje pomoćnike. Idemo u potragu za kradljivcima tvojih poklona!"  Zvončica zaleprša krilima, zazvoni zvonce i iz šume odmah dotrčao Chupko, a za njim Lovac i Lonche. Svi zajedno odjuriše u šumu.  Tužni Deda Mraz duboko uzdahnu, obrisa suze i uze da čita pisma koja su mu deca poslala. Otvori jednu šarenu kovertu na kojoj je pisalo: "Deda Mraz, Poštansko sanduče 96930, Arktički krug". "Dragi Deda Mraze", pisala mu je jedna mala Nina, "Ja ti pišem iz kreveta, malo sam bolesna i jedino društvo mi je Djenka koji mi pušta pesme. On mi je rekao da ti znaš sve dečije želje i da ne moram da ti kažem šta da mi doneseš. Ja ću zato biti strpljiva i čekaću, samo te molim da me ne zaboraviš. Puno te voli i pozdravlja Nina." Deda Mraz još jednom tužno uzdahnu i pogleda na sat. Još dva sata do Nove godine, a on sedi u šumi. Brzo ustade, upregnu irvase i huknu u rukavice. Uto se iz šume začu zvonce. Zvončica, Chupko i Lonche dojurili su dok je oko njih prštao sneg. "Pronašli smo tvoje poklone!", uzviknu Zvončica. "Zli patuljak se sa svojom družinom već sladio slatkišima iz novogodišnjih paketića! Naši prijatelji sa mreže Volimo Net su ih opkolili, pa smo uspeli da ih, onako iznenađene i uplašene, brzo vežemo. Evo tvojih poklona, Deda Mraze!", ispriča mu Zvončica svoju pustolovinu, a zatim potrpa sve poklone nazad u džakove Deda Mraza. "Draga moja Zvončice, ne znam kako da ti se zahvalim?", reče Deda Mraz na rastanku. "Obraduj večeras svu decu ovog sveta, nauči ih da otvore svoje srce i raduju se, i ja ću biti srećna", odgovori Zvončica. "A iduće godine u ovo vreme, kad ponovo kreneš na put, da znaš da smo svi uz tebe, mi veliki i mali, otvorenog srca, svi koji Volimo Net." Deda Mraz potegnu uzde i irvasi jurnuše galopom. Za njima u šumi osta samo oblak snežne prašine, izmešan sa malo vilinskog praha. ############### Mala Nina je ležala u krevetu u svojoj sobi i nestrpljivo gledala u sat na zidu. Još malo i eto Nove godine, a Deda Mraza nema. "Da li uopšte postoji taj Deda Mraz?", sumnjičavo je zavrtela glavom i nastavila da razmišlja o svojoj želji - najlepsem poklonu na svetu. U tom času, kroz stihove pesme, začu Djenkin tihi glas: "Otvori prozor, Nina! Zar nisi čula kucanje?" Na prozoru je stajala velika šarena kutija sa mašnom. U kutiji je bilo mnogo slatkiša i ono o čemu je mala sanjala - najlepši poklon na svetu. Od tog momenta i Nina je znala da više nikad neće biti sama, da će uvek uz nju biti Volimo Net, društvena mreža otvorenog srca. Srećna vam Nova, dragi naši nasmejani VNetovci :)
    1376 Objavio/la Chupko Chupavi
  • Ne tako davno, na dalekom severu, jezdeći punom brzinom, usred fijuka vetra koji mu je mrsio bradu a pahulje zasipale oči, Deda Mraz je osećao kako mu se kapci sklapaju i postaju sve teži. Odlučio je da malo odmori, jer ga je čekao dug put. Trebalo svima podeliti poklone, a za to je morao je biti svež i odmoran, kako ne bi nešto pobrkao. Skrenuo je sanke u zavetrinu snegom zavejane šume i utonuo u san. Čak su i irvasi, željni malo odmora, zadremali.  Spavao bi on možda i dugo, da ga iz sna nije probudilo Zvončicino zvonce...  "Hej, Deda Mraze, ustaj brže, nestali su ti pokloni!", začu on i ugleda dva velika zabrinuta oka u krugu od vilinskog praha. "Ja sam mala Zvončica", predstavi se pridošlica. "Živim u ovoj šumi već godinama i poznajem sve njene stanovnike. Znam i ko ti je ukrao poklone - Zli patuljak i njegova družina!"  "Jao, teško meni", zakuka Deda Mraz. "Onolika deca čekaju na mene i raduju se poklonima, a ja neću imati šta da im dam!"  I on zaplaka, a krupne suze su mu padale po bundi i odmah se pretvarale u kokckice leda, svetlucajući kao biserna dugmad.  "Ne plači Deda Mraze, tu sam ja da ti pomognem!", uskliknu Zvončica. "Upregni irvase i spremi se za put, a ja ću pozvati moje pomoćnike. Idemo u potragu za kradljivcima tvojih poklona!"  Zvončica zaleprša krilima, zazvoni zvonce i iz šume odmah dotrčao Chupko, a za njim Lovac i Lonche. Svi zajedno odjuriše u šumu.  Tužni Deda Mraz duboko uzdahnu, obrisa suze i uze da čita pisma koja su mu deca poslala. Otvori jednu šarenu kovertu na kojoj je pisalo: "Deda Mraz, Poštansko sanduče 96930, Arktički krug". "Dragi Deda Mraze", pisala mu je jedna mala Nina, "Ja ti pišem iz kreveta, malo sam bolesna i jedino društvo mi je Djenka koji mi pušta pesme. On mi je rekao da ti znaš sve dečije želje i da ne moram da ti kažem šta da mi doneseš. Ja ću zato biti strpljiva i čekaću, samo te molim da me ne zaboraviš. Puno te voli i pozdravlja Nina." Deda Mraz još jednom tužno uzdahnu i pogleda na sat. Još dva sata do Nove godine, a on sedi u šumi. Brzo ustade, upregnu irvase i huknu u rukavice. Uto se iz šume začu zvonce. Zvončica, Chupko i Lonche dojurili su dok je oko njih prštao sneg. "Pronašli smo tvoje poklone!", uzviknu Zvončica. "Zli patuljak se sa svojom družinom već sladio slatkišima iz novogodišnjih paketića! Naši prijatelji sa mreže Volimo Net su ih opkolili, pa smo uspeli da ih, onako iznenađene i uplašene, brzo vežemo. Evo tvojih poklona, Deda Mraze!", ispriča mu Zvončica svoju pustolovinu, a zatim potrpa sve poklone nazad u džakove Deda Mraza. "Draga moja Zvončice, ne znam kako da ti se zahvalim?", reče Deda Mraz na rastanku. "Obraduj večeras svu decu ovog sveta, nauči ih da otvore svoje srce i raduju se, i ja ću biti srećna", odgovori Zvončica. "A iduće godine u ovo vreme, kad ponovo kreneš na put, da znaš da smo svi uz tebe, mi veliki i mali, otvorenog srca, svi koji Volimo Net." Deda Mraz potegnu uzde i irvasi jurnuše galopom. Za njima u šumi osta samo oblak snežne prašine, izmešan sa malo vilinskog praha. ############### Mala Nina je ležala u krevetu u svojoj sobi i nestrpljivo gledala u sat na zidu. Još malo i eto Nove godine, a Deda Mraza nema. "Da li uopšte postoji taj Deda Mraz?", sumnjičavo je zavrtela glavom i nastavila da razmišlja o svojoj želji - najlepsem poklonu na svetu. U tom času, kroz stihove pesme, začu Djenkin tihi glas: "Otvori prozor, Nina! Zar nisi čula kucanje?" Na prozoru je stajala velika šarena kutija sa mašnom. U kutiji je bilo mnogo slatkiša i ono o čemu je mala sanjala - najlepši poklon na svetu. Od tog momenta i Nina je znala da više nikad neće biti sama, da će uvek uz nju biti Volimo Net, društvena mreža otvorenog srca. Srećna vam Nova, dragi naši nasmejani VNetovci :)
    Dec 30, 2014 1376
  • 16 Dec 2014
      Ne, ovog puta nije u pitanju Šekspirov "San letnje noći", u pitanju je jedan drugi, san koji možda i nije bio san, iako sam siguran da je bila letnja noć... letnja paklena noć kada sam pobegao iz vreline grada u svežinu jedine planine u ravnici. Moj kostim večitog dečaka savršeno se uklapao u mesečeve proplanke i miris skoro pokošene deteline, budeći u meni neke slike iz detinjstva, neke nikad do kraja ispricane priče o vilama i vilenjacima. Tonući lagano u te misli, odjednom, iza improvizovane ograde od brezinog drveta, ugledao sam nju... vilu... moju Titaniu... plesala je u beloj haljinici, bosa, po toj reci trave, nežna kao svila i razdragana kao čigra... U trenutku sam zaboravio i leto i sparinu, i sve ono loše i teško.. Kao da sam i ja leteo sa njom.. uhvatih svoje misli kako svake sekunde prave neki novi svet, neku novu planetu daleko od svih......  planetu u kojoj nema crnih hronika... ... planetu na kojoj se ne moraš vezivati na zadnjem sedištu automobila, već možes uživati u čarima putovanja ponekad i mahati onima iza sebe, okrenut ka zadnjem staklu... ... planetu na kojoj možeš voziti bicikl bez zaštitnih kacigai štitnika za laktove i kolena... ... planetu na kojoj možes vode popiti iz izvora u šumi, a ne samo iz plastičnih boca sa pijaćom vodom... ... planetu u kojoj možeš besplatno probati voće iz komšijinog dvorišta na putu do kuće... ... planetu gde nemaš mobilne elektronske uređaje u koje buljiš celog dana čekajući da ti neko pošalje virtuelni osmeh..... planetu na kojoj se svi klinci igraju slobodno, bez čuvara koje bogati tata plaća...... planetu u kojoj nisi obavezan da posetis psihologa ako nešto ne uradiš kako treba, gde imas slobodu biranja izmedju uspeha i neuspeha gde izbor samo od tebe zavisi i gde na pravi način naučiš da izabereš ono što ti najviše odgovara... ... planetu prijatelja, onih pravih, koje možeš dodirnuti, sa kojima se možeš smejati, pa i tugovati ako treba...  .. i onda shvatih.... moja Titania, nežna kao svila i razdragana kao čigra, vratila me je na planetu moje mladosti, one prve, prave, najslađe, kada sam voleo da mašem kroz prozor kola i da vozim bajs i bez kočnica, kada sam znao ukus komšijskih tešanja i vode iz izdana podno brega, kada sam, birajući između mogućnosti da budem ponavljač i odlikaš, izabrao ono najbolje - da budem vrlo dobar, kada sam imao prijatelje koje nisam morao dodavati, već sam ih mogao birati.  Od tog sna, koji možda i nije bio san, prošlo je puno letnjih i ostalih noći, a moja Titania je i dalje samnom, u svim mojim snovima, pa i u onim koji se sanjaju otvorenih očiju... I uvek, na isti način,  nežna kao svila i razdragana kao čigra, donese u moje misli energiju vulkana kojom sve prepreke postaju potočići, a sve oluje lagani povetarci... Moja Titania pruži ruke prema meni, poletimo... i eto.. odah vam tajnu jedne čupave frizure....
    2872 Objavio/la Chupko Chupavi
  •   Ne, ovog puta nije u pitanju Šekspirov "San letnje noći", u pitanju je jedan drugi, san koji možda i nije bio san, iako sam siguran da je bila letnja noć... letnja paklena noć kada sam pobegao iz vreline grada u svežinu jedine planine u ravnici. Moj kostim večitog dečaka savršeno se uklapao u mesečeve proplanke i miris skoro pokošene deteline, budeći u meni neke slike iz detinjstva, neke nikad do kraja ispricane priče o vilama i vilenjacima. Tonući lagano u te misli, odjednom, iza improvizovane ograde od brezinog drveta, ugledao sam nju... vilu... moju Titaniu... plesala je u beloj haljinici, bosa, po toj reci trave, nežna kao svila i razdragana kao čigra... U trenutku sam zaboravio i leto i sparinu, i sve ono loše i teško.. Kao da sam i ja leteo sa njom.. uhvatih svoje misli kako svake sekunde prave neki novi svet, neku novu planetu daleko od svih......  planetu u kojoj nema crnih hronika... ... planetu na kojoj se ne moraš vezivati na zadnjem sedištu automobila, već možes uživati u čarima putovanja ponekad i mahati onima iza sebe, okrenut ka zadnjem staklu... ... planetu na kojoj možeš voziti bicikl bez zaštitnih kacigai štitnika za laktove i kolena... ... planetu na kojoj možes vode popiti iz izvora u šumi, a ne samo iz plastičnih boca sa pijaćom vodom... ... planetu u kojoj možeš besplatno probati voće iz komšijinog dvorišta na putu do kuće... ... planetu gde nemaš mobilne elektronske uređaje u koje buljiš celog dana čekajući da ti neko pošalje virtuelni osmeh..... planetu na kojoj se svi klinci igraju slobodno, bez čuvara koje bogati tata plaća...... planetu u kojoj nisi obavezan da posetis psihologa ako nešto ne uradiš kako treba, gde imas slobodu biranja izmedju uspeha i neuspeha gde izbor samo od tebe zavisi i gde na pravi način naučiš da izabereš ono što ti najviše odgovara... ... planetu prijatelja, onih pravih, koje možeš dodirnuti, sa kojima se možeš smejati, pa i tugovati ako treba...  .. i onda shvatih.... moja Titania, nežna kao svila i razdragana kao čigra, vratila me je na planetu moje mladosti, one prve, prave, najslađe, kada sam voleo da mašem kroz prozor kola i da vozim bajs i bez kočnica, kada sam znao ukus komšijskih tešanja i vode iz izdana podno brega, kada sam, birajući između mogućnosti da budem ponavljač i odlikaš, izabrao ono najbolje - da budem vrlo dobar, kada sam imao prijatelje koje nisam morao dodavati, već sam ih mogao birati.  Od tog sna, koji možda i nije bio san, prošlo je puno letnjih i ostalih noći, a moja Titania je i dalje samnom, u svim mojim snovima, pa i u onim koji se sanjaju otvorenih očiju... I uvek, na isti način,  nežna kao svila i razdragana kao čigra, donese u moje misli energiju vulkana kojom sve prepreke postaju potočići, a sve oluje lagani povetarci... Moja Titania pruži ruke prema meni, poletimo... i eto.. odah vam tajnu jedne čupave frizure....
    Dec 16, 2014 2872