Related Blogs

• By Dubravka Belogrlic

  Kako započeti proces iseljenja na Novi Zeland

  Možda ste se nosili mišlju da negde odete, da nešto promenite u životu nabolje. To je velika odluka za svakoga u životu jer često i onda kad uspete u svojoj nameri nailazite na nova iskušenja. Ako ste u tim razmišljanjima nekad pomislili na Novi Zeland onda ću pokušati da vam pokažem put do informacija i doslikam šta vas može očekivati na tom putu. Preduslov je da znate engleski(što je ionako jedan od uslova pri podnošenju aplikacije). Drugi preduslov je da me ne ispitujete previše posle ovoga jer ja neobično volim ovu zemlju i svakako bih bila subjektivan partner u odgovaranju na ista.U svakom slučaju ako tražite izlaz iz svoje finansijske situacije Novi Zeland svakako nije najbolji izbor. Ljudi ovde nisu opsednuti visokim zaradama niti ih imaju. Ali ako volite mir i prirodu ovo je obećana zemlja u kojoj se solidno zivi. Novozelanđani (ili kiwi kako ih još nazivaju), polažu veliku brigu na zdravstvo (koje je većim delom besplatno), školstvo (koje je takođe do studija besplatno a onda zavisno od sredstava za život dobije se stipendija ili studentski kredit) do poslova kojeg ima u izobilju za sve nivoe i one koji su voljni raditi. Infarstruktura je odlična dnevna korpa plativa i mora predivna. Novozelanđani vole svoje sportove i boravak izvan kuće. Narod bez stresa i materijalnih megalomanija, orijentisani su na porodicu. Naravo veliki gradovi žive ubrzani način života kao i svuda u svetu ali mir je uvek blizu ;)Istina je da ćete u tom procesu biti suočeni sa VELIKIM pitanjima i kako uspete da nađete odgovor na njih će direktno uticati na rezultat vaše imigracije.Prva pitanja koja sebe treba da upitate: Zašto želim da emigriram? Šta tačno tražim? Zašto u Novi Zeland? Šta u njemu ima što će mi doneti stil života koji tražim?Ovaj blog nije o lepotama i čudima Novog Zelanda. Internet je pun stranica koje to mnogo lepše opisuju. Ovaj blog je o emigraciji na Novi Zeland i kako to uraditi pravilno prvi put i jedini koji će vam biti ponuđen.Na internetu možete pronaći zaista more web strana i svaka ima po neku interesantnu informaciju. Najmanje interesantne su one stranice koje rekalmiraju svoj servis da bi privukle vašu pažnju da im se za isti obratite. Vaš plan mora biti dobro pripremljen i morate ići stepenicama Ju pripremanju istog ..ne liftom.   O troškovima života na Novom Zelandu se možete informisati ovde:http://www.portaloceania.com/nz-life-costs-ing.htm i ovde:http://www.enz.org/cost-of-living-in-new-zealand.html   Odakle početi sa informacijama? Da li uopšte imate neke šanse? U kojoj kategoriji? Odgovore na ova pitanja možete naći ovde :http://www.migrationnews.com/new_zealand/frequently_asked_questionsi ovde:http://www.newzealandnow.govt.nz/working-in-nz/practical-info-visas/job-market-overview kao i u ovom PDF dokumentu:http://www.immigration.govt.nz/NR/rdonlyres/A00C631D-E2B1-48C4-BD41-BA83B82BBF05/0/INZ1105November2010.pdf   Lično preporučujem u vezi pregleda poslova i zaposlenja ovu stranicu: Takhttp://www.seek.co.nz/Takodje informacije o poslovima, stanovima i milion drugih stvari možete naći i ovde: http://www.trademe.co.nz/   Samo da napomenem za lakšu orijentaciju da je NZ Dollar oko 0.50 Eura (zavisno od dnevnog kursa). Nadam se da sam vam bar donekle pomogla sa ovim informacijama a ja cu ako dolazite svakako biti radosna da se broj Srba kojih ovde ima uveća. Naročito ako onaj jedan dodje ;P   Shoot for the moon. Even if you miss it you will land among the stars.P.S Ako neko već ima iskustva u ovom procesu nije na odmet da ih ovde doda.          

  Jul 11, 2013 20
• By Dubravka Belogrlic

  Gde sunce izlazi prvo na svetu

      Gde sunce izlazi prvo na svetu- Where the sun rises, first n the world  Dodje tako vreme ,pa se skockaju sve okolnosti, da i brat mi i ja imamo slobodno i nadjemo se negde u Novom Zelandu da provedemo nekoliko dana zajedno sa porodicama.Koje radosti.Ovoga puta izbor padne na Gisborne,gradić,koji je za oboje negde u sredini od mesta nam stanovanja. To što Sarini roditelji imaju tu i kuću za odmor, je naravno odlično i jeftino rešenje.Na maorskom jeziku  Gisborne je poznat kaoTairawhiti- grad na koji sunce sija preko vode.Kako je moja klinka  bila malo prehladjena odustala  sam od prvobitnog plana da vozim tamo kolima i otišle smo avionom, što je zaista vrlo kratko putovanje.Bilo mi je pomalo žao jer je put do tamo divan čak i u zimsko veme.Ali biće prilike sigurna sam. Gisborne je prvi grad na svetu koji pozdravi izlazak sunca svako jutro , a poznat je po dobrom iću i piću i  divnim surf plažama. Kao nezvaničan glavni grad vina Chardonney na N.Z.,ceo odmor možete provesti posećujući brojne vinarije.Ima dosta organizovanih poseta pa ne morate posle svih proba,voziti. Postojao je samo jedan uslov a to je,nema mobilnih telefona,laptopa i sličnog.Naši kod kuće su imali broj telefona u kući za odmor.Samo je bratu bilo dozvoljeno da pogleda poruke jednom  dnevno da li ima nešto goruće na poslu.Dva puta sam uspela da pošaljem kratku poruku jednoj dragoj osobi i to je bilo sve.Bilo je i knjiga koje sam ponela da pročitam!I da li mi je nedostajao net? Pa  i nije do neke mere.Brzo  se zabpravi, kad   ste preokupirani sa troje dece,igrom čitavog dana ,pričama bez kraja,nekad smešnim, nekad ozbiljnim.Brat je doneo dosta crno belih filmova koje smo on i ja uz dobru kapljicu Gisbornskog vina tamanili noćima.     Za kuvanje sam bila zadužena naravno ja i kuvalo se po želji ukućana. Lenstvovalo se u pravom  smilu te reči .Kišnim danima ponekad nismo ni izlazili iz pidžama!Obilazili smo grad,šetali se po plaži i jednom  reči uživali.Eto  nadam se da sam i vama stvorila ba malo sliku  o ovom divnom mestu, koje ušuškano na obalama Pacifika svako jutro ,prvo na svetu dočeka izlazak sunca. Na Kaiti Plažu Kapetan Kuk se usidrio prvi put na Novom Zelandu ( 9 oktobra 1769 g)- Ako vas interesuje Maorska tradicija,u blizini je slikovita tipična Maorska kuća Te Poho O Rawiri Marae. Ova tradicija je vidljiva na mnogim mestima u Gibornu.priča se da je Titirangi (Kaiti) brdo, bilo mesto gde je prvi put doplovio Maorski waka (kano),Horotua i na njemu su pristigli prvi Maori u ovom  predelu. Postoji neka  magija u svitanju svakoga dana u Gisbornu.Zamislite osećaj da ste prvi na svetu koji ugleda izlazak sunca i pozdravlja novi dan.Sve to na  beloj peščanoj plaži odakle imate pogled na Pacifički Okean.Domaćini preporučuju Wainui plažu,koja je vrlo blizu grada i čuvena i po divnom šetalištu,odlična za letnje plivanje i surfanje,kao i za jahanje. There comes time when everything comes together, my brother and me get time off and meet somewhere in New Zealand and spend time together with our families.f. Happy days!   This time choice was Gisborne, little city which is somewhere in the middle from Auckland and Wellington,our home cities.That Sarah parents own a holiday house there, is of course nice and   cheap solution       Because my daughter had a little cold I decided to fly there.Which in a way was a pity ,because the road trip to there is separate joy with fantastic scenery .But I am sure there will be another time.   There was only one condition,no mobile phones,laptops and other electronic devices.Our families back home had a phone number of a  holiday house  for just in case. Only my brother was aloud to check his mail once a day, if there are some urgent matters at work.I managed to sneak two short messages to my dear friend.   Did I miss Internet? Mostly not.I missed some people  but net as such..no.There was no time for that.We played board games all day,had a long walks on the beach and long conversations.Sometimes funny ,sometimes serious. On a rainy days we would not bother to come out of our pajamas.I read quite a few books I brought with me.         My brother brought a whole collection of black and white movies and we would many nights spend watching them in the company of excellent Gisborne wine.   I was the main chef and the menu was a  la wish.   In the Māori language, Gisborne is known as Tairawhiti – ‘the coast upon which the sun shines across the water’. Gisborne is the first city in the world to greet the sun each morning, and it has a reputation for great food, wine and surf beaches. As the unofficial ‘Chardonnay Capital of New Zealand’, Gisborne has a comprehensive wine trail leading to boutique wineries. Several operators offer custom tours tailored for individuals or groups, to spare you the problem of driving. Kaiti Beach is the site of Captain Cook’s first landing in New Zealand (9 October 1769); nearby is picturesque Te Poho O Rawiri Marae. If you’re interested in Maori culture, Gisborne is an essential port of call on your itinerary – old traditions are still evident in many parts of the city. Oral history records Titirangi (Kaiti) Hill as the point of arrival for the migratory waka (canoe), Horouta, which brought the first Maori to the area. There is a certain magic to the new day in Gisborne. For as the most easterly city in the world you can be sure that if you are watching the sun rise here you are one of the first people on earth to greet the new day. The best spot to do this is undoubtedly on a stretch of white sandy Gisborne beach with the sun rising over the Pacific Ocean. Locals recommend Wainui Beach, just a short drive from the city and a favorite spot for walking, swimming, surfing, fishing and horse trekking. I hope I managed to give you an idea of this fantastic place,that wakes up every morning and greets the sun as first in the world.  

  Apr 09, 2015 4
• By Ambasador

  prilagodio tekst: Obradin Mitrović:SPIRITIZAM - SPIRITUALIZAM -

  - O ovome su govorili stari: Indijci, Vavilonci, Jevreji, Egipćani, Kinezi, Grci (Aristotel, Platon itd), šta su rekli? Da zemlja nije samo tvrda, mrtva gromada zemlje i minerala, neka bezvezna, neosetljiva, masa svega i svačega. Naprotiv, Zemlja sem što je Fizički živa ona je i DUHOVNO živa, oseća na drugačiji način nego mi, ako govorimo o pet čula, ali sa duhovne tačke Zemlja kao naša Majka oseća za svakim bićem, kao mi za svoju decu. Kada se mi naljutimo na našu decu mi sevamo od nervoze, a naša Majka Zemlja seva munjama, izliva poplave tuge, Provalu oblaka od suza, a mi to nerazumemo, kao što naše dete nerazume zašto se ljutimo na njega kada se ono samo malo nestašno igra.To ne može da radi mrtva materija, bezosećajna, hladna.To radi jedno vrlo Produhovljeno biće. Neko će reći da nije poštena, da bije u sirotinju, ali ona to upozorava i priprema se za veću bitku kada će udariti u bogate svom snagom. Zemlja zna da sa te strane dolazi pokušaj kontrole vremena i da je samo time ljute sve više i više. Sve te informacije se dobijaju kroz Taj Etar-Pneumu, obaveštavaju posebne ljude i prirodu o događajima na planeti. Preko te enrgije mi i vidimo šta neko radi u drugoj državi ili na drugom kontinentu, to postižemo kada svoj duh uskladimo sa duhom Prirode-Zemlje i sa Duhovnom energijom - Eterom. - Svaki čovek sem fizičkog tela poseduje i Duhovno telo - DUH, neplašite se niste opsednuti nekim tuđim duhom, to je vaš Duh koji vam je Stvoritelj dao.U svim religijskim knjigama se i govori da je Čovek stvoren po liku Božijem, a Bog je DUH, tako smo i mi prvo stvoreni kao Duhovna-Energetska bića, kada smo počeli da činimo svakakve gluposti, da se uzdižemo do Boga i ravnam sa njime dobili smo ovo drugo telo, kako kažu haljine od kože (mesa i kostiju). Kao Duhovna bića bili smo sretni i besmrtni bez bola i tuge.A onda sa dobijanjem Fizičkog tela, sa mukom ćemo raditi, u bolu se rađati, kratko i sa bolestima živeti i fizički umreti.Ali hvala Stvoritelju što nam je podario i taj Duh, koga nažalost mi za vreme života fizičkog mnogo mučimo, ponižavamo, a neznamo da nam je u njemu spas. Neko će reći da Duh ne postoji, jer ga nije video, da u Medicinskim knjigama to ne piše, nisu mogli u epruveti da ga izoluju, da vide kako reaguje na kiseline razne, kolika mu je fizička težina, koliko je opet fizički dugačak, od čega je sastavljen da bi ga i oni negde i nekako izmućkali, e onda bi verovali jer mogu to i oni. Međutim, njih je meni žao što ne mogu i sa time da se IGRAJU. - Ja neverne pitam, a to je i odgovor njima, da nešto izvan ovog tela POSTOJI i da neki svet izvan ovog materijalnog POSTOJI i da je mnogo više življi nego naš. Pitanje glasi: zašto sam morao da se rodim baš ovde, zašto sam mora u bolu svom i svoje majke da se rodim? Zašto sam morao godinu dana da čekam da prohodam, kada neka „glupa i bezvredna“ životinja to učini za jedan sat. Ona odmah zna gde je sisa i šta se jede a šta ne, dok čoveku 6 meseci do godinu dana silom guraju hranu i celog života nezna šta se jede a šta ne. Zašto mi treba sedam godina da bih razumeo nešto i da bih mogao da počnem da učim, a životinja „glupa“ - odmah uči. Zašto moram da učim preko 2o godina i opet ništa neznam, radim 40-50 godina, vezujući se za taj prokleti n o v a c i nikada mi nije dosta, onda odem u mirovinu bolestan i umrem, pojedu me crvi i nemame. Zar je moguće da 60-70-80 godina se mučim, stvaram kao nešto, neprevaziđen sam, savršeno biće sam i jedan crvić me poručka i od mene nema ni traga ni glasa, zaboravljen od svih, samo neka mrtva kamenčuga, ali baš mrtva, stoji iznad mene. Celog života se borim da budem ja iznad a sada je mrtav kamen iznad mene pobedio me je na kraju; PORAŽAVAJUĆE za takvu silu i veličinu zvanu ČOVEK. Na našu sreću ostaje nešto iza nas nemeterijalno, nevidljivo koje živi mnogo duže nego fizičko telo i koje može da zasluži onaj Večni život kakav je trebalo da ima, na početku stvaranja ljudskog roda. Metafizičko - Parapsihološko objašnjenje: Naša Aurora-Aura, koja nam za života štiti telo od raznih energetskih uticaja i proživi sa nama težak život, kada se odvoji od fizičkog umornog tela, bude izmrcvarena i umorna kao porodilja na porođaju, 40 dana se ona oporavlja od smrtnog porođaja, sva je zatečena novim načinom egzistencije - novim načinom života. Teško se prilagođava novonastaloj situaciji. Treba da progleda duhovnim očima, da hoda duhovnim nogama i što je najgore pita se ? ŠTA ĆU DA JEDEM.To je užas, ruka mi prolazi kroz hranu, vodu, ne mogu da otvorim vrata, naviko sam da otvaram vrata, što je najgore, vidim svoje prijatelje koji mi nisi bili prijatelji, vidim njihove crne misli iza tužnog i lažljivog pogleda. A onda još veći šok, ulicom i kroz grad najviše je bilo desetak ljudi, a sada vidim na stotine drugih, sličnih meni, pokojni, vide me i ja vidim njih, samo jure nekuda. Na duhu su mi sve rane od fizičkog tela a najdublje su mi one Psihičke - Duhovne, od dobrog - lošeg života i od drugih ljudi. Sve te rane osećam nekoliko puta jače, tuga moje rodbine mi razdera ovo novo „telo“. Šta sam propustio u onom životu, kako sam verovao lažovima, sada tako lutam sivilom koje je svuda oko mene, strašna samoća i tuga u duhu. Plačemi se ali ne mogu, vikao bih ali nema glasa, požalio bih se nekome, drugovima oko mene do toga nije stalo jer se i oni tako osećaju i besciljno provode. Vidim neke svetleće ljude imaju svetliji duh od onih drugih ljudi, znači to su oni koji se još za života bave duhovnim životom. - Pogledam na gore u svetlije sivilo, a tamo i neki svetliji duhovi, malo veći od mene i sa manje rana - rupa u duhu, mogu da l e t e prolaze i kroz zidove. Neki još višlje gore su samo kao kugle nemaju ruke i noge i lik kao ja, kao neka plazma svetleća i oni mnogo brzo prolaze pored mene i niko me ne pita niti razgovara samnom. Dole niže u podrumima vidim onog što se bacio, toliko je mali i taman, kao da se smrzao. Onaj bez noge komšija, sada ima obe noge samo je mnogo tanja od druge. Nailazi jedan svetliji od mene i lep čovek i pokazuje mi neke kuglice, kaže to su to oni z l i ljudi koji su se kao sasušili, ostala je samo mala iskrica, kaže se u narodu da ih zovu "Živaci", kaže i sada su zli napadaju ljude, kvare im po stanovim uređaje, svađaju ljude, isisavaju ljudima energiju. Takvi su i mene napadali i razboleli od zle - negativne energije, zato doktori nisu mogli ništa da učine, nisu mogli da znaju zašto i od čega se sušim? Sad mi je jasno, vidim kako jednom mlađem dečku isisavaju energiju iz grudiju, a na ocu jedan mali takav ga pritiska u glavu i ubacuje mu zračić tamni koji ovog živog tera da se svađa sa detetom, pravi mali đavolak. Pitam, mislim u sebi, ko si ti svetleći, odmah kao da dobijam sliku u sebi živu jasnu kao i ove malopre slike. Ja sam mislio da mi govori jer čujem i nečujem, čudan osećaj ali slike su kao na filmu -žive, sve što mi pokaže živo i jasno vidim. - Pokazuje mi na gore i odjednom vidim t u n e l, setih se da sam takav video kad izađoh iz tela i odmah stadoh na "zemlju" i svuda beše tama, pokaza mi taj tuneli velikom brzinom poletesmo na gore, na kraju tenela ogromna svetlost i starac u svetloj odori kao pop, samo sav svetli, kad odjednom zagrmi glasom. Pogledam usta ne miče a grmi mu glas, u oči ga pogledati ne mogu, strašno sija iz njih. Pozva me po imenu i prezimenu i po još jednom imenu, kaže mi ovaj do mene mlađi dečko, to ti je drugo i m e dobio si ga pre rođenja na zemlji i pod njime se ovde vodiš. Kao da su me ispitivali to sam osetio, svuda oko mene neki čudan prostor ima i nema zidove, stali smo negde u prostoru i kao da se razdani ispred mene i videh u sebi kako kaže; "Gledaj: moja majka trudna, otac pokojni, moje rođenje, ovaj svetli dečak pored mene kad sam beba bio, moj plač, bolesti, odrastanje, padovi, škola, operacija teška i opet ovaj svetli dečko", Moje školovanje, cure, moje zle misli, ženidba, moja deca, svađe, laži moje i mojih prijatelja nazovi, sve dok nisam u m r o sve kao na filmu. - Ogromna tuga me zahvati da puknem, to u onom životu, takvu bol nisam osetio, još kad sam video za moju decu loše vreme života njihovog htedoh da se vratim dole, ali me zadrža ovaj mladić, i reče mi u duhu: "Ne boj se, njih će kao i tebe jedan kao što sam i ja, da čuva kada je naj potrebnije. A dole ćeš patiti mnogo više nego kada si bio živ, samo ćeš na san moći da im dođeš i da tuguješ sa njima, ali ako se p o k a j e š i pročistiš ovde, moći ćeš samnom češće da ih obilaziš i da im bolje pomogneš. Video si one tamne - "crne" na zemlji kako zaluđuju one koji gledaju u šolju, ili baju sve i svašta, oni su ostali dole, oduzimaju im energiju, suše ih, zauzvrat im kažu sve ono što je na ljudskom duhu već ispisano, a budućnost ne znaju, čitaju ti misli i želje i ovima prenose. Vezani su za zemlju ti crni duhovi, jer su bili zli, crne mađije radiše, trovaše ljude, a i oni zli mali to isto rade, šalju ih ljudima, pa se pretvaraju u likove njihovih rođaka, te ih ovi sanjaju i rade ono što im kažu. Kako ima puno dole duhova - mrtvih, što ne dođu gore, zato što neveruju da ovakvo mesto postoji, što ne veruju da ima ovaj život, i da imaju duhovna tela isto kao i ona što umiru i trule. - Vidiš ovde trebaju da ispaštaju grehove i da budu kažnjeni, a dole produžavaju agoniju do sudnjega dana, zato su tako opasni i zavide vama živima ako ste dobri ili se popravite, jer ne žele da je neko bolji od njih, kao što su zavideli i za života. Ja ostajem onda ovde. Može, ali moraš se pročistiti od zemaljskih grehova i gluposti koje si činio na zemlji, jel vidiš one svetle dole, oni veruju u ovaj svet i oni sami nam dolaze, a vi ostali lutate i kada samo poneko zasluži mi dođemo po vas da vas spasemo a ostali pate dole, zli i dalje su zli još više samo. Vidiš onu decu prizivaju mrtve, zezaju se sa njim jer duhovi vide njihov duh - Auru i čitaju im misli jer to vide na auri i tako ih zamajavaju. Gledaj, teraju ih da ih stalno zovu i vidi kako im crpe energiju, sve njih sanjaju, muče ih u snovima, neki se zbog njih u b i j u, ovi ih nateraju, da to učine. Pa zašto ih ne spasiš? - Ne smem, a Bog, što ih ne spase? - Vi ste dole na zemlji da naučite nešto, kao što vi posmatrate vašu decu kad uče da hodaju, puštate ih da padnu pa ustanu, pa opet idu padnu, tako kroz ceo život, ako im se mnogo mešate, oni nikad neće znati šta mogu a šta ne mogu i kada ih učite sve na gotovo. Kada umrete ne mogu da se snađu u životu, tuguju za vama a vi još više za njima. Tako i Bog, je vas zatvorio u "kućicu za decu", i ko uspe da shvati da izvan te kućice ima veći i bolji prostor on izlazi i dolazi gore, ako ne, ostaje da se igra i posle života dole na zemlji jer nije naučio lekciju i shvatio da ima i nešto drugo, osim s m r t i kao kraja svega. -Jedan čovek kome sam ovo rekao, kaže: Ako života gore nema ti si gubio vreme zaluđujući se, kao i ja sa sportom ili politikom, ali, ako ga ima, ja sam mnogo u gubitku. Svakoga dana brinemo šta ćemo da jedemo, šta da obučemo, da nađemo bilo kakav ili bolji posao, tako celog života 50 -70 godina i kraj. Mislimo, da je kada umremo nema više muka, međutim muke tek dolaze, što je najgore traju nekoliko puta duže nego fizički život. U praksi sam kontaktirao sa duhovima iz rimskog perioda, turske imperije koji su još uvek zavučeni po magazama - hodnicima, pećinama, planinskim poljanama, još uvek verni svome zadatku ili nekome. Vrlo loš osećaj verujte mi. Zato ovaj Duh koji nosimo na sebi, moramo ga mnogo više čuvati i negovati nego li fizičko telo. Vrlo je lak za održavanje, ne treba mu odelo, jedno,drugo, treće, hiljadito, izašlo iz mode, nije izašlo. Ne održavaš ga skupocenom higijenom, da bi ga ulepšavao i lagao sebe i druge kako si lep preko kilograma šminke i krpica. Hranu ne bira. Jedino što je potrebno našem duhu za održavanje jesu: Lepe reči, dobra dela, lj u b a v prema svima; Izbaci iz njega egoistižne želje, komplekse koji ga truju i ubijaju. Zapamti: Prvo DAJEŠ, da bi UZEO ono što ti duhu treba. Ako dobro daješ, dobro udesetostručeno dobijaš - ako mu se ne nadaš. Dati i sa nestrpljenjem i gordošću čekati da ti se vrati isto nevalja, i ne dobija se ništa. Samo malo treba našem duhu, baviti sa samim sobom 5 minuta, kakav si u srcu i učiniti kad možeš dobro delo malo, zaslužio si život večni. - Primetili ste da u prijatnom društvu dobijete elana, u prirodi, po lepom danu isto se divno osećate. Što češće dajte svom duhu mir, ljubav. Budite tada u harmoniji sa svojim duhom i osetićete spokoj, kao da ste našli najboljeg prijatelja koga ste davno izgubili. Život usklađen sa duhom donosi sreću oboma, drugačiji postajete ispunjeni nečim što vam je odvajkada nedostajalo, bili ste dva razdvojena čoveka, dve polovine koje smetaju jedna drugoj, a sada ste celovita ličnost, jedno sa duhom.To se ne da opisati rečima, treba doživeti svoj Duh i svoje telo u jednini.

  Dec 15, 2013 5
• By Lara C®ft

  Doktore, boli me duša

  Doktor: Na šta se žalite? Pacijent: Na sebe. Doktor: Na koji deo? Pacijent: Na unutrašnji. Doktor: Gde Vas tačno boli? Pacijent: Svuda. Doktor: Budite određeniji, molim Vas. Koji organ vas muči? Pacijent: Duša. Doktor: Duša nije organ. Pacijent: Meni jeste. Doktor: Zanimljivo. Vi ste onda fenomen. A čemu Vam služi taj “organ”. Pacijent: Da živim. Doktor: Aha. Čime se bavite? Pacijent: Dušom. Doktor: Mislio sam od čega živite. Pacijent: Od duše. Doktor: Sveštenik? Pacijent: Ne. Doktor: Psihijatar? Pacijent: Ne. Doktor: Političar? Pacijent: Ne živim od tuđe, već od svoje duše. Ja sam umetnik. Doktor: Zaista? Kojom vrstom se bavite? Pacijent: Ljudskom. Doktor: Mislim na vrstu umetnosti. Pacijent: Umetnost je umetnost. Doktor: Znači, multimedijalni umetnik? Pacijent: Sveobuhvatni. Doktor: Mislite svestrani? Pacijent: Sveobuhvatni. Doktor: Hmm… dobro. Imate li hobi? Pacijent: Pravi umetnik ima samo jedan hobi – običan život. Doktor: Živite iz hobija? Pacijent: Da, spavam, jedem, koračam, ličim na sebe… Doktor: Da li ste ranije osećali tegobe na koje se žalite? Pacijent: Oduvek. Doktor: Jeste li pokušavali sa nekom terapijom? Pacijent: Nisam znao da treba. Doktor: Koliko imate godina? Pacijent: Previše. Doktor: Previše za šta? Pacijent: Previše za podneti. Doktor: Znači, umorni ste od života? Pacijent: Ne od života, od sebe. Doktor: Kako mogu ja da Vam pomognem? Pacijent: To sam došao ja Vas da pitam. Doktor: Vidite, kod mene dolaze i drugi umetnici, čak vrlo poznati i priznati, ali nemaju problem kao što je Vaš. Pacijent: Oni žive od umetnosti. Doktor: Zar niste rekli da živite od umetnosti? Pacijent: Ne, rekao sam da živim od duše. Doktor: Tačno. Oprostite, a kako se to živi od duše? Pacijent: Vrlo lepo. Doktor: A ko finansira taj “vrlo lep” život? Pacijent: Ja. Doktor: Nasledili ste? Pacijent: Da, talenat. Doktor: Mislim na novac. Pacijent: Njega dobijam kao nadoknadu za protraćeni talenat. Doktor: Jeste li sigurni da ne terate šegu sa mnom? Pacijent: Apsolutno. Doktor: Vratimo se problemu, koji Vas muči. Opišite, molim Vas, kako Vas to duša boli? Pacijent: Baveći se umetnošću, celog veka bezuspešno pokušavam to da opišem. Doktor: Kako, zaboga, očekujete da Vam pomognem? Pacijent: Kad sam se, svojevremeno, žalio na bol u oku, niste tražili da vam opišem bol. Doktor: To nije isto, oko je organ. Pacijent: I duša je. Doktor: Znate šta, ja ću Vama ispisati uput za psihijatra, pa… Pacijent: Ne vredi, bio sam. Doktor: I? Pacijent: Kaže da sam normalan, a ja se nisam ni žalio na pamet, već na dušu. Doktor: Čoveče, šta hoćete od mene? Pacijent: Da me pregledate. Doktor: Kako dušu da Vam pregledam? Pacijent: Ne znam, mene boli, a Vi ste doktor. Doktor: Dobro, pogledaću. Gde Vam je ta duša? Pacijent: Kod jedne žene. Doktor: Kako Vas onda boli, kad nije kod Vas? Pacijent: Zato me i boli. Doktor: Pobogu, rekoste da živite od duše, a sad mi kažete da je kod neke žene. Pacijent: Zato i živim. Problem je što boli. Doktor: Ma, čoveče, Vi ste neozbiljni. Došli ste ovde da me zajebavate! Napustite ordinaciju! Pacijent: Oprostite, mogu li znati gde je Vaša duša? Doktor: Ne brinite, moja duša je na svom mestu. Pacijent: I moja je, ali boli. Doktor: Ma, idite dođavola! Pacijent: Bio sam. I on me izbacio.

  Jul 11, 2013 0