Pretraži blogove
Kategorije
Rumenka 's Entries
29 blogs
-
Bilo je to nekad davno, sreća, radost, osmeh, san. Ispostavilo se da je tačno ono moje..Dajem se koliko mislim da treba. Negde sam se zeznula u proračunu i dala se više od tog TREBA. Jbg živ čovek greši, ali kako ispraviti grešku, kad si zagazio duboko u sadašnjasnost?! Kako naučiti ponovo sebe da čokoladu ne uzimate od nepoznatih ljudi?!Lepo me baka učila, i uvek sam se vodila time, ništa ne uzimaj od nepoznatih ljudi. Uvuku ti se nekako da ni sam ne znaš ni kad su ušli u tvoj svet. U životu sam učena da u svemu budem prva...ni druga ni treća, uvek prva.Stani mi na crtu, pobediću te...s tim se živi i rađa. To je stvar vaspitanja i vrednovanja svojih sposobnosti.Poraz ne prihvatam, jel sam dosta puta poražena i naučila sam da svoje poraze pretvorim u svoje uspehe.Možda Vam ovo čudno zvuči, ali svaki moj poraz je i moj uspeh. Znam šta više u životu neću sebi dozvoliti, a drugoj strani priuštiti..Jest' da kažu da se pametan uči na tuđim greškama...ali ja nekako uvek na svojim. Jednom opečena i ranjena srna se pretvara u zver.Nije to klasična zver, željna osvete, već da naučim protivnika da shvati da sam u pravu. I znate šta? Uvek sam uspevala, jel ne može neko biti toliko zao koliko ja mogu biti dobra. To je ta zver u meni koja povredjuje samu sebe, dok ne istera ono za šta se bori. Nekad sam u stanju danima da vrtim istu priču, dok sagovorniku ne dodje do sivih mozdanih ćelija, pa ko preživi...1161 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Bilo je to nekad davno, sreća, radost, osmeh, san. Ispostavilo se da je tačno ono moje..Dajem se koliko mislim da treba. Negde sam se zeznula u proračunu i dala se više od tog TREBA. Jbg živ čovek greši, ali kako ispraviti grešku, kad si zagazio duboko u sadašnjasnost?! Kako naučiti ponovo sebe da čokoladu ne uzimate od nepoznatih ljudi?!Lepo me baka učila, i uvek sam se vodila time, ništa ne uzimaj od nepoznatih ljudi. Uvuku ti se nekako da ni sam ne znaš ni kad su ušli u tvoj svet. U životu sam učena da u svemu budem prva...ni druga ni treća, uvek prva.Stani mi na crtu, pobediću te...s tim se živi i rađa. To je stvar vaspitanja i vrednovanja svojih sposobnosti.Poraz ne prihvatam, jel sam dosta puta poražena i naučila sam da svoje poraze pretvorim u svoje uspehe.Možda Vam ovo čudno zvuči, ali svaki moj poraz je i moj uspeh. Znam šta više u životu neću sebi dozvoliti, a drugoj strani priuštiti..Jest' da kažu da se pametan uči na tuđim greškama...ali ja nekako uvek na svojim. Jednom opečena i ranjena srna se pretvara u zver.Nije to klasična zver, željna osvete, već da naučim protivnika da shvati da sam u pravu. I znate šta? Uvek sam uspevala, jel ne može neko biti toliko zao koliko ja mogu biti dobra. To je ta zver u meni koja povredjuje samu sebe, dok ne istera ono za šta se bori. Nekad sam u stanju danima da vrtim istu priču, dok sagovorniku ne dodje do sivih mozdanih ćelija, pa ko preživi...Apr 25, 2016 1161 -
Na prvom mestu sam čovek...uvek... Ne, nisam hladna, bezobrazna ni razmažena... Život me je naučio mnogim lekcijama, znam da niste svi onakvi kakvi se predstavljate... Mnogo vas me je izdalo, a glimili ste mi prijatelje... Jedno pričate, drugo radite... Jedno pričate meni sasvim drugo nekim drugim ljudima, jedno radite preda mnom, sasvim drugo kada ja okrenem ledja... Samo mi je muka od toga... Izdali su me i oni koje sam najviše volela i verovala... Zabili mi nož ...ne u ledja već pravo u srce... Verujte to mnogo više boli... Zato nemate prava da mi govorite da sam drska... Ne nisam... Pričam, volim i poštujem osobe koje to zaista zaslužuju... Onima koji su pokazali da zasita zaslužuju biti deo mog života... A na vas, koji ste me toliko puta povredili ne želim više trošiti svoje vreme, i nemojte mi govoriti kako vam je žao sada.. Nemojte jer ja vam ne verujem ni reč... Moje poverenje ni prijateljstvo ne može imati svako... PS.Obožavam ono dete u sebi, koje ispliva na površinu u situaciji kad ne znam da se snadjem sa zlom koje me okruži...1200 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Na prvom mestu sam čovek...uvek... Ne, nisam hladna, bezobrazna ni razmažena... Život me je naučio mnogim lekcijama, znam da niste svi onakvi kakvi se predstavljate... Mnogo vas me je izdalo, a glimili ste mi prijatelje... Jedno pričate, drugo radite... Jedno pričate meni sasvim drugo nekim drugim ljudima, jedno radite preda mnom, sasvim drugo kada ja okrenem ledja... Samo mi je muka od toga... Izdali su me i oni koje sam najviše volela i verovala... Zabili mi nož ...ne u ledja već pravo u srce... Verujte to mnogo više boli... Zato nemate prava da mi govorite da sam drska... Ne nisam... Pričam, volim i poštujem osobe koje to zaista zaslužuju... Onima koji su pokazali da zasita zaslužuju biti deo mog života... A na vas, koji ste me toliko puta povredili ne želim više trošiti svoje vreme, i nemojte mi govoriti kako vam je žao sada.. Nemojte jer ja vam ne verujem ni reč... Moje poverenje ni prijateljstvo ne može imati svako... PS.Obožavam ono dete u sebi, koje ispliva na površinu u situaciji kad ne znam da se snadjem sa zlom koje me okruži...Apr 04, 2016 1200
-
Ovaj post posvećujem nekolicini svojih prijatelja koji će se već sami prepoznati. Ne mislim ništa loše ovim što cu napisati, naprotiv. Nadam se da će možda nekad shvatiti...Blog jeste dug ali je priča bas baš poučna!!!Već mesecima razmišljam o ovoj temi. Potpuno sam svesna da po nekad idem previše brzo i ono što je meni jasno ne mora da bude jasno i svima ostalima. Svesna sam i da prečesto imam neku suludu nadu i volju i ne bojim se da probam da li nešto može ili ne može pa i po cenu da budem povređena. Bar ću znati da sam probala i da ne može. Neću reći da sam hrabra, ali se sve manje plašim. Ako sam svesna da mi je do nečeg stalo onda ću dati sve od sebe za to. Ako ne uspe, ok, bar znam da sam probala i da nije uspelo. Najgori osećaj mi je kajanje "što nešto nisam", jer je to osećaj slabosti i kukavičluka kojim zapravo najviše povređujem sebe pa onda i sve ostale. Nije da to nisam uradila nikad uživotu, jesam. Baš zato se trudim da to više sebi ne dozvolim. E, sad, često sam od svojih prijatelja čula rečenicu "to je žena mog života!" Zvuči jako i nekako definitivno. Možda je u pitanju samo moje konzervativno vaspitanje, a možda i ne, ali da bi neko bio osoba mog života morao bi da bude jedini. Ne može ih biti grupica pa kad jedan ispadne, hop, evo drugi je već tu pa je mesto popunjeno. Znam da sam preterano romantična osoba. Možda mi je to mana, jer romantike više nema. Za romantiku je potrebna hrabrost, jer danas ljudi misle da je biti romantičan zapravo isto što i biti slab. A nije. Pretpostavljam da u tom trenutku kada izgovaraju gore pomenutu rečenicu, moji prijatelji imaj moćan osecaj u duši. Ali jedna stvar me buni. Kako se na kraju ne desi ništa? Kako na kraju ta "Žena njihovog života" ode sa nekim drugim ili pati u nekom ćošku sama, a oni ostanu tužni i slomljeni sa gomilom stvari koje nisu smeli da kažu, po neki i sa prstenom koji nisu smeli da pokažu? Kako to da im je lakše da budu povređeni, a toliko se boje baš te povređenosti? Pogrešna procena? Ljubav je slepa pa ne vide dobro? Bilo ih je strah da ce ispasti glupi ili ismejani ako kažu šta im je na pameti? Možda je ipak lakše pustiti da boli i reći da si hteo ali nije ti se dalo...Ako ste već hrabri da budete sa nekim, da ušetate u nečiji život, kako odjednom ponestaje hrabrosti kad stvari postanu ozbiljne? Ja znam da reči ne koštaju ništa. Evo pišem ovaj blog već godinama i ne košta me ništa :). Ali odluke koštaju. Odluke imaju svoju cenu koja po nekad nije ni malo naivna. Ok, sve što boli mora da prođe, slažem se. Ili se čovek navikne na bol, ili bol jednostavno prestane. Ali zašto uopšte mora da počne da boli? Još veća nebuloza je rečenica koju sam pomislila sinoć i koja me je zapravo i potakla da sad napišem ovaj tekst - "...ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti". A što vas je uopšte spojio prvi put? To me podseća na onaj vic kada se Lala davi i moli Boga da ga spase. Nekoliko puta naiđe čovek sa čamcem i ponudi se da ga spase, a ovaj kaže - ne hvala, mene će Bog da spase. Onda kad se udavi i ode kod Boga da pita što ga nije spasao, ovaj mu kaže da mu je nekoliko puta slao čamac ali je on sam odbio. Pošto sam ja žena od slika u glavi, evo kako ta situacija izgleda u mojoj režiji... Provedete sa nekim neko silno vreme, proglasite ga osobom svog života ali kad dođe do toga da vam treba zagrljaj ili osmeh te osobe ona se izmakne, vi sednete pod drvo skrštenih ruku i kažete "Ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti", namestite se udbno i čekate da taj Život naiđe i sredi šta treba. Tako sedite, sedite, sedite...u jednom trenutku počinje dupe da vam trne ali vi čekate Život. A taj Život vam ostavi tu osobu na kojoj vršite experiment "ponovnog spajanja od strane Života" tik ispred nosa, prosto ostavi vam je tu pored vas...ali ne, vi čekate da to Život sam sredi, nije do vas jer vi niste sigurni, ne znate šta da radite. Dragi moji, mnogo vas volim, ali... Život nije živ organizam sam po sebi koji ide i upravlja ljudima i deli zadatke. To čekanje Života da vam baci direktno u krilo ono što vam pripada ne funkcioniše tako. Ako vam je jednom bacio u krila nešto, shvatite to ozbiljno, jer se to ne dešava baš tako često. Ne budite alavi i ne mislite da, ako vam je bacio jednom, baciće vam opet. Neće. Život je nešto što vam je dato da vi držite volan i upravljate, donosite odluke iza kojih ćete stati i ostati. Život je ono što vam se dešava svaki dan, što vas boli kad napravite pogrešan izbor ili što vas raduje kada napravite pravi. Mogućnost izbora, mogućnost odluke. Onaj trenutak kada vozite bicikl i onaj trenutak kada vam se rodi dete i prvi put ga držite u rukama. Ako izbegnete da živite svoj život, izbegnete sve rizike i sve moguće povređenosti duše upravo ćete povrediti sami sebe onako kako niko drugi ne može da vas povredi. Ako nemate realan i ozbiljan problem zbog kog ste se razišli sa nekim, onda je jedini problem vaša sopstvena slabost i kukavičluk koji samo vama čine gore. Kada vas žena jednom prezre zbog kukavičluka, ne postoji način da ponovo porastete u njenim očima. Ne postoji ta romantika na svetu koja će vas predstaviti divnijim i boljim od tog trenutka. Biti sa nekim jeste avantura u kojoj ste oboje. Da li znate zašto je potrebno dvoje ljudi? Zato što kad jedan padne, onaj drugi treba da ga podigne. Kad se jedan demorališe, onaj drugi ima snage i vere za dvoje. Na taj način zajednička stvar ima manje šanse da propadne.Još jedna bitna stvar je legenda o Pravom trenutku. Pravi trenutak ne postoji samo po sebi negde u nizu vremena pa vi samo treba da ga sačekate i pokupite. On je onda kada vi kažete da jeste. Kao kada ulazite u more... ne čekate da talas padne na vas i poklopi vas, vec udahnete i zaronite. To je taj trenutak sreće i uzbuđenja za koji vredi živeti. To je taj trenutak izbora koji vam Život daje, sve ostalo je vaša slobodna volja da raširite ruke i uživate...ili da sedite slomljeni i mislite kako vam se ne da i kako je život nepravedan. Ako ne probate, nećete znati da li je moglo da bude dobro, da li je moglo da bude bolje ili nije vredelo uopšte. Ostacete u neznanju tužni. Veliki pozdrav ...1367 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Ovaj post posvećujem nekolicini svojih prijatelja koji će se već sami prepoznati. Ne mislim ništa loše ovim što cu napisati, naprotiv. Nadam se da će možda nekad shvatiti...Blog jeste dug ali je priča bas baš poučna!!!Već mesecima razmišljam o ovoj temi. Potpuno sam svesna da po nekad idem previše brzo i ono što je meni jasno ne mora da bude jasno i svima ostalima. Svesna sam i da prečesto imam neku suludu nadu i volju i ne bojim se da probam da li nešto može ili ne može pa i po cenu da budem povređena. Bar ću znati da sam probala i da ne može. Neću reći da sam hrabra, ali se sve manje plašim. Ako sam svesna da mi je do nečeg stalo onda ću dati sve od sebe za to. Ako ne uspe, ok, bar znam da sam probala i da nije uspelo. Najgori osećaj mi je kajanje "što nešto nisam", jer je to osećaj slabosti i kukavičluka kojim zapravo najviše povređujem sebe pa onda i sve ostale. Nije da to nisam uradila nikad uživotu, jesam. Baš zato se trudim da to više sebi ne dozvolim. E, sad, često sam od svojih prijatelja čula rečenicu "to je žena mog života!" Zvuči jako i nekako definitivno. Možda je u pitanju samo moje konzervativno vaspitanje, a možda i ne, ali da bi neko bio osoba mog života morao bi da bude jedini. Ne može ih biti grupica pa kad jedan ispadne, hop, evo drugi je već tu pa je mesto popunjeno. Znam da sam preterano romantična osoba. Možda mi je to mana, jer romantike više nema. Za romantiku je potrebna hrabrost, jer danas ljudi misle da je biti romantičan zapravo isto što i biti slab. A nije. Pretpostavljam da u tom trenutku kada izgovaraju gore pomenutu rečenicu, moji prijatelji imaj moćan osecaj u duši. Ali jedna stvar me buni. Kako se na kraju ne desi ništa? Kako na kraju ta "Žena njihovog života" ode sa nekim drugim ili pati u nekom ćošku sama, a oni ostanu tužni i slomljeni sa gomilom stvari koje nisu smeli da kažu, po neki i sa prstenom koji nisu smeli da pokažu? Kako to da im je lakše da budu povređeni, a toliko se boje baš te povređenosti? Pogrešna procena? Ljubav je slepa pa ne vide dobro? Bilo ih je strah da ce ispasti glupi ili ismejani ako kažu šta im je na pameti? Možda je ipak lakše pustiti da boli i reći da si hteo ali nije ti se dalo...Ako ste već hrabri da budete sa nekim, da ušetate u nečiji život, kako odjednom ponestaje hrabrosti kad stvari postanu ozbiljne? Ja znam da reči ne koštaju ništa. Evo pišem ovaj blog već godinama i ne košta me ništa :). Ali odluke koštaju. Odluke imaju svoju cenu koja po nekad nije ni malo naivna. Ok, sve što boli mora da prođe, slažem se. Ili se čovek navikne na bol, ili bol jednostavno prestane. Ali zašto uopšte mora da počne da boli? Još veća nebuloza je rečenica koju sam pomislila sinoć i koja me je zapravo i potakla da sad napišem ovaj tekst - "...ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti". A što vas je uopšte spojio prvi put? To me podseća na onaj vic kada se Lala davi i moli Boga da ga spase. Nekoliko puta naiđe čovek sa čamcem i ponudi se da ga spase, a ovaj kaže - ne hvala, mene će Bog da spase. Onda kad se udavi i ode kod Boga da pita što ga nije spasao, ovaj mu kaže da mu je nekoliko puta slao čamac ali je on sam odbio. Pošto sam ja žena od slika u glavi, evo kako ta situacija izgleda u mojoj režiji... Provedete sa nekim neko silno vreme, proglasite ga osobom svog života ali kad dođe do toga da vam treba zagrljaj ili osmeh te osobe ona se izmakne, vi sednete pod drvo skrštenih ruku i kažete "Ako zaista treba da budemo zajedno, život će nas već ponovo spojiti", namestite se udbno i čekate da taj Život naiđe i sredi šta treba. Tako sedite, sedite, sedite...u jednom trenutku počinje dupe da vam trne ali vi čekate Život. A taj Život vam ostavi tu osobu na kojoj vršite experiment "ponovnog spajanja od strane Života" tik ispred nosa, prosto ostavi vam je tu pored vas...ali ne, vi čekate da to Život sam sredi, nije do vas jer vi niste sigurni, ne znate šta da radite. Dragi moji, mnogo vas volim, ali... Život nije živ organizam sam po sebi koji ide i upravlja ljudima i deli zadatke. To čekanje Života da vam baci direktno u krilo ono što vam pripada ne funkcioniše tako. Ako vam je jednom bacio u krila nešto, shvatite to ozbiljno, jer se to ne dešava baš tako često. Ne budite alavi i ne mislite da, ako vam je bacio jednom, baciće vam opet. Neće. Život je nešto što vam je dato da vi držite volan i upravljate, donosite odluke iza kojih ćete stati i ostati. Život je ono što vam se dešava svaki dan, što vas boli kad napravite pogrešan izbor ili što vas raduje kada napravite pravi. Mogućnost izbora, mogućnost odluke. Onaj trenutak kada vozite bicikl i onaj trenutak kada vam se rodi dete i prvi put ga držite u rukama. Ako izbegnete da živite svoj život, izbegnete sve rizike i sve moguće povređenosti duše upravo ćete povrediti sami sebe onako kako niko drugi ne može da vas povredi. Ako nemate realan i ozbiljan problem zbog kog ste se razišli sa nekim, onda je jedini problem vaša sopstvena slabost i kukavičluk koji samo vama čine gore. Kada vas žena jednom prezre zbog kukavičluka, ne postoji način da ponovo porastete u njenim očima. Ne postoji ta romantika na svetu koja će vas predstaviti divnijim i boljim od tog trenutka. Biti sa nekim jeste avantura u kojoj ste oboje. Da li znate zašto je potrebno dvoje ljudi? Zato što kad jedan padne, onaj drugi treba da ga podigne. Kad se jedan demorališe, onaj drugi ima snage i vere za dvoje. Na taj način zajednička stvar ima manje šanse da propadne.Još jedna bitna stvar je legenda o Pravom trenutku. Pravi trenutak ne postoji samo po sebi negde u nizu vremena pa vi samo treba da ga sačekate i pokupite. On je onda kada vi kažete da jeste. Kao kada ulazite u more... ne čekate da talas padne na vas i poklopi vas, vec udahnete i zaronite. To je taj trenutak sreće i uzbuđenja za koji vredi živeti. To je taj trenutak izbora koji vam Život daje, sve ostalo je vaša slobodna volja da raširite ruke i uživate...ili da sedite slomljeni i mislite kako vam se ne da i kako je život nepravedan. Ako ne probate, nećete znati da li je moglo da bude dobro, da li je moglo da bude bolje ili nije vredelo uopšte. Ostacete u neznanju tužni. Veliki pozdrav ...Mar 07, 2016 1367
-
Često se dogodi da se osoba zaljubi u nekoga s kim nije moguće realizovati vezu. Čak i kada su emocije uzajamne, intenzivne, postoji neki razlog zbog čega dvoje ne mogu da budu zajedno.Tada dolazi do emocionalnih kriza, depresivnosti, agresivnosti čak i do osvete, u svakom slučaju život se, čak iako je prividno sve kao i ranije, iz korena menja, jer je osoba opsednuta ljubavlju i željom da bude sa onim koga voli. Uglavnom postoje dva dominantna osećanja: ili što bre pobeći iz tog pakla ili ostati u njemu i trpeti „slatke muke" neizvesnosti, jer osećanja kojima je osoba ispunjena, često izgledaju vredna svega što se zbog njih istrpi.Bilo kakav savet davati zaljubljenoj osobi je kao obraćanje autističnom detetu jer zaljubljenost i jeste neka vrsta autizma, emocionalna inteligncija zataji a strasti preovladavaju. To je stanje blaženog pijanstva, sa mogućnošću bolnog otrežnjenja, iz koga niko ne želi da izađe, naprotiv, ima želju da pije sve više i više pa šta bude.Koje su to situacije koje dovode do „nemogućih ljubavi"?OBOJE SU U BRAKUAko pri tom poštuju bračnog partnera, pakao je još veći jer postoji osećanje griže savesti da „on- ona" to nisu zaslužili. Takođe se može imati osećaj krivice jer je brak od strane okoline okarakterisan kao dobar. Pri tom ako ona druga strana zaista ima mnogo kvaliteta ili se pretpostavlja da je verna, osećaj griže savesti može biti još veći. Kako je zaljubljenost stvar hormona, razmene energija, duše se prepoznaju ili se kompatibilne energije sretnu, aure se dodirnu pa je s toga svaka zaljubljenost u stvari strast, jer dodir igra veliku ulogu. U braku verovatno postoji odbojnost na dodir partnera a to je prvi signal da bračnog partnera ipak negde u sebi „odbacujemo". Treba li analizirati razloge tog odbacivanja ili se upustiti u avanturu? Prva mogućnost donosi teške patnje suočavanja sa istinom podvrgavanjem psihoanalizi uz mogućnost očuvanja braka a druga zanos, strast i neizvenost.JEDNO OD NJIH JE U BRAKUOboje pate ali partner koji je slobodan ima više vremena da se bavi svojim emocijama i samo prividno ima veći izbor, u stvari zarobljen je u situaciji u kojoj misli da je uvek u drugom planu, da „nema nikoga" da je na „standby" dok onaj drugi posvećuje vreme porodici, bar na momente zaboravi na ovog prvog dok je u porodičnom okruženju i „samac" u vezi u svojoj agoniji zamišlja sve one srećne momente u kojoj ona druga strana „uopšte ne misli na njega". Ta druga strana sve vreme u stvari glumi brak, radi ono što se od nje očekuje i fizički je prisutna a živi za ukradne momente sreće, krišom šalje sms, telfonira, zakazuje sastanke i ljubav koju oseća prema tajnom partneru je energetski puni da može da funkcioniše. Sve vreme zamišlja kako je samo pitanje vremena kada će slobodan partner naći nekog boljeg ko će mu se potpuno posvetiti.FIZIČKA RAZDVOJENOSTOna može biti usled života u dva grada u dve države ali najgora je kada je jedno od njih dvoje medijski poznato, pri tom u braku, pa bi obelodanjivanje tajne veze narušilo imidž u javnosti. Ako je u pitanju fizička razdvojenost zbog života u drugom gradu ili državi, bez obzira da li su oboje u braku ili samo jedno od njih dvoje, ta veza može najduže da traje jer imaju pred sobom „opravdanje „ što je ni na koji način ne rešavaju a uživaju u zajedničkim, često vrlo retkim momentima. Mnogo čari ima i u vezi između medijski poznate osobe i one druge koja mora da pristane da se „skriva" i koja ne samo da je uglavnom „druga" nego se podrazumeva da uvek mora da ima razumevanja za nedostatak partnerovog vremena i pažnje. Ako pri tom partnera ima prilike da često vidi na tv, u novinama, osećaj da nije deo njegovog života je još veća. Još je gore ako je osoba koja pristaje na takav odnos u njega ušla čista srca, bez ikakvog koristoljublja slobodna i pristaje na retke izlive nežnosti, pažnje i ljubavi.U svakoj od ovih varijanti „nemogućih „ ljubavi jedna strana u vezi više pati .Oni koji su u braku, ako imaju slobodnog partnera kao tajnu ljubav misle da im je sloboda prednost a slobodan partner misli da je ovome ko je u braku, ta institucija simbol sigurnosti i prijatnog okruženja. Priče o tome kako se u braku ne slaže sa partnerom često vremenom počinju da deluju nestvarno ako se ne povede razvod braka. Osećaj griže savesti da se brak raskida zbog neke druge osobe, naročito ako su tu i deca je prejak, slobodna osoba može takođe imati osećaj griže savesti da je uzrok raspada porodice ali često kod slobodnih žena postoji i osećaj pobede da se zbog nje „on" razveo. To je naravno mač sa dve oštrice, jer budućnost takve veze podrazumeva i mnoge teške izazove.Kako se postaviti prema onoj drugoj strani u tajnoj, nemogućoj vezi ? Možda je tu ključ rešenja problema. Jer emocija se niko ne odriče. Strastvena veza, flert ili avantura se vremenom potroše a prava ljubav traje. Najvažnije je pružiti partneru osećaj da nije zapostavljen. Od karaktera, duhovnog i emotivnog sklopa ličnosti zavisi kako će to da pokazuje.Ne treba razmišljati o tome kome je lakše a kome teže. Ako i postoji pravilo, teže je slobodnima ako su strastveno zaljubljeni jer u njihov život teško da i pored slobode koju imaju može ostati prostora za nekog drugog. Njihova sloboda tada postaje usamljnost sa svom patnjom koju donosi čekanje na retke zajedničke momente.Postoje načini da se izađe iz takve veze ali intenzitet i iskrenost obostranih emocija odlučiće o ishodu. Jedan od načina je totalni prekid svih kontakata, veza preko mobilnog, fiksnog, fizičkih susreta ili odlazak u drugi grad ili državu. Prave ljubavi rastanak čini jačim a one koje to nisu vremenom blede. Najveća opasnost i tempirana bomba su neproživljene veze do kraja.Početak veze, strast, poneki susret i razdvajanje iz bilo kog razloga.KAKO SE U NEMOGUĆOJ VEZI PONAŠA ONA A KAKO ONBez obzira da li su oba partnera u braku ili je neko od njih slobodan ili medijski poznat, o budućnosti se ne razmišlja, nekako spontano i jedno i drugo očekuju da će se već nekako naći neko rešenje i da zbog njihove veze niko neće biti povređen, niti da će iz bilo kog razloga jedno drugom naneti bol. Ali ono što je u stvari jedino sigurno, osim konstantne potrebe da se bude sa voljenom osobom je duševna bol, mešavina nemoći, strasti i čežnje.Ona je neohodan začin ovom paprenom jelu koje život tako često servira i ko ga ne proba ni ne zna da je možda ceo život bio na bolničkoj dijeti.ON čak može mnogo više da pati jer ONA, biološki ima jači nagon za opstankom i pronaći će neki lek da ublaži bol, osim ako ON nije po svom statusu, društvenom, materijalnom, porodičnom mnogo superiorniji, što njoj stvara dodatni osećaj nemoći. ON je, ma koliko godina da ima i ma koliko da je uspešan tada zaljubljen dečak koji očekuje da ona nađe rešenje za njihovu situaciju, ona je njegov oslonac, ideal žene, bez nje se oseća praznim kao brod koji pluta bez cilja, a ONA je naprotiv, uglavnom mnogo zrelija u svojoj ljubavi, spremnija da izdrži sva iskušenja, da mnogo toga žrtvuje i da iz korena promeni svoj život.Nemoguće ljubavi su često nastavak nečeg nedorečenog, simpatije iz mladosti, prisnosti koja se rađa preko čestih poslovnih kontakata, i što su mogućosti za viđanje ređe to je intenzitet emocija kao po pravilu veći. To nije flert Kazanove ili iskusne zavodnice, prepoznaju se po fizičkoj boli koju partneri osećaju kada su razdvojeni.Velike prave, „nemoguće" ljubavi ne prolaze same od sebe, i ako partneri reše da prekinu viđanje, i ona i on dugo nakog toga ma kakve živote vodili, ma koliko izbegavali kontakt, tonu u san i bude se misleći jedno o drugom. Iako oboje često mogu misliti da je prokletstvo to što im se desilo, ipak su takve emocije dar Božiji koji nema svako priliku da oseti i treba ceniti svaki zajednički momenat ma kako bio redak i ne opterećivati se kajanjem ili osećajem krivice.Tajnu vezu, kada se ljubav ipak dogodi treba proživeti do kraja, i pustiti da ima svoj tok, omogućiti emocijama da se iskažu jer nedovršena priča je kao sedenje na vrhu vulkana, nikada na znate kada će da proradi i šta će tada sa vama biti, da li ćete se spasti ili ipak jednog dana biti sprženi.1329 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Često se dogodi da se osoba zaljubi u nekoga s kim nije moguće realizovati vezu. Čak i kada su emocije uzajamne, intenzivne, postoji neki razlog zbog čega dvoje ne mogu da budu zajedno.Tada dolazi do emocionalnih kriza, depresivnosti, agresivnosti čak i do osvete, u svakom slučaju život se, čak iako je prividno sve kao i ranije, iz korena menja, jer je osoba opsednuta ljubavlju i željom da bude sa onim koga voli. Uglavnom postoje dva dominantna osećanja: ili što bre pobeći iz tog pakla ili ostati u njemu i trpeti „slatke muke" neizvesnosti, jer osećanja kojima je osoba ispunjena, često izgledaju vredna svega što se zbog njih istrpi.Bilo kakav savet davati zaljubljenoj osobi je kao obraćanje autističnom detetu jer zaljubljenost i jeste neka vrsta autizma, emocionalna inteligncija zataji a strasti preovladavaju. To je stanje blaženog pijanstva, sa mogućnošću bolnog otrežnjenja, iz koga niko ne želi da izađe, naprotiv, ima želju da pije sve više i više pa šta bude.Koje su to situacije koje dovode do „nemogućih ljubavi"?OBOJE SU U BRAKUAko pri tom poštuju bračnog partnera, pakao je još veći jer postoji osećanje griže savesti da „on- ona" to nisu zaslužili. Takođe se može imati osećaj krivice jer je brak od strane okoline okarakterisan kao dobar. Pri tom ako ona druga strana zaista ima mnogo kvaliteta ili se pretpostavlja da je verna, osećaj griže savesti može biti još veći. Kako je zaljubljenost stvar hormona, razmene energija, duše se prepoznaju ili se kompatibilne energije sretnu, aure se dodirnu pa je s toga svaka zaljubljenost u stvari strast, jer dodir igra veliku ulogu. U braku verovatno postoji odbojnost na dodir partnera a to je prvi signal da bračnog partnera ipak negde u sebi „odbacujemo". Treba li analizirati razloge tog odbacivanja ili se upustiti u avanturu? Prva mogućnost donosi teške patnje suočavanja sa istinom podvrgavanjem psihoanalizi uz mogućnost očuvanja braka a druga zanos, strast i neizvenost.JEDNO OD NJIH JE U BRAKUOboje pate ali partner koji je slobodan ima više vremena da se bavi svojim emocijama i samo prividno ima veći izbor, u stvari zarobljen je u situaciji u kojoj misli da je uvek u drugom planu, da „nema nikoga" da je na „standby" dok onaj drugi posvećuje vreme porodici, bar na momente zaboravi na ovog prvog dok je u porodičnom okruženju i „samac" u vezi u svojoj agoniji zamišlja sve one srećne momente u kojoj ona druga strana „uopšte ne misli na njega". Ta druga strana sve vreme u stvari glumi brak, radi ono što se od nje očekuje i fizički je prisutna a živi za ukradne momente sreće, krišom šalje sms, telfonira, zakazuje sastanke i ljubav koju oseća prema tajnom partneru je energetski puni da može da funkcioniše. Sve vreme zamišlja kako je samo pitanje vremena kada će slobodan partner naći nekog boljeg ko će mu se potpuno posvetiti.FIZIČKA RAZDVOJENOSTOna može biti usled života u dva grada u dve države ali najgora je kada je jedno od njih dvoje medijski poznato, pri tom u braku, pa bi obelodanjivanje tajne veze narušilo imidž u javnosti. Ako je u pitanju fizička razdvojenost zbog života u drugom gradu ili državi, bez obzira da li su oboje u braku ili samo jedno od njih dvoje, ta veza može najduže da traje jer imaju pred sobom „opravdanje „ što je ni na koji način ne rešavaju a uživaju u zajedničkim, često vrlo retkim momentima. Mnogo čari ima i u vezi između medijski poznate osobe i one druge koja mora da pristane da se „skriva" i koja ne samo da je uglavnom „druga" nego se podrazumeva da uvek mora da ima razumevanja za nedostatak partnerovog vremena i pažnje. Ako pri tom partnera ima prilike da često vidi na tv, u novinama, osećaj da nije deo njegovog života je još veća. Još je gore ako je osoba koja pristaje na takav odnos u njega ušla čista srca, bez ikakvog koristoljublja slobodna i pristaje na retke izlive nežnosti, pažnje i ljubavi.U svakoj od ovih varijanti „nemogućih „ ljubavi jedna strana u vezi više pati .Oni koji su u braku, ako imaju slobodnog partnera kao tajnu ljubav misle da im je sloboda prednost a slobodan partner misli da je ovome ko je u braku, ta institucija simbol sigurnosti i prijatnog okruženja. Priče o tome kako se u braku ne slaže sa partnerom često vremenom počinju da deluju nestvarno ako se ne povede razvod braka. Osećaj griže savesti da se brak raskida zbog neke druge osobe, naročito ako su tu i deca je prejak, slobodna osoba može takođe imati osećaj griže savesti da je uzrok raspada porodice ali često kod slobodnih žena postoji i osećaj pobede da se zbog nje „on" razveo. To je naravno mač sa dve oštrice, jer budućnost takve veze podrazumeva i mnoge teške izazove.Kako se postaviti prema onoj drugoj strani u tajnoj, nemogućoj vezi ? Možda je tu ključ rešenja problema. Jer emocija se niko ne odriče. Strastvena veza, flert ili avantura se vremenom potroše a prava ljubav traje. Najvažnije je pružiti partneru osećaj da nije zapostavljen. Od karaktera, duhovnog i emotivnog sklopa ličnosti zavisi kako će to da pokazuje.Ne treba razmišljati o tome kome je lakše a kome teže. Ako i postoji pravilo, teže je slobodnima ako su strastveno zaljubljeni jer u njihov život teško da i pored slobode koju imaju može ostati prostora za nekog drugog. Njihova sloboda tada postaje usamljnost sa svom patnjom koju donosi čekanje na retke zajedničke momente.Postoje načini da se izađe iz takve veze ali intenzitet i iskrenost obostranih emocija odlučiće o ishodu. Jedan od načina je totalni prekid svih kontakata, veza preko mobilnog, fiksnog, fizičkih susreta ili odlazak u drugi grad ili državu. Prave ljubavi rastanak čini jačim a one koje to nisu vremenom blede. Najveća opasnost i tempirana bomba su neproživljene veze do kraja.Početak veze, strast, poneki susret i razdvajanje iz bilo kog razloga.KAKO SE U NEMOGUĆOJ VEZI PONAŠA ONA A KAKO ONBez obzira da li su oba partnera u braku ili je neko od njih slobodan ili medijski poznat, o budućnosti se ne razmišlja, nekako spontano i jedno i drugo očekuju da će se već nekako naći neko rešenje i da zbog njihove veze niko neće biti povređen, niti da će iz bilo kog razloga jedno drugom naneti bol. Ali ono što je u stvari jedino sigurno, osim konstantne potrebe da se bude sa voljenom osobom je duševna bol, mešavina nemoći, strasti i čežnje.Ona je neohodan začin ovom paprenom jelu koje život tako često servira i ko ga ne proba ni ne zna da je možda ceo život bio na bolničkoj dijeti.ON čak može mnogo više da pati jer ONA, biološki ima jači nagon za opstankom i pronaći će neki lek da ublaži bol, osim ako ON nije po svom statusu, društvenom, materijalnom, porodičnom mnogo superiorniji, što njoj stvara dodatni osećaj nemoći. ON je, ma koliko godina da ima i ma koliko da je uspešan tada zaljubljen dečak koji očekuje da ona nađe rešenje za njihovu situaciju, ona je njegov oslonac, ideal žene, bez nje se oseća praznim kao brod koji pluta bez cilja, a ONA je naprotiv, uglavnom mnogo zrelija u svojoj ljubavi, spremnija da izdrži sva iskušenja, da mnogo toga žrtvuje i da iz korena promeni svoj život.Nemoguće ljubavi su često nastavak nečeg nedorečenog, simpatije iz mladosti, prisnosti koja se rađa preko čestih poslovnih kontakata, i što su mogućosti za viđanje ređe to je intenzitet emocija kao po pravilu veći. To nije flert Kazanove ili iskusne zavodnice, prepoznaju se po fizičkoj boli koju partneri osećaju kada su razdvojeni.Velike prave, „nemoguće" ljubavi ne prolaze same od sebe, i ako partneri reše da prekinu viđanje, i ona i on dugo nakog toga ma kakve živote vodili, ma koliko izbegavali kontakt, tonu u san i bude se misleći jedno o drugom. Iako oboje često mogu misliti da je prokletstvo to što im se desilo, ipak su takve emocije dar Božiji koji nema svako priliku da oseti i treba ceniti svaki zajednički momenat ma kako bio redak i ne opterećivati se kajanjem ili osećajem krivice.Tajnu vezu, kada se ljubav ipak dogodi treba proživeti do kraja, i pustiti da ima svoj tok, omogućiti emocijama da se iskažu jer nedovršena priča je kao sedenje na vrhu vulkana, nikada na znate kada će da proradi i šta će tada sa vama biti, da li ćete se spasti ili ipak jednog dana biti sprženi.Feb 28, 2016 1329
-
Kada smo zaljubljeni "plivamo" u testosteronu, estrogenu, dopaminu, norepinefrinu, serotoninu i oksitocinu. Ali, kako razlikovati zaljubljenost od prave ljubavi i šta je potrebno da bi ona trajala?Zaljubljenost je stanje neuravnoteženosti hormona. Kod zaljubljenosti se u mozak otpuštaju testosteron, estrogen, dopamin, norepinefrin, serotonin i oksitocin. Oni su zaslužni za neopisiv osećaj prijatnosti kao i za ostale simptome zaljubljenosti - gubitak apetita, nesanicu... To stanje hemijske neravnoteže se zove zaljubljenost, a traje od jedne i po do tri godine, piše Intimate Medicine.Sa psihološkog gledišta zaljubljenost je više odnos sa samim sobom kao "objektom" zaljubljenosti - radi se o projekciji ideala na konkretnu osobu, reč je u stvari o odnosu s našim fantazijama. Za razliku od toga, ljubav je odnos sa realnom osobom, koju volimo i prihvatamo sa svim vrlinama i manama.Zaljubljenost je prvi osećaj iz spektra ljubavi koji se javlja kod deteta. Ljudi biraju partnere koji ih podsećaju na važne osobe iz detinjstva, često na jednog od roditelja. Najčešće je to onaj roditelj sa kojim imamo zamršeniji odnos. U partnerskom odnosu nesvesno pokušavamo da razrešimo tu traumu, a može se dogoditi i da je samo ponavljamo. Kada želite partneru da prigovorite u stilu "Ponašaš se kao moja mama", bolje bi bilo da se zamislite i razmislite šta u tom odnosu niste razrešili.To je naravno teško i mnogi će radije napustiti takav odnos ili se upustiti u prevaru, umesto da ga rešavaju.Tek kada prođe ekstatični osećaj zaljubljenosti, realizovani su temelji za ljubav - želimo da budemo sa nekim ko je onakav kakvim ga poznajemo. Naravno, taj odnos se veoma razlikuje od zavisnosti, jer se radi o odluci da ćemo biti sa nekim ko nam nije nužno potreban da bismo preživeli. U zrelom partnerskom odnosu ljubav nadilazi potrebu za partnerom. Ljubav je promišljeno delovanje, a ne kratkotrajan osećaj ekstaze.1089 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Kada smo zaljubljeni "plivamo" u testosteronu, estrogenu, dopaminu, norepinefrinu, serotoninu i oksitocinu. Ali, kako razlikovati zaljubljenost od prave ljubavi i šta je potrebno da bi ona trajala?Zaljubljenost je stanje neuravnoteženosti hormona. Kod zaljubljenosti se u mozak otpuštaju testosteron, estrogen, dopamin, norepinefrin, serotonin i oksitocin. Oni su zaslužni za neopisiv osećaj prijatnosti kao i za ostale simptome zaljubljenosti - gubitak apetita, nesanicu... To stanje hemijske neravnoteže se zove zaljubljenost, a traje od jedne i po do tri godine, piše Intimate Medicine.Sa psihološkog gledišta zaljubljenost je više odnos sa samim sobom kao "objektom" zaljubljenosti - radi se o projekciji ideala na konkretnu osobu, reč je u stvari o odnosu s našim fantazijama. Za razliku od toga, ljubav je odnos sa realnom osobom, koju volimo i prihvatamo sa svim vrlinama i manama.Zaljubljenost je prvi osećaj iz spektra ljubavi koji se javlja kod deteta. Ljudi biraju partnere koji ih podsećaju na važne osobe iz detinjstva, često na jednog od roditelja. Najčešće je to onaj roditelj sa kojim imamo zamršeniji odnos. U partnerskom odnosu nesvesno pokušavamo da razrešimo tu traumu, a može se dogoditi i da je samo ponavljamo. Kada želite partneru da prigovorite u stilu "Ponašaš se kao moja mama", bolje bi bilo da se zamislite i razmislite šta u tom odnosu niste razrešili.To je naravno teško i mnogi će radije napustiti takav odnos ili se upustiti u prevaru, umesto da ga rešavaju.Tek kada prođe ekstatični osećaj zaljubljenosti, realizovani su temelji za ljubav - želimo da budemo sa nekim ko je onakav kakvim ga poznajemo. Naravno, taj odnos se veoma razlikuje od zavisnosti, jer se radi o odluci da ćemo biti sa nekim ko nam nije nužno potreban da bismo preživeli. U zrelom partnerskom odnosu ljubav nadilazi potrebu za partnerom. Ljubav je promišljeno delovanje, a ne kratkotrajan osećaj ekstaze.Feb 28, 2016 1089
-
Strast i njen znacaj u nasem zivotu Kada se vec pominju skoro sve teme vezane za ljubav, seksualnost, aseksualnost,ljubljenje, sex, pa da malo damo pravo da se i Strast iskaze ili da se o njoj poprica, jer ako je nesto vodic i motivator za sve u zivotu onda to mislim da je Strast. Ona igra i ima veliko znacenje u svakom segmentu zivota. Ziveti bez strasti je ravno vegetiranju, raditi bez strasti je mucenje sebe,ljubiti bez strasti je ravno licemerju i ima jos puno stvari gde ako strast nedostaje onda da se bolje i ne pocinju, jer konacan ishod ne bi usrecio nikoga. Barbara de Andjelis u svojoj knizi na veoma blizak i neposredan nacin govori o strasti, tako da cu se posluziti odlomcima iz ove knjige koja je zaista zanimljiva i daje puno saveta kako da svoju strast iskoristimo na najkreativniji moguci nacin. Pocnimo sa uvodom u knjigu gde autorka daje svoje glediste zasto je bas Strast bila njen motivator da napise knjigu. Ova je knjiga nastala kao rezultat moje sopstvene strasti prema poslu zbog kojeg sam i došla na ovaj svet, i kao poziv onom delu vašeg bića koji zna da ste spremni da osećate više, živite više, volite više i uživate više. Tako često me ljudi pitaju: “Barbara, u čemu je tajna sreće?” ili “Šta mi još nedostaje, pa da poverujem u sebe dovoljno da bih krenula za svojim snovima?” ili “Na šta bi trebalo da se usredsredim da bih u svoj život privukao nešto dobro?”. Moj odgovor na sva ova pitanja je uvek isti: Strast. Strast je mnogo više od intenzivne fizičke privlačnosti koju osećamo prema drugoj osobi, ili vatrenih ideala, ili čak oduševljenog stava prema sentimentalnoj vezi koju imamo, prema poslu koji obavljamo, ili prema svojoj porodici. Ona nije samo kvalitet koji posedujemo ili osećanje kojem težimo. Strast je, pre svega, unutrašnji izvor energije, snažan, pun ljubavi i blagonaklon; energije koja će, ako joj dozvolite da uđe u vaš život, svaki vaš doživljaj i susret ispuniti životnom snagom, čarolijom i smislom. Strastveno življenje jeste način postojanja, pri kojem u svaki trenutak svakoga dana unosite celo svoje srce i dušu. Strast je ono što nas otvara prema životu, a nama samima, pak, širi vrata koja vode do najdragocenijih životnih vrednosti. Potrebna je velika hrabrost da bi se živelo i volelo sa strašću, ali, postoji li uopšte alternativa za nas koji stremimo najvećim visinama? Doživeti strast, izraziti je, i podeliti je s drugima, znači pokloniti neprocenjiv dar sebi, svojim bližnjima i svetu koji nas okružuje. Ove refleksije o strsti su nastale da bi vam pomogle da razmislite o sopstvenoj strasti na načine na koje, možda, ranije niste o njoj razmišljali, i da bi vam pružile nove mogućnosti da postanete strastvena, snažna osoba kakva ste oduvek želeli da budete. Nadam se da ćete, čitajući ovu knjigu, dobiti nadahnuće da radite strastvenije, igrate se strastvenije, volite strastvenije i razvijate se strastvenije. Jer, to je život kakav zaslužujete.Strast je izvor vašeg bića U početku, beše strast. Vaš život i samo vaše postojanje ovde, na Zemlji, proistekli su iz strasti. Barem na trenutak, strast je takvom snagom zbližila muškarca i ženu da su spojili svoja tela, i iz tog strastvenog sjedinjavanja je vaša semenka počela da klija. Kad je ta semenka porasla, i kad ste postali spremni da dođete na svet, učinili ste to sa svekolikom strašću koju ste mogli da sakupite, a vaš glasni plač je svima dao na znanje da ste tu, da ste stigli! Vaše sopstveno telo neprestano potresaju vibracije strasti. Možete li svoje srce nazvati drugačije do strastvenim, kada s nesmanjenom odanošću kuca dvadeset časa dnevno, svakog dana svake godine vašeg života? Možete li o svojim plućima razmišljati drugačije nego o strastvenim, kad tako verno upijaju sav vazduh koji vam je potreban, čak i dok spavate? Naposletku, šta može biti strastvenije od vaše krvi koja ushićeno juri kroz vaše telo hiljadama nevidljivih staza, donoseći život u svaki vaš ud i svaki vaš organ?Nekome će se možda učiniti da je strast koja održava vaše telo u životu samo puki biološki fenomen. Ali, ista ta strast koja vas nagoni da težite stanju u kome ćete se osećati dobro jeste vaša suštinska priroda, ne samo fizički već i duhovno. Ona vam omogućuje da se neprestano iznova rađate. Svaki novi početak, svako unutrašnje preobraženje, svaka spoljašnja promena pravca podstaknuta je vašom strastvenom težnjom ka većoj istini, većoj sreći,većoj slobodi. Svaki put kad odlučite da se promenite, razvijate, poboljšavate odlučujete se da delate iz jezgra svoje unutrašnje strasti.Upravo strast koju osećate biće celog života vaš anđeo čuvar, jer će vas podsticati da nastavite i onda kada vam svi budu govorili da odustanete, da tragate za novim životnim saputnikom čak i onda kad se budete plašili da takav neko naprosto ne postoji, i teraće vas da istrajete na putu otkrivanja sebe čak i onda kad niste sigurni ni gde će vas taj put odvesti, ni šta je to što tražite. Naposletku, odvešće vas u susret vašoj sudbini, istoj onoj koju već čujete kako vas zove iz dubina vašeg srca. Naša glad za strašću Glad za strašću je univerzalna. Ima u našoj ljudskoj prirodi nečega što žudi za doživljajem potpunog emocionalnog apsorbovanja, za onim magičnim trenutkom kada bivamo oboreni s nogu, konačno oslobođeni svojih svakodnevnih pravila, stega i rutine. Svako od nas, na svoj način, želi da se u njemu probudi strast. Svako od nas traga za onim što će mu omogućiti da oseti kako treperi, kako je u potpunosti živ. Da li ste se nekada zapitali odakle tako mnogo zaljubljenika u sport, kojima kao da nikada nije dosta fudbala, košarke, bejzbola ili hokeja, već u zavisnosti od godišnjeg doba. Možda ste posmatrali svog muškarca dok viče na televizor i udara pesnicom u kauč, zapanjeni intenzitetom njegovog reagovanja na nešto što je za vas “samo igra”. Šta ga to tako hipnotiše da ne može da izdrži više od nekoliko dana, a da ne vidi bar jednu utakmicu?A možda, pak, imate prijateljicu opsednutu sapunskom operom čiji se nastavci emituju svakog dana, ili ljubavnim romanima. “Kako može da gleda te gluposti?” – pitate se vi. “A tek one knjige – sve imaju isti zaplet i iste ljubavne scene? Zašto li ih samo tako guta?” Taj muškarac i ta žena bi mogli biti šokirani otkrićem da, premda naoko deluju potpuno različito, oni zapravo žude za istom stvari: Strascu. Kad on gleda prenos nekog sportskog događaja, šta zapravo vidi? Obično je to gomila ljudi koji jurcaju po stadionu ili parketu sportske hale, strastveno nasrćući na gol svom energijom koju poseduju, potpuno usredsređeni na svoj sportski zadatak. Akad ona čita svoj ljubavni roman, sa čim se susreće? S ličnostima čiji su životi puni dramatičnih obrta, intenziteta i – o, da – strasti. Strast je ta koja nas zabavlja. Kada tim igra bez strasti, utakmica postaje dosadna. “Ovi momci spavaju”, žali se frustrirani navijač dok razočarano menja kanal na televizoru, ili izlazi sa stadiona pre kraja utakmice, žureći da što pre stigne kući kako mu ne bi promakao kraj nekog drugog, strastvenijeg sportskog nadmetanja. Kad je roman napisan bez strasti, čitanje vam brzo dosadi. “Ovde se ništa ne dešava”, zaključujete, dok razočarano ostavljate knjigu. Da bismo zadovoljili svoj apetit za strašću, bogato nagrađujemo one koji uspevaju da uzdignu naša osećanja do neslućenih visina – glumci, profesionalni sportisti i rok-muzičari zarađuju milione dolara samo zato što znaju kako da u nama pokrenu strast. Na stranu da li je to u redu ili nije, ali mi finansijski više vrednujemo njihovu sposobnost da nas stimulišu nego ljude koji uče našu decu ili uzgajaju namirnice koje jedemo. Nema ničeg pogrešnog u divljenju pojedincima ili uživanju u događajima koji potpiruju našu strast. Problemi se javljaju kad ne doživljavamo dovoljno strasti, pa umesto toga pokušavamo da se uzdignemo iznad one koju poseduju drugi ljudi. Sportski fanatik koji se više uzbuđuje gledajući znojave neznance kako se sudaraju na terenu nego zbog vremena koje provodi sa sopstvenom ženom, ljubiteljka TV sapunica koja gaji više osećanja za likove čije doživljaje prati iz dana u dan ili nedelje u nedelju nego za sebe samu, osoba koja voli da u tabloidima čita o dramama i srceparajućim doživljajima drugih ljudi – sve su to osobe odsečene od sopstvene strasti, sopstvenog ispunjenja, sopstvenog života. Ukoliko tragate za svojom strašću, počnite tako što ćete okrenuti leđa injekcijama strasti na brzinu dobijenim od drugih ljudi i situacija u kojima vi ne igrate nikakvu ulogu; umesto toga, usmerite svoju pažnju prema sopstvenoj nutrini. Samo vaša sopstvena strast će ikada moći da vas zadovolji. Samo vašu sopstvenu strast niko ne može da vam oduzme. Samo vaša sopstvena strast može da učini da se u svakom trenutku svakoga dana osetite istinski živima. Znam da ce puno zanimati ova tema jer morate si priznati da sam pojam i rec Strast vec budi razmisljanja i misli u vama, pa bilo bi lepo da sebi date oduska kroz komentare na odlomke iz knjige koji ce slediti; sto Vi mislite o Strasti?1118 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Strast i njen znacaj u nasem zivotu Kada se vec pominju skoro sve teme vezane za ljubav, seksualnost, aseksualnost,ljubljenje, sex, pa da malo damo pravo da se i Strast iskaze ili da se o njoj poprica, jer ako je nesto vodic i motivator za sve u zivotu onda to mislim da je Strast. Ona igra i ima veliko znacenje u svakom segmentu zivota. Ziveti bez strasti je ravno vegetiranju, raditi bez strasti je mucenje sebe,ljubiti bez strasti je ravno licemerju i ima jos puno stvari gde ako strast nedostaje onda da se bolje i ne pocinju, jer konacan ishod ne bi usrecio nikoga. Barbara de Andjelis u svojoj knizi na veoma blizak i neposredan nacin govori o strasti, tako da cu se posluziti odlomcima iz ove knjige koja je zaista zanimljiva i daje puno saveta kako da svoju strast iskoristimo na najkreativniji moguci nacin. Pocnimo sa uvodom u knjigu gde autorka daje svoje glediste zasto je bas Strast bila njen motivator da napise knjigu. Ova je knjiga nastala kao rezultat moje sopstvene strasti prema poslu zbog kojeg sam i došla na ovaj svet, i kao poziv onom delu vašeg bića koji zna da ste spremni da osećate više, živite više, volite više i uživate više. Tako često me ljudi pitaju: “Barbara, u čemu je tajna sreće?” ili “Šta mi još nedostaje, pa da poverujem u sebe dovoljno da bih krenula za svojim snovima?” ili “Na šta bi trebalo da se usredsredim da bih u svoj život privukao nešto dobro?”. Moj odgovor na sva ova pitanja je uvek isti: Strast. Strast je mnogo više od intenzivne fizičke privlačnosti koju osećamo prema drugoj osobi, ili vatrenih ideala, ili čak oduševljenog stava prema sentimentalnoj vezi koju imamo, prema poslu koji obavljamo, ili prema svojoj porodici. Ona nije samo kvalitet koji posedujemo ili osećanje kojem težimo. Strast je, pre svega, unutrašnji izvor energije, snažan, pun ljubavi i blagonaklon; energije koja će, ako joj dozvolite da uđe u vaš život, svaki vaš doživljaj i susret ispuniti životnom snagom, čarolijom i smislom. Strastveno življenje jeste način postojanja, pri kojem u svaki trenutak svakoga dana unosite celo svoje srce i dušu. Strast je ono što nas otvara prema životu, a nama samima, pak, širi vrata koja vode do najdragocenijih životnih vrednosti. Potrebna je velika hrabrost da bi se živelo i volelo sa strašću, ali, postoji li uopšte alternativa za nas koji stremimo najvećim visinama? Doživeti strast, izraziti je, i podeliti je s drugima, znači pokloniti neprocenjiv dar sebi, svojim bližnjima i svetu koji nas okružuje. Ove refleksije o strsti su nastale da bi vam pomogle da razmislite o sopstvenoj strasti na načine na koje, možda, ranije niste o njoj razmišljali, i da bi vam pružile nove mogućnosti da postanete strastvena, snažna osoba kakva ste oduvek želeli da budete. Nadam se da ćete, čitajući ovu knjigu, dobiti nadahnuće da radite strastvenije, igrate se strastvenije, volite strastvenije i razvijate se strastvenije. Jer, to je život kakav zaslužujete.Strast je izvor vašeg bića U početku, beše strast. Vaš život i samo vaše postojanje ovde, na Zemlji, proistekli su iz strasti. Barem na trenutak, strast je takvom snagom zbližila muškarca i ženu da su spojili svoja tela, i iz tog strastvenog sjedinjavanja je vaša semenka počela da klija. Kad je ta semenka porasla, i kad ste postali spremni da dođete na svet, učinili ste to sa svekolikom strašću koju ste mogli da sakupite, a vaš glasni plač je svima dao na znanje da ste tu, da ste stigli! Vaše sopstveno telo neprestano potresaju vibracije strasti. Možete li svoje srce nazvati drugačije do strastvenim, kada s nesmanjenom odanošću kuca dvadeset časa dnevno, svakog dana svake godine vašeg života? Možete li o svojim plućima razmišljati drugačije nego o strastvenim, kad tako verno upijaju sav vazduh koji vam je potreban, čak i dok spavate? Naposletku, šta može biti strastvenije od vaše krvi koja ushićeno juri kroz vaše telo hiljadama nevidljivih staza, donoseći život u svaki vaš ud i svaki vaš organ?Nekome će se možda učiniti da je strast koja održava vaše telo u životu samo puki biološki fenomen. Ali, ista ta strast koja vas nagoni da težite stanju u kome ćete se osećati dobro jeste vaša suštinska priroda, ne samo fizički već i duhovno. Ona vam omogućuje da se neprestano iznova rađate. Svaki novi početak, svako unutrašnje preobraženje, svaka spoljašnja promena pravca podstaknuta je vašom strastvenom težnjom ka većoj istini, većoj sreći,većoj slobodi. Svaki put kad odlučite da se promenite, razvijate, poboljšavate odlučujete se da delate iz jezgra svoje unutrašnje strasti.Upravo strast koju osećate biće celog života vaš anđeo čuvar, jer će vas podsticati da nastavite i onda kada vam svi budu govorili da odustanete, da tragate za novim životnim saputnikom čak i onda kad se budete plašili da takav neko naprosto ne postoji, i teraće vas da istrajete na putu otkrivanja sebe čak i onda kad niste sigurni ni gde će vas taj put odvesti, ni šta je to što tražite. Naposletku, odvešće vas u susret vašoj sudbini, istoj onoj koju već čujete kako vas zove iz dubina vašeg srca. Naša glad za strašću Glad za strašću je univerzalna. Ima u našoj ljudskoj prirodi nečega što žudi za doživljajem potpunog emocionalnog apsorbovanja, za onim magičnim trenutkom kada bivamo oboreni s nogu, konačno oslobođeni svojih svakodnevnih pravila, stega i rutine. Svako od nas, na svoj način, želi da se u njemu probudi strast. Svako od nas traga za onim što će mu omogućiti da oseti kako treperi, kako je u potpunosti živ. Da li ste se nekada zapitali odakle tako mnogo zaljubljenika u sport, kojima kao da nikada nije dosta fudbala, košarke, bejzbola ili hokeja, već u zavisnosti od godišnjeg doba. Možda ste posmatrali svog muškarca dok viče na televizor i udara pesnicom u kauč, zapanjeni intenzitetom njegovog reagovanja na nešto što je za vas “samo igra”. Šta ga to tako hipnotiše da ne može da izdrži više od nekoliko dana, a da ne vidi bar jednu utakmicu?A možda, pak, imate prijateljicu opsednutu sapunskom operom čiji se nastavci emituju svakog dana, ili ljubavnim romanima. “Kako može da gleda te gluposti?” – pitate se vi. “A tek one knjige – sve imaju isti zaplet i iste ljubavne scene? Zašto li ih samo tako guta?” Taj muškarac i ta žena bi mogli biti šokirani otkrićem da, premda naoko deluju potpuno različito, oni zapravo žude za istom stvari: Strascu. Kad on gleda prenos nekog sportskog događaja, šta zapravo vidi? Obično je to gomila ljudi koji jurcaju po stadionu ili parketu sportske hale, strastveno nasrćući na gol svom energijom koju poseduju, potpuno usredsređeni na svoj sportski zadatak. Akad ona čita svoj ljubavni roman, sa čim se susreće? S ličnostima čiji su životi puni dramatičnih obrta, intenziteta i – o, da – strasti. Strast je ta koja nas zabavlja. Kada tim igra bez strasti, utakmica postaje dosadna. “Ovi momci spavaju”, žali se frustrirani navijač dok razočarano menja kanal na televizoru, ili izlazi sa stadiona pre kraja utakmice, žureći da što pre stigne kući kako mu ne bi promakao kraj nekog drugog, strastvenijeg sportskog nadmetanja. Kad je roman napisan bez strasti, čitanje vam brzo dosadi. “Ovde se ništa ne dešava”, zaključujete, dok razočarano ostavljate knjigu. Da bismo zadovoljili svoj apetit za strašću, bogato nagrađujemo one koji uspevaju da uzdignu naša osećanja do neslućenih visina – glumci, profesionalni sportisti i rok-muzičari zarađuju milione dolara samo zato što znaju kako da u nama pokrenu strast. Na stranu da li je to u redu ili nije, ali mi finansijski više vrednujemo njihovu sposobnost da nas stimulišu nego ljude koji uče našu decu ili uzgajaju namirnice koje jedemo. Nema ničeg pogrešnog u divljenju pojedincima ili uživanju u događajima koji potpiruju našu strast. Problemi se javljaju kad ne doživljavamo dovoljno strasti, pa umesto toga pokušavamo da se uzdignemo iznad one koju poseduju drugi ljudi. Sportski fanatik koji se više uzbuđuje gledajući znojave neznance kako se sudaraju na terenu nego zbog vremena koje provodi sa sopstvenom ženom, ljubiteljka TV sapunica koja gaji više osećanja za likove čije doživljaje prati iz dana u dan ili nedelje u nedelju nego za sebe samu, osoba koja voli da u tabloidima čita o dramama i srceparajućim doživljajima drugih ljudi – sve su to osobe odsečene od sopstvene strasti, sopstvenog ispunjenja, sopstvenog života. Ukoliko tragate za svojom strašću, počnite tako što ćete okrenuti leđa injekcijama strasti na brzinu dobijenim od drugih ljudi i situacija u kojima vi ne igrate nikakvu ulogu; umesto toga, usmerite svoju pažnju prema sopstvenoj nutrini. Samo vaša sopstvena strast će ikada moći da vas zadovolji. Samo vašu sopstvenu strast niko ne može da vam oduzme. Samo vaša sopstvena strast može da učini da se u svakom trenutku svakoga dana osetite istinski živima. Znam da ce puno zanimati ova tema jer morate si priznati da sam pojam i rec Strast vec budi razmisljanja i misli u vama, pa bilo bi lepo da sebi date oduska kroz komentare na odlomke iz knjige koji ce slediti; sto Vi mislite o Strasti?Jan 15, 2016 1118
-
Da to sam ja …samo starija za jednu godinu. Prosla je I ONA godina, sto bi stariji rekli ne ponovila se. Dragi moji Volimo Netovci necu vam pozeleti onu klasicnu cestitku od koje se I sama jezim ..zdravlja, srece tra la la…naravno da se to podrazumeva .Pozelecu Vam da svaki dan zivite, ali zivite…ko razume shvatice. Pozelicu Vam da shvatite da je sve ljubav…sve oko nas, I ovo ko razume shvatice. Pozelecu Vam da volite sebe pa sve ostale, I ovo ko razume shvatice… Pozelecu Vam da prodrete u dubinu svoje duse I izvadite sve ono lose, OVO me naucio neko izuzetno drag, lazem, neko koga mnogo volim.. Ako sve ovo uradite imate izgleda da Vam ova godina bude puna ljubavi , zdravlja, srece I veselja…Voli Vas RUMENKA1335 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Da to sam ja …samo starija za jednu godinu. Prosla je I ONA godina, sto bi stariji rekli ne ponovila se. Dragi moji Volimo Netovci necu vam pozeleti onu klasicnu cestitku od koje se I sama jezim ..zdravlja, srece tra la la…naravno da se to podrazumeva .Pozelecu Vam da svaki dan zivite, ali zivite…ko razume shvatice. Pozelicu Vam da shvatite da je sve ljubav…sve oko nas, I ovo ko razume shvatice. Pozelecu Vam da volite sebe pa sve ostale, I ovo ko razume shvatice… Pozelecu Vam da prodrete u dubinu svoje duse I izvadite sve ono lose, OVO me naucio neko izuzetno drag, lazem, neko koga mnogo volim.. Ako sve ovo uradite imate izgleda da Vam ova godina bude puna ljubavi , zdravlja, srece I veselja…Voli Vas RUMENKAJan 01, 2016 1335
-
Moja pošiljka nije ni otišla adresa je bila poznata ali zabranjena. Moja pisma su pisana za jedne divne oči koje se uvek smeju, za čoveka koji nikako nije smeo da se pojavi u mom životu, ali bio je. Nemoguće je bilo izbeći ono što nikada niste imali, nešto od čega ti se vrti u glavi. Želja da nekog voliš bila je neumoljiva ali je ipak ostala samo želja. I on je pisao kao i ja, za sebe. I on je voleo kao i ja, za nas. Poštovao je moj status, a naravno takav je bio i njegov, ali ko nam je mogao zabraniti da se gledamo, ko nam je mogao zabraniti da iz svakog našeg pokreta izbija bol, bol od ljubavi. Ko nam je mogao zabraniti kradom napisana pisamca, koja su nas dočekivala svakoga jutra. Kada smo od želje i strasti žurili od kuće kako bi ih čitali. Koliko ih je samo bilo... Koliko je bilo puta napisano volim te, nedostaješ mi pile, puno mi značiš... Znate li onu pesmu o vernoj ženi ?Znali ste da imam muža i poklonili ste mi dva sjajna bisera Dirnuta takvom vašom pažnjom prišila sam ih na bluzu od crvene svile. . . . Vraćam Vam blistave bisere sa dve suze nalik na njih zašto Vas nisam upoznala kad još nisam imala muža? Kao kad ti tlo izmiče pod nogama, nama je izmicala ljubav, malo po malo, nije nestala , prekinuta je. Zabranjena! Bilo bi lakše da smo bile dve nezrele osobe koje idu glavom kroz zid, jedno od nas dvoje na to nije bilo spremno. Ne, nije to greška, netreba je ispravljati. Dignute glave smo se povukli. Teško, jedva... I oboje smo isto mislili: Da li smo pokazali jedno drugom koliko smo voleli? Godine posle toga su prošle. Da li je prošla i ljubav, ne ,nije samo su se stišale strasti, tvoje oči se nisu više smejale a moj brod je potonuo. Razdvojile su nas godine, razdvojile su nas okolnosti, ali ne, osecam te svugde, tvoj miris je tu ljubavi... I onda ponovni susret, potkrepljen uslovima da se sve to nastavi. Stajali smo jedno pored drugog, gladala sam u čoveka zbog koga i danas zadrhtim, zbog koga je bol još uvek prisutan, stajao je i on pored mene sa nadom u očima, sa mobilnim u ruci koja je blago drhtala, nemi sa milion pitanja ... Mislim da bih mogla voleti još jače, još bolje, mislim da nije trebalo da se sretnemo, samo smo oživeli emocije, shvatili da se nije puno promenilo ali i da još uvek postoje vetrenjače protiv kojih bi se trebali boriti . Ali i dalje smo bili nemoćni... I došlo je ono čega sam se plašila čitajući Desankinu pesmu Strah,, poslednja nedelja našeg drugovanja,, ali znam i to da nikada,, necemo ozdraviti od čudesnog tugovanja.,,...i opet je imala potrebu da mu piše..da izlije na papiru svoje emocije, želje, razmišljanja... Uobičajeni početak svakog pisma.."Zdravo"..malo prostora i osećaj da sve stane u jednu rečenicu. Al to je nemoguće...mora da krene redom. Od prošlosti, sadašnjosti, budućnosti. Rečenice se redjaju a misli jurnule kao da se takmiče koja će pre da dodirne beli papir. Imala je toliko toga što bi napisala, ali je ipak pazila na stil da pismo ima svoj početak, sadržaj i kraj.Bio je deo njene prošlosti, daleko u sadašnjosti a nevidljiv u budućnosti. Odjednom se zapitala.."Da li on oseća da mu sad piše?", " Da li u mislima opet gleda njene oči koje će mu sve reći?". Pisala je dugo, uzela već drugi list papira i iznosila svoja osećanja. Prošlost je bila izlivena čaša...sadašnjost joj je donela i lepe i tužne trenutke . Borila se sa bolom u duši zbog neočekivane bolesti svoje mame, i bol koga na neko vreme mora da napusti dom, prijatelje grad u kome je odrasla i dožviela toliko lepih a i ružnih stvari. Budućnost je neizvesna i zove je da lagano krene prema njoj. Nije osetila kako vreme prolazi, koliko je dugo pisala. U podsvesti je videla njegov lik..tamo..daleko..negde gde je pronašao zaborav.Uzela je papirnu maramicu da na papiru istapka vlaznost poneke suze koja je pala i razmrljala po neko slovo.U potpisu je stavila samo prvo slovo svog imena..dovoljno.Sklopila je oba lista papira, stavila u omot i baš kad je želela da napše adresu....postala je svesna da je nema. Otvorila je fioku svog pisaćeg stola izvadila jednu crvenu fasciklu i ostavila pismo u njoj,..pismo koje nikad neće stići na adresu nekog koga je tako malo poznavala.Mora da se sprema, pakuje....i krene prema budućnosti sa koferima punim proslosti. G1202 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Moja pošiljka nije ni otišla adresa je bila poznata ali zabranjena. Moja pisma su pisana za jedne divne oči koje se uvek smeju, za čoveka koji nikako nije smeo da se pojavi u mom životu, ali bio je. Nemoguće je bilo izbeći ono što nikada niste imali, nešto od čega ti se vrti u glavi. Želja da nekog voliš bila je neumoljiva ali je ipak ostala samo želja. I on je pisao kao i ja, za sebe. I on je voleo kao i ja, za nas. Poštovao je moj status, a naravno takav je bio i njegov, ali ko nam je mogao zabraniti da se gledamo, ko nam je mogao zabraniti da iz svakog našeg pokreta izbija bol, bol od ljubavi. Ko nam je mogao zabraniti kradom napisana pisamca, koja su nas dočekivala svakoga jutra. Kada smo od želje i strasti žurili od kuće kako bi ih čitali. Koliko ih je samo bilo... Koliko je bilo puta napisano volim te, nedostaješ mi pile, puno mi značiš... Znate li onu pesmu o vernoj ženi ?Znali ste da imam muža i poklonili ste mi dva sjajna bisera Dirnuta takvom vašom pažnjom prišila sam ih na bluzu od crvene svile. . . . Vraćam Vam blistave bisere sa dve suze nalik na njih zašto Vas nisam upoznala kad još nisam imala muža? Kao kad ti tlo izmiče pod nogama, nama je izmicala ljubav, malo po malo, nije nestala , prekinuta je. Zabranjena! Bilo bi lakše da smo bile dve nezrele osobe koje idu glavom kroz zid, jedno od nas dvoje na to nije bilo spremno. Ne, nije to greška, netreba je ispravljati. Dignute glave smo se povukli. Teško, jedva... I oboje smo isto mislili: Da li smo pokazali jedno drugom koliko smo voleli? Godine posle toga su prošle. Da li je prošla i ljubav, ne ,nije samo su se stišale strasti, tvoje oči se nisu više smejale a moj brod je potonuo. Razdvojile su nas godine, razdvojile su nas okolnosti, ali ne, osecam te svugde, tvoj miris je tu ljubavi... I onda ponovni susret, potkrepljen uslovima da se sve to nastavi. Stajali smo jedno pored drugog, gladala sam u čoveka zbog koga i danas zadrhtim, zbog koga je bol još uvek prisutan, stajao je i on pored mene sa nadom u očima, sa mobilnim u ruci koja je blago drhtala, nemi sa milion pitanja ... Mislim da bih mogla voleti još jače, još bolje, mislim da nije trebalo da se sretnemo, samo smo oživeli emocije, shvatili da se nije puno promenilo ali i da još uvek postoje vetrenjače protiv kojih bi se trebali boriti . Ali i dalje smo bili nemoćni... I došlo je ono čega sam se plašila čitajući Desankinu pesmu Strah,, poslednja nedelja našeg drugovanja,, ali znam i to da nikada,, necemo ozdraviti od čudesnog tugovanja.,,...i opet je imala potrebu da mu piše..da izlije na papiru svoje emocije, želje, razmišljanja... Uobičajeni početak svakog pisma.."Zdravo"..malo prostora i osećaj da sve stane u jednu rečenicu. Al to je nemoguće...mora da krene redom. Od prošlosti, sadašnjosti, budućnosti. Rečenice se redjaju a misli jurnule kao da se takmiče koja će pre da dodirne beli papir. Imala je toliko toga što bi napisala, ali je ipak pazila na stil da pismo ima svoj početak, sadržaj i kraj.Bio je deo njene prošlosti, daleko u sadašnjosti a nevidljiv u budućnosti. Odjednom se zapitala.."Da li on oseća da mu sad piše?", " Da li u mislima opet gleda njene oči koje će mu sve reći?". Pisala je dugo, uzela već drugi list papira i iznosila svoja osećanja. Prošlost je bila izlivena čaša...sadašnjost joj je donela i lepe i tužne trenutke . Borila se sa bolom u duši zbog neočekivane bolesti svoje mame, i bol koga na neko vreme mora da napusti dom, prijatelje grad u kome je odrasla i dožviela toliko lepih a i ružnih stvari. Budućnost je neizvesna i zove je da lagano krene prema njoj. Nije osetila kako vreme prolazi, koliko je dugo pisala. U podsvesti je videla njegov lik..tamo..daleko..negde gde je pronašao zaborav.Uzela je papirnu maramicu da na papiru istapka vlaznost poneke suze koja je pala i razmrljala po neko slovo.U potpisu je stavila samo prvo slovo svog imena..dovoljno.Sklopila je oba lista papira, stavila u omot i baš kad je želela da napše adresu....postala je svesna da je nema. Otvorila je fioku svog pisaćeg stola izvadila jednu crvenu fasciklu i ostavila pismo u njoj,..pismo koje nikad neće stići na adresu nekog koga je tako malo poznavala.Mora da se sprema, pakuje....i krene prema budućnosti sa koferima punim proslosti. GDec 18, 2015 1202
-
Verom je moguće doći do željenog cilja, ne samo u duhovnom nego i u materijalnom smislu, no potrebna su vam dva osnovna faktora: jasan cilj i bezuslovno verovanje u njega. Kada u nešto verujemo svim srcem raste naša svest o tome što tražimo pa u svoj život privlačimo ono što je u skladu s našim uverenjem. Dakle, ako verujete kako vas niko ne voli misli će privući takve situacije. No odlučite li već danas odabrati uverenje da uvek imate sreće i izvlačite najbolje od života to će vam se i događati. Ljudski um privlači vibracije. Sistem koji verovanjem podstiče misli sličan je radarskim talasima i radijacijskim talasima koji prolaze kroz materiju. Ljudski um stalno privlači vibracije koje su u skladu s njegovim glavnim mislima pa ćete u stvarnosti videti upravo ono u što verujete, bio to susret dragog prijatelja ili primanje poklona. Ne dopustite da vas obeshrabre. Kada poverujete da je neko stajalište pozitivno i jako, činiće vam se kao da gospodarite okolnostima koje vas okružuju i utičete na to da rade za vas, a ne protiv vas. Ne dopustite da vas obeshrabre oni bez vere.1123 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Verom je moguće doći do željenog cilja, ne samo u duhovnom nego i u materijalnom smislu, no potrebna su vam dva osnovna faktora: jasan cilj i bezuslovno verovanje u njega. Kada u nešto verujemo svim srcem raste naša svest o tome što tražimo pa u svoj život privlačimo ono što je u skladu s našim uverenjem. Dakle, ako verujete kako vas niko ne voli misli će privući takve situacije. No odlučite li već danas odabrati uverenje da uvek imate sreće i izvlačite najbolje od života to će vam se i događati. Ljudski um privlači vibracije. Sistem koji verovanjem podstiče misli sličan je radarskim talasima i radijacijskim talasima koji prolaze kroz materiju. Ljudski um stalno privlači vibracije koje su u skladu s njegovim glavnim mislima pa ćete u stvarnosti videti upravo ono u što verujete, bio to susret dragog prijatelja ili primanje poklona. Ne dopustite da vas obeshrabre. Kada poverujete da je neko stajalište pozitivno i jako, činiće vam se kao da gospodarite okolnostima koje vas okružuju i utičete na to da rade za vas, a ne protiv vas. Ne dopustite da vas obeshrabre oni bez vere.Nov 12, 2015 1123
-
Šta?!Kako?!Kad?!Gde?!Rečenica ..MI SE VOLIMO...koliko je potrebno vremena u jednoj emotivnoj vezi da se dodje do tog stadijuma da se kaže i pomisli MI SE VOLIMO. Koliko je potrebno nasim dragim "balkanicima" da priznaju to, da istina je MI SE VOLIMO. Koliko puta ako kažete drage moje, svom dragom VOLIM TE, ne dobijete isti odgovor, već tri slova....mhm. I na koji način onda MI SE VOLIMO?!Za mene je uzvišena i savršena ljubav kad se MI VOLIMO. Moj dragi zaista na sve moguće načine dokazuje da se MI VOLIMO, i ja to obožavam kod njega. Drži me kao malu princezu, njegovu devojčicu, ali zašto je teško izgovoriti te dve čarobne reči, jel ja mnogo tražim?! Ja samo tražim da mi jasno i glasno kaže, da draga moja... MI SE VOLIMO. MI VOLIMO iste stvari, imamo ista interesovanja, delimo slična mišljenja i ja znam da SE MI VOLIMO. Ali ja sam mala devojčica koja želi i traži stalan dokaz ljubavi da bi shvatila to da MI SE VOLIMO zaista monogo. Kad je ta ljubav počela to samo nas dvoje znamo, ali isto tako znamo da MI SE VOLIMO i volećemo se ceo život. Ljubi te i voli tvoj....1546 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Šta?!Kako?!Kad?!Gde?!Rečenica ..MI SE VOLIMO...koliko je potrebno vremena u jednoj emotivnoj vezi da se dodje do tog stadijuma da se kaže i pomisli MI SE VOLIMO. Koliko je potrebno nasim dragim "balkanicima" da priznaju to, da istina je MI SE VOLIMO. Koliko puta ako kažete drage moje, svom dragom VOLIM TE, ne dobijete isti odgovor, već tri slova....mhm. I na koji način onda MI SE VOLIMO?!Za mene je uzvišena i savršena ljubav kad se MI VOLIMO. Moj dragi zaista na sve moguće načine dokazuje da se MI VOLIMO, i ja to obožavam kod njega. Drži me kao malu princezu, njegovu devojčicu, ali zašto je teško izgovoriti te dve čarobne reči, jel ja mnogo tražim?! Ja samo tražim da mi jasno i glasno kaže, da draga moja... MI SE VOLIMO. MI VOLIMO iste stvari, imamo ista interesovanja, delimo slična mišljenja i ja znam da SE MI VOLIMO. Ali ja sam mala devojčica koja želi i traži stalan dokaz ljubavi da bi shvatila to da MI SE VOLIMO zaista monogo. Kad je ta ljubav počela to samo nas dvoje znamo, ali isto tako znamo da MI SE VOLIMO i volećemo se ceo život. Ljubi te i voli tvoj....Nov 03, 2015 1546