Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 440
    Blogs
  • 52
    Active Bloggers
113 blogs
  • 12 Jan 2014
    Moj današnji gost i prijatelj je književnik Pavle Stanišić.čiji ste  blog imali prilike da čitate  na mom blogu,otkriva nam predivnu pesnikinju i njene neizmerno lepe stihove.Hvala mu     Iskustvo bola Na ovom blogu pisali smo 8. januara 2013. godine o neobičnoj, prerano preminuloj pjesnikinji Mili J. Čupić i knjizi njene poezije "Dan se desio". A ovih dana, odnosno, 18. januara navršava se trideset godina otkako pjesnikinje nema. I meni  se "uz sanjiv miris tek pokošenog sumraka" vraćaju stihovi koje je, ne samo zapisala, nego i duboko istinski preživljavala do tog posljednjeg dana. Ako na početku bijaše riječ, Mila J. Čupić joj je ostala vjerna i na samom kraju, iščekujući da nebo padne.   Koliko je naše vrijeme sposobno za ovako produhovljenu misao? Da li tu misao čujemo, možemo li je osjetiti, mi kojima je, kako bi ona rekla, budućnost stakla poprskala? Razumijemo li dovoljno one koji su osuđeni na snove, kako bi takođe rekla ova pjesnikinja, kojoj metafora nije stilska figura nego sam život, stvarnost, istina? Jer misao je njena smisao iscijeđen iz bola, kap života, sklona padu kao suza.    Životno iskustvo mlade pjesnikinje, koje čini suštinu njenih poetskih preokupaacija, određeno je njenim bolnim krhkim godinama, ali je tom iskustvu imanentan univerzalni smisao čovjekovog bola i udesa. To određuje i univerzalni karakter ovog sudbinskog umjetničkog doživljaja.    Mila J. Čupić ostavila je zapis u vremenu, tom materijalu najtežem za obradu, ali vječnom. Zbog toga ćemo se njenim pjesmama vraćati sve dok su misao i poezija čovjekova sudbina. Mila J. Čupić:                                          SANJAM DA IMAM TEBE   Tog dana kišobran je ostao sklopljen kao oči tvoje i ruke što cede se niz telo u bezdane. U mir.   Samo nespokoj mi je ostao od tog dana a bilo je a bilo je mnogo mnogo toga što ni danas  jasno mi nije i sasvim moje.   Ispunjavaš mi oči do dna a sve dalji si. I što te više ima više te ne nalazim, i čelom naslonjena na ponoć ispisujem reči predsmrtne da pamtiš.   Samo oblak mi je ostao od tog dana a bilo je a bilo je mnogo mnogo kapi i tragova mokrih svud po meni.    Sad nemam ni kišobran ni oči. Sanjam da imam tebe. Pa nastavljam istim korakom. U nebo da kročim, zalutam i izgubim se, da lakše put nađem u sebe, u misao.  
    853 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Moj današnji gost i prijatelj je književnik Pavle Stanišić.čiji ste  blog imali prilike da čitate  na mom blogu,otkriva nam predivnu pesnikinju i njene neizmerno lepe stihove.Hvala mu     Iskustvo bola Na ovom blogu pisali smo 8. januara 2013. godine o neobičnoj, prerano preminuloj pjesnikinji Mili J. Čupić i knjizi njene poezije "Dan se desio". A ovih dana, odnosno, 18. januara navršava se trideset godina otkako pjesnikinje nema. I meni  se "uz sanjiv miris tek pokošenog sumraka" vraćaju stihovi koje je, ne samo zapisala, nego i duboko istinski preživljavala do tog posljednjeg dana. Ako na početku bijaše riječ, Mila J. Čupić joj je ostala vjerna i na samom kraju, iščekujući da nebo padne.   Koliko je naše vrijeme sposobno za ovako produhovljenu misao? Da li tu misao čujemo, možemo li je osjetiti, mi kojima je, kako bi ona rekla, budućnost stakla poprskala? Razumijemo li dovoljno one koji su osuđeni na snove, kako bi takođe rekla ova pjesnikinja, kojoj metafora nije stilska figura nego sam život, stvarnost, istina? Jer misao je njena smisao iscijeđen iz bola, kap života, sklona padu kao suza.    Životno iskustvo mlade pjesnikinje, koje čini suštinu njenih poetskih preokupaacija, određeno je njenim bolnim krhkim godinama, ali je tom iskustvu imanentan univerzalni smisao čovjekovog bola i udesa. To određuje i univerzalni karakter ovog sudbinskog umjetničkog doživljaja.    Mila J. Čupić ostavila je zapis u vremenu, tom materijalu najtežem za obradu, ali vječnom. Zbog toga ćemo se njenim pjesmama vraćati sve dok su misao i poezija čovjekova sudbina. Mila J. Čupić:                                          SANJAM DA IMAM TEBE   Tog dana kišobran je ostao sklopljen kao oči tvoje i ruke što cede se niz telo u bezdane. U mir.   Samo nespokoj mi je ostao od tog dana a bilo je a bilo je mnogo mnogo toga što ni danas  jasno mi nije i sasvim moje.   Ispunjavaš mi oči do dna a sve dalji si. I što te više ima više te ne nalazim, i čelom naslonjena na ponoć ispisujem reči predsmrtne da pamtiš.   Samo oblak mi je ostao od tog dana a bilo je a bilo je mnogo mnogo kapi i tragova mokrih svud po meni.    Sad nemam ni kišobran ni oči. Sanjam da imam tebe. Pa nastavljam istim korakom. U nebo da kročim, zalutam i izgubim se, da lakše put nađem u sebe, u misao.  
    Jan 12, 2014 853
  • 11 Jan 2014
      Demokratija Amero- Indijanaca   U današnje vreme neki američki Indijanci sebe nazivaju Indijancima, dok drugi ne vole tu reč. Njihov glavni prigovor je da reč “ Indijanac ” skriva pravu raznolikost, i prava imena, veoma različitih kultura. Međutim, potrebna je neka opšta kategorija koja bi se mogla suprostaviti belcima ”, “ Evropljanima ”, “ osvajačima ”. Stoga je neophodno koristiti termine “ domorodački Amerikanci ”, “ Amero-Indijanci ”, i prideve “ domorodački ” i “ urođenički ”. Primedbe, kako semantičke tako i političke, mogu se staviti svakom od njih. Radi boljeg razumevanja i tumačenja događaja, korišćenje ovih “ opterećenih ” reči je neizostavno. Prvi kolonisti Amerike, tj. prvi ljudi ili zajednice koje su naseljavale Novi svet susreli su se, između ostalih plemena i sa Irokezima. Irokezi su predstavljali jednu od intelektualno najnaprednijih indijanskih zajednica severno od Meksika; bila je to velika i moćna konfederacija naroda koji su poštovali kao jednog od svojih najuticajnijih učitelja - mudrog i blagog čoveka po imenu Hijavata, koji im je mnogo godina ranije propovedao opšti mir, bratstvo i ravnopravnost svih ljudi i kraj mučenja i ubijanja. Štaviše, u strukturi svoje političke organizacije i običaja, kao i u institucijama svakodnevnog života oni su još uvek sledili ideale bratstva i jednakosti čije je temelje postavio Hijavata i zasnivali mnoge od svojih plemenskih odnosa na miroljubivim moralnim normama kojima ih je on učio. Ali svet njihovih neprijatelja, domorodaca kao i belaca, nije to primećivao. Nisu nikad čuli i znali za Hijavatu i njegovu filozofiju pa su zato urezivali u svoje pamćenje iznenadni ratni poklič i užasna, izobličena lica Irokeza u ratu.1 Ipak, nekolicina belaca sa većom sposobnošću poimanja i većom znatiželjom primetila je neobično zanimljive stvari vezane za Irokeze. Ove odlike prvi su primetili oni ljudi koji su sa Irokezima imali posla za vreme mira, trgovci koji su bili dočekivani gostoljubivom dobrodošlicom u selima pored reka i na šumovitim obalama jezera centralnog Njujorka, kao i kolonijalne vlasti koje su držale većanja sa njihovim vođama na svečanim pregovorima u Olbeniju. Sačemi, kako su zvali svoje vrhovne poglavice, često su bili mudri ljudi koji su ostavljali snažan utisak, sposobni za inteligentno razmišljanje, sa dubokom logikom, inteligencijom i govorničkim darom koji nosi i ubeđuje. Mnogi belci, koji su te iste intelektualne kvalitete primetili i kod nižih poglavica i stanovnika naselja koja su posećivali za vreme mira, zvali su ih “ jakim misliocima ” i opisivali kao znatno inteligentnije i misaonije nego što im je to priznavalo javno   mnjenje. Ponekad bi tragovi ovakvog mišljenja manjine nailazili put do štampe. Jedan rani francuski istoričar Severne Amerike po imenu Bakevil de la Poteri, pozivajući se na iskaze francuskih činovnika koji su se sastali sa vođama Irokeza na mirovnim većima napisao je : “ Kada se u Francuskoj govori o Irokezima, pogrešno se smatra da su oni samo obični varvari...njihov pravi karakter jako se razlikuje; oni su najokrutniji i najstrašniji narod u Severnoj Americi, a istovremeno tako razboriti i pronicljivi kako se samo može zamisliti ” .   Jedan drugi pisac, Kadvalader Kolden, koji je pisao istoriju Irokeza u Njujorku 1727. godine, na osnovu zapisnika i izveštaja sa pregovora između Britanaca i Irokeza u Olbeniju, hvalio je Indijance kao darovite govornike i svoje čitaoce obaveštavao da su “ Pet Naroda jadni varvari, u najmračnijem neznanju, a ipak kroz ove tamne oblake probija sjajna i plemenita obdarenost ”.   Oni koji su se ozbiljno potrudili da prouče Irokeze otkrili su da se njihove intelektualne sposobnosti upadljivo iskazuju u nekim visoko razvijenim običajima i institucijama, od kojih osobito dve ukazuju na inteligenciju daleko iznad one na koju se nailazi kod primitivnih varvara. Mada nisu imali pisanog jezika, Irokezi su stvorili efikasnu zamenu u obliku obojenih kuglica nazvanih “ vampum ”, napravljenih od školjki i nanizanih u niske ili pojaseve različitih dezena i sa simbolima koji su imali određeno značenje. Irokezi su pravili i poklanjali vampum pojaseve da bi označili sklapanje saveza i ugovora ili obeležili značajne odluke i događaje.   Irokezi su pojaseve i niske, napravljene ponekad i od hiljadu kuglica, koristili kao “ podsetnike “, poverene Čuvaru Vampuma, koji je umeo sa   njih da “ čita ” i kad god je bilo potrebno - podseća narod na događaje iz prošlosti označene različitim školjkama.   Još važniji bio je vanredno razvijen moralni i politički sistem koji se provlačio kroz ceo život Irokeza i koga ne bi mogao da stvori, a ni da održava neki nerazumni narod. Irokeze je činilo pet posebnih plemena ili naroda, Mohauk, Oneida, Onondaga, Kajuga i Seneka, ujedinjenih u savez ili konfederaciju koja je funkcionisala prema uvedenim zakonima. U veku monarhija i apsolutizma u Evropi, osnovni zakon Indijanaca bio je baziran na principima individualne slobode i vladavine uz saglasnost onih nad kojima se vlada, nešto što nisu imali ni sami belci. “ Svaki narod,” pisao je Kolden 1727.godine, “ sam je za sebe samostalna Republika, u kojoj sve Javne Poslove Rata i Mira vode Sačemi ili starci, koji su svoj autoritet stekli, i vlast u potpunosti dobili na osnovu Mišljenja koje ostali deo Naroda ima o njihovoj Mudrosti i Integritetu. Oni nikada ne sprovode svoje odluke Prinudom i Silom nametnutom bilo kom od svojih ljudi. Čast i Poštovanje njihova su glavna Nagrada, kao što su Sramota i Prezir njihova Kazna ”.   Tako jedinstvena organizacija domorodaca bazirana na plemenskim principima republikanstva i demokratije konačno je podstakla interesovanje mnogih kolonijalnih vođa, uključujući i Bendžamina Frenklina. Nekoliko trgovaca i činovnika koji su zadobili prijateljstvo i poverenje Indijanaca uspeli su da nam ostave detalje očevidaca o načinu na koji je Savez funkcionisao. Pričali su o sačemima koje je svaki narod slao u savezni savet čiji su svečani sastanci održavani u dugačkoj, korom drveća prekrivenoj kući u zemlji Onondaga; nakon dugih diskusija u kojima je glas svakog od pet naroda imao istu težinu, savet je donosio odluke obavezne za sve Irokeze. Pored toga, bilo je izveštaja sa opisom komplikovane podele svakog od ovih naroda u grupe i klanove, koji su rasli u obliku piramide i prenosili vlast i moć od dna ka vrhu, kao i drugih opisa koji su davali da se nasluti neobično jaka politička uloga žena. Ali tek posle Američke revolucije kada je ratnička moć Irokeza bila slomljena, beli ljudi su mogli bezbedno da žive i da osnovama i složenosti irokeške civilizacije posvete više od površne pažnje; njihova pažnja se sve više okretala prema najinteresantnijem pitanju: kada i kako je ovaj narod starosedelaca formirao svoj Savez koji predstavlja događaj koji ih je očigledno na putu političke organizacije odveo dalje od drugih Indijanaca severno od Asteka?   U prvoj polovini devetnaestog veka mladi Irokezi koji su se obrazovali u školama belaca, godinama su pokušavali da na ovo pitanje daju odgovor. Tradicionalno irokesko učenje im je prenošeno iz generacije u generaciju i bili su sigurni da poseduju informacije koje su beli ljudi želeli. Međutim, kada su probali da ih prenesu, um belaca nije mogao da shvati   zato što su Irokezi govorili slikovito i u metaforama i na mitski način o onim vremenima kada im je dobri i mudri čovek Hijavata doneo veliki idealizam. U drugoj četvrtini devetnaestog veka, Henri R. Skulkroft, jedan od ranih američkih etnologa, sakupio je i objavio neke od irokeskih legendi. U njima je Hijavatu identifikovao kao najvećeg od svih irokeskih bogova, “ Gospodara života ” i pritom otišao još dalje dovodeći istog boga u vezu sa glavnim božanstvom Čipeva Indijanaca, naroda koji je govorio algonkinskim jezikom. Skulkroft je završio svoje delo nekritički nazivajući Hijavatu božanstvom Čipeva. Grešku je još više komplikovao H. V. Longfelou koji je fasciniran Skulkroftovim legendama Čipeva, na njima bazirao svoju čuvenu indijansku poemu i 1855. godine ime Hijavate učinio poznatim širom sveta, dajući mu, kao romansiranom heroju Čipeva Indijanaca, književnu besmrtnost.     nastaviće se...                     1 Elvin M. Džozefi, Jr., Poglavice patrioti, Beograd 2003, 13-14.  
    7356 Objavio/la maja hoffmann
  •   Demokratija Amero- Indijanaca   U današnje vreme neki američki Indijanci sebe nazivaju Indijancima, dok drugi ne vole tu reč. Njihov glavni prigovor je da reč “ Indijanac ” skriva pravu raznolikost, i prava imena, veoma različitih kultura. Međutim, potrebna je neka opšta kategorija koja bi se mogla suprostaviti belcima ”, “ Evropljanima ”, “ osvajačima ”. Stoga je neophodno koristiti termine “ domorodački Amerikanci ”, “ Amero-Indijanci ”, i prideve “ domorodački ” i “ urođenički ”. Primedbe, kako semantičke tako i političke, mogu se staviti svakom od njih. Radi boljeg razumevanja i tumačenja događaja, korišćenje ovih “ opterećenih ” reči je neizostavno. Prvi kolonisti Amerike, tj. prvi ljudi ili zajednice koje su naseljavale Novi svet susreli su se, između ostalih plemena i sa Irokezima. Irokezi su predstavljali jednu od intelektualno najnaprednijih indijanskih zajednica severno od Meksika; bila je to velika i moćna konfederacija naroda koji su poštovali kao jednog od svojih najuticajnijih učitelja - mudrog i blagog čoveka po imenu Hijavata, koji im je mnogo godina ranije propovedao opšti mir, bratstvo i ravnopravnost svih ljudi i kraj mučenja i ubijanja. Štaviše, u strukturi svoje političke organizacije i običaja, kao i u institucijama svakodnevnog života oni su još uvek sledili ideale bratstva i jednakosti čije je temelje postavio Hijavata i zasnivali mnoge od svojih plemenskih odnosa na miroljubivim moralnim normama kojima ih je on učio. Ali svet njihovih neprijatelja, domorodaca kao i belaca, nije to primećivao. Nisu nikad čuli i znali za Hijavatu i njegovu filozofiju pa su zato urezivali u svoje pamćenje iznenadni ratni poklič i užasna, izobličena lica Irokeza u ratu.1 Ipak, nekolicina belaca sa većom sposobnošću poimanja i većom znatiželjom primetila je neobično zanimljive stvari vezane za Irokeze. Ove odlike prvi su primetili oni ljudi koji su sa Irokezima imali posla za vreme mira, trgovci koji su bili dočekivani gostoljubivom dobrodošlicom u selima pored reka i na šumovitim obalama jezera centralnog Njujorka, kao i kolonijalne vlasti koje su držale većanja sa njihovim vođama na svečanim pregovorima u Olbeniju. Sačemi, kako su zvali svoje vrhovne poglavice, često su bili mudri ljudi koji su ostavljali snažan utisak, sposobni za inteligentno razmišljanje, sa dubokom logikom, inteligencijom i govorničkim darom koji nosi i ubeđuje. Mnogi belci, koji su te iste intelektualne kvalitete primetili i kod nižih poglavica i stanovnika naselja koja su posećivali za vreme mira, zvali su ih “ jakim misliocima ” i opisivali kao znatno inteligentnije i misaonije nego što im je to priznavalo javno   mnjenje. Ponekad bi tragovi ovakvog mišljenja manjine nailazili put do štampe. Jedan rani francuski istoričar Severne Amerike po imenu Bakevil de la Poteri, pozivajući se na iskaze francuskih činovnika koji su se sastali sa vođama Irokeza na mirovnim većima napisao je : “ Kada se u Francuskoj govori o Irokezima, pogrešno se smatra da su oni samo obični varvari...njihov pravi karakter jako se razlikuje; oni su najokrutniji i najstrašniji narod u Severnoj Americi, a istovremeno tako razboriti i pronicljivi kako se samo može zamisliti ” .   Jedan drugi pisac, Kadvalader Kolden, koji je pisao istoriju Irokeza u Njujorku 1727. godine, na osnovu zapisnika i izveštaja sa pregovora između Britanaca i Irokeza u Olbeniju, hvalio je Indijance kao darovite govornike i svoje čitaoce obaveštavao da su “ Pet Naroda jadni varvari, u najmračnijem neznanju, a ipak kroz ove tamne oblake probija sjajna i plemenita obdarenost ”.   Oni koji su se ozbiljno potrudili da prouče Irokeze otkrili su da se njihove intelektualne sposobnosti upadljivo iskazuju u nekim visoko razvijenim običajima i institucijama, od kojih osobito dve ukazuju na inteligenciju daleko iznad one na koju se nailazi kod primitivnih varvara. Mada nisu imali pisanog jezika, Irokezi su stvorili efikasnu zamenu u obliku obojenih kuglica nazvanih “ vampum ”, napravljenih od školjki i nanizanih u niske ili pojaseve različitih dezena i sa simbolima koji su imali određeno značenje. Irokezi su pravili i poklanjali vampum pojaseve da bi označili sklapanje saveza i ugovora ili obeležili značajne odluke i događaje.   Irokezi su pojaseve i niske, napravljene ponekad i od hiljadu kuglica, koristili kao “ podsetnike “, poverene Čuvaru Vampuma, koji je umeo sa   njih da “ čita ” i kad god je bilo potrebno - podseća narod na događaje iz prošlosti označene različitim školjkama.   Još važniji bio je vanredno razvijen moralni i politički sistem koji se provlačio kroz ceo život Irokeza i koga ne bi mogao da stvori, a ni da održava neki nerazumni narod. Irokeze je činilo pet posebnih plemena ili naroda, Mohauk, Oneida, Onondaga, Kajuga i Seneka, ujedinjenih u savez ili konfederaciju koja je funkcionisala prema uvedenim zakonima. U veku monarhija i apsolutizma u Evropi, osnovni zakon Indijanaca bio je baziran na principima individualne slobode i vladavine uz saglasnost onih nad kojima se vlada, nešto što nisu imali ni sami belci. “ Svaki narod,” pisao je Kolden 1727.godine, “ sam je za sebe samostalna Republika, u kojoj sve Javne Poslove Rata i Mira vode Sačemi ili starci, koji su svoj autoritet stekli, i vlast u potpunosti dobili na osnovu Mišljenja koje ostali deo Naroda ima o njihovoj Mudrosti i Integritetu. Oni nikada ne sprovode svoje odluke Prinudom i Silom nametnutom bilo kom od svojih ljudi. Čast i Poštovanje njihova su glavna Nagrada, kao što su Sramota i Prezir njihova Kazna ”.   Tako jedinstvena organizacija domorodaca bazirana na plemenskim principima republikanstva i demokratije konačno je podstakla interesovanje mnogih kolonijalnih vođa, uključujući i Bendžamina Frenklina. Nekoliko trgovaca i činovnika koji su zadobili prijateljstvo i poverenje Indijanaca uspeli su da nam ostave detalje očevidaca o načinu na koji je Savez funkcionisao. Pričali su o sačemima koje je svaki narod slao u savezni savet čiji su svečani sastanci održavani u dugačkoj, korom drveća prekrivenoj kući u zemlji Onondaga; nakon dugih diskusija u kojima je glas svakog od pet naroda imao istu težinu, savet je donosio odluke obavezne za sve Irokeze. Pored toga, bilo je izveštaja sa opisom komplikovane podele svakog od ovih naroda u grupe i klanove, koji su rasli u obliku piramide i prenosili vlast i moć od dna ka vrhu, kao i drugih opisa koji su davali da se nasluti neobično jaka politička uloga žena. Ali tek posle Američke revolucije kada je ratnička moć Irokeza bila slomljena, beli ljudi su mogli bezbedno da žive i da osnovama i složenosti irokeške civilizacije posvete više od površne pažnje; njihova pažnja se sve više okretala prema najinteresantnijem pitanju: kada i kako je ovaj narod starosedelaca formirao svoj Savez koji predstavlja događaj koji ih je očigledno na putu političke organizacije odveo dalje od drugih Indijanaca severno od Asteka?   U prvoj polovini devetnaestog veka mladi Irokezi koji su se obrazovali u školama belaca, godinama su pokušavali da na ovo pitanje daju odgovor. Tradicionalno irokesko učenje im je prenošeno iz generacije u generaciju i bili su sigurni da poseduju informacije koje su beli ljudi želeli. Međutim, kada su probali da ih prenesu, um belaca nije mogao da shvati   zato što su Irokezi govorili slikovito i u metaforama i na mitski način o onim vremenima kada im je dobri i mudri čovek Hijavata doneo veliki idealizam. U drugoj četvrtini devetnaestog veka, Henri R. Skulkroft, jedan od ranih američkih etnologa, sakupio je i objavio neke od irokeskih legendi. U njima je Hijavatu identifikovao kao najvećeg od svih irokeskih bogova, “ Gospodara života ” i pritom otišao još dalje dovodeći istog boga u vezu sa glavnim božanstvom Čipeva Indijanaca, naroda koji je govorio algonkinskim jezikom. Skulkroft je završio svoje delo nekritički nazivajući Hijavatu božanstvom Čipeva. Grešku je još više komplikovao H. V. Longfelou koji je fasciniran Skulkroftovim legendama Čipeva, na njima bazirao svoju čuvenu indijansku poemu i 1855. godine ime Hijavate učinio poznatim širom sveta, dajući mu, kao romansiranom heroju Čipeva Indijanaca, književnu besmrtnost.     nastaviće se...                     1 Elvin M. Džozefi, Jr., Poglavice patrioti, Beograd 2003, 13-14.  
    Jan 11, 2014 7356
  • 08 Jan 2014
       Ova priča mogla bi da počne kao i svaka bajka…. U jednoj dalekoj zemlji, ziveli su dobri i mirni ljudi i imali nemirnu dečurliju, koja u mračno doba Zloboleona veličanstveog nisu imali dovoljno igračaka, pa su utehu nalazili u računaljkama....       Eh… kako nisu imali svoje računaljke, snalazili su se kako su znali i umeli… Stara računarska učionica RCUBA (Računarski Centar Univerziteta u Beogradu) stvorila je jedan, tada novi oblik zabave i, shodno tome, nove učesnike u toj zabavi..  IRCERE.       Ovo je oda prvim beogradskim ircerima, sjajnoj ekipi nekih (tada) novih klinaca koji su u onom totalnom ludilu opšteg nemanja, prinašli osmehe družeći se onim srećnicima “preko grane” na jedan jedini mogući način.. na chatu. CELA TRI ili ČETIRI SATA su ircali… a onda bi se vrata RCUBA zatvorila do sledećeg radnog dana.. u 10 sati uveče.        U tim pionirskim danima srpskog irca, u vreme stvaranja sobe #serbia na Ircnetu i prvih dana kasnije moćnog SerbianCafea, glavna briga bila je da li ce Aftodita raditi i da li će biti dovoljno slobodnih računara…. Uz pitanje zasto dan tako kratko traje..    Njeno veličanstvo AFRODITA – prvi server - veza ircera sa svetom        Ono što je bilo posebno, i što to vreme izdvaja od svih ostalih fejsbukovskih i ostalih euforija, bilo je vreme posle 10….          Najbliže dovoljno mračno i, koliko toliko skriveno mesto, bio je parkić iza hotela Metropol, a najmisterioznije mesto u tom parkiću bila je klupica u drugom redu desno, ka Tašmajdanu…. Tu se društvo posle ircanja okupljalo, a ni zimi nisu bile retke noći koje su dočekane u prepičavanju novih poznanstavsa i pravljenju planova za veliku i svetlu budućnost.        Moja malenkost, kao neko ko je već imao svoj mali svet u obliku sopstvene racunarske laboratorije i kakav takav pristup internetu, ponekad bi se priključio u tom beskrajnom maštanju … naravno, ulaznica u to visoko društvo morala je da se plati… uglavnom se svodila na par gajbi piva iz obližnjih klubova.   Moram priznati da sam se, iako stariji od većine,  ponekad osećao kao “mali od palube”.  Moja, danas široka ramena, sigorno svoj raspon duguju i brzini kojom su se gajbice praznile…          Još jedan detalj ostao je tokom svih ovih godina fascinantan…  Klupaja je vremenomo postala sinonim provoda, društvo je raslo, a niko od, danas već odraslih porodičnih ljudi sa kojima se čstp susrećem, ne može da se seti da se iko ikada posvađao ili da je jedna ružna reč rečena. Današnjim klincima to svakako izgleda kao mislena imenica, ali to je i razlog zašto u naslovu ove priće stoji reč dinosaurusi… Danas, osim par časnih izuzetaka, u svetu Interneta, a pogotovo irca, nema tog fer pleja i opšte pozitivne atmosphere, nepokolebljive vere u sebe i bolje sutra… i koliko god da je to nekima smešno, svi ti dinosaurusi zaista su doziveli to bolje sutra. Zašto ? Pa, odgovor je jasan… verovali su u sebe.          Verovali su u sebe toliko, da su u jesenim noćima poslednje godine prošlog veka, zajedno, u mraku oko klupaje stvorili remek delo psihologije ubdućeg internet vremena - tekst “Klupica za navlačenje”, prvi tekst  u kome se predviđa pojava novih bolesti zavisnosti  - zavisnosti od interneta. Prava je šteta što je originalni tekst tog dokumenta izgubljen u onom ludilu vremena koje je posle toga nastalo, i autor ovog blga bio bi veoma srećan da taj tekst pronađe.       Zašto je taj tekst toliko bitan? Hmmm.. možda nije on toliko bitan, koliko je budio onaj deo svesti koji ponekad zanemarimo ploveći tim imaginarnim morima reči ispisanih na monitoru, zaboravljajući da one pretaju da postoje onog momenta kada se klikne na ono X gore desno, ili kada nestane struje…..       Budio nam je svest da znamo kada da kliknemo na to X, ili kada da isključimo struju, kako da ne dozvolimo da nam se zivot preseli u svet koji ne postoji i kako da se otmemo imaginarnom osecaju vaznosti kad dobijemo neki znak ispred nicka…  kako da ne budemo nickovi, nego da i dalje ostanemo nasmejani, iskreni i vedri ljudi (večito žedni onog ranije pomenutog piva, pa čak i ako je podgrejano od radijatora u magacinu pića osrednjih kafića).       Budio nam je svest da pomažemo jedni druge, a ne da gledamo kako da jedni drugima napakostimo…. Budio je prve ircerske ljubavi, a neke su prerasle i u veze koje i danas traju, baš kao i divna prijateljstva iz tih prvih dana…            Klupica za navlačenje, kao tekst, postao je deo nas, a pojam klupice je zauvek ostao sinonim za neko ludo vreme u kome je naša klupica bila i ostala  velika svetlost u opštem mraku tog vremena, kao mesto okupljanja, kao naše novo sutra, i kao motor koji nas je is tog ludog vremena izgurao.         Klupaja je davne 2006te, koliko me sećanje služi, otišla u istoriju. Danas kad me pitaju zašto na svetu (Interneta) nema više tako pozitivnih ljudi, ili zašto nema te energije koju smo mi imali (a imamo je još uvek), ja jednostavno kažem… nemaju svoju klupaju…  Neko je odlučio da je taj park lepši bez nje i tako ih ostavio na cedilu svim ovim fesjbljak i sličnim fazonima.. Nemaju gde zoru da dočekaju, pa moraju uz komp… kući..       Afrodita je odavno penzionisana, a ni pivo nije ono što je bilo… Jedino se moja ramena još drže J  Vežbalo se, vežbalo…       I sada.. da ne pomislite da sam samo ja vežbao, bilo je tu još puno njih…        Za sve te divne dane (a posebno noći) i za našu klupaju zajedno dižu čaše:   Giga, AcoKV, bahus,  chobanica, DrDa, Mona, cRvena, Helena, chombe, frt, Spidoje, Milos, Dina, Cimba, ControPenal, BigFoot, Marijan, Jelena, Cviki, francuz, gaja, zver, Webgazda, Steki, Zoro, Mare,  Gandzha, Feral, Bocky, Salac, Marija, Heha, Smut, Xman…   ....i mnogi drugi, za koje se nadam da mi neće zameriti što ih ovog puta nisam pomenuo…     … a nastavak… sledi.. uskoro… 
    1673 Objavio/la Chupko Chupavi
  •    Ova priča mogla bi da počne kao i svaka bajka…. U jednoj dalekoj zemlji, ziveli su dobri i mirni ljudi i imali nemirnu dečurliju, koja u mračno doba Zloboleona veličanstveog nisu imali dovoljno igračaka, pa su utehu nalazili u računaljkama....       Eh… kako nisu imali svoje računaljke, snalazili su se kako su znali i umeli… Stara računarska učionica RCUBA (Računarski Centar Univerziteta u Beogradu) stvorila je jedan, tada novi oblik zabave i, shodno tome, nove učesnike u toj zabavi..  IRCERE.       Ovo je oda prvim beogradskim ircerima, sjajnoj ekipi nekih (tada) novih klinaca koji su u onom totalnom ludilu opšteg nemanja, prinašli osmehe družeći se onim srećnicima “preko grane” na jedan jedini mogući način.. na chatu. CELA TRI ili ČETIRI SATA su ircali… a onda bi se vrata RCUBA zatvorila do sledećeg radnog dana.. u 10 sati uveče.        U tim pionirskim danima srpskog irca, u vreme stvaranja sobe #serbia na Ircnetu i prvih dana kasnije moćnog SerbianCafea, glavna briga bila je da li ce Aftodita raditi i da li će biti dovoljno slobodnih računara…. Uz pitanje zasto dan tako kratko traje..    Njeno veličanstvo AFRODITA – prvi server - veza ircera sa svetom        Ono što je bilo posebno, i što to vreme izdvaja od svih ostalih fejsbukovskih i ostalih euforija, bilo je vreme posle 10….          Najbliže dovoljno mračno i, koliko toliko skriveno mesto, bio je parkić iza hotela Metropol, a najmisterioznije mesto u tom parkiću bila je klupica u drugom redu desno, ka Tašmajdanu…. Tu se društvo posle ircanja okupljalo, a ni zimi nisu bile retke noći koje su dočekane u prepičavanju novih poznanstavsa i pravljenju planova za veliku i svetlu budućnost.        Moja malenkost, kao neko ko je već imao svoj mali svet u obliku sopstvene racunarske laboratorije i kakav takav pristup internetu, ponekad bi se priključio u tom beskrajnom maštanju … naravno, ulaznica u to visoko društvo morala je da se plati… uglavnom se svodila na par gajbi piva iz obližnjih klubova.   Moram priznati da sam se, iako stariji od većine,  ponekad osećao kao “mali od palube”.  Moja, danas široka ramena, sigorno svoj raspon duguju i brzini kojom su se gajbice praznile…          Još jedan detalj ostao je tokom svih ovih godina fascinantan…  Klupaja je vremenomo postala sinonim provoda, društvo je raslo, a niko od, danas već odraslih porodičnih ljudi sa kojima se čstp susrećem, ne može da se seti da se iko ikada posvađao ili da je jedna ružna reč rečena. Današnjim klincima to svakako izgleda kao mislena imenica, ali to je i razlog zašto u naslovu ove priće stoji reč dinosaurusi… Danas, osim par časnih izuzetaka, u svetu Interneta, a pogotovo irca, nema tog fer pleja i opšte pozitivne atmosphere, nepokolebljive vere u sebe i bolje sutra… i koliko god da je to nekima smešno, svi ti dinosaurusi zaista su doziveli to bolje sutra. Zašto ? Pa, odgovor je jasan… verovali su u sebe.          Verovali su u sebe toliko, da su u jesenim noćima poslednje godine prošlog veka, zajedno, u mraku oko klupaje stvorili remek delo psihologije ubdućeg internet vremena - tekst “Klupica za navlačenje”, prvi tekst  u kome se predviđa pojava novih bolesti zavisnosti  - zavisnosti od interneta. Prava je šteta što je originalni tekst tog dokumenta izgubljen u onom ludilu vremena koje je posle toga nastalo, i autor ovog blga bio bi veoma srećan da taj tekst pronađe.       Zašto je taj tekst toliko bitan? Hmmm.. možda nije on toliko bitan, koliko je budio onaj deo svesti koji ponekad zanemarimo ploveći tim imaginarnim morima reči ispisanih na monitoru, zaboravljajući da one pretaju da postoje onog momenta kada se klikne na ono X gore desno, ili kada nestane struje…..       Budio nam je svest da znamo kada da kliknemo na to X, ili kada da isključimo struju, kako da ne dozvolimo da nam se zivot preseli u svet koji ne postoji i kako da se otmemo imaginarnom osecaju vaznosti kad dobijemo neki znak ispred nicka…  kako da ne budemo nickovi, nego da i dalje ostanemo nasmejani, iskreni i vedri ljudi (večito žedni onog ranije pomenutog piva, pa čak i ako je podgrejano od radijatora u magacinu pića osrednjih kafića).       Budio nam je svest da pomažemo jedni druge, a ne da gledamo kako da jedni drugima napakostimo…. Budio je prve ircerske ljubavi, a neke su prerasle i u veze koje i danas traju, baš kao i divna prijateljstva iz tih prvih dana…            Klupica za navlačenje, kao tekst, postao je deo nas, a pojam klupice je zauvek ostao sinonim za neko ludo vreme u kome je naša klupica bila i ostala  velika svetlost u opštem mraku tog vremena, kao mesto okupljanja, kao naše novo sutra, i kao motor koji nas je is tog ludog vremena izgurao.         Klupaja je davne 2006te, koliko me sećanje služi, otišla u istoriju. Danas kad me pitaju zašto na svetu (Interneta) nema više tako pozitivnih ljudi, ili zašto nema te energije koju smo mi imali (a imamo je još uvek), ja jednostavno kažem… nemaju svoju klupaju…  Neko je odlučio da je taj park lepši bez nje i tako ih ostavio na cedilu svim ovim fesjbljak i sličnim fazonima.. Nemaju gde zoru da dočekaju, pa moraju uz komp… kući..       Afrodita je odavno penzionisana, a ni pivo nije ono što je bilo… Jedino se moja ramena još drže J  Vežbalo se, vežbalo…       I sada.. da ne pomislite da sam samo ja vežbao, bilo je tu još puno njih…        Za sve te divne dane (a posebno noći) i za našu klupaju zajedno dižu čaše:   Giga, AcoKV, bahus,  chobanica, DrDa, Mona, cRvena, Helena, chombe, frt, Spidoje, Milos, Dina, Cimba, ControPenal, BigFoot, Marijan, Jelena, Cviki, francuz, gaja, zver, Webgazda, Steki, Zoro, Mare,  Gandzha, Feral, Bocky, Salac, Marija, Heha, Smut, Xman…   ....i mnogi drugi, za koje se nadam da mi neće zameriti što ih ovog puta nisam pomenuo…     … a nastavak… sledi.. uskoro… 
    Jan 08, 2014 1673
  • 03 Jan 2014
      Da li je moguće  provesti se sa 200 din u Novom Sadu?   Znamo da je za dobar provod potrebno, uglavnom puno para ali s obzirom na prirodu mog posla, te da mi se pruža mogućnost da čujem i vidim pravo lice mnogih, otkriću vam tajne mnogih Fensi Novosađanki! Muškarci, ako se pronađete u ovom tekstu, verujte, nije problem u vama već u našim  damama koje šljašte i gotovo da su nedodirljive. Lud provod u Novom Sadu bez mnogo popijenog alkohola je gotovo nemoguće zamisliti, a to znači da morate imati para, posebno ako ste muško. No, sa druge strane su naše dame koje izgledaju neverovatno lepo, zavodljivo i njima nije hladno čak i kada je - 10. Da li dame piju? Piju  više nego muškarci a u većini slučajeva je reč o maloletnicama koje vikendom podivljaju. Ali, da se vratim na pitanje iz naslova. Godinama sam radio samo noćnu smenu, posebno sam voleo vikend jer je tada bilo mnogo više posla što je bila prilika da  se upoznam sa navikama naših sugrađana, u ovom tekstu sugrađanki. Uglavnom bi otišao na adresu po stranku gde bi mi ušla u taxi veoma lepa i sređena devojka, potom vozimo na drugu adresu a za to vreme se devojka uglavnom sređuje tj proverava šminku. Kada u taxi uđe i druga stranka, onda kreće razgovor između dve prijateljice koje kuju planove za još jednu ludu i nezaboravnu noć.           '' Koliko para imaš? '' - upita jedna od njih.           '' Imam samo 200 din '' - odgovara druga.  Uz kihot, se nadovezuje  prva i odgovara: '' Ma, nema veze, skontaću se ja sa nekim Garijem  i on će plaćati cugu i meni i tebi.'' Ovo nije usamljen slučaj u našem gradu; to je čak redovna pojava vikendom a sirotinje je sve više dok je trka za glamurom sve veća. Tako da dragi muškarci, ako ste stekli utisak da vas je neka Lepotica samo iskoristila za jedno veče u klubu, da se ona i njene prijateljice, dobro i jeftino provedu, imate pravo, niste pogrešili! Ipak, nije zlato sve što sija! To su samo neke navike današnjih devojaka ( ne svih ) a vi muškarci, pamet u glavu i ne dozvolite da vas iskoriste!  Ako vam se dopao ovaj tekst, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na -facebooku ili drugim socijalnim mrežama, Hvala!                http://taxinovisad.blogspot.com/
    844 Objavio/la Ćazim Salihi
  •   Da li je moguće  provesti se sa 200 din u Novom Sadu?   Znamo da je za dobar provod potrebno, uglavnom puno para ali s obzirom na prirodu mog posla, te da mi se pruža mogućnost da čujem i vidim pravo lice mnogih, otkriću vam tajne mnogih Fensi Novosađanki! Muškarci, ako se pronađete u ovom tekstu, verujte, nije problem u vama već u našim  damama koje šljašte i gotovo da su nedodirljive. Lud provod u Novom Sadu bez mnogo popijenog alkohola je gotovo nemoguće zamisliti, a to znači da morate imati para, posebno ako ste muško. No, sa druge strane su naše dame koje izgledaju neverovatno lepo, zavodljivo i njima nije hladno čak i kada je - 10. Da li dame piju? Piju  više nego muškarci a u većini slučajeva je reč o maloletnicama koje vikendom podivljaju. Ali, da se vratim na pitanje iz naslova. Godinama sam radio samo noćnu smenu, posebno sam voleo vikend jer je tada bilo mnogo više posla što je bila prilika da  se upoznam sa navikama naših sugrađana, u ovom tekstu sugrađanki. Uglavnom bi otišao na adresu po stranku gde bi mi ušla u taxi veoma lepa i sređena devojka, potom vozimo na drugu adresu a za to vreme se devojka uglavnom sređuje tj proverava šminku. Kada u taxi uđe i druga stranka, onda kreće razgovor između dve prijateljice koje kuju planove za još jednu ludu i nezaboravnu noć.           '' Koliko para imaš? '' - upita jedna od njih.           '' Imam samo 200 din '' - odgovara druga.  Uz kihot, se nadovezuje  prva i odgovara: '' Ma, nema veze, skontaću se ja sa nekim Garijem  i on će plaćati cugu i meni i tebi.'' Ovo nije usamljen slučaj u našem gradu; to je čak redovna pojava vikendom a sirotinje je sve više dok je trka za glamurom sve veća. Tako da dragi muškarci, ako ste stekli utisak da vas je neka Lepotica samo iskoristila za jedno veče u klubu, da se ona i njene prijateljice, dobro i jeftino provedu, imate pravo, niste pogrešili! Ipak, nije zlato sve što sija! To su samo neke navike današnjih devojaka ( ne svih ) a vi muškarci, pamet u glavu i ne dozvolite da vas iskoriste!  Ako vam se dopao ovaj tekst, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na -facebooku ili drugim socijalnim mrežama, Hvala!                http://taxinovisad.blogspot.com/
    Jan 03, 2014 844
  • 30 Dec 2013
      Dragi prijatelji ,članovi i ekipo Volimo.net.Mi zaista volimo.net i mnogi su se za ovo kratko vreme veoma trudili da nam boravak na ovoj stranici bude  prijatan i zanimljiv i da se nadje nešto interesantno za svakoga ko  svrati . Sada kada smo preležali Bloginje i još neke dečije bolesti uz neizmernu pomoć našeg admina i njegovih saradnika ,možemo samo zaključiti da smo baš napredno dete  i da smo izrasli vrlo brzo. Nova godina nam pruža nove mogućnosti da proširimo smisao ove reči volim.net i da tu ljubav pretočimo u još lepše druženje i bolje sadržaje .Neki su ako sam dobro raumela šaputanje iza kulisa već u pripremi,a kako i ja kao mnogi volim iznenadjenja sačekaću.   SvimaVama želim Sretnu Novu Godinu i da bude puna svega lepog da izatkamo lepe uspomene.Živi i zdravi mi bili . Dubravka
    1610 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   Dragi prijatelji ,članovi i ekipo Volimo.net.Mi zaista volimo.net i mnogi su se za ovo kratko vreme veoma trudili da nam boravak na ovoj stranici bude  prijatan i zanimljiv i da se nadje nešto interesantno za svakoga ko  svrati . Sada kada smo preležali Bloginje i još neke dečije bolesti uz neizmernu pomoć našeg admina i njegovih saradnika ,možemo samo zaključiti da smo baš napredno dete  i da smo izrasli vrlo brzo. Nova godina nam pruža nove mogućnosti da proširimo smisao ove reči volim.net i da tu ljubav pretočimo u još lepše druženje i bolje sadržaje .Neki su ako sam dobro raumela šaputanje iza kulisa već u pripremi,a kako i ja kao mnogi volim iznenadjenja sačekaću.   SvimaVama želim Sretnu Novu Godinu i da bude puna svega lepog da izatkamo lepe uspomene.Živi i zdravi mi bili . Dubravka
    Dec 30, 2013 1610
  • 30 Dec 2013
      Edit  Ovo je drugi deo vezan za moj prvi blog koji možete takodje ovde pronaći na listi blogova pod naslovom Kako započeti proces iseljenja na Novi Zeland   Kakva dokumenta su vam potrebna uz aplikaciju za useljenje na Novi Zeland   Podatke sam dobila od Imigracionog biroa na Novom Zelandu.Pre nego što pošaljete dokumenta ipak joč jednom proverite sa Ambasadom u Londonu)oni primaju aplikacije iz Srbije,jer se u medjuvremenu možda nešto promenilo.Koja dokumenta treba pripremitiKada   podnosite svoju aplikaciju ona mora biti podržana dokazima o vašem zdravstveno stanju i o vašem karakteru.Kada da počnete da sakupljate dokumenta?Može potrajati nekoliko nedelja ili čak nekoliko  meseci, dok sakupite dokumenta koja su vam potrebna,tako da ako ste odlučili da aplicirate,počnite da ih sakupljate što pre.Vodite pri tom računa da neka  dokumenta imaju odredjeni rok trajanja .Tako na primer  Uverenje iz policije da niste osudjivani i da se protiv vas  ne vodi nikakav krivični postupak, ne može biti starije od 6 meseci .računa se od datuma kad ste podneli aplikaciju.Certifikat o zdravstvenom stanju,koji sadrži sistematski pregled i Rentgenske snimke ne sme biti stariji od 3 meseca., Računa se na datum podnošenja aplikacije.Policijska potvrda (Potvrda o dobrom vladanju)Da bi  ste dokazali da ste dobrog karaktera i vi i oni koji vas prate na tom putovanju,traži se da podnesete Potvrdu  iz Policije  (Police Certificate),i to u slučaju da aplicirate za useljenje,radnu dozvolu, turistički ili želite da studirate  u periodu koji će biti duži od  2 godine.DakleSvi apliaknti koji su 17 godina i stariji,a apliciraju za Vizu za rad,studiranje koje važe duže od dve godienmoraju podneti* Potvrdu Policije iz zemlje čiji su državljani* Ptvdu policije iz zemlje u kojoj su boravili5godina ili duže posle svoje 17te godine  života.Najverovatnije se za ove potvrde plaća taksa u zemlji gde živite.Raspitajte se da li tu potvrdu možete izvadiiti lično.Neke zemlje ove potvrde na zahtev aplikanta šalju samo direktno Imigraciji Novi Zeland.U tom slučaju rezervišite tri meseca i za to.Kako dobaviti Potvrde o zdravstvenom stanju i X Ray, rentgenske snimkeDa bi ste dokazali da ste vi i porodica koja sa vama dolazi zdravi,svaki od vas mora se podvrgnuti sitematskom pregledu, koji podrazumeva i rentgenske snimke.Ukoliko planirate da na Novom Zelandu boravite manje od 6 meseci ovaj dokument vam nije potrebanćPostoji lista zemalja z koju se i u ovom slučaju traže certifikati.Deca do 11 godina starosti i trudnice nemaju obavezu rentgenskih snimaka ali još uvek im je potrebna potvrda o zdravlju.Za boravak duži od 6 meseci ali kraći od godinu danaMorate imati kompletan Sistematski pregled i   Rentgenske Snimke.Ove potvrde ne smeju  biti starije od tri meseca na datum podnošenja aplikacijeU Srbiji ,tj u Beogradu Novozelandska Imigracija je odredila nekoliko registrovanih klinika koje mogu da vam  izdaju ove certifikate.Za tačne adrese obratite se Novozelandskoj Ambasadi u Londonu:.Ove Cerifikate morate platitiNaravno za apliciranje su vam potrebni formulari. Kako se useljeničke vize izdaju onima koji imaju dovoljan broj bodova  predlažem da proverite koliki broj bodova možete sakupiti.To možete uraditi  ovde: https://www.immigration.govt.nz/pointsindicator/.Za svaku kategoriju prilažete i potvrdu uz aplikaciju.Npr radno iskustvo,obrazovanje itd.Postavljam adresu i  kontakt detalje Novozelandske Ambasade u Londonu koja je zadužena za rad na aplikacijama za useljeničke vize iz Srbije.Još samo da napomenem da je svaćija situacija razlićita,npr.da li tražite samo useljenje ili imate već ponudu za posao i sl.Tako da se dodatno raspitajte.mnogo toga je pristupačno na sajtu Imigracije NZ: http://www.immigration.govt.nzMislim da je suvišno da napominjem  da morate imati bar solidno znanje(razumevanje) Engleskog jezika.Adresa i kontakt detalji Novozelandske Ambasade u Londonu Branch Details Office: LONDON Website: http://www.ttsnzvisa.com Email: ttslondonnz@ttepl.com Postal Address: Visa Application CentreBurwood House14-16 Caxton StreetLondonSW1H 0QYUNITED KINGDOM Phone: +44 203 582 7499 Office Hours: Monday to Friday 9.00am to 4.00pm    Payment Methods Personal Cheque NO Bank Cheque/Draft NO Money Order NO Cash NO Other Please refer towww.ttsnzvisa.com for payment methods.   Ukoliko vam ikako  mogu pomoći, molim vas obraćajte se samo konkretnim pitanjima u vezi vaše  situacije i to samo onda kada odgovor niste uspeli da nadjete u informacijama i linkovima koje sam već ostavila .Registrujte se na www.volimo.net.au i pošaljite mi odatle privatnu poruku.Jos samo da napomenem da ovo radim čisto volontersk, da  ne pomislite da želim da zaradim  na tome.
    5627 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   Edit  Ovo je drugi deo vezan za moj prvi blog koji možete takodje ovde pronaći na listi blogova pod naslovom Kako započeti proces iseljenja na Novi Zeland   Kakva dokumenta su vam potrebna uz aplikaciju za useljenje na Novi Zeland   Podatke sam dobila od Imigracionog biroa na Novom Zelandu.Pre nego što pošaljete dokumenta ipak joč jednom proverite sa Ambasadom u Londonu)oni primaju aplikacije iz Srbije,jer se u medjuvremenu možda nešto promenilo.Koja dokumenta treba pripremitiKada   podnosite svoju aplikaciju ona mora biti podržana dokazima o vašem zdravstveno stanju i o vašem karakteru.Kada da počnete da sakupljate dokumenta?Može potrajati nekoliko nedelja ili čak nekoliko  meseci, dok sakupite dokumenta koja su vam potrebna,tako da ako ste odlučili da aplicirate,počnite da ih sakupljate što pre.Vodite pri tom računa da neka  dokumenta imaju odredjeni rok trajanja .Tako na primer  Uverenje iz policije da niste osudjivani i da se protiv vas  ne vodi nikakav krivični postupak, ne može biti starije od 6 meseci .računa se od datuma kad ste podneli aplikaciju.Certifikat o zdravstvenom stanju,koji sadrži sistematski pregled i Rentgenske snimke ne sme biti stariji od 3 meseca., Računa se na datum podnošenja aplikacije.Policijska potvrda (Potvrda o dobrom vladanju)Da bi  ste dokazali da ste dobrog karaktera i vi i oni koji vas prate na tom putovanju,traži se da podnesete Potvrdu  iz Policije  (Police Certificate),i to u slučaju da aplicirate za useljenje,radnu dozvolu, turistički ili želite da studirate  u periodu koji će biti duži od  2 godine.DakleSvi apliaknti koji su 17 godina i stariji,a apliciraju za Vizu za rad,studiranje koje važe duže od dve godienmoraju podneti* Potvrdu Policije iz zemlje čiji su državljani* Ptvdu policije iz zemlje u kojoj su boravili5godina ili duže posle svoje 17te godine  života.Najverovatnije se za ove potvrde plaća taksa u zemlji gde živite.Raspitajte se da li tu potvrdu možete izvadiiti lično.Neke zemlje ove potvrde na zahtev aplikanta šalju samo direktno Imigraciji Novi Zeland.U tom slučaju rezervišite tri meseca i za to.Kako dobaviti Potvrde o zdravstvenom stanju i X Ray, rentgenske snimkeDa bi ste dokazali da ste vi i porodica koja sa vama dolazi zdravi,svaki od vas mora se podvrgnuti sitematskom pregledu, koji podrazumeva i rentgenske snimke.Ukoliko planirate da na Novom Zelandu boravite manje od 6 meseci ovaj dokument vam nije potrebanćPostoji lista zemalja z koju se i u ovom slučaju traže certifikati.Deca do 11 godina starosti i trudnice nemaju obavezu rentgenskih snimaka ali još uvek im je potrebna potvrda o zdravlju.Za boravak duži od 6 meseci ali kraći od godinu danaMorate imati kompletan Sistematski pregled i   Rentgenske Snimke.Ove potvrde ne smeju  biti starije od tri meseca na datum podnošenja aplikacijeU Srbiji ,tj u Beogradu Novozelandska Imigracija je odredila nekoliko registrovanih klinika koje mogu da vam  izdaju ove certifikate.Za tačne adrese obratite se Novozelandskoj Ambasadi u Londonu:.Ove Cerifikate morate platitiNaravno za apliciranje su vam potrebni formulari. Kako se useljeničke vize izdaju onima koji imaju dovoljan broj bodova  predlažem da proverite koliki broj bodova možete sakupiti.To možete uraditi  ovde: https://www.immigration.govt.nz/pointsindicator/.Za svaku kategoriju prilažete i potvrdu uz aplikaciju.Npr radno iskustvo,obrazovanje itd.Postavljam adresu i  kontakt detalje Novozelandske Ambasade u Londonu koja je zadužena za rad na aplikacijama za useljeničke vize iz Srbije.Još samo da napomenem da je svaćija situacija razlićita,npr.da li tražite samo useljenje ili imate već ponudu za posao i sl.Tako da se dodatno raspitajte.mnogo toga je pristupačno na sajtu Imigracije NZ: http://www.immigration.govt.nzMislim da je suvišno da napominjem  da morate imati bar solidno znanje(razumevanje) Engleskog jezika.Adresa i kontakt detalji Novozelandske Ambasade u Londonu Branch Details Office: LONDON Website: http://www.ttsnzvisa.com Email: ttslondonnz@ttepl.com Postal Address: Visa Application CentreBurwood House14-16 Caxton StreetLondonSW1H 0QYUNITED KINGDOM Phone: +44 203 582 7499 Office Hours: Monday to Friday 9.00am to 4.00pm    Payment Methods Personal Cheque NO Bank Cheque/Draft NO Money Order NO Cash NO Other Please refer towww.ttsnzvisa.com for payment methods.   Ukoliko vam ikako  mogu pomoći, molim vas obraćajte se samo konkretnim pitanjima u vezi vaše  situacije i to samo onda kada odgovor niste uspeli da nadjete u informacijama i linkovima koje sam već ostavila .Registrujte se na www.volimo.net.au i pošaljite mi odatle privatnu poruku.Jos samo da napomenem da ovo radim čisto volontersk, da  ne pomislite da želim da zaradim  na tome.
    Dec 30, 2013 5627
  • 25 Dec 2013
          Nova godina, nove želje i nade, nova obećanja i stara očekivanja; da bude srećnije i bolje! Sa istim ljudima, nepromijenjenim ćudima, starim navikama i u sve lošijim prilikama...   I ne trudim se više da razumijem kako to da kod razmjene toliko silne pameti i "pozitivne" energije, toliko lijepih i iskrenih želja, toliko ljubavi i razumijevanja, tolerancije i medjusobnog uvažavanja - nekako nam nikako - ne ide...!?   Život i jeste presabiranje, a samo kreteni nikada nemaju nikakvo rješenje.   Svoje preostale i neokrnjene ponose, stoga, čuvam u najtoplijim dijelovima duše, i ponekad ih, kada je to neizbježno, podijelim, ali samo sa najbližim i najdražim. Isto je i sa srećom, sa kojom, i inače, ne treba bezobrazno i drsko mahati u ovim vremenima sve učestalijih i sve većih nesreća.   Mjera je u svemu nužna da bi se očuvali nepomućenost uma i mir u duši.   Moja je baždarena činjenicom da nikome i nikada, pa i onima koji su mi "o glavi radili", ni u snu nisam pomislio zlo, a kamo li učinio tako nešto. Oni su samo magla i dim u koji su se sami preobrazili, bez mojeg uticaja i zalaganja. O dobrim ljudima i njihovim dobrim djelima (prema meni samome , a i drugima), mogao bih, kada bih umio, knjigu napisati. I nije me sram da se ponosim sa takvima.   Naprotiv!   Siguran sam, baš u mjeri u kojom sam spreman snositi i posljedice ako griješim, da veoma razlikujem dobro i zlo, kao i ljude sa ove ili one strane čovječnosti. Ne volim trač, ogovaranje, licemjerje i laž, ne trpim bilo kakvo nasilje i prostakluk, a prezirem one koji te pljunu i opale žestoku šamarčinu, kao potvrdu "naklonosti", i kada podigneš ruku da obrišeš njihov smrad sa svooga lica, nadignu buku do neba kako ih ti, eto, napadaš i tučeš. Takvi su, uglavnom, nalik na kerove koji počinju lajati čim začuju lavež drugih pasa, i nemaju svoje mišljenje, čast i dostojanstvo. Ali, čak ni karakter psa.   I ove godine, uprkos svemu, nisam postao niko drugi, ni drugačiji. Samo sam, na moje zadovoljstvo, stariji za još jednu godinu i neka iskustva. Nisam u sukobu sa samim sobom i svima drugima koji još uvijek drže do elementarne pristojnosti u društvenim odnosima, a što je još važnije - ni sa fizičkim zdravljem. O onom mentalnom imati stav u ovim ludim vremenima je čista - metafizika.   Upravo zbog naličja i u najljepšim željama, bez kojeg nema ni pravog lica, za dobro zdravlje je preporučljivo da prvo porazmislimo o sebi samima!   Sretna i uspješna Nova godina! Naročito onima koje raduje i tudja sreća.
    619 Objavio/la Aleksa B.
  •       Nova godina, nove želje i nade, nova obećanja i stara očekivanja; da bude srećnije i bolje! Sa istim ljudima, nepromijenjenim ćudima, starim navikama i u sve lošijim prilikama...   I ne trudim se više da razumijem kako to da kod razmjene toliko silne pameti i "pozitivne" energije, toliko lijepih i iskrenih želja, toliko ljubavi i razumijevanja, tolerancije i medjusobnog uvažavanja - nekako nam nikako - ne ide...!?   Život i jeste presabiranje, a samo kreteni nikada nemaju nikakvo rješenje.   Svoje preostale i neokrnjene ponose, stoga, čuvam u najtoplijim dijelovima duše, i ponekad ih, kada je to neizbježno, podijelim, ali samo sa najbližim i najdražim. Isto je i sa srećom, sa kojom, i inače, ne treba bezobrazno i drsko mahati u ovim vremenima sve učestalijih i sve većih nesreća.   Mjera je u svemu nužna da bi se očuvali nepomućenost uma i mir u duši.   Moja je baždarena činjenicom da nikome i nikada, pa i onima koji su mi "o glavi radili", ni u snu nisam pomislio zlo, a kamo li učinio tako nešto. Oni su samo magla i dim u koji su se sami preobrazili, bez mojeg uticaja i zalaganja. O dobrim ljudima i njihovim dobrim djelima (prema meni samome , a i drugima), mogao bih, kada bih umio, knjigu napisati. I nije me sram da se ponosim sa takvima.   Naprotiv!   Siguran sam, baš u mjeri u kojom sam spreman snositi i posljedice ako griješim, da veoma razlikujem dobro i zlo, kao i ljude sa ove ili one strane čovječnosti. Ne volim trač, ogovaranje, licemjerje i laž, ne trpim bilo kakvo nasilje i prostakluk, a prezirem one koji te pljunu i opale žestoku šamarčinu, kao potvrdu "naklonosti", i kada podigneš ruku da obrišeš njihov smrad sa svooga lica, nadignu buku do neba kako ih ti, eto, napadaš i tučeš. Takvi su, uglavnom, nalik na kerove koji počinju lajati čim začuju lavež drugih pasa, i nemaju svoje mišljenje, čast i dostojanstvo. Ali, čak ni karakter psa.   I ove godine, uprkos svemu, nisam postao niko drugi, ni drugačiji. Samo sam, na moje zadovoljstvo, stariji za još jednu godinu i neka iskustva. Nisam u sukobu sa samim sobom i svima drugima koji još uvijek drže do elementarne pristojnosti u društvenim odnosima, a što je još važnije - ni sa fizičkim zdravljem. O onom mentalnom imati stav u ovim ludim vremenima je čista - metafizika.   Upravo zbog naličja i u najljepšim željama, bez kojeg nema ni pravog lica, za dobro zdravlje je preporučljivo da prvo porazmislimo o sebi samima!   Sretna i uspješna Nova godina! Naročito onima koje raduje i tudja sreća.
    Dec 25, 2013 619
  • 18 Dec 2013
    Organizacija studenata i akademichara iz Osla( SAIH), koji se vetj dugo godina bave u pruzhanju pomotji kroz niz dugotrajnih projekata u africi, nisu vishe mogli da podnesu taj "charity kitch" raznih svjetskih organizacija koji uvijek po istom shablonu prestavlja Afriku to jeste njihov narod kao nemochne i bez glasne osobe, chesto vidimo djecu tuzhnih pogleda bez glasa i perspektive, na taj nachin se prestavljaju u mnogim spotovima. Ova organizacija tvrdi da taj narod nije letargichan i pasivan vetj naprotiv jako agilan, nespori se da im je potrebna pomotj ali ne u fazonu "sa 50 centi mozhete da obradujete jedno ovakvo dete i da mu vratite osmeh"      2012 je organizacija (SAIH) uz pomotj satire "Africa for Norway" molila Afrikance za pomotj u radiatorima i zaista se javio jedan americhki fakultet sa rechima "radiatori su teshki za slati da li je od pomotji ako poshaljemo rukavice i kape" misim zaista glup neki fakultet samo da nam neishkoluju neke direktore za balkan, ostali svijet je skapiro o chemu se radi .   SAIH je osnovao nagradu --->  Rusty Radiator, koja se dodijeljuje najgorem spotu. 2013-te je dodijeljen hrishchanskoj organizaciji Childfund koja je djecu predstavila ---> Issac je toliko nemochan i bez snage da nemozhe ni da govori a najradije bi me pito da li sam mu poveo "kuma"   shta retji   http://www.youtube.com/watch?v=xbqA6o8_WC0   http://www.rustyradiator.com/#home
    547 Objavio/la Lilly PljucPljuc
  • Organizacija studenata i akademichara iz Osla( SAIH), koji se vetj dugo godina bave u pruzhanju pomotji kroz niz dugotrajnih projekata u africi, nisu vishe mogli da podnesu taj "charity kitch" raznih svjetskih organizacija koji uvijek po istom shablonu prestavlja Afriku to jeste njihov narod kao nemochne i bez glasne osobe, chesto vidimo djecu tuzhnih pogleda bez glasa i perspektive, na taj nachin se prestavljaju u mnogim spotovima. Ova organizacija tvrdi da taj narod nije letargichan i pasivan vetj naprotiv jako agilan, nespori se da im je potrebna pomotj ali ne u fazonu "sa 50 centi mozhete da obradujete jedno ovakvo dete i da mu vratite osmeh"      2012 je organizacija (SAIH) uz pomotj satire "Africa for Norway" molila Afrikance za pomotj u radiatorima i zaista se javio jedan americhki fakultet sa rechima "radiatori su teshki za slati da li je od pomotji ako poshaljemo rukavice i kape" misim zaista glup neki fakultet samo da nam neishkoluju neke direktore za balkan, ostali svijet je skapiro o chemu se radi .   SAIH je osnovao nagradu --->  Rusty Radiator, koja se dodijeljuje najgorem spotu. 2013-te je dodijeljen hrishchanskoj organizaciji Childfund koja je djecu predstavila ---> Issac je toliko nemochan i bez snage da nemozhe ni da govori a najradije bi me pito da li sam mu poveo "kuma"   shta retji   http://www.youtube.com/watch?v=xbqA6o8_WC0   http://www.rustyradiator.com/#home
    Dec 18, 2013 547
  • 15 Dec 2013
    Gost autor: Jaril.Zahvaljujem se na gostovanju. ----------------------------------------------------   [Помисли нешто потпуно другачије] "Светом влада - гламуродискурс."Виктор Пељевин Да ли вам се чини као да се поједини политичари утркују ко ће више лове да стрпа у свој џеп? Или ко ће више својих (снаја, зетова, свастика, комшиница...) да запосли у јавном сектору? Или како да што више повластица дограбе за себе? Гламуродискурс, гламуродискурс, гламуродискурс... Гламуродискурс је основа наше свакодневнице. Свакога дана, у мноштву ситуација, ми бивамо вођени гламуродискурсом. Људи се и разликују по томе који ће гламуродискурси владати њиховим животима. Шта више, људи умеју и да се сврставају и разврставају према служењу одређеном гламуродискурсу. Примери за гламуродискурс су многобројни и постоје у свим сферама друштва. У материјалној сфери је један дискурс - имати кола, а тежња да се има што бржи и скупљи ауто је дејство гламура. У телесној сфери је један дискурс - бити згодан, а тежња да се има што мање целулита или што више мишића је гламур. У духовној сфери је један дискурс - молити се или медитирати, а тежња да молитва буде што усрднија или медитација што дубља јесте гламур. Где год се човек окрене, налеће на гламуродискурс па се могу видети домаћице које јуре гламур својим рецептима, цвећем, уредношћу куће, домаћини који јуре гламур величином... те-ве-а, успесима своје деце, знањем о политици, успешношћу тима за који навијају или погођеним тикетима, блогери који јуре гламур првим коментарима или бановањима... У збиљи или шали, ситницама или крупнм стварима, гламуродискур је основна јединица постојања. Људски мозак је подешен да ради на гламуродискурс. Гламуродискурс Приручним дефиницијама, направљеним за ову прилику, довољно је рећи да је дикскурс саопштење нечега ("Имам кола."), а да је гламур збир престижа и сјаја ("Брза и скупа".) Много је важније питање односа човека према гламуродискурсу или, боље речено, однос гламуродискурса према човеку. Гламуродискурс је газда. Колико год се неко трудио да укине гламуродискурс у свом животу, само ће упасти у нови гламуродискурс ("Потпуно укинути гламуродискурс"). И вероватно ће себе намучити без икаквог резултата. Гламуродискурс је повезан са нагоном за опстанком, а таква веза редовно значи да је бесмислено покушавати било шта мењати. Гламуродискурс је газда. Од нас зависи какав. Ако у свом животу изаберемо оне гламуродискурсе који одговарају нашим најдубљим потребама, онда је добар газда. Ако се повинујемо појединим гламуродискурсима само зато што нам се, у неком тренутку живота, несвесно збунило приликом изабирања, онда је гламуродискурс мучитељ. Гламуродискурс - газда политичке сцене У политичкој култури се лако препознају они гламуродискурси који су везани за централне теме, односно представљају позиције у односу на њу: "Косово је Србија", "Признати независност Косова", "Споразумом до решења"; или "За повећање потрошње", "За штедњу"... Чим отворимо вести, можемо да препознамо гламуродискурс који управља изјавама неког политичара или експерта. Нешто теже се препознају гламуродискурси који управљају политичарима на много суптилнијем нивоу. Такав гламуродискурс је, на пример, "Приграбити бенефиције за себе", "Запослити своје", "Застрашити новинаре" и томе слично... Ови гламуродискурси управљају политичарима ван камера, ван фотоапарата, ван рефлектора. Гламуродискурс - у складу са потребама народа Обично се сматра да, у једној политичкој култури са демократским изборним системом, утицај народа на власт почиње и завршава изборима. Међутим, народ може потчинити власт себи тако што ће гламуродискурс да окрене да ради у складу са потребама народа. Тај принцип је, међутим, већ познат када многи гламуродискурси управљају разним "интересним групама", преко којих онда ти гламуродискурси управљају одлукама власти. Грађани имају начин да, стављајући себе у службу гламуродискурса који су у складу са њиховим животним потребама, управљају влашћу. Гламуродискурс - доминација Јачина гламуродискурса се мери учесталошћу његове примене. Што се чешће активира, то ће се чешће активирати. Што се чешће активира, то ће резултати гламуродискурса бити већи. У политичкој култури, гламуродискурси који одговарају потребама грађана, обично имају слабу или никакву снагу. Зато је, за активирање одређеног гламуродискурса, потребно да грађани препознају који је  гламуродискурс у складу са њиховим потребама, и да себе ставе у његову службу. Како би се гламуродискурс дефинитивно пробио у политичарску културу, неопходно је да овлада медијима. Да би до тога дошло потребна је - истрајност. Гламуродискурс - рађање Да би један гламуродискурс био рођен потребно је на одређени дискурс налепити гламур. Све почиње тако што се појави први гласноговорник једног дискурса. Најважнији догађај јесте онај који следи после исказивања дискурса: први следбеник. Обично се мисли да се сви следећи следбеници угледају на првог гласноговорника, а заправо се сви они угледају на првог следбеника. Гламуродискурс - конкретни примери Кључна ствар за успостављање гламуродискурса јесте прављење - првог следбеника, односно - линковање. То значи да је потребно у свакој новој изјави или акцији реферисати на ону коју је направио први следбеник. Неколико предлога како се на дискурс може налепити гламур, на примеру две акције потекле са блога. Иницијатива блогера за стварање фонда за тешко болесну децу дискурси:            организовање грађана;           покретање иницијативе;           системско решење;           брига о тешко болесној деци; покретање гламура (линковање акција):           покретање друге иницијативе по угледу на ову иницијативу (од других блогера или других грађана) или дуплирање иницијативе од неке друге групе грађана;          стварање предлога системског решења потакнутог овом иницијативом;          чињење других ствари за тешко болесну децу инспирисано овом иницијативом. Иницијатива Горана Вучковића за донирање Петнице: дискурси:          покретање овог типа иницијативе;         редовно донирање;         јасно дефинисани детаљи акције; покретање гламура (линковање акција):          покретање донирања неке друге институције по угледуна ову акцију;         редовно појединачно донирање по угледу на ово донирање (исте или неке друге институције);         јасно дефинисање стратегија и детаља по угледу на Вучковићев метод. Основни дискурс обе иницијативе: брига појединаца о друштву. (Било би добро линковати једну за другу, како би се родио овај гламуродискурс. )  утврђивање гламура          свака следећа изјава или акција се линкује на 'првог следбеника' створеног покретањем гламура ("Kao што је рекао тај и та, инспирисани изјавом тог и те...").  Гламуродискурс Гламуродискурс је основни начин функционисања човека. Управо та универзалност начина на који човек функционише, отвара могућност грађанима да управљају политичарима и политичком сценом. Форсирање и наметање одређених гламуродискурса политичкој култури јесте алат који је свима на располагању. Од грађана зависи каквим ће гламуродискурсима политичари робовати.        
    1530 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Gost autor: Jaril.Zahvaljujem se na gostovanju. ----------------------------------------------------   [Помисли нешто потпуно другачије] "Светом влада - гламуродискурс."Виктор Пељевин Да ли вам се чини као да се поједини политичари утркују ко ће више лове да стрпа у свој џеп? Или ко ће више својих (снаја, зетова, свастика, комшиница...) да запосли у јавном сектору? Или како да што више повластица дограбе за себе? Гламуродискурс, гламуродискурс, гламуродискурс... Гламуродискурс је основа наше свакодневнице. Свакога дана, у мноштву ситуација, ми бивамо вођени гламуродискурсом. Људи се и разликују по томе који ће гламуродискурси владати њиховим животима. Шта више, људи умеју и да се сврставају и разврставају према служењу одређеном гламуродискурсу. Примери за гламуродискурс су многобројни и постоје у свим сферама друштва. У материјалној сфери је један дискурс - имати кола, а тежња да се има што бржи и скупљи ауто је дејство гламура. У телесној сфери је један дискурс - бити згодан, а тежња да се има што мање целулита или што више мишића је гламур. У духовној сфери је један дискурс - молити се или медитирати, а тежња да молитва буде што усрднија или медитација што дубља јесте гламур. Где год се човек окрене, налеће на гламуродискурс па се могу видети домаћице које јуре гламур својим рецептима, цвећем, уредношћу куће, домаћини који јуре гламур величином... те-ве-а, успесима своје деце, знањем о политици, успешношћу тима за који навијају или погођеним тикетима, блогери који јуре гламур првим коментарима или бановањима... У збиљи или шали, ситницама или крупнм стварима, гламуродискур је основна јединица постојања. Људски мозак је подешен да ради на гламуродискурс. Гламуродискурс Приручним дефиницијама, направљеним за ову прилику, довољно је рећи да је дикскурс саопштење нечега ("Имам кола."), а да је гламур збир престижа и сјаја ("Брза и скупа".) Много је важније питање односа човека према гламуродискурсу или, боље речено, однос гламуродискурса према човеку. Гламуродискурс је газда. Колико год се неко трудио да укине гламуродискурс у свом животу, само ће упасти у нови гламуродискурс ("Потпуно укинути гламуродискурс"). И вероватно ће себе намучити без икаквог резултата. Гламуродискурс је повезан са нагоном за опстанком, а таква веза редовно значи да је бесмислено покушавати било шта мењати. Гламуродискурс је газда. Од нас зависи какав. Ако у свом животу изаберемо оне гламуродискурсе који одговарају нашим најдубљим потребама, онда је добар газда. Ако се повинујемо појединим гламуродискурсима само зато што нам се, у неком тренутку живота, несвесно збунило приликом изабирања, онда је гламуродискурс мучитељ. Гламуродискурс - газда политичке сцене У политичкој култури се лако препознају они гламуродискурси који су везани за централне теме, односно представљају позиције у односу на њу: "Косово је Србија", "Признати независност Косова", "Споразумом до решења"; или "За повећање потрошње", "За штедњу"... Чим отворимо вести, можемо да препознамо гламуродискурс који управља изјавама неког политичара или експерта. Нешто теже се препознају гламуродискурси који управљају политичарима на много суптилнијем нивоу. Такав гламуродискурс је, на пример, "Приграбити бенефиције за себе", "Запослити своје", "Застрашити новинаре" и томе слично... Ови гламуродискурси управљају политичарима ван камера, ван фотоапарата, ван рефлектора. Гламуродискурс - у складу са потребама народа Обично се сматра да, у једној политичкој култури са демократским изборним системом, утицај народа на власт почиње и завршава изборима. Међутим, народ може потчинити власт себи тако што ће гламуродискурс да окрене да ради у складу са потребама народа. Тај принцип је, међутим, већ познат када многи гламуродискурси управљају разним "интересним групама", преко којих онда ти гламуродискурси управљају одлукама власти. Грађани имају начин да, стављајући себе у службу гламуродискурса који су у складу са њиховим животним потребама, управљају влашћу. Гламуродискурс - доминација Јачина гламуродискурса се мери учесталошћу његове примене. Што се чешће активира, то ће се чешће активирати. Што се чешће активира, то ће резултати гламуродискурса бити већи. У политичкој култури, гламуродискурси који одговарају потребама грађана, обично имају слабу или никакву снагу. Зато је, за активирање одређеног гламуродискурса, потребно да грађани препознају који је  гламуродискурс у складу са њиховим потребама, и да себе ставе у његову службу. Како би се гламуродискурс дефинитивно пробио у политичарску културу, неопходно је да овлада медијима. Да би до тога дошло потребна је - истрајност. Гламуродискурс - рађање Да би један гламуродискурс био рођен потребно је на одређени дискурс налепити гламур. Све почиње тако што се појави први гласноговорник једног дискурса. Најважнији догађај јесте онај који следи после исказивања дискурса: први следбеник. Обично се мисли да се сви следећи следбеници угледају на првог гласноговорника, а заправо се сви они угледају на првог следбеника. Гламуродискурс - конкретни примери Кључна ствар за успостављање гламуродискурса јесте прављење - првог следбеника, односно - линковање. То значи да је потребно у свакој новој изјави или акцији реферисати на ону коју је направио први следбеник. Неколико предлога како се на дискурс може налепити гламур, на примеру две акције потекле са блога. Иницијатива блогера за стварање фонда за тешко болесну децу дискурси:            организовање грађана;           покретање иницијативе;           системско решење;           брига о тешко болесној деци; покретање гламура (линковање акција):           покретање друге иницијативе по угледу на ову иницијативу (од других блогера или других грађана) или дуплирање иницијативе од неке друге групе грађана;          стварање предлога системског решења потакнутог овом иницијативом;          чињење других ствари за тешко болесну децу инспирисано овом иницијативом. Иницијатива Горана Вучковића за донирање Петнице: дискурси:          покретање овог типа иницијативе;         редовно донирање;         јасно дефинисани детаљи акције; покретање гламура (линковање акција):          покретање донирања неке друге институције по угледуна ову акцију;         редовно појединачно донирање по угледу на ово донирање (исте или неке друге институције);         јасно дефинисање стратегија и детаља по угледу на Вучковићев метод. Основни дискурс обе иницијативе: брига појединаца о друштву. (Било би добро линковати једну за другу, како би се родио овај гламуродискурс. )  утврђивање гламура          свака следећа изјава или акција се линкује на 'првог следбеника' створеног покретањем гламура ("Kao што је рекао тај и та, инспирисани изјавом тог и те...").  Гламуродискурс Гламуродискурс је основни начин функционисања човека. Управо та универзалност начина на који човек функционише, отвара могућност грађанима да управљају политичарима и политичком сценом. Форсирање и наметање одређених гламуродискурса политичкој култури јесте алат који је свима на располагању. Од грађана зависи каквим ће гламуродискурсима политичари робовати.        
    Dec 15, 2013 1530
  • 13 Dec 2013
      Moj današnji gost: Milutin Miloševic govori o sebi: Oni koji nemaju život imaju vremena da misle o njemu   Prestao da brojim, koliko sam mator - izračunajte sami.   Konsultant, izvidjač, bloger, putnik.   Od 2006. godine živim u Ženevi gde sam radio za Svetsku skautsku organizaciju. Od 2012 slobodnjak, konsultant za sve i svašta. Stručnjak nizašta, izvrsan u svemu.   Ponosan otac jedne arhitetke, u saradnji sa dugogodišnjom lepšom polovinom Tetka Ljiljom (mada je kćerka lepa na mene).       Evaluirate li ačivment participatora? Šerujete li mesidže sa lajne? Pogledajte šta sam o tome govorio na TEDx-u u Novom Sadu.    prim: Video je posebno postavljen (iz meni nepoznatih  razloga nije hteo u blog)     Odavno želim da govorim o našem jeziku i načinima na koji se čudno ruži. Pojedine informativne kuće, posebno Javni servis, već jedno vreme forsiraju novi način naglašavanja pojedinih reči, stvarajući tako novogovor koji polako ulazi u uši i sve je više prisutan u kolokvijalnom govoru. Na to se nadovezuje čudan sklop rečnica i naglašavanje potpuno nevažih reči u njima. Korišćenje tuđica smatra se prestižem a ne osiromašavanjem sopstvenog jezika. Konačno, poslednje izmene pravopisa dovele su do toga da je sve prihvatljivo. Sve ovo zaslužuje upozorenje sa ciljem da govorimo lepo i sadržajno, nasuprot rečniku koji naš narod upija kroz dijaloge sapunica serija. Muka mi je bila kako da to predstavim tekstom (blog mi je osnovno sredstvo izražavanja), posebno razlike u akcentovanju. I onda sam našao način. Pre skoro dva meseca govorio sam na TEDx-u u Novom Sadu. Snimak mog nastupa sada je dostupan na Jutjubu. Kažu svi da sam bio dobar, pa predlažem da ga pogledate. U pripremi nastupa, koristio sam blogove koje su postavljali Gordana Čomić i Mia Bogavac, a savetima su mi pomogli naše kolegeTasa Debeli, JasnaZ i Mirela.        
    631 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   Moj današnji gost: Milutin Miloševic govori o sebi: Oni koji nemaju život imaju vremena da misle o njemu   Prestao da brojim, koliko sam mator - izračunajte sami.   Konsultant, izvidjač, bloger, putnik.   Od 2006. godine živim u Ženevi gde sam radio za Svetsku skautsku organizaciju. Od 2012 slobodnjak, konsultant za sve i svašta. Stručnjak nizašta, izvrsan u svemu.   Ponosan otac jedne arhitetke, u saradnji sa dugogodišnjom lepšom polovinom Tetka Ljiljom (mada je kćerka lepa na mene).       Evaluirate li ačivment participatora? Šerujete li mesidže sa lajne? Pogledajte šta sam o tome govorio na TEDx-u u Novom Sadu.    prim: Video je posebno postavljen (iz meni nepoznatih  razloga nije hteo u blog)     Odavno želim da govorim o našem jeziku i načinima na koji se čudno ruži. Pojedine informativne kuće, posebno Javni servis, već jedno vreme forsiraju novi način naglašavanja pojedinih reči, stvarajući tako novogovor koji polako ulazi u uši i sve je više prisutan u kolokvijalnom govoru. Na to se nadovezuje čudan sklop rečnica i naglašavanje potpuno nevažih reči u njima. Korišćenje tuđica smatra se prestižem a ne osiromašavanjem sopstvenog jezika. Konačno, poslednje izmene pravopisa dovele su do toga da je sve prihvatljivo. Sve ovo zaslužuje upozorenje sa ciljem da govorimo lepo i sadržajno, nasuprot rečniku koji naš narod upija kroz dijaloge sapunica serija. Muka mi je bila kako da to predstavim tekstom (blog mi je osnovno sredstvo izražavanja), posebno razlike u akcentovanju. I onda sam našao način. Pre skoro dva meseca govorio sam na TEDx-u u Novom Sadu. Snimak mog nastupa sada je dostupan na Jutjubu. Kažu svi da sam bio dobar, pa predlažem da ga pogledate. U pripremi nastupa, koristio sam blogove koje su postavljali Gordana Čomić i Mia Bogavac, a savetima su mi pomogli naše kolegeTasa Debeli, JasnaZ i Mirela.        
    Dec 13, 2013 631