Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 444
    Blogs
  • 52
    Active Bloggers
114 blogs
  • 15 Jan 2016
    Strast i njen znacaj u nasem zivotu Kada se vec pominju skoro sve teme vezane za ljubav, seksualnost, aseksualnost,ljubljenje, sex, pa da malo damo pravo da se i Strast iskaze ili da se o njoj poprica, jer ako je nesto vodic i motivator za sve u zivotu onda to mislim da je Strast. Ona igra i ima veliko znacenje u svakom segmentu zivota. Ziveti bez strasti je ravno vegetiranju, raditi bez strasti je mucenje sebe,ljubiti bez strasti je ravno licemerju i ima jos puno stvari gde ako strast nedostaje onda da se bolje i ne pocinju, jer konacan ishod ne bi usrecio nikoga. Barbara de Andjelis u svojoj knizi na veoma blizak i neposredan nacin govori o strasti, tako da cu se posluziti odlomcima iz ove knjige koja je zaista zanimljiva i daje puno saveta kako da svoju strast iskoristimo na najkreativniji moguci nacin. Pocnimo sa uvodom u knjigu gde autorka daje svoje glediste zasto je bas Strast bila njen motivator da napise knjigu. Ova je knjiga nastala kao rezultat moje sopstvene strasti prema poslu zbog kojeg sam i došla na ovaj svet, i kao poziv onom delu vašeg bića koji zna da ste spremni da osećate više, živite više, volite više i uživate više. Tako često me ljudi pitaju: “Barbara, u čemu je tajna sreće?” ili “Šta mi još nedostaje, pa da poverujem u sebe dovoljno da bih krenula za svojim snovima?” ili “Na šta bi trebalo da se usredsredim da bih u svoj život privukao nešto dobro?”. Moj odgovor na sva ova pitanja je uvek isti: Strast. Strast je mnogo više od intenzivne fizičke privlačnosti koju osećamo prema drugoj osobi, ili vatrenih ideala, ili čak oduševljenog stava prema sentimentalnoj vezi koju imamo, prema poslu koji obavljamo, ili prema svojoj porodici. Ona nije samo kvalitet koji posedujemo ili osećanje kojem težimo. Strast je, pre svega, unutrašnji izvor energije, snažan, pun ljubavi i blagonaklon; energije koja će, ako joj dozvolite da uđe u vaš život, svaki vaš doživljaj i susret ispuniti životnom snagom, čarolijom i smislom. Strastveno življenje jeste način postojanja, pri kojem u svaki trenutak svakoga dana unosite celo svoje srce i dušu. Strast je ono što nas otvara prema životu, a nama samima, pak, širi vrata koja vode do najdragocenijih životnih vrednosti. Potrebna je velika hrabrost da bi se živelo i volelo sa strašću, ali, postoji li uopšte alternativa za nas koji stremimo najvećim visinama? Doživeti strast, izraziti je, i podeliti je s drugima, znači pokloniti neprocenjiv dar sebi, svojim bližnjima i svetu koji nas okružuje. Ove refleksije o strsti su nastale da bi vam pomogle da razmislite o sopstvenoj strasti na načine na koje, možda, ranije niste o njoj razmišljali, i da bi vam pružile nove mogućnosti da postanete strastvena, snažna osoba kakva ste oduvek želeli da budete. Nadam se da ćete, čitajući ovu knjigu, dobiti nadahnuće da radite strastvenije, igrate se strastvenije, volite strastvenije i razvijate se strastvenije. Jer, to je život kakav zaslužujete.Strast je izvor vašeg bića U početku, beše strast. Vaš život i samo vaše postojanje ovde, na Zemlji, proistekli su iz strasti. Barem na trenutak, strast je takvom snagom zbližila muškarca i ženu da su spojili svoja tela, i iz tog strastvenog sjedinjavanja je vaša semenka počela da klija. Kad je ta semenka porasla, i kad ste postali spremni da dođete na svet, učinili ste to sa svekolikom strašću koju ste mogli da sakupite, a vaš glasni plač je svima dao na znanje da ste tu, da ste stigli! Vaše sopstveno telo neprestano potresaju vibracije strasti. Možete li svoje srce nazvati drugačije do strastvenim, kada s nesmanjenom odanošću kuca dvadeset časa dnevno, svakog dana svake godine vašeg života? Možete li o svojim plućima razmišljati drugačije nego o strastvenim, kad tako verno upijaju sav vazduh koji vam je potreban, čak i dok spavate? Naposletku, šta može biti strastvenije od vaše krvi koja ushićeno juri kroz vaše telo hiljadama nevidljivih staza, donoseći život u svaki vaš ud i svaki vaš organ?Nekome će se možda učiniti da je strast koja održava vaše telo u životu samo puki biološki fenomen. Ali, ista ta strast koja vas nagoni da težite stanju u kome ćete se osećati dobro jeste vaša suštinska priroda, ne samo fizički već i duhovno. Ona vam omogućuje da se neprestano iznova rađate. Svaki novi početak, svako unutrašnje preobraženje, svaka spoljašnja promena pravca podstaknuta je vašom strastvenom težnjom ka većoj istini, većoj sreći,većoj slobodi. Svaki put kad odlučite da se promenite, razvijate, poboljšavate odlučujete se da delate iz jezgra svoje unutrašnje strasti.Upravo strast koju osećate biće celog života vaš anđeo čuvar, jer će vas podsticati da nastavite i onda kada vam svi budu govorili da odustanete, da tragate za novim životnim saputnikom čak i onda kad se budete plašili da takav neko naprosto ne postoji, i teraće vas da istrajete na putu otkrivanja sebe čak i onda kad niste sigurni ni gde će vas taj put odvesti, ni šta je to što tražite. Naposletku, odvešće vas u susret vašoj sudbini, istoj onoj koju već čujete kako vas zove iz dubina vašeg srca. Naša glad za strašću Glad za strašću je univerzalna. Ima u našoj ljudskoj prirodi nečega što žudi za doživljajem potpunog emocionalnog apsorbovanja, za onim magičnim trenutkom kada bivamo oboreni s nogu, konačno oslobođeni svojih svakodnevnih pravila, stega i rutine. Svako od nas, na svoj način, želi da se u njemu probudi strast. Svako od nas traga za onim što će mu omogućiti da oseti kako treperi, kako je u potpunosti živ. Da li ste se nekada zapitali odakle tako mnogo zaljubljenika u sport, kojima kao da nikada nije dosta fudbala, košarke, bejzbola ili hokeja, već u zavisnosti od godišnjeg doba. Možda ste posmatrali svog muškarca dok viče na televizor i udara pesnicom u kauč, zapanjeni intenzitetom njegovog reagovanja na nešto što je za vas “samo igra”. Šta ga to tako hipnotiše da ne može da izdrži više od nekoliko dana, a da ne vidi bar jednu utakmicu?A možda, pak, imate prijateljicu opsednutu sapunskom operom čiji se nastavci emituju svakog dana, ili ljubavnim romanima. “Kako može da gleda te gluposti?” – pitate se vi. “A tek one knjige – sve imaju isti zaplet i iste ljubavne scene? Zašto li ih samo tako guta?” Taj muškarac i ta žena bi mogli biti šokirani otkrićem da, premda naoko deluju potpuno različito, oni zapravo žude za istom stvari: Strascu. Kad on gleda prenos nekog sportskog događaja, šta zapravo vidi? Obično je to gomila ljudi koji jurcaju po stadionu ili parketu sportske hale, strastveno nasrćući na gol svom energijom koju poseduju, potpuno usredsređeni na svoj sportski zadatak. Akad ona čita svoj ljubavni roman, sa čim se susreće? S ličnostima čiji su životi puni dramatičnih obrta, intenziteta i – o, da – strasti. Strast je ta koja nas zabavlja. Kada tim igra bez strasti, utakmica postaje dosadna. “Ovi momci spavaju”, žali se frustrirani navijač dok razočarano menja kanal na televizoru, ili izlazi sa stadiona pre kraja utakmice, žureći da što pre stigne kući kako mu ne bi promakao kraj nekog drugog, strastvenijeg sportskog nadmetanja. Kad je roman napisan bez strasti, čitanje vam brzo dosadi. “Ovde se ništa ne dešava”, zaključujete, dok razočarano ostavljate knjigu. Da bismo zadovoljili svoj apetit za strašću, bogato nagrađujemo one koji uspevaju da uzdignu naša osećanja do neslućenih visina – glumci, profesionalni sportisti i rok-muzičari zarađuju milione dolara samo zato što znaju kako da u nama pokrenu strast. Na stranu da li je to u redu ili nije, ali mi finansijski više vrednujemo njihovu sposobnost da nas stimulišu nego ljude koji uče našu decu ili uzgajaju namirnice koje jedemo. Nema ničeg pogrešnog u divljenju pojedincima ili uživanju u događajima koji potpiruju našu strast. Problemi se javljaju kad ne doživljavamo dovoljno strasti, pa umesto toga pokušavamo da se uzdignemo iznad one koju poseduju drugi ljudi. Sportski fanatik koji se više uzbuđuje gledajući znojave neznance kako se sudaraju na terenu nego zbog vremena koje provodi sa sopstvenom ženom, ljubiteljka TV sapunica koja gaji više osećanja za likove čije doživljaje prati iz dana u dan ili nedelje u nedelju nego za sebe samu, osoba koja voli da u tabloidima čita o dramama i srceparajućim doživljajima drugih ljudi – sve su to osobe odsečene od sopstvene strasti, sopstvenog ispunjenja, sopstvenog života. Ukoliko tragate za svojom strašću, počnite tako što ćete okrenuti leđa injekcijama strasti na brzinu dobijenim od drugih ljudi i situacija u kojima vi ne igrate nikakvu ulogu; umesto toga, usmerite svoju pažnju prema sopstvenoj nutrini. Samo vaša sopstvena strast će ikada moći da vas zadovolji. Samo vašu sopstvenu strast niko ne može da vam oduzme. Samo vaša sopstvena strast može da učini da se u svakom trenutku svakoga dana osetite istinski živima. Znam da ce puno zanimati ova tema jer morate si priznati da sam pojam i rec Strast vec budi razmisljanja i misli u vama, pa bilo bi lepo da sebi date oduska kroz komentare na odlomke iz knjige koji ce slediti; sto Vi mislite o Strasti?
    431 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Strast i njen znacaj u nasem zivotu Kada se vec pominju skoro sve teme vezane za ljubav, seksualnost, aseksualnost,ljubljenje, sex, pa da malo damo pravo da se i Strast iskaze ili da se o njoj poprica, jer ako je nesto vodic i motivator za sve u zivotu onda to mislim da je Strast. Ona igra i ima veliko znacenje u svakom segmentu zivota. Ziveti bez strasti je ravno vegetiranju, raditi bez strasti je mucenje sebe,ljubiti bez strasti je ravno licemerju i ima jos puno stvari gde ako strast nedostaje onda da se bolje i ne pocinju, jer konacan ishod ne bi usrecio nikoga. Barbara de Andjelis u svojoj knizi na veoma blizak i neposredan nacin govori o strasti, tako da cu se posluziti odlomcima iz ove knjige koja je zaista zanimljiva i daje puno saveta kako da svoju strast iskoristimo na najkreativniji moguci nacin. Pocnimo sa uvodom u knjigu gde autorka daje svoje glediste zasto je bas Strast bila njen motivator da napise knjigu. Ova je knjiga nastala kao rezultat moje sopstvene strasti prema poslu zbog kojeg sam i došla na ovaj svet, i kao poziv onom delu vašeg bića koji zna da ste spremni da osećate više, živite više, volite više i uživate više. Tako često me ljudi pitaju: “Barbara, u čemu je tajna sreće?” ili “Šta mi još nedostaje, pa da poverujem u sebe dovoljno da bih krenula za svojim snovima?” ili “Na šta bi trebalo da se usredsredim da bih u svoj život privukao nešto dobro?”. Moj odgovor na sva ova pitanja je uvek isti: Strast. Strast je mnogo više od intenzivne fizičke privlačnosti koju osećamo prema drugoj osobi, ili vatrenih ideala, ili čak oduševljenog stava prema sentimentalnoj vezi koju imamo, prema poslu koji obavljamo, ili prema svojoj porodici. Ona nije samo kvalitet koji posedujemo ili osećanje kojem težimo. Strast je, pre svega, unutrašnji izvor energije, snažan, pun ljubavi i blagonaklon; energije koja će, ako joj dozvolite da uđe u vaš život, svaki vaš doživljaj i susret ispuniti životnom snagom, čarolijom i smislom. Strastveno življenje jeste način postojanja, pri kojem u svaki trenutak svakoga dana unosite celo svoje srce i dušu. Strast je ono što nas otvara prema životu, a nama samima, pak, širi vrata koja vode do najdragocenijih životnih vrednosti. Potrebna je velika hrabrost da bi se živelo i volelo sa strašću, ali, postoji li uopšte alternativa za nas koji stremimo najvećim visinama? Doživeti strast, izraziti je, i podeliti je s drugima, znači pokloniti neprocenjiv dar sebi, svojim bližnjima i svetu koji nas okružuje. Ove refleksije o strsti su nastale da bi vam pomogle da razmislite o sopstvenoj strasti na načine na koje, možda, ranije niste o njoj razmišljali, i da bi vam pružile nove mogućnosti da postanete strastvena, snažna osoba kakva ste oduvek želeli da budete. Nadam se da ćete, čitajući ovu knjigu, dobiti nadahnuće da radite strastvenije, igrate se strastvenije, volite strastvenije i razvijate se strastvenije. Jer, to je život kakav zaslužujete.Strast je izvor vašeg bića U početku, beše strast. Vaš život i samo vaše postojanje ovde, na Zemlji, proistekli su iz strasti. Barem na trenutak, strast je takvom snagom zbližila muškarca i ženu da su spojili svoja tela, i iz tog strastvenog sjedinjavanja je vaša semenka počela da klija. Kad je ta semenka porasla, i kad ste postali spremni da dođete na svet, učinili ste to sa svekolikom strašću koju ste mogli da sakupite, a vaš glasni plač je svima dao na znanje da ste tu, da ste stigli! Vaše sopstveno telo neprestano potresaju vibracije strasti. Možete li svoje srce nazvati drugačije do strastvenim, kada s nesmanjenom odanošću kuca dvadeset časa dnevno, svakog dana svake godine vašeg života? Možete li o svojim plućima razmišljati drugačije nego o strastvenim, kad tako verno upijaju sav vazduh koji vam je potreban, čak i dok spavate? Naposletku, šta može biti strastvenije od vaše krvi koja ushićeno juri kroz vaše telo hiljadama nevidljivih staza, donoseći život u svaki vaš ud i svaki vaš organ?Nekome će se možda učiniti da je strast koja održava vaše telo u životu samo puki biološki fenomen. Ali, ista ta strast koja vas nagoni da težite stanju u kome ćete se osećati dobro jeste vaša suštinska priroda, ne samo fizički već i duhovno. Ona vam omogućuje da se neprestano iznova rađate. Svaki novi početak, svako unutrašnje preobraženje, svaka spoljašnja promena pravca podstaknuta je vašom strastvenom težnjom ka većoj istini, većoj sreći,većoj slobodi. Svaki put kad odlučite da se promenite, razvijate, poboljšavate odlučujete se da delate iz jezgra svoje unutrašnje strasti.Upravo strast koju osećate biće celog života vaš anđeo čuvar, jer će vas podsticati da nastavite i onda kada vam svi budu govorili da odustanete, da tragate za novim životnim saputnikom čak i onda kad se budete plašili da takav neko naprosto ne postoji, i teraće vas da istrajete na putu otkrivanja sebe čak i onda kad niste sigurni ni gde će vas taj put odvesti, ni šta je to što tražite. Naposletku, odvešće vas u susret vašoj sudbini, istoj onoj koju već čujete kako vas zove iz dubina vašeg srca. Naša glad za strašću Glad za strašću je univerzalna. Ima u našoj ljudskoj prirodi nečega što žudi za doživljajem potpunog emocionalnog apsorbovanja, za onim magičnim trenutkom kada bivamo oboreni s nogu, konačno oslobođeni svojih svakodnevnih pravila, stega i rutine. Svako od nas, na svoj način, želi da se u njemu probudi strast. Svako od nas traga za onim što će mu omogućiti da oseti kako treperi, kako je u potpunosti živ. Da li ste se nekada zapitali odakle tako mnogo zaljubljenika u sport, kojima kao da nikada nije dosta fudbala, košarke, bejzbola ili hokeja, već u zavisnosti od godišnjeg doba. Možda ste posmatrali svog muškarca dok viče na televizor i udara pesnicom u kauč, zapanjeni intenzitetom njegovog reagovanja na nešto što je za vas “samo igra”. Šta ga to tako hipnotiše da ne može da izdrži više od nekoliko dana, a da ne vidi bar jednu utakmicu?A možda, pak, imate prijateljicu opsednutu sapunskom operom čiji se nastavci emituju svakog dana, ili ljubavnim romanima. “Kako može da gleda te gluposti?” – pitate se vi. “A tek one knjige – sve imaju isti zaplet i iste ljubavne scene? Zašto li ih samo tako guta?” Taj muškarac i ta žena bi mogli biti šokirani otkrićem da, premda naoko deluju potpuno različito, oni zapravo žude za istom stvari: Strascu. Kad on gleda prenos nekog sportskog događaja, šta zapravo vidi? Obično je to gomila ljudi koji jurcaju po stadionu ili parketu sportske hale, strastveno nasrćući na gol svom energijom koju poseduju, potpuno usredsređeni na svoj sportski zadatak. Akad ona čita svoj ljubavni roman, sa čim se susreće? S ličnostima čiji su životi puni dramatičnih obrta, intenziteta i – o, da – strasti. Strast je ta koja nas zabavlja. Kada tim igra bez strasti, utakmica postaje dosadna. “Ovi momci spavaju”, žali se frustrirani navijač dok razočarano menja kanal na televizoru, ili izlazi sa stadiona pre kraja utakmice, žureći da što pre stigne kući kako mu ne bi promakao kraj nekog drugog, strastvenijeg sportskog nadmetanja. Kad je roman napisan bez strasti, čitanje vam brzo dosadi. “Ovde se ništa ne dešava”, zaključujete, dok razočarano ostavljate knjigu. Da bismo zadovoljili svoj apetit za strašću, bogato nagrađujemo one koji uspevaju da uzdignu naša osećanja do neslućenih visina – glumci, profesionalni sportisti i rok-muzičari zarađuju milione dolara samo zato što znaju kako da u nama pokrenu strast. Na stranu da li je to u redu ili nije, ali mi finansijski više vrednujemo njihovu sposobnost da nas stimulišu nego ljude koji uče našu decu ili uzgajaju namirnice koje jedemo. Nema ničeg pogrešnog u divljenju pojedincima ili uživanju u događajima koji potpiruju našu strast. Problemi se javljaju kad ne doživljavamo dovoljno strasti, pa umesto toga pokušavamo da se uzdignemo iznad one koju poseduju drugi ljudi. Sportski fanatik koji se više uzbuđuje gledajući znojave neznance kako se sudaraju na terenu nego zbog vremena koje provodi sa sopstvenom ženom, ljubiteljka TV sapunica koja gaji više osećanja za likove čije doživljaje prati iz dana u dan ili nedelje u nedelju nego za sebe samu, osoba koja voli da u tabloidima čita o dramama i srceparajućim doživljajima drugih ljudi – sve su to osobe odsečene od sopstvene strasti, sopstvenog ispunjenja, sopstvenog života. Ukoliko tragate za svojom strašću, počnite tako što ćete okrenuti leđa injekcijama strasti na brzinu dobijenim od drugih ljudi i situacija u kojima vi ne igrate nikakvu ulogu; umesto toga, usmerite svoju pažnju prema sopstvenoj nutrini. Samo vaša sopstvena strast će ikada moći da vas zadovolji. Samo vašu sopstvenu strast niko ne može da vam oduzme. Samo vaša sopstvena strast može da učini da se u svakom trenutku svakoga dana osetite istinski živima. Znam da ce puno zanimati ova tema jer morate si priznati da sam pojam i rec Strast vec budi razmisljanja i misli u vama, pa bilo bi lepo da sebi date oduska kroz komentare na odlomke iz knjige koji ce slediti; sto Vi mislite o Strasti?
    Jan 15, 2016 431
  • 12 Jan 2016
    Kada vam se neki dečko ili devojka dopadnu, nije retkost da se smesta uspaničite i pomislite kako nema šanse da ikada skupite hrabrost da im izjavite ljubav. Ovakav način razmišljanja je pogrešan, jer s izjavom ljubavi uopšte ne treba žuriti. Ovo se naročito odnosi na situacije kada s osobom u koju ste zaljubljeni još uvek nemate nikakav izgrađen kontakt. Tačnije, vi ste tu osobu posmatrali, manje-više iz prikrajka, dok ona, sasvim moguće, čak i ne zna da vi postojite. Zaista je preuranjeno razmišljati o izjavama ljubavi u takvoj situaciji - kako biste se vi osećali da vam priđe neko koga ne poznajete i tek tako vam kaže da vas mnogo voli? Da li postoje makar teoretske šanse da takvu izjavu od potpunog neznanca shvatite ozbiljno (ili biste pre počeli da se okrećete i pitate gde je kamera)? Isto tako ni vi ne biste bili shvaćeni ozbiljno da iz neba pa u rebra nekome izjavite ljubav, čak i ako biste skupili hrabrost za to.Umesto toga, bolje je razmišljati kako da toj osobi uopšte priđete. Probajte da se raspitate šta voli, šta ne, za šta se interesuje, kakva je kao osoba... Povremeni smešak kad vas ta osoba pogleda neće da smeta, naprotiv. Kad saznate ponešto o svojoj simpatiji, ako vam se i dalje dopada, možete pokušati ili da je osmehom navedete da vam priđe ili, ako se bojite da ćete se samo blesavo keziti, priđite vi - s nekom neutralnom temom za razgovor, pitanjem, komentarom... Koliko da vaš prvi razgovor počne. A onda? Onda možete pokušati da nađete način da se sa simpatijom družite, kako biste je bolje upoznali ka osobu i kako bi ona bolje upoznala vas. Ukoliko se u toku druženja dopadnete jedno drugom, sasvim lako se može desiti da ljubav uopšte ne morate da izjavljujete, već da se spontano zbližite toliko da reči ne budu neophodne.
    638 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Kada vam se neki dečko ili devojka dopadnu, nije retkost da se smesta uspaničite i pomislite kako nema šanse da ikada skupite hrabrost da im izjavite ljubav. Ovakav način razmišljanja je pogrešan, jer s izjavom ljubavi uopšte ne treba žuriti. Ovo se naročito odnosi na situacije kada s osobom u koju ste zaljubljeni još uvek nemate nikakav izgrađen kontakt. Tačnije, vi ste tu osobu posmatrali, manje-više iz prikrajka, dok ona, sasvim moguće, čak i ne zna da vi postojite. Zaista je preuranjeno razmišljati o izjavama ljubavi u takvoj situaciji - kako biste se vi osećali da vam priđe neko koga ne poznajete i tek tako vam kaže da vas mnogo voli? Da li postoje makar teoretske šanse da takvu izjavu od potpunog neznanca shvatite ozbiljno (ili biste pre počeli da se okrećete i pitate gde je kamera)? Isto tako ni vi ne biste bili shvaćeni ozbiljno da iz neba pa u rebra nekome izjavite ljubav, čak i ako biste skupili hrabrost za to.Umesto toga, bolje je razmišljati kako da toj osobi uopšte priđete. Probajte da se raspitate šta voli, šta ne, za šta se interesuje, kakva je kao osoba... Povremeni smešak kad vas ta osoba pogleda neće da smeta, naprotiv. Kad saznate ponešto o svojoj simpatiji, ako vam se i dalje dopada, možete pokušati ili da je osmehom navedete da vam priđe ili, ako se bojite da ćete se samo blesavo keziti, priđite vi - s nekom neutralnom temom za razgovor, pitanjem, komentarom... Koliko da vaš prvi razgovor počne. A onda? Onda možete pokušati da nađete način da se sa simpatijom družite, kako biste je bolje upoznali ka osobu i kako bi ona bolje upoznala vas. Ukoliko se u toku druženja dopadnete jedno drugom, sasvim lako se može desiti da ljubav uopšte ne morate da izjavljujete, već da se spontano zbližite toliko da reči ne budu neophodne.
    Jan 12, 2016 638
  • 12 Jan 2016
    Istraživači sa londonskog Juniversiti koledža zaključili su da muškarci i žene različito reaguju na stimulanse koji se odnose bol. U okviru eksperimenta, muški i ženski dobrovoljci stavljeni su u situaciju da u novac igraju zadatu igru u kojoj su im protivnici bili glumci. Neki među glumcima igrali su pošteno, drugi nisu. Potom su istraživači merili aktivnosti mozga dobrovoljaca kada su im prikazivali mučenje glumaca blagim elektrošokovima. Dr Tanja Singer kaže da muškarci nisu pokazivali saosećanje prema glumcima koje su smatrali nepoštenim. Dobra vest je da su i muškarci i žene iskazali empatiju prema patnjama glumaca koje su smatrali fer igračima. No, uočena je i modulacija te empatije, koja se smanjivala i kod muškaraca i kod žena kada su gledali patnje osoba koje im se nisu dopadale. To mnogo više važi za muškarce. Oni su ispoljili potpuno odsustvo empatije prema mučenju za njih nepoštenih osoba. Zaključak je da većina ljudi rado sarađuje sa poštenim protivnikom, a rado bi kaznili nepoštene.No, ovo istraživanje je takođe pokazalo da muškarci uživaju u mukama osoba koje im se ne dopadaju, ispoljavajući jaku želju za osvetom. Na kraju su i muškarci i žene upitani koliko bi bola trebalo naneti njihovim protivnicima. Muškarci su iskazali mnogo jaču želju za osvetom od žena. Što je ta želja bila jača, to je i aktivnost u delu mozga koji se tiče osećanja zadovoljstva bila veća. RAZVOD BUDI ŽELJU ZA OSVETOM Iako samo na osnovu ovog istraživanja ne bi trebalo generalizovati razlike među polovima, ono predstavlja svojevrstan putokaz za ponašanje muškaraca i žena u škakljivim situacijama, poput razvoda. Advokati koji se bave tom problematikom svakodnevno su svedoci osvetničkog ponašanja bivših supružnika. Vanesa Lojd Plat kaže da se muškarci i žene u tom pogledu bitno razlikuju: Žene vole da o osveti razgovaraju sa prijateljicama i nastoje da što pre postignu rezultat. Muškarci pak vrlo proračunato i hladnokrvno planiraju akciju sa ciljem da u što dužem periodu što više ponize bivšu ženu.Advokat Lojd Plat dodaje da ako muškarac misli da neka osoba zaslužuje kaznu, spreman je da je sa uživanjem izvrši. U svojoj karijeri videla je prilično neverovatne slučajeve osvete. Najzabavniji je - mada se njen muž s tim ne bi složio - slučaj žene koja je, kada je ustanovila da je suprug vara - upala u njegovu kancelariju u bundi koju je navukla na golo telo. Pred velikom grupom Japanaca, poslovnih partnera njenog muža, skinula je bundu i rekla: „Evo čega se on odriče”. Želela je da ga šokira i u tome je uspela, ali nije osetila očekivano zadovoljstvo. Žene su inače sklone luckastim osvetničkim akcijama - da cepaju odela i pidžame, ili bacaju stvari kroz prozor. Muškarci teže dugoročnom ponižavanju - objavljuju, na primer, na Internetu golišave fotografije bivših devojaka. Ili, predstavljajući se kao lekari, nazivaju njihove kolege na poslu nudeći rezultate navodnog testa na sidu. Hladni su, proračunati i nemilosrdni. Sudeći po rezultatima istraživanja i svakodnevnom iskustvu, izreka „osveta je jelo koje treba servirati hladno” čini se da bolje pristaje muškarcima nego ženama.  
    570 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Istraživači sa londonskog Juniversiti koledža zaključili su da muškarci i žene različito reaguju na stimulanse koji se odnose bol. U okviru eksperimenta, muški i ženski dobrovoljci stavljeni su u situaciju da u novac igraju zadatu igru u kojoj su im protivnici bili glumci. Neki među glumcima igrali su pošteno, drugi nisu. Potom su istraživači merili aktivnosti mozga dobrovoljaca kada su im prikazivali mučenje glumaca blagim elektrošokovima. Dr Tanja Singer kaže da muškarci nisu pokazivali saosećanje prema glumcima koje su smatrali nepoštenim. Dobra vest je da su i muškarci i žene iskazali empatiju prema patnjama glumaca koje su smatrali fer igračima. No, uočena je i modulacija te empatije, koja se smanjivala i kod muškaraca i kod žena kada su gledali patnje osoba koje im se nisu dopadale. To mnogo više važi za muškarce. Oni su ispoljili potpuno odsustvo empatije prema mučenju za njih nepoštenih osoba. Zaključak je da većina ljudi rado sarađuje sa poštenim protivnikom, a rado bi kaznili nepoštene.No, ovo istraživanje je takođe pokazalo da muškarci uživaju u mukama osoba koje im se ne dopadaju, ispoljavajući jaku želju za osvetom. Na kraju su i muškarci i žene upitani koliko bi bola trebalo naneti njihovim protivnicima. Muškarci su iskazali mnogo jaču želju za osvetom od žena. Što je ta želja bila jača, to je i aktivnost u delu mozga koji se tiče osećanja zadovoljstva bila veća. RAZVOD BUDI ŽELJU ZA OSVETOM Iako samo na osnovu ovog istraživanja ne bi trebalo generalizovati razlike među polovima, ono predstavlja svojevrstan putokaz za ponašanje muškaraca i žena u škakljivim situacijama, poput razvoda. Advokati koji se bave tom problematikom svakodnevno su svedoci osvetničkog ponašanja bivših supružnika. Vanesa Lojd Plat kaže da se muškarci i žene u tom pogledu bitno razlikuju: Žene vole da o osveti razgovaraju sa prijateljicama i nastoje da što pre postignu rezultat. Muškarci pak vrlo proračunato i hladnokrvno planiraju akciju sa ciljem da u što dužem periodu što više ponize bivšu ženu.Advokat Lojd Plat dodaje da ako muškarac misli da neka osoba zaslužuje kaznu, spreman je da je sa uživanjem izvrši. U svojoj karijeri videla je prilično neverovatne slučajeve osvete. Najzabavniji je - mada se njen muž s tim ne bi složio - slučaj žene koja je, kada je ustanovila da je suprug vara - upala u njegovu kancelariju u bundi koju je navukla na golo telo. Pred velikom grupom Japanaca, poslovnih partnera njenog muža, skinula je bundu i rekla: „Evo čega se on odriče”. Želela je da ga šokira i u tome je uspela, ali nije osetila očekivano zadovoljstvo. Žene su inače sklone luckastim osvetničkim akcijama - da cepaju odela i pidžame, ili bacaju stvari kroz prozor. Muškarci teže dugoročnom ponižavanju - objavljuju, na primer, na Internetu golišave fotografije bivših devojaka. Ili, predstavljajući se kao lekari, nazivaju njihove kolege na poslu nudeći rezultate navodnog testa na sidu. Hladni su, proračunati i nemilosrdni. Sudeći po rezultatima istraživanja i svakodnevnom iskustvu, izreka „osveta je jelo koje treba servirati hladno” čini se da bolje pristaje muškarcima nego ženama.  
    Jan 12, 2016 570
  • 12 Jan 2016
    U svakoj vezi bar ponekad dođe do svađa, u nekim vezama češće, u nekim ređe. Svađa sama po sebi nije zlo. Ona može biti način da se reše neki problemi koji bi, ako se ignorišu i guraju pod tepih, mogli i da unište vezu - ali treba umeti svađati se. Između ostalog, to znači i da treba da umete da saslušate argumente svog partnera ili partnerke.To može zvučati kao nešto samo po sebi očigledno, ali nije, bar sudeći po tome koliko ljudi, dok osoba s kojom se svađaju izlaže svoje, i ne slušaju šta ta osoba priča nego nestrpljivo čekaju svoj red da dreknu, to jest, samo skupljaju protivargumente. Od onoga što osoba s kojom se svađaju (u ovom slučaju, voljena osoba) kaže oni će čuti samo ono za šta mogu da smisle protivargument, ostalo neće ni konstatovati, a kamoli da još i razmotre argumente nekoga koga bi ipak trebalo da vole, cene i poštuju. Sad bi neko mogao da kaže da ni "voljena osoba" njega ne sluša - i to bi bio tipičan primer neslušanja osobe koja to kaže. Ne možete ni čarobnim štapićem ni nekakvim dugmićima (kao za upotrebu nekog aparata) kontrolisati kako će se bilo ko ponašati, ali možete kontrolisati kako ćete se ponašati vi - i na vama je da se korektno ponašate vi. A u ovom slučaju na vama je da zaista saslušate i razmotrite argumente voljene osobe. Naravno, ovo ne može funkcionisati ako se tako ne ponašaju obe strane - ali, kao što smo rekli, na vama je da vi budete korektni. A ako vas voljena osoba konstantno ne sluša i konstantno joj nije stalo do onoga što joj govorite, onda tu teško da može biti govora o ljubavi, pa i o vezi. Dakle, ma koliko bili ljuti, ma koliko žestoka bila svađa s voljenom osobom, potrudite se da je saslušate, jer drugačije se ni sukob ne može rešiti. Da i ne spominjemo da je jedan od najčešćih uzroka raskida baš taj što ljudi osećaju da ih voljena osoba uopšte ne sluša i ne razume - nemojte i vi biti takvi, ne ako to možete da izbegnete.  
    479 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    U svakoj vezi bar ponekad dođe do svađa, u nekim vezama češće, u nekim ređe. Svađa sama po sebi nije zlo. Ona može biti način da se reše neki problemi koji bi, ako se ignorišu i guraju pod tepih, mogli i da unište vezu - ali treba umeti svađati se. Između ostalog, to znači i da treba da umete da saslušate argumente svog partnera ili partnerke.To može zvučati kao nešto samo po sebi očigledno, ali nije, bar sudeći po tome koliko ljudi, dok osoba s kojom se svađaju izlaže svoje, i ne slušaju šta ta osoba priča nego nestrpljivo čekaju svoj red da dreknu, to jest, samo skupljaju protivargumente. Od onoga što osoba s kojom se svađaju (u ovom slučaju, voljena osoba) kaže oni će čuti samo ono za šta mogu da smisle protivargument, ostalo neće ni konstatovati, a kamoli da još i razmotre argumente nekoga koga bi ipak trebalo da vole, cene i poštuju. Sad bi neko mogao da kaže da ni "voljena osoba" njega ne sluša - i to bi bio tipičan primer neslušanja osobe koja to kaže. Ne možete ni čarobnim štapićem ni nekakvim dugmićima (kao za upotrebu nekog aparata) kontrolisati kako će se bilo ko ponašati, ali možete kontrolisati kako ćete se ponašati vi - i na vama je da se korektno ponašate vi. A u ovom slučaju na vama je da zaista saslušate i razmotrite argumente voljene osobe. Naravno, ovo ne može funkcionisati ako se tako ne ponašaju obe strane - ali, kao što smo rekli, na vama je da vi budete korektni. A ako vas voljena osoba konstantno ne sluša i konstantno joj nije stalo do onoga što joj govorite, onda tu teško da može biti govora o ljubavi, pa i o vezi. Dakle, ma koliko bili ljuti, ma koliko žestoka bila svađa s voljenom osobom, potrudite se da je saslušate, jer drugačije se ni sukob ne može rešiti. Da i ne spominjemo da je jedan od najčešćih uzroka raskida baš taj što ljudi osećaju da ih voljena osoba uopšte ne sluša i ne razume - nemojte i vi biti takvi, ne ako to možete da izbegnete.  
    Jan 12, 2016 479
  • 12 Jan 2016
    Danas nije retkost čuti i videti da veliki broj ljudi sve češće izbegava emotivno vezivanje. Šta može biti razlog tome? Da li je u pitanju to što se veliki broj mladih do kasnih godina ne odvaja od porodica, čime se blokira mogućnost osamostaljivanja? Širok je spektar problema s kojima se treba suočiti, od potpunog gubitka kompasa za realnost, preko pesimizma do prevelike ukorenjenosti u realnost koja ne izgleda svetlo.Problemi u društvu uvek se reflektuju na naše psihičko stanje. To je nemoguće izbeći. Porodični konflikti, kontakti s drugim ljudima, seksualni problemi... Kako u tom moru problema sagledati sebe, preispitati sopstvenu ulogu i odgovoriti na pitanje: "Ko sam ja?" A nekada je teret Amorove strele i slomljenog srca bio najveći problem s kojim smo se susretali... Nažalost, danas više nema iluzija o ljubavi, sve ređe se ulazi u praktična iskustva. Planirano se odustaje od emotivnog angažmana kako bi se izbegla patnja. Predstave o ljubavi postepeno se gube u savremenom društvu. Svet oko nas je surov i haotičan. Taj teret je prevelik da se ne bi odrazio na emotivni život. Da bismo došli do ljubavi, moramo da prepoznamo sebe, a za to je potrebno dosta strpljenja, volje, kontinuiranih pokušaja da se ljubav pronađe, odneguje i zadrži. Zbog toga ljubav zahteva adaptaciju na sebe i na osobu prema kojoj gajimo emocije. I mada je teško navići se na ljubavne poraze, nije nemoguće prevazići ih. Ljubav je tle na kojem možemo da padnemo, da se sapletemo, a da nas niko i ne pogleda posle toga. Ipak, to ne znači da treba izgubiti veru u ono što mogu da nam donesu lepe strane ljubavi. Najpogrešnije je distancirati se od ljubavnih pokušaja samo zato što bi neki od njih mogli da se okončaju neuspehom. Jednostavno, neophodno je malo više hrabrosti u nama da bi bilo malo više ljubavi u našim životima.
    425 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Danas nije retkost čuti i videti da veliki broj ljudi sve češće izbegava emotivno vezivanje. Šta može biti razlog tome? Da li je u pitanju to što se veliki broj mladih do kasnih godina ne odvaja od porodica, čime se blokira mogućnost osamostaljivanja? Širok je spektar problema s kojima se treba suočiti, od potpunog gubitka kompasa za realnost, preko pesimizma do prevelike ukorenjenosti u realnost koja ne izgleda svetlo.Problemi u društvu uvek se reflektuju na naše psihičko stanje. To je nemoguće izbeći. Porodični konflikti, kontakti s drugim ljudima, seksualni problemi... Kako u tom moru problema sagledati sebe, preispitati sopstvenu ulogu i odgovoriti na pitanje: "Ko sam ja?" A nekada je teret Amorove strele i slomljenog srca bio najveći problem s kojim smo se susretali... Nažalost, danas više nema iluzija o ljubavi, sve ređe se ulazi u praktična iskustva. Planirano se odustaje od emotivnog angažmana kako bi se izbegla patnja. Predstave o ljubavi postepeno se gube u savremenom društvu. Svet oko nas je surov i haotičan. Taj teret je prevelik da se ne bi odrazio na emotivni život. Da bismo došli do ljubavi, moramo da prepoznamo sebe, a za to je potrebno dosta strpljenja, volje, kontinuiranih pokušaja da se ljubav pronađe, odneguje i zadrži. Zbog toga ljubav zahteva adaptaciju na sebe i na osobu prema kojoj gajimo emocije. I mada je teško navići se na ljubavne poraze, nije nemoguće prevazići ih. Ljubav je tle na kojem možemo da padnemo, da se sapletemo, a da nas niko i ne pogleda posle toga. Ipak, to ne znači da treba izgubiti veru u ono što mogu da nam donesu lepe strane ljubavi. Najpogrešnije je distancirati se od ljubavnih pokušaja samo zato što bi neki od njih mogli da se okončaju neuspehom. Jednostavno, neophodno je malo više hrabrosti u nama da bi bilo malo više ljubavi u našim životima.
    Jan 12, 2016 425
  • 12 Jan 2016
    Samo četiri sekunde dovoljno je da prođe od zapažanja neke osobe do prvih ljubavnih reakcija tela Sudeći po najnovijim rezultatima brojnih istraživanja, ljubav je konačno dešifrovana. Naime, ona se sa stanovišta hemije može jednostavno protumačiti kao formula S8N11N ili fenil- etil- amin, koji je osnova hormona nadbubrežne žlezde. Šta se događa u organizmu čoveka kada oseti nalet ljubavi i strasti oduvek je izazivalo interesovanje javnosti, a sada se o ovoj oblasti zna mnogo više. - Fenil- etil- amin se luči u mozgu, a posebno u malom području hipotalamusa gde je središte osećaja. Kada se muškarac i žena približe, ova supstanca počinje da se luči postepeno i deluje omamljujuće. Za sada naučnici još nisu otkrili sve hormonske supstance koje doprinose razvoju sreće i ushićenja.Šta se događa kad žena opazi muškarca? Prvo zapaža boju očiju i kose, visinu, osmeh, ruke... Opažanje traje nekoliko sekundi, a ovi spoljni nadražaji izazivaju hemijsku reakciju u mrežnjači, gde ogroman broj nervnih ćelija zaduženih za osete boja i tame i svetla šalje izveštaj mozgu, i to brzinom od 120 kilometara na sat. Aktivira se i uho koje prikuplja zvučne nadražaje, kao što su boja glasa, način smeha i sl. Kako svaki čovek ima svoj miris tela, i osećaj njuha takođe se uključuje u dobijanje u mozgu opšte slike o osobi.-Sve ove primljene nadražaje veliki mozak upoređuje s utiscima prikupljenim u dosadašnjem životu. Ako se pri ovom upoređenju jave negativne ocene neke osobe, reakcija organizma izostane, ali ako osoba dobije visoke ocene, u mozgu nastaje uzbuđenost. Velika većina od 14 milijardi nervnih ćelija u kori velikog mozga daje naredbu hipotalamusu, a on nadbubrežnoj žlezdi, koja izlučuje adrenalin noradrenalin. Već u maloj količini ovi hormoni uzrokuju mnoštvo zbivanja u organizmu .Od prvog pogleda na neku osobu do izlučivanja hormona prođe svega četiri sekunde, a ovo vreme sasvim je dovoljno da nekoga doživljavamo kao privlačnog ili ne. Svaki dodir s ovom osobom na organizam deluje kao elektrošok. Događaju se promene u telu: vratni mišići se zatežu, oseća se podrhtavanje u želucu, napinju se mišići bokova i bedara, srčani otkucaji su brži od 30 do 60 posto, disanje je takođe ubrzano... Dolazi do novog nadražaja i lučenja drugih hormona, tako da se šire disajni putevi i pluća, jetra i bubrezi pojačano rade, sužavaju se arterije, usta postaju suva. Sve ovo prati i proširenje zenica.Omamljuje kao drogaS hemijskog stanovišta, ljubav je droga, pa zato nije čudo što je strastvena ljubav oblik opsesije s dodatkom malo delirijuma. Opsesija je zato što se u tom razdoblju misli samo na voljenu osobu, a delirijum - jer se veruje da je ona najbolja na svetu.      
    334 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Samo četiri sekunde dovoljno je da prođe od zapažanja neke osobe do prvih ljubavnih reakcija tela Sudeći po najnovijim rezultatima brojnih istraživanja, ljubav je konačno dešifrovana. Naime, ona se sa stanovišta hemije može jednostavno protumačiti kao formula S8N11N ili fenil- etil- amin, koji je osnova hormona nadbubrežne žlezde. Šta se događa u organizmu čoveka kada oseti nalet ljubavi i strasti oduvek je izazivalo interesovanje javnosti, a sada se o ovoj oblasti zna mnogo više. - Fenil- etil- amin se luči u mozgu, a posebno u malom području hipotalamusa gde je središte osećaja. Kada se muškarac i žena približe, ova supstanca počinje da se luči postepeno i deluje omamljujuće. Za sada naučnici još nisu otkrili sve hormonske supstance koje doprinose razvoju sreće i ushićenja.Šta se događa kad žena opazi muškarca? Prvo zapaža boju očiju i kose, visinu, osmeh, ruke... Opažanje traje nekoliko sekundi, a ovi spoljni nadražaji izazivaju hemijsku reakciju u mrežnjači, gde ogroman broj nervnih ćelija zaduženih za osete boja i tame i svetla šalje izveštaj mozgu, i to brzinom od 120 kilometara na sat. Aktivira se i uho koje prikuplja zvučne nadražaje, kao što su boja glasa, način smeha i sl. Kako svaki čovek ima svoj miris tela, i osećaj njuha takođe se uključuje u dobijanje u mozgu opšte slike o osobi.-Sve ove primljene nadražaje veliki mozak upoređuje s utiscima prikupljenim u dosadašnjem životu. Ako se pri ovom upoređenju jave negativne ocene neke osobe, reakcija organizma izostane, ali ako osoba dobije visoke ocene, u mozgu nastaje uzbuđenost. Velika većina od 14 milijardi nervnih ćelija u kori velikog mozga daje naredbu hipotalamusu, a on nadbubrežnoj žlezdi, koja izlučuje adrenalin noradrenalin. Već u maloj količini ovi hormoni uzrokuju mnoštvo zbivanja u organizmu .Od prvog pogleda na neku osobu do izlučivanja hormona prođe svega četiri sekunde, a ovo vreme sasvim je dovoljno da nekoga doživljavamo kao privlačnog ili ne. Svaki dodir s ovom osobom na organizam deluje kao elektrošok. Događaju se promene u telu: vratni mišići se zatežu, oseća se podrhtavanje u želucu, napinju se mišići bokova i bedara, srčani otkucaji su brži od 30 do 60 posto, disanje je takođe ubrzano... Dolazi do novog nadražaja i lučenja drugih hormona, tako da se šire disajni putevi i pluća, jetra i bubrezi pojačano rade, sužavaju se arterije, usta postaju suva. Sve ovo prati i proširenje zenica.Omamljuje kao drogaS hemijskog stanovišta, ljubav je droga, pa zato nije čudo što je strastvena ljubav oblik opsesije s dodatkom malo delirijuma. Opsesija je zato što se u tom razdoblju misli samo na voljenu osobu, a delirijum - jer se veruje da je ona najbolja na svetu.      
    Jan 12, 2016 334
  • 12 Jan 2016
    Ljudi vole da razmišljaju o ljubavi na romantičan i poetičan način. Svog partnera doživljavamo kao srodnu dušu i čini se da nas je sama sudbina spojila. Zbog ljubavi su napisani najlepši stihovi, stvorena najveća umetnička dela, umiralo se i ubijalo zbog nje. Naravno, možemo i tako da gledamo na ljubav i zaljubljenost. Ali, hajde da sada romantičnu ljubav sagledamo sa naučne strane. Kada za neki par kažete da između njih „postoji hemija” niste ni svesni koliko ste u pravu. Zaljubljenost i ljubav su biohemijski procesi koje je nauka u velikoj meri rasvetlila. I to objašnjenje ne umanjuje našu ljudskost, već samo dokazuje njeno postojanje. Pre svega, istina je da muškarci i žene ne vole na isti način, da ne biraju partnera vođeni istim kriterijumima, a odgovor na pitanje zašto postoji toliko razlika je jednostavan – evolucija. Priroda je stvari udesila tako da obezbedi reprodukciju vrste. Žene svoj reproduktivni materijal (u vidu jedne jajne ćelije mesečno) moraju više da cene, stoga su i kriterijumi za izbor partnera strožiji. Ali, za razliku od većine drugih organizama, ljudi imaju i sposobnost da vole i da osnuju monogamnu vezu (mada ljudi nisu striktno monogamna vrsta). Razlog je jednostavan – bebe nisu sposobne da same brinu o sebi. Stoga je priroda „sredila” da roditelji ostanu zajedno dok potomak ne bude sposoban da se sam kreće, hrani, razume i sebi prilagodi okolinu. Priroda je unapredila nagon za reprodukcijom u nešto više od toga – u ljubav. Uzmimo za primer čin poljupca koji je u stvari jedna vrsta skeniranja. Tokom ljubljenja, mozak procenjuje genetsku sličnost i tu važi pravilo „suprotnosti se privlače”. Pored toga, žena nesvesno skenira kakav je imuni sistem muškarca sa kojim se ljubi, čime proverava da li je on kandidat za zasnivanje porodice. Helen Fišer, čuveni američki antropolog, svoju karijeru je posvetila proučavanju „romantične ljubavi”. Ona izdvaja tri faze u razvoju ljubavi: POŽUDA Prvom fazom upravljaju polni hormoni: estrogen i testosteron. Tu su naravno i feromoni, koji su odgovorni za „ljubav na prvi miris”. Vizuelne karakteristike takođe utiču na pojavu požude, tako što muškarci traže karakteristke koje se vezuju za plodnost i mladost, dok žene obraćaju pažnju na snagu, zdravlje i sposobnost muškarca da brine o porodici. Ipak je prirodno što smo svi, manje ili više, površni. PRIVLAČNOST To je ona faza koja se često izjednačava sa pojmom zaljubljenosti. Ovde se uključuju neki novi hormoni. Adrenalin – Srce brže kuca, dlanovi se znoje i imate osećaj da možete poleteti uz voljenu osobu. Dopamin – Često mu tepaju „hormon sreće”. Zbog njega osećamo zadovoljstvo (slično kao i zavisnici od narkotika), ali i smanjenu potrebu za snom i hranom, a pažnja je preusmerena na objekat zadovoljstva. Serotonin – Uključen je u mnoge procese u organizmu, a glavni je krivac zašto nam dragi/draga ne izlazi iz misli. Sličan nivo serotonina, manji u odnosu na normalan, imaju zaljubljene osobe i osobe sa opsesivno-kompulsivnim sindromom. Ipak, svi smo malo ludi kada smo zaljubljeni. Za mnoge simptome zaljubljenosti i osećaja da smo na „sedmom nebu” odgovoran je prirodan amfetamin – feniletilamin (FEN). Ove prirodne droge ima i u čokoladi, pa je potpuno razumljivo zašto je svi toliko volimo. FEN utiče i na dodatno lučenje dopamina. Dejstvo FEN-a slabi posle 18 meseci do 4 godine i onda je na redu sledeća faza. Umesto FEN-a, endorfini struje našim organizmom. Nekim osobama, endorfini ne mogu zameniti osećaj koji stvara FEN, tako da ovi zavisnici od FEN-a ne ostaju dugo sa istim partnerom ili pored svog partnera imaju i paralelne veze koje im obezbeđuju dozu FEN-a za kojim žude. VEZANOST To je faza koja je ključna u dugim vezama i brakovima. Endorfini su supstance koje nam daju osećaj blagostanja i intimnosti. Stanje zaljubljenosti nije zdravo ako potraje, pa ga oksitocin i vazopresin potiskuju. Oksitocin – hormon koji omogućava zbližavanje. Odgovoran je kako za majčinsko ponašanje, tako i za orgazam, maženje i empatiju. Smatra se da seksualnim odnosima par obezbeđuje sebi potrebnu dozu oksitocina, koji povećava osećaj bliskosti i još više nas „vezuje” za partnera. Vazopresin – ovaj hormon ima, za sada nedovoljno poznat, uticaj na proces vezivanja između partnera. Kod muškaraca dovodi do povećanja agresivnosti prema drugim muškarcima i želje da „čuva svoje”. Naučnici tvrde da ljubav u dugim vezama i brakovima može trajati sve dok se ubrizgava potrebna doza romantike i zaljubljenosti. Dopamin i FEN se mogu isprovocirati tako što ćemo nastaviti da sa partnerom radimo nove stvari, bio to izlazak sa društvom, degustiranje neke nove poslastice ili skakanje padobranom. Ljubav pokreće lavinu pozitivnih supstanci koje dovode do optimizma, lepog raspoloženja, ali i pomaže očuvanje opšteg fizičkog i psihičkog zdravlja. Zaljubljena osoba „sija”. Zato joj, u suštini, nije ni potrebna hemijska reakcija da opiše njeno stanje. Dovoljan je taj osećaj.  
    385 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Ljudi vole da razmišljaju o ljubavi na romantičan i poetičan način. Svog partnera doživljavamo kao srodnu dušu i čini se da nas je sama sudbina spojila. Zbog ljubavi su napisani najlepši stihovi, stvorena najveća umetnička dela, umiralo se i ubijalo zbog nje. Naravno, možemo i tako da gledamo na ljubav i zaljubljenost. Ali, hajde da sada romantičnu ljubav sagledamo sa naučne strane. Kada za neki par kažete da između njih „postoji hemija” niste ni svesni koliko ste u pravu. Zaljubljenost i ljubav su biohemijski procesi koje je nauka u velikoj meri rasvetlila. I to objašnjenje ne umanjuje našu ljudskost, već samo dokazuje njeno postojanje. Pre svega, istina je da muškarci i žene ne vole na isti način, da ne biraju partnera vođeni istim kriterijumima, a odgovor na pitanje zašto postoji toliko razlika je jednostavan – evolucija. Priroda je stvari udesila tako da obezbedi reprodukciju vrste. Žene svoj reproduktivni materijal (u vidu jedne jajne ćelije mesečno) moraju više da cene, stoga su i kriterijumi za izbor partnera strožiji. Ali, za razliku od većine drugih organizama, ljudi imaju i sposobnost da vole i da osnuju monogamnu vezu (mada ljudi nisu striktno monogamna vrsta). Razlog je jednostavan – bebe nisu sposobne da same brinu o sebi. Stoga je priroda „sredila” da roditelji ostanu zajedno dok potomak ne bude sposoban da se sam kreće, hrani, razume i sebi prilagodi okolinu. Priroda je unapredila nagon za reprodukcijom u nešto više od toga – u ljubav. Uzmimo za primer čin poljupca koji je u stvari jedna vrsta skeniranja. Tokom ljubljenja, mozak procenjuje genetsku sličnost i tu važi pravilo „suprotnosti se privlače”. Pored toga, žena nesvesno skenira kakav je imuni sistem muškarca sa kojim se ljubi, čime proverava da li je on kandidat za zasnivanje porodice. Helen Fišer, čuveni američki antropolog, svoju karijeru je posvetila proučavanju „romantične ljubavi”. Ona izdvaja tri faze u razvoju ljubavi: POŽUDA Prvom fazom upravljaju polni hormoni: estrogen i testosteron. Tu su naravno i feromoni, koji su odgovorni za „ljubav na prvi miris”. Vizuelne karakteristike takođe utiču na pojavu požude, tako što muškarci traže karakteristke koje se vezuju za plodnost i mladost, dok žene obraćaju pažnju na snagu, zdravlje i sposobnost muškarca da brine o porodici. Ipak je prirodno što smo svi, manje ili više, površni. PRIVLAČNOST To je ona faza koja se često izjednačava sa pojmom zaljubljenosti. Ovde se uključuju neki novi hormoni. Adrenalin – Srce brže kuca, dlanovi se znoje i imate osećaj da možete poleteti uz voljenu osobu. Dopamin – Često mu tepaju „hormon sreće”. Zbog njega osećamo zadovoljstvo (slično kao i zavisnici od narkotika), ali i smanjenu potrebu za snom i hranom, a pažnja je preusmerena na objekat zadovoljstva. Serotonin – Uključen je u mnoge procese u organizmu, a glavni je krivac zašto nam dragi/draga ne izlazi iz misli. Sličan nivo serotonina, manji u odnosu na normalan, imaju zaljubljene osobe i osobe sa opsesivno-kompulsivnim sindromom. Ipak, svi smo malo ludi kada smo zaljubljeni. Za mnoge simptome zaljubljenosti i osećaja da smo na „sedmom nebu” odgovoran je prirodan amfetamin – feniletilamin (FEN). Ove prirodne droge ima i u čokoladi, pa je potpuno razumljivo zašto je svi toliko volimo. FEN utiče i na dodatno lučenje dopamina. Dejstvo FEN-a slabi posle 18 meseci do 4 godine i onda je na redu sledeća faza. Umesto FEN-a, endorfini struje našim organizmom. Nekim osobama, endorfini ne mogu zameniti osećaj koji stvara FEN, tako da ovi zavisnici od FEN-a ne ostaju dugo sa istim partnerom ili pored svog partnera imaju i paralelne veze koje im obezbeđuju dozu FEN-a za kojim žude. VEZANOST To je faza koja je ključna u dugim vezama i brakovima. Endorfini su supstance koje nam daju osećaj blagostanja i intimnosti. Stanje zaljubljenosti nije zdravo ako potraje, pa ga oksitocin i vazopresin potiskuju. Oksitocin – hormon koji omogućava zbližavanje. Odgovoran je kako za majčinsko ponašanje, tako i za orgazam, maženje i empatiju. Smatra se da seksualnim odnosima par obezbeđuje sebi potrebnu dozu oksitocina, koji povećava osećaj bliskosti i još više nas „vezuje” za partnera. Vazopresin – ovaj hormon ima, za sada nedovoljno poznat, uticaj na proces vezivanja između partnera. Kod muškaraca dovodi do povećanja agresivnosti prema drugim muškarcima i želje da „čuva svoje”. Naučnici tvrde da ljubav u dugim vezama i brakovima može trajati sve dok se ubrizgava potrebna doza romantike i zaljubljenosti. Dopamin i FEN se mogu isprovocirati tako što ćemo nastaviti da sa partnerom radimo nove stvari, bio to izlazak sa društvom, degustiranje neke nove poslastice ili skakanje padobranom. Ljubav pokreće lavinu pozitivnih supstanci koje dovode do optimizma, lepog raspoloženja, ali i pomaže očuvanje opšteg fizičkog i psihičkog zdravlja. Zaljubljena osoba „sija”. Zato joj, u suštini, nije ni potrebna hemijska reakcija da opiše njeno stanje. Dovoljan je taj osećaj.  
    Jan 12, 2016 385
  • 01 Jan 2016
    Da to sam ja …samo starija za jednu godinu. Prosla je I ONA godina, sto bi stariji rekli ne ponovila se. Dragi moji Volimo Netovci necu vam pozeleti onu klasicnu cestitku od koje se I sama jezim ..zdravlja, srece tra la la…naravno da se to podrazumeva .Pozelecu Vam da svaki dan zivite, ali zivite…ko razume shvatice. Pozelicu Vam da shvatite da je sve ljubav…sve oko nas, I ovo ko razume shvatice. Pozelecu Vam da volite sebe pa sve ostale, I ovo ko razume shvatice… Pozelecu Vam da prodrete u dubinu svoje duse I izvadite sve ono lose, OVO me naucio neko izuzetno drag, lazem, neko koga mnogo volim.. Ako sve ovo uradite imate izgleda da Vam ova godina bude puna ljubavi , zdravlja, srece I veselja…Voli Vas RUMENKA
    694 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Da to sam ja …samo starija za jednu godinu. Prosla je I ONA godina, sto bi stariji rekli ne ponovila se. Dragi moji Volimo Netovci necu vam pozeleti onu klasicnu cestitku od koje se I sama jezim ..zdravlja, srece tra la la…naravno da se to podrazumeva .Pozelecu Vam da svaki dan zivite, ali zivite…ko razume shvatice. Pozelicu Vam da shvatite da je sve ljubav…sve oko nas, I ovo ko razume shvatice. Pozelecu Vam da volite sebe pa sve ostale, I ovo ko razume shvatice… Pozelecu Vam da prodrete u dubinu svoje duse I izvadite sve ono lose, OVO me naucio neko izuzetno drag, lazem, neko koga mnogo volim.. Ako sve ovo uradite imate izgleda da Vam ova godina bude puna ljubavi , zdravlja, srece I veselja…Voli Vas RUMENKA
    Jan 01, 2016 694
  • 20 Dec 2015
    Zašto stojim ovde ja i zašto suze mi liju? Jer se ispod osmeha mnoge stvari kriju. Jednom sam volela i nikad više neću. Kako sam mogla da dozvolim da vetar odvuče mi sreću?! Svi su me redom pitali kako mogu od tada da živim, A ja sam se samo smejala i rekla da osmeh krivim.   Ref: Jer znaj da ispod osmeha je ceo život moj Koliko samo košmara ne postoji daj broj   Jednom se desi nešto zbog čega život ti postane lep, Ali taj neko posle ode, da obilazi s nebesa svet. Posle dođe ti da digneš ruke da poštediš sebe muke, Ali kad živiš život za nekog – nikad nije ti svejedno.   Ref: Jer znaj da ispod osmeha je ceo život moj Koliko samo košmara ne postoji daj broj  
    796 Objavio/la D Boyanna
  • Zašto stojim ovde ja i zašto suze mi liju? Jer se ispod osmeha mnoge stvari kriju. Jednom sam volela i nikad više neću. Kako sam mogla da dozvolim da vetar odvuče mi sreću?! Svi su me redom pitali kako mogu od tada da živim, A ja sam se samo smejala i rekla da osmeh krivim.   Ref: Jer znaj da ispod osmeha je ceo život moj Koliko samo košmara ne postoji daj broj   Jednom se desi nešto zbog čega život ti postane lep, Ali taj neko posle ode, da obilazi s nebesa svet. Posle dođe ti da digneš ruke da poštediš sebe muke, Ali kad živiš život za nekog – nikad nije ti svejedno.   Ref: Jer znaj da ispod osmeha je ceo život moj Koliko samo košmara ne postoji daj broj  
    Dec 20, 2015 796
  • 20 Dec 2015
    Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.   Jedna reč zna da pobegne, pa onda smrkne se, munja sprži te,zagrmi te, suza potekne. Želim da nestanu sve stvari prolazne, Želim da prođe sve, da spustimo zavese. Korak dalje već daleko je, kad hodaš pa se sapleteš i okreneš se, Jer teško preboliš te reči ledene, što tražile su samo onog ko te poznaje.   Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.   Mogu najslađe reči da napišem misleći na tebe, Ali odakle da počnem, kad me iza toga nešto grebe. Koči me, čupa, udara, težnja je sve veća ''Oprosti mi ljubavi što dolazim bez cveća''. Ugasi svetlo, poželi želju, ja ti želim sreću, Čim se pomene ljubav, suze ti same kreću. Spojila nas je ta 'mala haljina bela' I odaljila draga, jer između nas je Evropa cela. Gledaj gore, biće bolje, imaš taj sjaj u očima, Daje ti snagu kad loše je, kad ne spavaš noćima. Oslušni osmehe, čekaju te, da se posvetiš samo njima, Pa zar nije to bolje nego da se gušiš u sopstvenom oblaku dima? Ljudi govore kad te žele – ah, te lažne varnice, Život nije put – eto tako – samo od stanice do stanice. Digni glavu ne pristaj na kraj – pričam ti o sreći, Ko ne razume, reci mu: Izvoli, odlazi! Kreći!   Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.  
    711 Objavio/la D Boyanna
  • Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.   Jedna reč zna da pobegne, pa onda smrkne se, munja sprži te,zagrmi te, suza potekne. Želim da nestanu sve stvari prolazne, Želim da prođe sve, da spustimo zavese. Korak dalje već daleko je, kad hodaš pa se sapleteš i okreneš se, Jer teško preboliš te reči ledene, što tražile su samo onog ko te poznaje.   Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.   Mogu najslađe reči da napišem misleći na tebe, Ali odakle da počnem, kad me iza toga nešto grebe. Koči me, čupa, udara, težnja je sve veća ''Oprosti mi ljubavi što dolazim bez cveća''. Ugasi svetlo, poželi želju, ja ti želim sreću, Čim se pomene ljubav, suze ti same kreću. Spojila nas je ta 'mala haljina bela' I odaljila draga, jer između nas je Evropa cela. Gledaj gore, biće bolje, imaš taj sjaj u očima, Daje ti snagu kad loše je, kad ne spavaš noćima. Oslušni osmehe, čekaju te, da se posvetiš samo njima, Pa zar nije to bolje nego da se gušiš u sopstvenom oblaku dima? Ljudi govore kad te žele – ah, te lažne varnice, Život nije put – eto tako – samo od stanice do stanice. Digni glavu ne pristaj na kraj – pričam ti o sreći, Ko ne razume, reci mu: Izvoli, odlazi! Kreći!   Ref: Slušaj me sad dok padaju ove kiše mislim na tebe, ali zvezde ne pričaju o tome više. Pokušavam da shvatim koliko na svetu ima zlobe, ali onda nisi ti, nisam ja, jebiga krive smo obe. Trudim se, sabiram stihove, lomim gromove, samo da shvatim da se vratim i korake brojim, pratim. Senka na senku i sve senke se na kraju slože, pa tek onda ukapiraš šta se rečima sve može.  
    Dec 20, 2015 711